Buđenje uspomena na sopstveno detinjstvo i mladost, ali i hronološki razvoj bolesti roditelja (Alchajmer).

Uvid u njihov život , u sve što su brižljivo čuvali, selili, negovali i oteli od sopstvenog zaborava:

- puno papirića sa beleškama (šta kupiti, zakazivanje lekarskih pregleda, servisiranja kućnih aparata, koverte raznih namena);
- posveta u knjigama (od koga su dobili, za koju priliku, zašto su baš tu knjigu nabavili);
- radovi unučića (crteži sa posvetom za novu godinu 8. mart, neobični kolaži, figure od plastelina, kartonske šarene kutijice, ofarbane školjke);
- boravci u prirodi (šišarka za Zejtilnika, kamen iz Asprovalte, „maca“ iz neke bare, suva trava sa Divčivara, pesak iz Sahare, presovano lišće u knjigama);
- serije fotografija koje su dobijali od svoje dece (tj. naša porodična letovanja, zimovanja, proslave rođendana;
- fotografije na koje smo zaboravili (ekskurzija u osnovnoj školi, dodela nagrada, regrutacija, kartonske fotografije prababe i pradede)
- njihova ljubavna pisma, indeksi, radne knjižice, stari pasoši ...

Šta sa tim?
Po nešto baciti - tužno;
Čuvati - to posle treba i moja deca da sređuju....

Najiritantnija moguća poruka,koja može da mi stigne kao odgovor na moje prethodno postavljeno pitanje,koje ne zahteva uključenje više od 1% sive mase,zato što je nekom muka da otkuca više od ovih 7 prosvetljujućih karaktera.

Kolicina urlanja da dodjemo da rucamo/odemo po pivo/izvadimo mladjeg brata iz sahte - direktno je proporcionalna iskljucivo vaznosti trenutnog dopisivanja, odnosno scene u filmu/seriji.

Pored pohoda na Rusiju u II svetskom ratu i pohoda na Srbiju u I svetskom ratu najveća stvar oko koje se Švabo zajeb'o u XX veku.

Nemcima je bila namera da naprave automobil koji će biti jeftin, lak za održavanje, mali potrošač i uz to automobil koji će biti jako dugotrajan. I uspeli su u tome (Švabo je to, kako ne bi uspeo?).
Samo, problem je u tome što su ga napravili prelakog za odžavanje i predugotrajnog tako da skoro sav kapital koji su mogli dobiti, dobili su od direktne prodaje. Takodje popularna "dvojka" je zasenila i sledeći automobil iz serije Golfova: Golf 3.
I danas Golf 2 je jedan od najzastupljenijih automobila na našim prostorima. Vlasnici koji su teškog srca i odlučili da prodaju ovo auto, opet su se odlučivali za Golfa samo malo noviju verziju (4 ili 5) nadajući se starom kvalitetu ali od starog kvaliteta nije ostalo ništa.

Nije Švabo kao naš čovek pa da se za istu stvar zajebe dva puta...

Istorijat: one su odrastale uz skut svoje mame. Bile mamine princeze. Mama im je oblačila haljinice i mašnice. Mama ih je naučila kako se dobre devojčice ponašaju. Dobre devojčice se ne kaljaju po blatu kao dečaci, ne igraju fudbal, one se druže sa drugim devojčicama i paze da im se haljinica ne izgužva. Kad malo porastu, mame im dozvole da zajedno gledaju španske serije i tu nauče kako da se prenemažu i pišu ljubavne smsove.
Danas: one su nafircane ribe sa ravnim šiškama, jedu samo sveže voće i povrće, neku kockicu čokolade dnevno, ali to je izuzetak, sede samo sa prekrštenim nogama(ZATO ŠTO SU ŽENSTVENE), piju vino, ponekad liker, pivo ni po koju cenu (TO JE MUŠKO PIĆE), ne izlaze iz kuće bez štikli (ZATO ŠTO JE TO ŽENSTVENO), patike su za muškarce, burek je za prostakuše.
Time one ispunjavaju svoju svrhu,postaju mamin ideal srednjovekovne ženstvenosti.Muškarci ih vole jer se sa njima uvek zna ko vozi traktor, a ko otvara kapiju.

Prva zapadnjačka sapunica koja se ozbiljno primila na našim prostorima. Osamdesetih, uz "Tražili ste - gledajte" i "Na tajnom zadatku", bila je ubedljivo najgledaniji TV-program na oba tadašnja kanala. Centralna priča se vrtela oko očevske figure trule teksaške buržujčine - Blejka Karingtona, naftnog tajkuna, njegove dobre i pravedne žene Kristl i zle kučke koja bi da ga zavede zbog kinte - Aleksis, (koje su tumačile Linda Evans i Džoan Kolins), kao i gomile arbitrarnih likova iz njihovih užih i širih familija i njihovih ljubavnih mnogouglova, zbog kojih je verovatno i nastala izreka "ne zna se više k'o s kim i ko koga".
Šta je prosečan naš čovek video u svemu tome meni i dan danas nije jasno, premda je vredno pomena da je kuća Karingtonovih iz serije baš bila kuća jednog našeg čoveka - Milana Panića.
Ja se samo sećam da sam se kao klinac preterano ložio na Blejkovu ćerku - Džo-Din Karington i hteo da postanem naftni tajkun kad porastem, da bih mogao da smuvam neku takvu ribu.

Nervira te glupa melodija alarma. Nervira te što se nisi naspavao. Nervira te onih 5 sekundi koje trebaju televizoru da se upali. Nervira te stari tiganj u kom ti kajgana uvek zagori. Nerviraju te vrata ormana koja škripe. Nervira te lift koji uvek čekas par minuta. Nervira te što nema autobusa onda kad ti treba. Nervira te gužva u autobusu. Nervira te menjanje prevoza. Nervira te što drugarica kasni. Nervira te retardirani raspored na fakultetu. Nervira te što pauza traje prekratko. Nerviraju te ortaci koji prate predavanje. Nervira te gužva u saobraćaju. Nervira te kontrola u GSP. Nervira te hladna večera. Nervira te što nema prenos utakmice. Nervira te što ortaci kasne na bleju. Nervira te što te nisu zvali danas na pivo. Nervira te konobarica kojoj treba 20 minuta da ti donese piće. Nervira te kiša. Nervira te pešačenje do kuće jer ti je prevoz otišao da jebe a tebe ostavio na kiši. Nervira te bojler koji ne zagreva vodu dovoljno. Nerviraju te glupe serije koje puštaju uveče na TV-u. Nervira te što je već 2h ujutru,a ti i dalje nisi zaspao iako ustaješ u 7h.

Prva interaktivna igrica iz serije "Tajni agent Izzy". Bila je veoma popularna kad se pojavila i mnoga deca su se prijavljivala za ovo.

Međutim, logika u ovoj igrici je svedena na minimum. Evo zašto:

-Najprometnija ulica u Mjaujorku je jednosmerna. Svi automobili se kreću prema tebi.
-Svaki šaht he otvoren. Prokopano gore nego u Beogradu. Uprkos tome, nema saobraćajnih gužvi u Mjaujorku.
-Na svakoj raskrsnici (osim onoj zadnjoj) je zeleno svetlo. Ali šanse da se to desi u stvarnosi su nikakve.
-Čak i kad se pređe na periferiju, ulica je još uvek jednosmerna.
-I opet je na svakoj raskrsnici zeleno svetlo.
-Hektor je pregrizao samo JEDNU sajlu da bi srušio onoliki most. Kako je onda samo jedna sajla mogla da drži most.
-Oni krokodili bi mogli da skoče dovoljno visoko da preseku onaj žuti konopac na kom se Izzy kreće.
-(moja omiljena) Lora je zarobljena u kavezu, ali ima ključeve. i umesto da se sama izbavi iz kaveza, ona ih baca Izzy-ju da bi je on oslobodio.
-I na kraju Aida premlaćuje i Grim de Vita i Hektora. A to je mogla da uradi i sama na početku.

Način na koji, u američkim teen serijama, najlakše možeš da smuvaš ribu.Kod nas bi za to pomislili da si lud.

Majami, Njujork i Las Vegas mogu da se kurče zato što ih je gospodin Brukenhajmer "pojačao" za veoma popularnu seriju, ali ih taj isti gospodin pravi po istom, ali potpuno istom šablonu.

Ekipa se sastoji od sledećih članova:

1. Vođa tima - mnogo zajeban dasa (najzajebaniji Horejšijo), glavni faca u seriji, oko njega se sve vrti. On je za ekipu non-stop u stanju da zajebe Čaka Norisa, i da stavi svima do znanja da ima muda. Obično je to samac (nema ženu, eventualno ima dete), iako mu se nude jebozovne ribe iz ekipe(obično je to samo jedna, ali u slučaju Horejšija su 2) koje on odbija da tarlaha.

2. Policajac - obično neki krkan sa raspalim živcima, kurči se pred svim i svakim , ali je ipak iza vođe po zajebanosti.

3. Šenuti patolog - svaka od ekipa ima patologa koji baš i nije u vinklu. Jes on stručnjak za mrtvake, ali kad ga pogledaš, prosto sažaljevaš njegove roditelje koji su ga odgajili.

4. Muški istražitelji - obično 2 ili 3 lika u mlađim godinama, koji su poznavaoci svega i svačega, i jedan od njih mora, ali mora da na kraju (ili početku) pojebe koleginicu. Stavljeni su u seriju kako bi obožavateljke imale za čime za piškaju. Jedan od njih mora da bude čamuga, kako ne bi bilo rasne diskriminacije.

5. Ženske istražiteljke - Obično 2 ženske osobe, od kojih jedna mora da bude jebozovna (u slučaju Majamija su 2), koje su tu da bi i mudonje imale na šta da balave. Ubačene su kako bi bilo i malo ravnopravnosti (tj. da nisu samo muškarci pametni i poremećeni).

Scenarija serija su manje-više ista i prenose se iz jedne u drugu franšizu sa malim promjenama.

Rečenica kojom sagovorniku dajemo do znanja da je smorio sa određenom temom.

Vlado Georgijev je jedan od retkih talentovanih, a popularnih muzicara kod nas. Posle svog prvog albuma, koji je nase najkvalitetnije pop izdanje odavno, svoj blago placljivi, monotoni stil (koji mu je doneo dosta para, popularnosti i picke) menja meshavinom teshko placipickaste muzike i jeftinih, jako nervirajucih, mediteranskih ritmova. Tekstovi su od starta opsta mesta koja emociju mogu izazvati samo kod nekog sa PMSom, hormonskim poremecajem ili nekim vidom gubitka veze sa mozgom i zivotom. Takvi projekti, liseni bilo kakvog kvaliteta, postaju mnogo popularniji od njegovog kolko-tolko kvalitetnog prvenca i njegova popularnost skace do neslucenih razmera. Ovo je bio nameran Vladov potez i tu se bacio u teshku komercijalu. Pitanje je da li je namerno hteo da postane jedan od stubova takve ishchashene kulture, posebno kod nejnog zenskog dela.

Nas umetnik, Aleksandar St. Stojkovic, ga u ovakvoj funkciji pominje u jednoj od svojih pesama.

Definitivno najinteresantniji i najmisteriozniji lik iz kultne crtane serije “Mumijevi”. On jebe i leti.
Radi se o vrlo kompleksnom liku kojeg ne može svako da voli. Klinci kojima je on bio omiljeni lik obično su bili zreliji od svog društva baš kao i ovaj misteriozni ploditelj u odnosu na Mumija i ostatak kompanije, jer da bi se uvažio njegov lik i djelo potrebno je imati nešto viši koeficijent inteligencije od tetkinog Miška kojem je glavna zanimacija ultimejt fajt sa svojom mlađom sestrom.
Od njegovog prvog pojavljivanja u seriji, po njegovoj pojavi se vidi da je za svoje godine mnogo toga prošao.
Uvijek je u istoj pocjepanoj odjeći dugih rukava kojom možda pokušava prikriti tragove uboda igle nastale dugotrajnim intravenoznim drogiranjem. Ovu teoriju dodatno potkrijepljuje i činjenica da Svire ima jako proširene zjenice. Romantičari pak tvrde Svire nije ćoman, već da želi prikriti tragove sječenja vena za nekom nepoznatom ženom koju je sreo na svojim putešestvijama. U svakom slučaju odjeća ga dodatno izdvaja od ostatka Doline Mumijevih jer uprkos tome što se nikada ne presvlači, makar ne ide go okolo.
Svire je mršav, i često djeluje izmoreno. Izmorenost se osjeti u njegovom glasu i pogledu ali nije ona nastala svakodnevnim istovaranjem Tamića sa tatom Mumijem, već od burnog I teškog života. Ponekad se učini da je Svire razočaran u svoju sudbinu i da se povukao u izolaciju koju mu pruža Dolina Mumijevih kako bi se odmorio od svega.
Sviretov glas nije pretjerano muževan ali je ipak dovoljno dubok i misteriozan da stimuliše lučenje izvjesnih tjelesnih tečnosti kod pripadnica ljepšeg pola. Svojim boemskim glasom govori polako i rijetko ali mu je svaka ka’ Njegoševa.
Uočljiva je i sličnost između njega i Male Mu. Neki smatraju da je sestra Male Mu dovoljno stara da ima dijete njenih godina i da je Svire rano ušao u pubertet pa bi odatle bilo moguće da je džangrizava stanovnica Doline Mumijevih začeta u jednoj od Sviretovih veselih noći.
Obzirom na sve opasnosti koje vrebaju u divljini koju on često posjećuje (naročito zimi) a koje on uvijek izbjegne ili pređe na neki dovitljiv način opravdano je smatrati da je Svire već odslužio vojsku. Neki idu tako daleko da smatraju da je dotični kao rezervista išao na ekskurziju Hrvatska-Bih ’91-’95 pa da je vrlo moguće da je razvio post-traumatski sindrom koji ga je i natjerao da se povuče u vukojebinu u kojoj sad boravi.
Svire je i značajan klimatski faktor u Dolini Mumijevih. Krajem jeseni, on odlazi na jug gdje ostaje do pred sami kraj zime, kada kreće da se vraća nazad kako bi svojom usnom harmonikom označio dolazak proljeća. Kako se Mumijevi u tom periodu bude iz zimskog sna i time ponovo postaju aktivni članovi društva Doline Mumijevih, može se reći da je Svire na taj način i značajan socijalni faktor u istoj.

Nekada su pornići bili svakako potpuno drugačiji od današnjih.
U starim pornićima, pored seksa bila je bitna i radnja a scenarista je bio veoma važan šraf stvaranja kvalitetne pornjave.
Obično nije bilo nekih ekstremnijih vidova (za njih je tada anal bio ekstremniji) seksa. Sve je to u 90% slučajeva pratilo radnju i uglavnom se sastojalo iz tri dela:
1. Pušenje
2. Lizanje
3. Jebačina
Muzika u pornićima iz tog perioda se čula konstanto za vreme filma i išla je od neke čudne ambijentalne do disko muzike. Gluma je postojala ali bila je nešto u rangu glume u španskim serijama, ali opet stvarno nije bila bitna i ti ljudi se nisu takmičili za oskara.
Muškarci su uglavnom bili brkate rmpalije a žene su često imale žbun, što se tada nije smatralo kao nešto loše nego naprotiv, bilo je poželjno.
Porno zvezda je bilo jako malo a ne kao danas k'o pečurki posle kiše.
Najpoznatija glumica iz tog perioda je definitivno Linda Lavlejs poznata po čuvenom filmu "Duboko Grlo".

Kada je nešto izuzetno dobro, da razbija, a onda se nadje neki matori, prljavi pokvarenjak I iskoristi to u svoje zle svrhe...

Ovaj sindrom je dobio ime po korumpiranom gradonačelniku iz serije "Simpsons". Čovek koji je nivo korupcuje i političkog šlihtanja izvukao u jednu novu dimenziju, i digao na jedan ozbiljan nivo, neslućenih visina. Sindrom, naravno, opasno pogađa srpske političare, jer u njihovim redovima prakično nema imunih na njega. Quimby je veoma odan svom gradu, Springfildu, čak i kada mu preti uništenje. On će, iz svoje kancelarije, obavestiti sugrađane da ne paniče. Naravno, kada se kadar raširi, videćemo da je improvizovana kancelarija na nekom rajskom ostrvu, dok gradonačelnik ima na sebi i kupaće gaće. I najvažnije, kada ga god sretnete, bilo dok muljari sa mafijašima, ili je u motelu sa kurvom, prijateljski će vam reći da glasate za njega, rečima "VOTE QUIMBY", jer smatra da drugi ne vole visoke dnevnice za džabalebarenje, da drugi nemaju rodbinu koju treba zaposliti, da se drugi gade upravnih odbora...
ps. Na primeru češkog političara Jirži Paroubek-a, sindorm je uzeo maha, pa sada liči na Quimby-ja čak i fizički. http://www.youtube.com/watch?v=8Sahp83ZGaQ&feature=related

Svako ono dete koje ima mnogobrojnu familiju koja pri tom sadrži poneku babu ili baba-tetku. To jadno dete i u proleće nosi džemper, eventualno kapu. To jadno dete ne sme prici 2 metra blizu tv-a da ne bi oćoravilo. To jadno dete je uglavnom u zatvorenom i zagušljivom prostoru da ga ne bi ubila promaja. Na tom jadnom detetu se isprobavaju raznorazni recepti protiv štucanja, od prepadanja na smrt do griženja limuna, od čega dete ne samo da i dalje štuca već i plače. Ne daj Bože da je bolesno, automatski slede recepti Mice travarke koji sadrže nezamislive kombinacije ukusa, biljaka, začina, tečnosti, neindetifikovanih tvari koje je tesko pogledati a ne konzumirati. To jadno dete nikada ne zna šta sme a šta ne, šta je dobro a šta loše jer ga svaki član familije vaspitava na svoj način. To jadno dete ne sme da pomazi kucu jer će dobiti buve, gliste ili besnilo. Ne sme se igrati u pesku jer ko zna ko je tu piškio. To jadno dete prati skupštinu, španske serije, farmu... u zavisnosti ko ga čuva. I na kraju to jadno dete postaje hipohondar, nesnalažljivo, zbunjeno, nesigurno i ostaje ono što je uvek bilo-jadno dete.

Rečenica čuvenog Gige Moravca. Ofanziva na pitanje cicije šta fali nekom uređaju koji je star ko zna koliko, pravi nesnosnu buku, i ne obavlja dobro ono za šta je namjenjena, ali je i dalje u upotrebi, jer ovome se ne daju pare za drugi.

Kada je Kasandra, glavni lik istoimene telenovele, greškom optužena za ubistvo, građanska inicijativa iz mesta Kučevo u Srbiji je poslala pismo venecuelanskoj vladi i bivšem predsedniku Srbije, Slobodanu Miloševiću, u kojem su tvrdili i zahtevali: „Mi znamo da je Kasandra nevina - oslobodite je optužbe!“

Ovakvom akcijom grupe Kučevaca, kojima u ovim vremenima ne manjka preko potreban smisao za šalu, grad na Peku se malo trgao iz obične kolotečine u kojoj je već godinama. Mladi ljudi nisu izgubili duh, a Kučevo otkriva svoju dušu.

U ime Inicijativnog odbora za zaštitu Kasandre, okupljenima su pročitani zahtevi ovog skupa, koji su uz burno odobravanje prisutnih prihvaćeni.

Jedna od na neki način kultnih serija rađenih u produkciji "Televizije Beograd" (današnji "RTS"), snimljena osamdestih.

Radnja je bila smeštena u tipičnu SFRJ-srdnjoklasnu porodicu, koju su činili otac, majka i dva sina blizanca. Blizanci su bili indetični i zbog toga ih je jedna njihova drugarica nazvala "sijamci". Otac i majka su bili razvedeni, ali pošto su imali zajednički stan, oni su ga "podelili" tojest, stavili su ormar u okvir vrata koja su stan delila na pola. Jedan sin je "pripao" ocu, a drugi majci.

Kada su roditelji na poslu, blizanci su nekako pomerali ormar i družili se (često su razgovarali kroz sam ormar, kada su roditelji kod kuće ali ne u blizini njih). Ponekad su menjali "mesta", pa je onaj koji je bio "dodeljen" ocu odlazio kod majke i obrnuto. Roditelji su se često svađali, a kada se i približe jedno drugom i kada su nadomak pomirenja, oni se još žešće posvađaju. Sijamci su zbog toga bili u emotivnom nokautu, ali su ipak ostali jedan uz drugog i sami sebi bili najveći oslonac.