Čarobni štapić eufemizama kojima se služe pedagoški radnici /valjda su radnici/ da bi simpatičnim, šifrovanim sajns fikšn jezikom, jednog običnog čovekolikog Zemljanina- minijaturnu repliku homo-sapiensa poznatijeg u narodu kao dete, preobratili u nama potpuno nepoznato biće i, shodno tome vanzemaljskog intelekta i postupaka.
Beleške koje se na kraju školske godine upisuju u đačku knjižicu nam poručuju da se to midžasto stvorenje ispraćeno iz kuće onako prljavo, pospano i garderobno što istrpano što nakaradno, pertlama nenapertlano, sa strane posmatrano kao naizmenična struja koja malo vuče torbu, malo torba njega, odmah po ulasku u hram znanja i prvim korakom po školskoj stepenici iz sasvim zadovoljavajućeg prosečnog truta metamorfira u marljivu pčelicu supersoničnih sposobnosti koja se spremno baca na obuku savladavanja svih prepreka ovog sveta.
Dakle taj neko ili u školi ima drugo lice ili neko tu dobro sere.
Učiteljicine beleške pri vršenju izražajne pedagogije;
Srpski jezik- Uspešno je postigao postavljenje ciljeve. /Prevod- Jedva pročita jednu knjigu, drugu do pola, ali ga nisam imala živaca slušati do kraja pa se vodi da je pročitao obe/.Engleski jezik- Ima smisao za engleski jezik i odličan izgovor /Prevod- Jeb'o li ga Cartoon Network i Meri Popins školica, sad umesto srpskog priča engleski/.
Matematika- Samostalno sabira i oduzima, rešava tekstualne zadatke. /Prevod- Blene u one cifre i bubne tačan rezultat a mene nešto i ne interesuje, bitan je plan i program, a i ove tekstualne mi je brže da mu postavim nego da mu objašnjavam što je Marko kupio 36 komada kelerabe kad niko normalan ne jede kelerabu/.
Svet oko nas- Zainteresovan za promene i pojave u prirodi. Poznaje elemente kulture življenja /Prevod- Kad ga je mali Jova gađao flašom on je uzeo ciglu i vratio mu. Sreća pa promašio./
Umetnosti- Samostalno i kooperativno učestvuje u radu. /Prevod- Pa to što on crta to ni pas s maslom ne bi pojeo, sreća ne smeta drugoj deci nego mrlja sam tamo nešto/
Verska nastava- Ističe se /Prevod- Išao na prva tri časa, s ostalih bežao jer kaže da tamo samo nešto pevaju i pričaju gluposti. Tražio prijem kod direktora da se sam prebaci na bilo šta drugo kad već mora, npr.građansko vaspitanje./
Mađarski jezik- Izuzetno napredovao /Prevod- Od prošle godine je naučio jednu novu reč i to- tenok što u prevodu znači tenk./
Ubeđivanje nekoga da ne treba da veruje svojim očima, nego vama. Često se koristi za izvlačenje iz preljube, ali može da posluži i u drugim prilikama. Iako retko, nekad stvari i nisu onakve kako izgledaju.
Nas trojica jednom seli kod mene da gledamo film. Izašao Matrix 3, pa jedva dočekali dvdrip i namestili se za gledanje. Tu je bio i kikiriki. I par limenki Laškog.
Ja spuštam roletne, jer ulično svetlo bije pravo u oči, zatvaram prozor da klinci ispred kuće svojom drekom ne kvare ugođaj, gasim svetlo i palim lampu. Ipak, lampa je prejaka, baca odsjaj na ekran i gledam da je nekako 'prigušim'. Društvo je nestrpljivo i nabrzaka nalazim neku majicu i stavljam preko lampe. Majica, jebiga, crvena.
Sedam na krevet, svi naoštreni i fokusirani kao dete na zvečku, kad u trenutku dok pritiskam 'play' na daljincu, kroz vrata proviruje moj ćale.
- Šta je momci, jebačka atmosfera, a?
- Ma nije, matori...idi bre..
- Jes' nije, našli ste starog vuka da farbate...
- Nije, čika Lazo, matori smo mi za to...nego prigušili svetlo da ne bije u ekran..
- Ma nije problem, momci...nego, hteo sam da vas pitam...ako je nešto zanimljivo, da bacim i ja pogled?:) Da nije Severina opet snimila nešto?
- Ma beži bre ćale, gledamo Matrix...jebala te Seve...
- Eh, da 'oće...
Rođendanska čestitka spakovana u kovertu.
Keva: Evo su tetka i teča.
Slavljenik: (u sebi) u do jaja, nose koverat, mora da je neki keš. Konačno neko da se otvori, puna mi soba ovih šugavih vina, kad udjem osećam se kao u vinskom podrumu.
Tetka: Jao pa srecan- CMOK - rodjendan- CMOK- sve najbolje- CMOK.
Teča: E pa slavljeniče da se ne ljubimo, srećan ti rodjendan, evo od mene i tetke.
Slavljenik: Jao pa nije trebalo, hvala! ( u sebi) de nije trebalo , zaglavio sam devet soma u kladži ,ima noge da mi polome. Ček da otvorim da vidim koliko je.- Odlazi u sobu gde se talože pokloni(vino)- Uh bar da je četres jevreja , kako bi mi leglo, bacim singl i imam da vratim dug- Otvara koverat i u njemu nalazi papirčinu na kojoj hemiskom piše " SREĆAN ROĐENDAN ŽELE TI TEČA DRAGAN I TETKA MILICA! vadi papir i u neverici gura ruku u prazan koverat - Čestitka! Pu mamu im jebem pa mogli su bar za vino da se otvore.
Rečenica kojom se isključivo služi prosečni muškarac koji je posle mnogo godina lutanja, mučenja i rintanja konačno uplivao u mirne vode i sada za sebe može da kaže da je zadovoljan. On ima dovoljno para, sve dugove je isplatio, u kladionicu ne mora da ide sem kad ode na piće sa drugarima ili da osmotri novu radnicu, auto ide bez problema, deca ( ako ih ima ) se pooženila, poudala i otišla iz kuće, ima sasvim razuman višak kilograma, primeren ostatak kose...jednom rečju on je SREĆAN ČOVEK. Pa...skoro.
D : Je s' to ti, Miroslave, gimnazijski druže moj...?
M : Jeste, ja sm Miroslav, samo ne mogu da se...
D : Pa, ja sam, bre, Dragoslav, išli smo zajedno u Prvu Petoletku!
M : Jooj, jeste! Dragoslave, 'de si prijatelju sto godina...!
D : A ja baš ovih dana razmišljam o tim vremenima...
M : Pa, jes' bili smo mladi...Nego, šta ima novo?
D : Ma, ništa me ne pitaj - sve naopako. Posle gimnazije sam pokuš'o nešto da upišem, nije išlo pa se zaposlih kod pokojnog tate u garaži. Aaaaa, krvav je to pos'o, Miroslave moj. Evo, i dan-danas to radim i pravo da ti kažem, muka mi je više. Odvrni, zavrni, odvari, zavari...ode život, jebiga. Nisam, bre letovao 5 godina! Sin i ćerka već 10 godina studiraju - nikako da završe, stoke nijedne...i tako. Odem ponekad u kladionicu, samo da bacim pare, šta ću. Gubim pare, kosu i živce k'o i svi. Dobro, a kakav si ti ? Kako preživljavaš?
M : Pa, ne znam kako da ti kažem...Eto, još samo da pustim sise pa i žene da se rešim...
Još jedan glasoviti citat iz antologije fora&izvala koje je legenda srpskog glumišta, Ser Zoran Radmilović, za svog života iznedrio u verovatno najpoznatijem pozorišnom komadu koji je publika na ovim prostorima ikada čula i videla (osim skupštinskih prenosa, naravno) - Radovanu Trećem.
Iako pripadajući relativno sporednom delu u fabuli radnje i ovako dozlaboga pretumbane predstave tj. prilikom kada nesrećni Jelenče biva zarobljen i brutalno ispitivan od strane Radovana i Stanislava, fraza iz naslova našla je nekako svoje ušće u savremeni srpski žargon i to se jedino dâ objasniti onim zaraznim ★RADOVAN III★ faktorom, prekul intonacije koja je, na primer, od rečenice "Stanislave, preterano sereš!" svojevremeno pravila kolektivni diuretik za ceo jedan napaćeni narod, narod željan smeha u svom otužnom zavičaju...
- Uf, otišli ti kaiševi skroz-na-skroz, nije ni čudo što ne vuče kako treba...
- Hmm, ja ne vidim da nešto fali...
- Pa priđi k Rumenci, jebem mu lebac, kako i šta da vidiš kad stojiš 20 metara od kola i stišćeš taj buđelar k'o da je ruski aparat za pritisak!
- Dobro, bre, dobro... Kol'ko para?
- 200.
- E sad mi definitivno treba aparat za pritisak!!===============
- Hm, opet mi ona crnka za šankom šalje signale, da l' da odem tamo i bacim mađiju, šta da radim, hehe...?
- Amaaan, brate, idi više, priđi k Rumenci, baci mađiju, ja ne mogu ovo dalje da slušam, otkako smo seli u kafić sve ti ribe šalju signale, pa ispade da te iza ugla čeka radarska kontrola, jebem mu mater stvarno!!========================
- Evo ključ, ćale, sori š'o je totalna...
- Sine, priđi k Rumenci, nemoj da si pička.
- Ma jok, matori, idem odspavam loma pa me posle peglaj, ok?
- Ok, sine, volim naše dogovore.
Izraz za nemogućnost bilo kakve konstruktivne interakcije ili koordinacije sa odredjenim intelektualno hendikepiranim osobama.
-Ma zabole me dupe da bacam flaše u onaj kontejner, ja sve lepo bacim u onaj stari i boli me uvo, samo izmišljaju neke gluposti.
-Ne može se sa seljacima.-On će meni u mojoj državi da zabrani da pušim na ulici, jebem li mu sestru pandursku!
-Ne može se sa seljacima.-Ma šta zna onaj doktor, pojma on nema ništa, znam ja kako se najbolje leči kamen u bubregu, samo pare hoće da mi uzmu, lopovi obični! Lepo pijem ovo ulje i da vidiš kako će da nestane ko rukom odnešeno.
-Ne može se sa seljacima.-Ma kakav Djoković, šta ja od njega imam, ni iz džepa ni u džep, on za svoje pare igra, a još i porez plaća u Monte Karlu, neka ga oni tamo gledaju i navijaju za njega, šta mene briga.
-Ne može se sa seljacima.Edit: Da ne bi bilo još nekih zabuna, ovo "seljaci" nema nikakve veze sa žiteljima sela, već se ovde ta reč upotrebljava u drugom siguran sam svima poznatom značenju.
Ono što radimo samo kad... Moramo? :)
Test je u ponedeljak, danas je petak.
PETAK
*popodne - izlazim iz škole i razmišljam: ''čim ručam vežbam matu!''
*posle ručka - ''samo da pogledam šta ima novo na netu...''
*uveče - vadim novčanik iz školske torbe i setim se ''ajoooj, zaboravila sam na matematiku! a moram da se spremam za grad, pa ne mogu sad... Neka, sutra ću. Imam ceo viiikeend...''SUBOTA
*podne - budim se i odmah mi sine kroz glavu: ''treba da učiiim... Ah, šta ću, moram... Samo da proverim šta ima na vukajliji.''
*20.30h - ''silazim sa kompa'', u nameri da odem do WC-a, i bacim pogled na sat: ''au, pa već je pola devet! moram da se spremam za grad!''NEDELJA
*doručak - ''e, mogla bih već jednom da provežbam matematiku...'' nisam stigla ni da završim misao, kad ono - zvoni telefon! posle tri sekunde čuješ: ''eeeeeee, pa gde si ti, aj na kafu...''
*malo pre ponoći - ''ah, što sam umorna!'', razmišljam vraćajući se iz šetnje.. Krećem ka krevetu i primećujem svesku iz matematike na stolu. ''aj, sutra pre škole ću otvoriti samo malo da se podsetim formula...''PONEDELJAK
*07.00h - zaglavim u kupatilu do pola 8 i onda se setim testa...Ma, ako nisam do sada vežbala...
Rešiti nekoga stanja bedaka, odobrovoljiti ga, dići ga iz depresije dobrim felacijom. Naročito dobrodošlo nakon lošeg dana na poslu, katastrofalno odreađenog ispita ili pošto ti je tašta slupala golfa dvojku.
U medicini zamenjsko sredstvo za lorazepam.
- Juče saznam da mi Radoslav nije ćale, i da me je skarabudžio neki Alžiracu Makarskoj, keva rekla: mlados'-ludos', a ćale uzeo da joj objašnjava prirodnu tranformaciju bež boje u crvenu i plavu. Eno je na WMA sklapaju je kao da je iz kinder jajeta.
-Kako si to podneo, jbt?
-S prva, teško. Onda me je Ana oralspoložila tri puta bez reči. I jutros jednom. Nije mi svejeeno ali život ide dalje.- Arapi neće da daju ni dinar... odlažemo Beograd na vodi. Putin neće uvoz fijatovog smeća. Popizdeo sam.
-O, premijeru, mogu li da Vas oralspoložim?- Kako to, doktorka mislite da mi je ostalo pet meseci, još sam mlad. Oh, gospode.
- Dođi, srce tetino te oralspoložim.- Šta bre ne može da se ispravi tiket? Utalmica počinje za 3 minuta!
- Ne može, ma računaru je već 15:00.
- Znaš kad će Parma da da dva komada na poluvremenu Kjevu? Nikad. Mogu da bacim tiket. Aukurac.
- Hoćeš da te oralspoložim?
-A?
U stara vremena, posebno kod zanatlija, smatralo se da onaj čovek koji nije sposoban da uradi jedan posao, nije predodređen ni za neki drugi. Ljudi bi ga gledali kao nekorisnu masu, a da li on zna da uradi nešto drugo, sad već nije ni bitno.
Šteta je učinjena.
Kocka je bačena.
Hanibal je prešao Alpe.
Situaciju prati ljutita narav ovog "što nije ni za šta" jer sama zamisao da te neko "poprckuje" sa leđa, onako mučki, ne daje ti za pravo da imaš facu Nedeljka Bajića Baje dok izvodi pesmu "Koktel ljubavi". Pre bi mu sipao mleveno staklo u ovsene pahuljice, zar ne?
Iznad samog obrisa mora, pod bregom, niče nova građevina. Beli stubovi a zid počinje da pregrađuje pogled na plavu pučinu. Zdanje liči na grdosiju sa zgomilanim, neravnomernim grbama. Majstor radi sa učenikom i stalno mu daje uputstva.
-Ne smeš kamen da polažeš bilo kako u zid. Kamen ima samo jednu stranu koja mora da nalegne.
-A kako da znam koja je to strana? Obe su iste. Kiša je isprala kamen.
-Treba da pogodiš žicu. U svakom kamenu postoji samo njegova žica. Ona nikad nije ista kod dva kamena. Ako umeš da je slediš, znaćeš da je postaviš kako treba.
Mladić gleda površinu vode i uzdiše.
-Cigla se ne hvata tako. Važno je da prihvatiš ciglu kako valja.
-Zar je to toliko bitno? Cigla nije kamen da joj se vide žice. Mogu da je dohvatim sa koje god hoću strane.
-U našem poslu je sve važno. Jedino tako postaješ majstor.
Mladić je ljut, pa žustro prebira alatke po rancu i dodaje ih majstoru.
-Polako sa viskom. On je naša vaga. Osetljiv je. Da si tako zdipio libelo, osetio bi bol; kao da si se nabio prst u oko!
Ubacuje se vlasnik kuće.
-Možda dečko nije za zidara. Da bi za sve to imao osećaj, potreban je dar. Možda mu leži da bude stolar.
-KO NIJE ZA JEDNO, NIJE NI ZA ŠTA! KO RADI DOBRO JEDAN POSAO, TAJ ĆE SVE DOBRO DA RADI!
Svetlu, prozirnu površinu mora uzburkao je jedva primetan povetarac.
Skraćenica od reči bulja/bulju prim. aut.
Sleng pripada grupaciji uličnih slengova koji su ušli u anale mejnstrim bukvalistike. Nastao još osamdesetih godina prošlog veka dok je Milan Mladen.. ma ložim te.
Nemam pojma kako je nastao termin, ni ono da je uličarski, mada je to i najbliže istini. Jedno znam, a to je: Kada vidim dobru cicu, samo žeknem ko iz topa: Vidi lju tebra!
Idu dve ribe i ispred njih neki čojk od pedes' godina min.
- Vidi ljuuu! Matorooo!
- Jelena, da li si no rma lna?! To je matoro kljuse, dupe mu dismr na užegli ajvar!
- Ali ja volem kada je matorije, ne volim one zategnute. Kapiš? Nekako mi je draže ovo, lepo, mekano, direktorsko.. dupe. Ahh ljuu bavi.
- Fuj.Idu dva čojka od pedes' godina i ispred njih riba od dva'es'.
- Znači, ono kamionče na Horgošu imaš da mi pustiš! Nemoj Živorade da se zajeb.. VIDI LJUU BRATEEU!
- A što je dobra mala! Imam ja trista eura u džepu, ajmo da joj bacimo pred noge, možda je i smuvamo hehe. Nismo više mladi Dragosave... krsta me ubijaju i ja sad trebam ovu LJUU da izvodim na pićance, pa u park...
- I to što kaješ, idem ja da joj bacim koju zelenu, ima mala da se zaljubi na prvi pogled hehe
U svim pričama (obično bajkama) kada imaju neki problem, ljudi idu kod mudraca (dede sa dugom bradom koji živi u pećini) i pitaju ga za savet. Ovaj se žešće nalupeta, pa ispadne pametan.
Evo primera da mudraci u stvari NISU pametni:
Bio jednom jedan mudrac koji je odlazio na obalu okeana da bi tamo pisao. Imao je običaj da pre nego što počne svoj rad šeta po plaži. Jednom, šetajući obalom, pogledao je preko plaže i video ljudsku priliku koja se kretala kao da pleše. Nasmešio se samom sebi na pomisao da bi neko plesao i tako krenuo brže da bi stigao tamo. Dok se približavao, primetio je da je to mladić, i da ono što on radi uopšte nije ples. Mladić se saginjao, uzimao nešto malo sa plaže i bacao u okean. još više mu se približio i rekao:
- Dobro jutro! Smem li da pitam šta radiš?
Mladić je zastao, pogledao ga i odgovorio:
- Bacam morske zvezde u okean.
- Onda moram da pitam zašto bacaš morske zvezde u okean? - upitao je mudrac pomalo zbunjen.
Mladić je odgovorio:
- Sunce je izašlo i dolazi oseka. Ako ih ne bacim u vodu, uginuće.
Kad je ovo čuo, mudrac je odgovorio:
- Ali mladiću, zar ne shvataš da je plaža duga miljama, a da su zvezde svuda, duž svake milje? To što radiš ne znači ništa!
Mladić se sagnuo, uzeo još jednu morsku zvezdu i bacio je u okean. Dok je padala u vodu, rekao je:
- Za ovu znači.
Vanserijski baratač rečima. Doajen pisane forme kojeg najopuštenije možeš zamisliti kako umače veliko guščije pero u tuš i škraba svoje misli po papiru, dok vrhom pisaće alatke golica sebi podbradak, iako zapravo kao i svi ostali koristi tastaturu. Eventualno pisaću mašinu ako je baš čru.
Izraz nastao iz vremena kada se zaista pisalo ptičijim perom koje se umakalo u crnilo od sipa, a rečima su se igrali samo odabrani, a samim tim bili cenjeni. Za razliku od danas kad ništa nije super, pa svako ima pravo da se tekstualno izrazi, iako "majstor pera" i dalje sa sobom koliko-toliko nosi neku težinu kad se izgovori, al' sa tendencijom srozavanja.
- Još uvek kupuješ "Svet kompjutera"?
- Da, iz navike. Bacim pogled samo letimično, bukvalno preletim, a jedino temeljno pročitam Kuzminu kolumnu.
- O da, dobar je Kuzmanović, uvek zanimljiv. Jes' da su mu stavovi malo retardirani, ali je zaista majstor pera.
--------------------------------------------------
- Kolega, dođite da pogledate početak ovog pasusa u doktoratu koji upravo čitam.
- Hmmm, da vidimo... "sve se otima svođenju na praktična i upotrebna značenja i teži da se makar za dlaku prevaziđe i uvije u plašt svoje perspektive i težnje". Pa ovo je sjajno! Ko je autor?
- Onaj mali Stefanović što sledeće nedelje brani doktorat. Nije rečit uživo, štaviše tunjav je, ali ko bi rekao da je ovakav majstor pera kad se raspiše!
--------------------------------------------------
- Brate, đido mova, da ti pročitam kakvu sam poruku otkucao bivšoj.
- Slušam, čitaj.
- ivana. najzad sam te pre boleo nevolim te više drkam na drugu i izbrisao te s fejsa sam. gotovo je! ahahaha! GOTOVO!!1
- Au, tebra, kakav si majstor pera! Smoriće se najstrašnije kad pročita!
--------------------------------------------------
- Uf, kako sam se iznervirao, sada ću da tvitnem nešto genijalno za svojih par hiljada pratilaca... Ljudi, zašto se ne hvatate normalno za šipku, nego je zagrlite, pa ne može niko da se uhvati od vas #busplus #prvasmena, Send, takoc. Hehe, baš sam majstor pera.
Ono što ti preostaje kada nemaš pristup internetu ili nićporima a očajnički želiš da ga baciš.
- Brate, šta ti se desilo? Jebote, izgledaš kao da si stovario dva kamiona cementa?
- Ne pitaj maćori, nije bilo struje u kraju celo jutro pa sam morao da ga bacim na maštu. Počeo sam sa Lisom En u mislima a okrečio sam kupatilo sa scenom u kojom ja i brazilski šimejl trpamo baba Miru iz komšiluka metodom dabl- penetrejšn dok nas ona kiti svojom penzijom. Kada sam izašao napolje ćale je napravio facu u stilu Kevana Lanistera a keva me pitala da li me opet boli stomak. Mašta je mama.
Nekom teškom i mučnom pričom ubiti sagovornika u pojam. Preopteretiti mu psihu i preneti lošu karmu.
-Jel znaš gde ćeš?
-Znam, a bolje da ne znam...
-Kako to misliš?
-Idem da se roknem.
-Zezaš me, jel da?
-Ne zezam. Krenuo sam do Brankovog da se bacim.
-Što pobogu?
-Žena me vara sa kumom, ćerka se kurva za drogu, sin je na robiji zbog silovanja, i sad njega siluju u buvari, pazario sam otkaz na poslu, jure me za neke kazne i porez, živim u ženinom stanu i ne smem da pisnem. Hoćeš još da čuješ?
-Ima još?
-Dužan sam neku lovu zelenašima, nije puno, dvajes i nešto hiljada.
-Dinara?
-Eura! A sa zadnjom kintom uplatim tiket i ne prođe mi za jedan gol, a išao sam i kod lekara i kaže mi da...
-Stani, dosta je! Gle ovako, ja taman krenuo da podignem kintu u kladži, ali ću tiket da prepustim tebi. 17 000 i neka sića.
-Nemoj, nema smisla...
-Ima, meni više neće trebati.
-Kako to misliš?
-Tako si me zatrpao govnima, da mislim da ću ja da odem do mosta.
-Šalio sam se bre, sve je u redu kod mene!
-Džukelo!
-Al' hvala ti za tiket. Ajd da ga pojedemo i popijemo.
Da sam ja Bred Pit bio bi Bred Pit, a ne Đorđe Lacmanović, izbeglica što nema ni za parizer sa povrćem. Elem, gorenavedeni vapaj koriste treneri i fudbaleri nakon utakmice, na konferenciji za novinare, kako bi podsetili prisutne da su imali određene šanse ali je sudbina imala drugačije planove. Jer da su tada dali gol, ko zna šta sve ne bi bilo. Moj kurac bi bio.
Da je Franc Rajhelt onomad, recimo, dao sve pare na trke pasa sigurno ne bi okončao život s' padobranom na leđima (jer ne bi im'o para za konstrukciju istog).
Da je Tomas Endruz metnuo više čamaca na "Takanik" možda bi Rouz i Džek krepali u toploj postelji, zagrljeni, a ne onako neljudski (bar Džek).
Da ga je moj ćale izvadio na vreme možda ne bi svaki dan gledao majmuna za kompjuterom.
Ali eto, živim i dalje, šta sad.
-Gosin Đurđeviću, eliminisani ste iz daljeg toka takmičenja od ekipe Čukaričkog Stankom, i to čini se potpuno zasluženo, vaš komentar?
-Ne bih se složio da je Čukarički dominirao jer je moj tim odigrao dobro prvo poluvreme, a naročito uvodnih šest minuta. I pogotovo bih naglasio onu šansu Zdjelara, kada je se oslobodio najbližeg čuvara i neometano šutnuo sa trideset metara. Da smo tada dali gol mislim da bi se utakmica nekako otvorila i da bi bilo mnogo zanimljivije za gledaoce, ali eto, čudni su putevi Božiji.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
-Ćofi, šta bi sa onom?
-Ništa seks, samo priča.
-Ispušio, a?
-Jebiga, glup sam ispao, priznajem. Mi se znamo još iz osnovne ali je tad bila dosta ružnija jebiga.
-Kol'ko ti baronišeš, e!
-Nije, majke mi. Pitaj koga 'oćeš. Ma bila mi se ona nabacivala i prošlo leto i bila neka šema ali nešto mi bilo iskrslo i jebiga... Da sam tada dao gol...
-Šta kenjaš?
-Iskreno, bilo 'vako: ostali nas dvoje sami kod Mareta dok je on s' ostalima otišao po vops i bacim ja neku spiku i sve, i taman da je nagovorim da odemo u sobu dođe Mare s pivom i jebiga, šta ću. Volim ja ženske al' pivo je pivo.
Jedna reč koja pokazuje da niste uspeli da odolite čarima kafanskog ambijenta.
Kum ulazi u kafanu.
Kum II- Oho, kumašine! Ajde sedaj!
Kum I- Zdravo kume. Isljučen ti mobilni, zvao sam te i na fiksni, reče mi ona tvoja da nisi kod kuće. Ja reko', mora da je u kafani.
Kum II- Kaži kume, šta ćeš da piješ?
Kum I- E, neću ništa, ustajem rano ujutru. Zato sam i doš'o, da vidim da l' možeš da mi pomogneš nešto sutra. Treba da...
Kum II- Čekaj kume čas. Mala, donesi još jednom litar-litar i čašu jednu za mog kuma.
Kum I- Ma, nemoj kume, žena će da me iskasapi, znaš kako smo zaglavili prošli put. Nego da te pitam...
Kum II- Ček', kume, op, evo janjetina stigla, a evo i mala, nosi vina. Mala, daj der još jedan tanjir za mog kuma.
Kum I, opijen vizuelnim prizorom ispred sebe- Joj, ajde, al' samo jednu čašu, malo da bacim nešto pod zub, pa idem. Nego, je l' možeš ti ujutru da...
Kum II- Muz'ka, ajde za mog kumašina "Udade se Jagodo".
Muzika počinje da svira:
"Udade se Jagodo
Udade se draga dušo..."
Kum II- Kume, da točim?
Kum I, vidno potrešen- Joj, kume, sušu ti jebem! TOČI!
Keva. Izražava sve svoje veštine svega gore navedenog. Izbegava nepotrebne troškove, održava kuću i kuva najlepša jela. Kritikovati njen rad se ne isplati jer je u stanju da stegne kaiš svakog pojedinca u kući. U slučaju potražnje većih privilegija, postaje oštra i brani svaki vid zadovoljstva.
Deca: Mama, možeš li da nam kupiš nešto slatko?!
Keva: (treba mi 2 crvene za meso, 1000 za hemiju, 1000 za povrće, 5000 za sitne račune, moram da ograničim potrošnju struje, znači 3000 za struju, 500 za pretplatu, za malog pelene, za ovog muža cigare i pivo, znači to ograničiti, za klince knjige i sveske, moram da uradim generalno čišćenje strašno kakve su prostorije, znači kupiti kreč ali od sledeće njegove plate, hmmm) Ne može sad, nemamo dovoljno, uzmite džema koji vam je baba donela iz sela, ako nećete džem ima med.
Ćale: Ma daj deci pare da kupe šta im se jede.
Keva: S obzirom na finansijsku situaciju u kući nemamo mogućnosti da obezbedimo sve privilegije. Da bismo imali da ugodimo deci potrebno je da smanjiš količinu ispijenog piva i ispušenih cigara. Za samo godinu dana ispušiš svega 365 cigara a to je 32 000 dinara. Za te pare, gospodine moj, mogli bi da deci obezbedimo bar jednu ekskurziju i da kupimo ono što žele.
Ćale: (zbunjen i iznenađen pogled) Ok. Hm. Deco, dzem i hleb i mars u sobu, a ja odoh na posao.
Keva: (Definitivno moram da ga bacim na dijetu).
Bješe to negdje trideset druga ili trideset treća godina od mog rođenja, sad ne mogu da se sjetim tačno, samo znam da je bilo ljeto. Mada jebeš mu mater, kod nas je cijele godine toplo, tako da i ne znaš kad je ljeto, a kad je zima.
Uglavnom, toga dana kao i svakog drugog do tad, sjedio sam sa ekipom ispred Jozine radionice i pili neko loše pivo i pričali o lokalnoj fuksi Mariji. Inače Jozo je bio moj ćale, mada ni ja ni on nismo vjerovali da je baš tako, ali me je prizno i izdržavao sve te godine, a po tom pitanju keva se branila ćutanjem. Jozo inače nije bio loš čovjek, i prema meni je bio dobar, jedino je stalno prigovarao kako sa trideset i više godina sprcanih u guzici nisam ništa posigo u životu.
-Jebo ti Bog mater, tačno se vidi da nisi moj! Dok ja ovde žuljam ruke i rmbačim po cijeli dan u radnji, ti i ti tvoji džabalebaroši samo dangubite i ločete to pivo. Svi sprcali preko trideset godina u guzice, a niko nema ni kučeta ni mačeta.
-Ćale ajd iskuliraj malo, vidiš da smo u toku vrlo bitnog razgovora.
-Sigurno niste pričali o nečem pametnom. Nego, de ti meni reci šta ti misliš sa svojim životom? Ja te više na grbači ne planiram nositi, ukoliko ne pronađeš neki poso, kući ne dolazi.
-De ćale, koji ti je sad...
-Ja sam ti reko kako je, a ti sad vidi. I goni mi se odatle, i ti i ovi tvoji, samo mi mušterije tjerate, ajmo sikter...
Uvidjevši da se ćale ne zeza i da moja egsistencija i zajebavanje se bliži kraju, odlčio sam da se bacim na razmišljanje. Otišo sam do zadruge uzeo dvolitru, i produžio do klupe u obližnjem parku, te se dao u razmišljnje čime da se bavim dalje u životu. Jebeš mu mater, znao sam da nisam za fizičkog rmbanja. Realno, u životu nisam ništa teže od kašike digo, tako da takav vid posla nisam ni uzimao u obzir. Kontam, moram i ja u nečem biti dobar, ...al u čemu? Pade mi na pamet, da onda kad smo duvali kod Petra na gajbi, brbljo sam i pričo kojekakve priče čitav dan, znači znam mudrovati i lelemudati, možda bi mogo biti kakav političar ili pi ar ili nešto od tih fensi zanimanja, mada za to treba privatni fakultet...jebeš mu mater...i sve tako razmišljam, po glavi mi se motaju ćaletove riječi, jebo ti Bog mater,...jebo ti Bog mater,... i onda mi je sinulo. Zovnem Marka da stižem kod njega i da okupi ekipu jer imam pakleni plan.
-Slušajte ovo, smislio sam kako ćemo se obogatiti i postati poznati. Slušajte, ovako, jeste li vidili kako po hramovima, na ikonama i statuama ima hrpa love što vjernici ostavljaju?
-Šta, oćeš da hapamo pare sa ikona, jeben ti plan nema šta?
-Ne idiote, nego kontam da osnujemo svoju sektu, pardon religiju tako se moderno kaže.
-Još gori plan nego ovo s hapanjem sa ikona?
-E Tomo, nije ni čudo što te zovu Nevjerni, kad ni u šta što se kaže ti nemaš povjerenja.
-Ne seri, Nevjerni Toma me zovu jer stalno varam ovu moju malu iako smo u vezi već četiri godine.
-Ma zajebi to, slušate sve sam smislio, ovako, ja pošto znam puno brbljati i palamuditi, ja ću biti novi prorok, odnosno Božiji sin, ionako svi znaju da nisam Jozin. Tako da ćemo reći da je moja meter Marija bezgrešno začela. Ja ću izvoditi neke trikove što znam, pogađati karte, onaj trik s vodom i vinom što me je šanker Isak naučio, i još što šta i rećemo da su čuda, kenjaćemo o nekoj kosmičkoj pravdi, pričaćemo kako su siromašni upravu, jer je to najbrojnija populacija, i tako. A vi će te bit moji učenici kao, tako da i vi možete palamuditi, ionako ste svi ribolovci, a ribolovačke priče su još nadrealnije od lovačkih.
Od tada je prošlo dosta vremena, dosta toga se izdešavalo, ali uspio sam u svojoj namjeri. Moja religija sakupila je veliki broj pristalica, ljudi su me pratili svuda, držao sam motivacione govore ko jebeni Nik Vuičić, izvodio trikove pred ljudima, a oni bili zapanjeni, i tako dalje, sa tim je došla popularnost, vip mjesta u klubovima, ljudi traže moj autrogram, čak sam i lokalnu fuksu Mariju poveo sa sobom, pa pričam kako je prosvećena jer se pokajala za svoje grijehe, a ustvari je otresam od kurca gdje god stignem, i tako. Postao sam poznat preko cijele zemlje, evo baš mi je preključe stiglo pismo sa pozivnicom da nastupam u Jerusalimu. Pa eto sutra, treći dan po pismu se spremam da krenem tamo, kažu da će Pontije Pilat lično doći da me sluša. Hmm kad bi njega ubjedio, bio bi odličan sponzor za moju kampanju. U petak kad održim govor na Golgoti, i ako dobro odradim ovaj trik ko Hudini mislim da ću steći globalnu popularnost. Juda kaže da mi je spremio iznenađenje. Jedva čekam.
Ovi iz crkve tvde drugacije, ali vako je bilo.
Lovačke priče...
Supermenova govornica savremenog čoveka. Mesto gde se nedefinisana antropomorfna masa pretvara u funkcionalnog člana ljudske zajednice.
*zvrrrrrrrr*
"A....aalo?"
"E, 'ajde navrati za jedno sat i po, da odradimo nešto, pa na fucu"
"Fudb....aa....'ajde, samo da otkuntam još koji minut i da bacim jednu transformaciju u kupatilu, pa ću navratiti..."
Ustaješ posle pola sata, pronalaziš papuče i teturaš se polu-svestan kroz hodnik. Sa nekog dela dela osećaš čudan miris. Zaključuješ da je u pitanju rame. Fleš. Svirka, čaše piva i rakije lete na sve strane, što ne bi koja završila o tvoju glavu à la kineska-glasačka-kutija. Nebitno. Sedaš na šolju, i otpočinješ simultano izbacivanje otrova iz sebe. Osećaš kako ti se vidno polje bukvalno proširuje za četvrtinu. Ukapiraš da su oni zeleni mehurići koji se vide napolju ustvari lišće. Sukobljavaš se s ogledalom, naduven, dok ti se podočnjak odliva niz stepenice. Tuš ritual, pa pranje zuba u nadi da ćeš oterati osećaj da ti je neka zemlja trećeg sveta otvorila deponiju u ustima. Odokativno procenjuješ kvalitet svirke po količini prljavštine na odeći. Dezodorans. Mnogo dezodoransa. Zgražavanje kako si uopšte u takvom stanju mogao da legneš. Opet. Doručak, pa n a suočavanje sa današnjim neprijateljima.
Kako mislima, tako i pokretima ponavljati jednu te istu radnju, ne nalazeći ništa novo; iako je cilj sasvim suprotan - potraga za rešenjem. Dakle, vrteti se u krug sa namerom da se reši, tebi u tom trenutku - nerešiva enigima.
- Da joj priđem ili ne? A šta ako ima dečka? A i ja imam devojku... Ako priđem koju takiku da koristim? I da joj se ne svidim, samo ću dobiti korpu, šta je to? - ništa, razmišljao je u sebi. Pa opet on u sebi, da joj priđem ili ne? A imam devojku, ne smem joj to raditi. A možda i ona ima dečka, pa ću korpu da dobijem, ali to je ništa... I tako u nedogled opisivao je krug.
- Šta je ona tražila sa njim? Moram to da je pitam, pričali su celo veče. Ali šta je loše u tome što su pričali? - ništa! - vrteo se po sobi sa namerom da je pozove na telefon - ali sramota je biti ljubomoran, ali opet šta je ona tražila sa njim? Šta je loše u tome što nu pričali - ništa! Buncao je u sebi opisivajući krug kako mislima tako i koracima po sobi.
- Ako joj bacim po faci, razmažem sminku nateraću je na suze, pa će da se naljuti, ali to je zadovoljstvo! Možda je i njoj zadovoljstvo. A mogu i po sisama. A? Bolje po faci! - Ali naljutiće se. Uostalom šta ima loše u tome? Ništa! A šta ima dobro u tome?! Svašta, sa moje strane. Da joj bac... :svrš: U kurac! :ode sve u kondom:
