Razlog zbog kojeg treba da budeš dobar učenik, da se lepo ponašaš i da ne iskaljaviš pantalone dok se vraćaš kući po kišnom danu.

Lokalni samojed, vrsta koja nikada nece izumreti. Odlikuje se po tome sto poreklo vodi iz najzaguljenijeg sela u okrugu, dovoljno zaguljenog i zajebanog da na njihovu seosku slavu smeju da se zapute samo oni koji su spremni da skoncaju svoj zivot bez prava na popravni.
Lokalni samojed ustaje u 5 ujutru, prevrce govna u stali ceo dan, u stanju je da ubije i rodjenu mamu ako mu stane na zulj.
Kod sebe uvek nosi ovecu britvu kalemacicu...za svaki slucaj...kako kaze nas narod, ne lezi vraze.
Pije samo pivo i rakiju, politika ga ne zanima i nikad nije glasao na izborima. Spreman da rastrga svakog ko dodje u njegovo selo i sedne u kafanu... a oni smeliji koji naruce pesmu... O njima se bojim i da razmisljam.
Busi gume svim kolima koja vidi u svom selu, a da nisu registracija najblize opstine.
Traktorom ide kod lekara ako zatreba, ali lokalni samojed se uglavnom leci sam.
Zenu tuce samo kad zasluzi. U kafani uvek sedi sam, retko u drustvu, a niko se ne usudjuje da mu pridje. Pije i cuti. Kad se vraca kuci pijan, svi beze, narocito gore pomenuta zena, jer tada moze da se desi ono sto niko ne zeli.
Jasno porucuje svima da je njegovo selo za njega i las i vegas, i da nema tog koji ce da se siri tu!
Uvek neobrijan, masne brade, sa cackalicom u kraju usta, da ga podseca na dobar rucak, leti u beloj masnoj potkosulji, zimi u plavom kombinezonu koji smrdi na stajsko djubre. sisa se sam, jer to je bacanje para.
Ne gleda televiziju, samo psuje onu sto govori prognozu. Svoju krsnu slavu slavi po svim obicajima, puca iz puske, uvek se napije i zaspi za stolom. Niko ne sme da ga budi dok se sam ne probudi. Posle podne kada malo legne, u kuci zivot staje. Jos se nije desilo da se neko usudio da mu tada pridje.
Ima jednog pobratima slicnom njemu. Kada su zajedno, jedino ko ima pristup je sisata pevacica iz lokalne kafane. Ostali- ne uznemiravaj.

Izraz koji opisuje nečije siromaštvo.
Jer, jelte, onaj ko pere kese iz prodavnice i suši ih na štriku, sigurno jede hleb 5 dana star i kiseli pasulj. Takve osobe najčešće boluju i od penzionerskog sindroma.
Uglavnom se ova svojevrsna reciklaža odvija uz rečenicu - greota da se baci.

Okupljanje mase obično neradnim danom radi takmičenja u raznim veštinama sa drugim selom iz iste opštine. Zapravo, ovo je jedan vid modernizovanog prela samo bez logorske vatre, frule i sa terminom za vedla radi bezbednosti takmičara. Bacanje kamena sa ramena, nadvlačenje konopca, gađanje iz vazdušne puške i šah su samo neki od vidova demonstracije sile koja bi bila prikazana.
- Kamen je kao po pravilu bacao najkrupniju u ekipi koja je neretko brojala preko pedeset ljudi. Preko dva metra, preko stopedeset kila bez vrata sa širinom od metar i po u ramenima. Jedini cilj ovih gorostasa je bio da kamen koji je težio preko deset kila ubaci preko svih mera u publiku i sa uživanjem gleda kako narod očajnički pokušava da izbegne kamen i sačuva čitave noge.
- Nadvlačenje konopca su se uvek latili kao po pravilu bacač kamena sa ramena kao kapiten i po gabaritima njemu slični. Od zla oca i još gore majke. Zbir godina robije su u ekipi od pet članova uveliko prelazile dvocifren broj. Cilj ove igre pored prevlačenja zastavice na konopcu preko kredom nacrtane linije na asfaltu je bio da protivnička ekipa ima bar jedan isčašen skočni zglob i minimum par šaka na kojima teče krv od trenja konopca.
- Iz puške su metu od kartona kao po pravilu gađali ratni veterani. Najbolji u borbenim redovima tokom služenja vojnog roka, vojnih vežbi ili rata. Svi do jednog su imali problem da smire ruku ali to nije problem koji tri vinjaka ne mogu da reše. Treba napomenuti da je na podlaktici većini strelaca istetovirano hemiskom i otrovnim mastilom JNA sa dodatkom tenka ili noža u zavisnosti koji su rod bili u vojsci.
- Figure su povlačili oni koji su važili za najintaligentnije u selu kojima ovaj dar i nije toliko značio pošto im je alkohol davno otupeo mozak i zamutio pamćenje. Pobednik je bio onaj koga pre popusti amnezija

Specifičan sinonim za minibus kojim se obavlja prevoz dece sa posebnim potrebama od kuće do specijalne obrazovne ustanove.

Zbog greške u računanju vremena, svaka četvrta godina je prestupna. Olimpijske igre, svetska prvenstva i slične velike manifestacije u većini zemalja, samo su neki od događaja koji se ciklično ponavljaju svake četvrte godine. U većini zemalja naravno, ne i u našoj zemljii. Kod nas je svake prestupne godine jedina velika manifestacija gostovanje cirkusa Konjokrado. Artisti su mu sve sami prestupnici, stoga valjda i ne mogu da nastupaju u prostoj, već samo u prestupnoj godini. Ima doduše i prostaka, koji nevešto pokušavaju da zabašure svoj prostakluk. Nađe se tu i po koji čestiti umetnik, ali njih uglavnom po završetku gostovanja cirkusa bace lavovima. Valjda nemaju sreće, ti čestiti.

Pitbullova vila na Floridi. Prošlo je 3 meseca otkako je izašla poslednja njegova pesma, i zbog smanjenog priliva keša, vreme je da se smišlja novi hit. Dotični umetnik i njegov menadžer ispijaju skivi čekajući inspiraciju.

Fora sportskih klubova za izmamljivanje više para od prodaje nekog igrača. Slično kao naš mladi prvotimac nije na prodaju.

Malčice zajebavanja potencijalnih kupaca, radi veće zarade i pokušaj da se ubede u ogromnu važnost igrača kog hoće da kupe, da bi umislili da je on toliko dojajan igrač, čak iako je najgora šupčina, da mogu da pljunu koje milionče više za njega.

Grad cuprija je grad indijanaca i kaobojaca koji jos zive u 90tim, grad koji odlikuje takvim vesternom da bi i cikago iz doba Alkaponea bio pstidjen koliko prelepih mafijaskih okrsaja se odigralo proteklih godina. Grad u kome se prvo puca pa se onda pita. A glavni kauboji su Ramici koji su srpska braca dalton gde je serif jedan old mafioso R.Djordjevic olicenje Vajata erpa. Sto se geografije Cuprije tice cuprija cuprija ima tako divne predele koji ponegde lice na pustinju arizone gde ima kanjona slicnih kao kolorado posto su iskopali za gas a nisu asfaltirali samo su zatrpali zemljom i ostavili da priroda odradi svoje tako su nastali velelepni i opasni prelazi u cupriji gde mogu da se polome noge. Sa druge strane podseca po malo na cernobilj sa prizorima divno razrusene secerane i dve fabrike koje zagadjuju okolinu popularna kafilerija i jos poznatija komponenta koje svojim opojnim smradom okivaju grad. Pustinjskom izgledu doprinosi i to sto grad u letnjim mesecima ostaje bez vode tako da gradjani cuprije preko leta moraju da budu ko dvogrbe kamile da bi preziveli bez vode. Sto se zivotinjskih vrsta tice u prvom planu su stuke radodajke predstavnici dveju egzoticnih vrsta Sponzoruse i Studentkinje. Sto se ostalih vrsta tice tu su raznorazni predstavnici vrsta penzosi propali krimosi, dizelasi, alkosi, i naravno mamini i tatini sinovi poput debila tipa balse mladjeg zatim garepici itd tu su jo i sve prisutni narkici cak i veprovi tipa alitus bracos, takodje predstavnici i vrste poznate kao endemska vrasta ciganos hutestis tj indijanci sa vasarista. Pobna atrakcija cuprije je gradcki trg sa fontanom koja ujedno sluzi i za pranje automobila od soli i blata u toku zimskih meseci. Sto se ekonomije grada cuprije tice situacija je sledeca u gradu radi samo jedna fabrika Ravanica koja j oznata po proizvodnji popularne Bonzite ciji je direktor ujedno i gradski serif R.Djordjevic. Poslovni centar cuprije je u ulici poularnog nam serifa R Djordjevica gde je on ponosni vlasnik vise od 15 lokala koji su izdati za kladionice, banke ,kineze . Glavna privreda garda je kocka i bankarstvo tu su brojne kladionice i banke zatim kinezi i reketasi, trgovci narkoticima lopovi , saneri itd. Glavna delatnost obicnih gradjana je izdavanje stanova za studente. Sve velike finansije idu u palmingrad debelom palmi na dar.

Nekada davno, na ovim našim prostorima, postojalo je zanimanje svinjočuvara. Naravno postoji ono i danas samo je zanemarljivo i nikako ga ne rade ljudi istih godina koji su to nekada radili.
Pre mnogo godina, recimo, dva veka, to su radila deca, koja su na taj način pokušavala da se izbore za obrok ili koji bedni dinar, zavisno od gazde za kojeg su čuvali svinje. Međutim kad dođe vreme da se kolju svinje je li, ta deca su dobijala umesto dnevnica neki deo zaklane životinje, naravno ne misli se na šunku ili vrat, ali nešto što je moglo da im koristi u zavisnosti od toga kako su radili kao svinjočuvari. Neki koji su dobro radili dobili bi komad slanine ili mesa kao dnevnicu i svojevrsnu nagradu za taj dan, dok oni lošiji, dobijali su prosto odranu svinjsku kožu da sebi skroje opute za opanke koje su se tada nosili.
Opute ili današnje pertle, kaiševi koji drže obuću kako god, smatrani su kao najniža nagrada za čuvare svinja, iliti za najlošije radnike. Normalno, dok je svinjar bio to što je bio nikoga nije zanimalo niti se pomišljalo da se on tako naziva, mada čim se malo izdigne od okoline, odškoluje, dođe na neku poziciju, svi se odjednom sete svega vezanog za tu osobu.
Retko se dešavalo da je i pokoji svinjočuvar koji je loše radio svoj posao, pa kao nagradu dobio opute, uspeo da se izvuče iz blata u kojem je radio. Isplivao i napravio nešto za sebe, a bogami i za druge, pa po našem starom balkanskom običaju kako to naša tradicija zapoveda, treba osuti po njemu i drvlje i kamenje i setiti se svega što bi moglo nekadašnjeg oputovića da ponizi.
Kada se još ređe oputović izdigne iznad svih i postane glavni baja, onda krene da leči komplekse oputovića i naplaćuje svima, kojima treba a i onima kojima ne treba, sve ono što je on u životu ispatio. Pokazuje svu svoju silu, moć i srdžbu koja je godinama gomilana u njemu.
I onda nekako na kraju ipak se pored sve svoje veličine vrati na ono mesto gde bi možda bilo bolje da je ostao. Da skraja opute od svinjske kože. Naravno ima izuzetaka koji urade mnogo i čiji se kasniji gresi prema okolini mogu oprostiti, ali ostaje pitanje, šta ćemo sa svima ostalima koji to ne zaslužuju?

Tradicija koju moraju da ispoštuju nova lica koja stupaju u službu medicine, a predstavlja zakletvu u profesionalno i moralno obavljanje ovog plemenitog poziva.
U Srbiji se verovatno polaže neka modifikovana verzija, svima poznate zakletve po Ženevskoj deklaraciji, a glasila bi otprilike ovako:

Pol Tibets (Paul Tibbets) je čovjek koji je bacio atomsku bombu na Hirošimu i time usmrtio oko 140.000 ljudi. Znao je u kakvu se misiju upušta, svjesno je odlučio u njoj da učestvuje. Nikada nije izrazio žaljenje, čak se osjećao ponosnim zbog svog čina i rekao je da kada bi se ponovo našao u istim uslovima, opet bi bacio bombu. Ne samo da nije optužen niti osuđen za bilo kakve ratne zločine, nego je dobio mnoga odlikovanja američke vojske. Nastavio je vojnu karijeru do kasnih osamdesetih, a 1976. je čak na izložbi (valjda neki aeromiting, šta li) na nekoj pustari u Teksasu, pred brojnim gledaocima, iz istog (remontovanog) aviona detonirao atomsku bombu (na bezbednoj udaljenosti od publike). To je planirao učiniti i 1995. na 50-u godišnjicu bombardovanja Hirošime, ali pošto su mnogi smatrali da je to velika uvreda za Japan i za protivnike nuklearnog oružja od toga se odustalo. Umro je 2007. zbog srčanih problema u 92. godini života.

Čarls Suini (Charles Sweeney) je bacio atomsku bombu na Nagasaki, izazvavši smrt oko 80.000 ljudi. Ni on nije izrazio žaljenje zbog toga, a kao i njegov kolega Pol Tibets, i on je nastavio vojnu karijeru i dobio određena odlikovanja. Napisao je i knjigu "War's End: An Eyewitness Account of America's Last Atomic Mission" (Kraj rata: Priča očevica poslijednje američke atomske misije) u kojoj opravdava bacanje bombe. U svojim kasnijim godinama je učestvovao u brojnim aeromitinzima gdje je izvodio kojekakve manevre i ostale kerefeke kojima je impresionirao publiku. Umro je 2004. godine u 84. godini života.

Ovoj dvojici bi trebalo pridružiti i glavnog naredbodavca ovih monstruoznih ubistava, američkog predsjednika Harija Trumana koji, takođe nije izrazio žaljenje zbog ovoga, a i on je umro u dubokoj starosti, sa navršenih 88 godina života. Trumanova logika je bila da je upotreba nuklearnog oružja spriječila stvaranje još većeg broja žrtava zbog eventualne kopnene invazije na Japan. Taman i da ta logika drži vodu, ovo samo pokazuje kako hladan razum može biti bezdušan i svirep pri ostvarivanju svojih ciljeva.

Izvori: en.wikipedia.org/wiki/Paul_Tibbets ; en.wikipedia.org/wiki/Charles_Sweeney

Efekat kada se tri ili više žena nalaze u kafiću, baru ili gde god, ZAJEDNO, one tada izgledaju neviđeno privlačno. Ali kada pojedinačno pogledaš svaku od njih, groblje... Smatra se da deluje samo u grupi žena, ali zapravo deluje i kod muškaraca.

Egoistična anafora.

Nema jačeg oružija. Kad ne pomažu ni avioni, ni rakete, ni pojačanje, tad nastupa govor koji rešava sve probleme, dileme i bezizlazne situacije. Govor održava lik iz filma koji je najpouzdaniji, koji je inače, sve bodrio tokom borbe i sad kad je najteže, on će ustati i reći svoje.

To su dva ekstrema između kojih se svi mi nalazimo.
Prvi nije ništa posebno doživeo, jer kad je trebalo živeti on se bojao, nije smeo da priđe Milici iz drugog dva iako je po celoj školi pričala da bi ga poljubila u usta, nije smeo da gađa komšiju jajem kad je ovaj izbušio specijalku za fudbal, nije probao travu, nije ni alkohol. Slabo je izlazio, jer je morao na vreme da preda seminarski iz Ekologije, a kada su svi išli na ekskurziju on je išao na selo da pomogne dedi da muze jedinu kravu koju ima. Imao je jednu devojku, dugo, onda ga je ostavila jer je bio previše dobar za nju. Oženio se prvom sledećom. Osnovao je porodicu i skontao je da je bio samo još jedan alat za produženje vrste. Počinje da savetuje omladinu da ne idu njegovim stopama, da se zajebavaju, da žive život punim plućima. Ko posluša taj savet, ne može a da ga narod ne krsti onim drugim terminom, to jest budala.

Sinonim za mučenje, iživljavanje, maltretiranje...
Primeri iz svakodnevnog života:

Posljednji izdanak jugoslovenske, srpsko-crnogorske i srpske škole košarke zasnovan na inteligenciji i dobrom baratanju sa loptom. Čovjek koji je igrao šah na košarkaškim terenima širom Evrope. Najsporiji igrač sa najbržim driblingom. Čovjek zbog kojeg je nastala izreka :“Kad ne znaš šta ćeš sa loptom daj je Bodirogi.“

Čovjek koji je u stanju da ti pogodi svoju prvu trojku u finalu turnira za pobjedu ili eventualno za neki produžetak. Slobodno bacanje je mogao promašiti jedino na Bogojavljenje, i to ako se nebesa otvore pa se njegov protivnik tad pomoli Bogu. U trećoj četvrtini od 20 peona 15 je njegovih. Srce, inteligencija i vještina, ma kako to danas izgledalo nemoguće, sve u jednom. Razdjeljak sa desne strane, tromost, besprekorno umiljata faca odavala je utisak štrebera zalutalog u mušku igru pod obručevima. Sve dok se ne izađe na teren. Onda vidiš da nije štreber, jer teško da štreber može postati doktor nauke kakva je košarka. Sve što je radio izgledalo je izuzetno jednostavno, potezi koji se vide na svakom terenu za basket izvedeni u pravom trenutku, protiv najvećih zvijezda evrposke i svjetske košarke. Pošalje NBA zvijezdu po ćevape, podigne palac i kaže :“ Mali, dobra ti je stara.“ Čak i glavni arhivator Čvarkov Đorđe je od njega preuzeo čuvenu rečenicu kojom je on ispraćao svoje protivnike :“Pozdravite mamu vašu.“ Gospodar igre jedan na jedan.

Danas je idol generacije Novak Đoković, svaka curica, curetak i cura vlaži za njim. Ali pitajte vaše mame... Svaka domaćica bi dala ćerku Bodirogi prije nego njemu, džaba milioni, teniski turnir, obilaženje svijeta... Veći šmeker je veći šmeker. U očima naših mama Bodiroga je jedini izbor za zeta,lijep, pametan ( ima razdjeljak sa strane, uredno podšišan), visok dakle zgodan, umjeren, ne puši ne pije, ima srce ko Rusiju veliko. Najbolji ortak mu Vanja Grbić (i dalje u očima mama), a od njih dvojice nema dalje.

Oni koji danas igraju košarku trebalo bi da uče na njegovom primjeru. Ne treba ti odraz od 123 centa, snaga, mišići, brzina i ostalo za pobjedu, košarka je i dalje misaona igra a lopta će uvijek biti makar malo brža od igrača, pa je suština i dalje u pravljenju viška.

Umjesto u teretani naši klinci neka vrijeme provode na terenu sa loptom u rukama, da ne bacaju šajte na koš, i da misle o igri košarke umjesto o tome kao da izbace 200 kila iz benča. Mislite o igri zbog trenera da im se u opis posla ne dodaje pridjev „sizifov“. Mislite zbog onih koji sjede ispred televizora i koji će vas dočekati ispred Skupštine.

Mislite o čovjeku koji je nosio broj četiri a igrao za čistu peticu.

Jaca je seoska frizerka koja cene svojih usluga naplaćuje do 30% skuplje nego gradski frizerski salon. Ona ima nekih četrdesetak godina, pomalo je bucmasta i širokih kukova a najveći deo svog slobodnog vremena provodi u kući. Shvativši da ima dosta "praznog" termina u svom životu, odlučuje da otvori svoj frizerski salon u lokalnom selu a pošto se on nalazi u samom centru sela, pored jedine prodavnice, Jaci neki poseban marketing i ne treba.

Ona deluje smireno, opušteno i relaksirajuće, nasmejano i uvek spremno za šalu. Niko je nikad nije video smrknutu, čak ni u situaciji kada neki meštanin, vraćajući se iz njive, odluči da časti sebe "na dvojku", pa unese šurnjaes kila blata u salon. Međutim, ona kaže da nema veze iako bi mu rado odsekla uvo makazama.

Jaci je pravo ime Jasmina, ali je od milošte zovu Jaca i njoj se to sviđa. Jer, jebiga, tako je i logično. Ovi mlađi je zovu teta Jasmina jer ih je blam da kažu Jaca (?!). Kao da će, ne daj Bože, na kurac da ih baca. Elem...

Pošto je blizu "lepih" godina a dosta je kasno stala na ludi kamen, njen klinac tek sledeće godine polazi u predškolsko. Mali je idiot, generalno gledano, jer koristi činjenicu što mu je majka frizerka pa izvodi svakakve besne gliste, tipa "Hoću frizuru k'o Bakari Sanja!" a kad ona kaže da ne ume tako nešto da izvede, mali je u fazonu "Sve šišaš, mene nećeš, a frizerka si!". Dete joj je, voli ga i svima priča o njemu.

Jaca se bori svim silama da sačuva mušterije iako cena muškog šišanja iznosi 200 dinara dok kod gradskog frizera Coneta dobiješ novine, šišanje, odgovor na pitanja "Ko se s kim jebe u njegovoj zgradi?" i "Do koliko je jutros zaginuo sa ortacima?", par saveta šta da koristiš protiv peruti (isključivo ako ga sam pitaš) i sve to staje u 150 kinti. Jaca to zna i takođe zna da time navlači na sebe gnev seoskih baba koje su sve videle i čule u životu ali "takav bezobrazluk još videle nisu". Da bi tih 50 kinti nekako opravdala, mlađoj populaciji postavlja retoričko pitanje "Da li želiš da ti stavim gel?", a ko ne želi? Iako znaju da će on trajati samo dok ne odu kući pod tuš, klincima je gotivno da kroz selo prođu a da im je dignuto, ako me razumeš. Ovim ih je Jaca samo privukla k sebi i zacementirala sigurne mušterije pa čak i u vreme pauze od 14 do 16h, nema nikakvih problema da ih smandrlja.

Zato je Jaca bogotac.

Opsesija naučnika, ali i nekih pisaca je kako funkcioniše ljudska svest. U književnosti su najpoznatiji Džejms Džojs, Vilijem Fokner i Virdžinija Vulf. Prikazuju kako ljudski um nikada ne miruje, već preko sistema asocijacije luta od teme do teme, gazeći barijere prostora i vremena. Kako bi bolje pokazali da su to misli, a ne klasične rečenice, ne poštuju interpunkciju, unutrašnji monolog je pisan malim slovima, a u stanju afekta velikim.