Izraz koji se koristi kada se neko od ljudi razbacuje sa nekom hranom ili pićem radi zabave.
1: E ljudovi aj se prskamo vodom !
2: Pa mogli bi, leto je taman da se malo rashladimo..
3: Ja neću !
1: Ajde bre mentolu , uvek ti ništa nećeš..Ne moraš, ja sam samo pitao ko hoće.
3: Au kakvi ste vi to ljomberi , ne verujem! Stvarno vas ne razumem. Ovi u Africi crkavaju od žeđi a vi bi da se prskate zato što vam je toplo..Seljaci jedni..
2: Pa dobro,možda si u pravu..---------------------------------------------------------------------------------------------------
1: Večeras nastupaju ovi debili što smo ih odrali na fudbalu, aj da ih gađamo sa paradjzom i jajima.
2: Ajde, ja imam paradajz , samo nam fale još jaja! Ne znam gde ćemo da nabavimo..
3: A zašto bi ih gađali ?
1: Zato što su nas sačekali posle tekme i gađali višnjama..Eno , morao sam da bacim onu majicu i šorc jer nisu mogli da se operu..Pa sad valjda treba da im vratimo duplo za to.
3: Ja se ne slažem, posle da nas jure oni njihovi kerovi..Aaa nee!
1: Dobro bolidu, ti ne moraš..
3: Majmune jedan ,zašto malo bolje ne razmisliš ?Ova deca u Africi nemaju šta da jedu, osušili se jadni a vi bi da gađate neke retarde sa jajima i paradajzom ! Sramota od vas !
2: A da mi ipak ne idemo..
Najčešće čovek koji apsolutno ništa nije skrivio, ali kada počnemo da sumnjamo čini nam se da se čitav univerzum složio tako da on bude kriv.
U prvom osnovne nestane nekom dečkiću mobilni.
- Učiteljice, ja sam ga, majke mi, stavio ovde, ispod klupe! I onda smo se vratili sa velikog odmora, a on nije bio tu!
- Deco, moraćete sami da pronađete krivca, ja neću ovde da budem inspektor. Ako je neko uzeo telefon, neka ga vrati, nije lepo uzimati tuđe stvari.Deca su počela da se presabiraju, oduzimaju, množe i dele, ali obrni-okreni kao i za bilo koju drugu krađu okriviše malog cigu Ronalda. Mali je tako izgledao kao lopov! Onako je lopovski hodao, lopovski se oblačio, lopovski se ponašao. Čak je izašao na odmor sa svima njima i vratio se da ga niko ne primeti. Profesionalac! Ubica! Lopovčina! A i ima vaške. (Ko laže taj i krade, ko krade ide u zatvor, ko ide u zatvor ima VAŠKE!) Dakle, već je bio u zatvoru, ološ jedan propali! Nabijte ga na kolac! Vodite ga u zatvor! Razapnite ga na krs'! Odsecite mu glavu! On je Princu ukrao iPhone koji mu je tata Milutin Milijarderović kupio za sedmi rođendan!
- Ali... Nisam ja tako mi Bog. Nisam! Evo majka da mi umre ako lažem, kume! Evo u sestru da ti se kunem! Glavu moju da ubiješ ako lažem... Ja nesum lopov!
Džabe je bilo sve to. Odmah mu odrediše razne kazne i jadničak ode kući sav uplakan...
Avaj, Princ se vratio kući i ugledao svoju predivnu ciglu kako sija na stolu! Nije bila razjebana, ni ukradena, samo je bila zaboravljena na stolu. Ipak, nekoga je trebalo okriviti, a Ronaldo je baš tako lopovski izgledao.
Taj Ronaldo ti je posle postao neki fudbaler, đavo ti ga znao, čudni su putevi ciganski...
Epitet bivšeg "ratnika", koji se svojim unucima, deci i prijateljima lažno hvali svojim velikim učešćem u antifašističkoj borbi. Primenljivo i na mnoge "uskoke", koji su u rat (na strani pobednika) ušli kada su se završne borbe već privodile kraju, a potom na ime "herojstava" izdejstvovali silne privilegije (više stanova u centru Beograda, dobro zaposlenje za decu,...).
Deda: Kad su Švabe mog oca poterale u zarobljeništvo u Šafhauzen, njemu je u kući ostalo puno ručnih bombi. Jedne noći, moja mati je zaspala, ja se išunjam, uzmem dve bombe, odem do kasarne i bacim ih. Ubijem 10 švapskih vojnika. Naravno, kao mlad, ja pobegnem lako, ali su Nemci bili besni, hteli za osvetu da streljaju 1000 ljudi iz celog sreza. Kad sam ja to čuo, išunjam se do mesta gde su ih zarobili i oslobodim, pa svi pobegnemo u šumu kod naših...
Unuk: Partizana ili četnika?
Deda: Šta? Ja, ovaj... (misli: jaoj, šta je danas ono popularnije!?)
Baba: Milorade, daj der, molim te, ne seri. Ti si imao 7 godina kad je počela okupacija, a 11 kad se završila. Tvoj otac nije otišao u zarobljeništvo kao ratnik, nego što su mu Švabe našle bombe kojima je pecao, pa su ga poterale u Banat da bere pšenicu. Naravno, bombe su mu odmah konfiskovali. A to za Šafhauzen što je rekao, sine, to je mesto u kome živi tvoj stric u Švajcarskoj, odakle je dedi poslao sat za 70. rođendan. Tvoj deda je učestvovao u ratu samo toliko što je jednom otišao da krade trešnje od nekog komšije, naleteo je na nemačku kolonu vojnika, pa mu je komandant rekao "curik!", da briše kući. I pobegao je.
Viteški učestvovati u dvoboju i naizmenično razmenjivati udarce ravnopravno sve dok jedan ne padne. Nekada se ovo radilo 'ladnim oružjem, danas alkoholnim pićima. Jednostavno, dvojica koji su u sporu sednu jedan preko puta drugog i ispijaju čašu za čašom simultano, istog pića i iste količine na eks dok se gledaju u oči. Iako se danas nikakvo oružje ne koristi, opet dolazi do ubijanja (mada ne bukvalno) i nekoga često odatle odnesu na nosilima.
- Zdra'o, tebra.
- E, zdravo. Upadaj,
- U, jebote, izgledaš k'o israno govno. Pa, lepše od tebe sa'ranjuju! Šta bi sinoć na toj žurci?
- Otišli mi tamo i bio neki lik koji je želeo da testira moju legendarnu toleranciju na alkohol pa me izazvao na pariranje. I jebiga, morao sam da mu pokažem gde mu je mesto.
- Garant si obrisao patos njime.
- Žilav lik, mogu da ti kažem! Izdržao celu količinu vinjaka da mi parira, e tek kad smo prešli na vodku jer vinjaka ponestalo, tad sam ga pobedio, na penale takoreći. Samo čovek odjednom bacio peglu i prevrnuo se. Mislim da je dolazio taksi 94 po njega. A ja nonšalantno išetao odatle iako malo falilo i ja da zakovrnem.
- Pobedio si, to je dobra vest.
- Jes', ali ima i loša.
- Jao, nije te valjda startovala murija posle?
- Ma, išao ja sa ženskom i to ona vozila, mislio sam na vreme šta bi sve moglo da se desi. E sad, jesam izdržao da ne bacim peglu tamo, ali u kolima pri povratku, i to njenim, pre nego što je stigla i da se zaustavi... Kola će možda u servisu uspeti da operu o mom trošku, ali mene ni Morava ni Nišava neće da operu!
Direktni potomak onih malih proreza na srednjovekovnim tvrđavama kroz koje se pucalo, odapinjalo strelje i posipalo vrelo ulje po nadolazećim neprijateljima. Stvar koja je često tako apsurdno mala, da se čovek zapita čemu tu koji kurac uopšte i služi. A onda se setiš da se toaleti obično nalaze u sklopu nekog većeg objekta, eventualno onog u koji nije baš kul trip da ulazi ko kako i kad oće, pa se minijaturne dimenzije prozora u istim odjednom razumeju kao sasvim logične. Ma, sve dok mo'š da čibneš rendom opijat ili hladno oružje kroz njega - dobro je.
- Uuu, brate, šta se tebi desilo, znači, izgledaš k'o dimaš žuticu, filokseru i metastazu na limfnim zajedno??
- Ma, ništa me ne pitaj...Znaš onu kafanu "Kod Buraza", u Mirijevu?
- ŠKK??
- E, pa bio ti ja tamo preksinoć na rođendanu od ortaka sa treninga, ubili se kao svinje teške, ja izdrž'o čak i najduže od ostalih al' sam na kraju ipak morao didem da bacim peglu...
- I?
- I...odem ti ja u wc, oteturam se nekako, zagrlim onu usranu šolju što nije prana milion godina, krenem da pegliram...kad između ropaca od povraćke čujem - kao u magnovenju nekom - kako neki glas govori "El ima tu neko? El ima tu neko?". Skapiram da mi se pričinjava, ono, bio sam do jaja pijan, dovršim sa rigoletiranjem, krenem dizađem...kurac! Neko zaključao! Posle se ispostavilo da je gazda rešio da zaključa veseli centar jer su debili već veliko sranje napravili unutra i ja ti tako ostanem zaključan tu do jutra, sve dok nije došla čistačica. Znači, zasp'o sam na tom prljavom, usranom podu, još, fazon, čekam rezultate krvne analize da vidim šta sam se zapatio...
- Au, tebreks, pa što ne pokuša da izađeš kroz ono prozorče, jebotebog??
- Pa, pokuš'o sam, brate, al' mi prošla sam jedna pesnica, ostatak - ost'o unutra...
Ima 9 polja, i 9 brojeva. Živi na trafici i hrani se prašinom. Nekome zabava, a nekome beg od stvarnosti.
Na trafici
.
Zdra'o, daj batici jedan žuti kamel, ovu knjigu Orhana Pamuka i taj sudoku pored, baci i taj jedan žuti kikiriki.
Čitaš ovog Pamuka, čujem da žene padaju na njega
Pa gledaj kako knjiga izgleda, jebeno jezero na mesečini, znaš da ovo ženu asocira na parenje pa ne može da odoli da ne kupi. Nego ja baš hoću da vidim šta to ima taj Orhan što ja nemam, jebo je Orhan da je jebo Orhan.
Šta ti se desilo ćoveće?
Ma ja ti druže evo ceo dan razmisljam da se bacim sa mosta. Posle par sati agonije rešim da krenem po sudoku da ne poludim, da dođem sebi bar na kratko. Juče su me deca ostavila. Žena mi se nedavno preudala i ostavila me samoga sa decom, juče se vraćam kući kad ono deca otišla, a u pismu saznajem da se udala za nekog propalicu što drži luna park u Gajdobri, a ja ti ovde mlatim muda sa tobom dok oni jedu šećernu vunu i kupuju žetone za aute od cigana. Ja druže 5 kafa dnevno ispijem a ruke su mi mirne, osećam se kao da sam ratovao na kolubari, iskaču mi fleševi ljudi koje sam izbo bajonetom, bojim se da vozim auto jer dobijam impulsivne želje da se zakucam u drvo.
Ajde deder uzmi ovaj sudoku pa rešavaj celu noć da se malo smiriš, najtamnije je pred svitanje.
Ovo je riječ koja će vas pratiti kroz cijeli život. Obilježit će vas od rođenja do smrti. Vezat ćete je za one dobre, ali i za one manje dobre događaje u životu, za sretne i nes(p)retne trenutke. Ipak, najčešće ćete je koristiti kao brz i efikasan izgovor za neku grešku koju ste napravili ili će drugi na taj način opravdati vaš propust.
Ispade da ova riječ na krajnje lijep način opisuje cikličnost života od rođenja do smrti:
Rađanje:
- Doktor: Hajde gospođo potisnite još malo, evo ga ... i ispalo je ... muško
- Babica: Krasan dječak ... pazite da ne ispadne ... ufff ... zamalo ....Period 2-5 godina, otac već od vas kreira budućeg sportistu:
- Hajde sine, uhvati ... ufff ... ispadeeee
(u sebi: u klinac lijepi, ne može uhvatiti lopte, nikad od njega ništa neće biti)Školski dani (matematika):
- Milice koliko je te ispalo?
- 24
- Hmmm, a meni je ispalo 22. Nastavnice, Milici je ispalo 24, a meni 22.
- Ne kaže se ispalo, jer vam ništa ne ispada, nego ste dobili rezultat.Prvi sex (period puberteta):
- mmmm, Šta je bilo? Zašto si stao?
- Ma ispade.
- Ništa, daj ga opet.
- Evo ga sad i spade
- Ne mogu da vjerujem, tako mi i treba kad se sexam sa balavurdijom.(srednja škola) Košarkaška utakmica, promašio si odlučujući šut, u svlačionici svi vrište na tebe:
- Pa koji ti je kurac bio, sam na šutu i ne pogodiš ni obruč? Ugradio si još jednu ciglu u zid?
- Ispade mi, klizava bila.(Fakultet) Profa vas uhvatio da prepisujete:
- Kolega ispadate s ispita, vidimo se za 3 mjeseca.U braku najčešće ispadate papučar i konj.
Kriza srednjih godina, sex sa atraktivnom mladom damom koju ste pokupili na nekoj zabavi:
- Hajde stari, šta je bilo?
- Ispade.
- Pa stavi ga opet.
- Sad i spade.
- Ne mogu da vjerujem, tako mi i treba kad se sexam sa starcimaRana starost:
- Koliko ti je ispalo?
- 2 zuba, još malo pa mogu zatražiti da mi naprave protezu cijele vilice.Starački dom:
- Njegovateljica: Hajde polako zinite, evo ide kašica ... ufff ... ispalooooo. Nema veze, sad ćemo to pokupiti, idemo ponovo.Smrt:
- Pažljivo sa sandukom, pazite da ne ispadne ... uff ... zamalo ...
Mnogo zajeban trenutak.
Poput golgetera u fudbalu koji pošalje gošu po burek, odradiš posao na najbolji mogući način, prevaziđeš samog sebe, pun si samopouzdanja, često i po prvi put u životu. Ali onda, niotkuda, tu se nađe neka ziljava prečka ili stativa i sjebe trenutak, pokvari sve i utisci koje si do tada ostavio padaju u vodu, a prilika... ko zna kada će se ukazati ponovo.
- Gde si se izgubio sinoć onako rano?
- Kući sa Mirom, al' ispalo da je bilo bolje da sam u grob pokojnom dedi otiš'o.
- Kakva je sad muka u pitanju?
- Pa ti znaš da je još uvek nisam spavao? Sve se nešto nećka, al' sinoć nam je bilo dva meseca pa sam ja napravio neku kao romantiku kod kuće u nadi da će mi dati. Ne mogu više da drkam, a zagrejao sam se za nju i neću da švrljam. Pripremio ja neke svećice i sve kako dolikuje, pustio muziku, krenuo da je ljubim, češkam i primetim da je pustila suzu niz butinu. Kažem ja sebi "To je to" i zamolim je da iz gornje fioke izvadi kondome jer je bila bliža njoj. Međutim, k'o za inat, ona mene nije razumela pa otvorila donju fioku, a u njoj one moje upišane gaće od onomad kad ste me doveli sa Mikine slave prepariranog. Glupo mi je bilo od keve da ih bacim na pranje pa sam mislio da ih se rešim, al' igrom slučaja potpuno sam zaboravio na njih. Istog trenutka joj se smučilo jer je, istina, mnogo vonjalo. Obukla se, otišla i evo već mi se ceo dan ne javlja.
- Znači golman je već bio savladan, al' su gaće odradile svoje.
Očeličiti jetru ili želudac, a može i oboje, što da ne? Levelovati unutrašnje organe da mogu da podnesu izlišna prežderavanja, te obilna napijanja, a da se to na spoljašnjosti organizma to ne vidi.
Ide to tako dok se ne stigne do kapka, prc, nema više, tri bajpasa i trasplasna... presađivanje jetre, ne ide. Ipak, oni koji kapak u vidu bolničkog kreveta nekako zaobiđu, mogu samo da se nadaju da će Onaj odozgo da ih pogleda i nagradi ih u vidu irske jetre ili eventualno mogućnosti dislokacije vilice, kao kod zmija.
Mile: Šiki brate, sto godina!
Šiki: OoOoOoOoOo Mile, pa zar u ovo parče galaksije da svrneš?
Mile: Eto, nanese put, jebemliga. Kako si mi?
Šiki: Loše brate mili end dragi, skroz loše.
Mile: Š'o? Da ti nije neko oborio drva?
Šiki: Ma nije...
Mile: Ili ti je posl'o Memedovića a on ti pomeo špajz ko mećava?
Šiki: Nije ni to...
Mile: A da nije...
Šiki: KURČINA! Čekaj brate, pusti da završim.
Mile: Aj dobro, ne budi neurozan. Pričaj.
Šiki: Pa ništa, išao na operaciju...:raskopčava prsa maljava:
Mile: U jebote.
Šiki: Jeste, dva bajpasa. A paz dole, ožiljak kod jetre. Prije pola godine novu dobio.
Mile: Jebote... A 'oćeš ti da proširuješ kapacitete s dvajs i neku godinu, a proširio si vene, kol'ko vidim. Čekaj, jesu to one iste FILA papuče što smo onomad kupili u Sutomoru.
Šiki: Jok, tvoje su olololo. Jašta nego, šta s' ti mislio, da ću da ih bacim k'o tvoja Stana?
Mile: A jes... A otkuda ti znaš da ih je Stana bacila? Nisi bio u Prčkovcima već... šes' godina?
Šiki: Pa... Ovaj... E, taman će mi terapija sad, bud' pozdravljen, žurim.
Urnisati se od alkohola. Piti do krajnjih granica ljudskog tela, i malo preko istih.
Oblokavanje je brzo i bez reda unošenje ogromnih količina alkohola. Siguran put u zaborav...
-Jao mama, onaj moj nesretnik Rale se dohvatio lošeg društva. Oblokava se po vazdan sa onim bitangama Šajom i Pajom.
-Avetnje jedne! Ni kučeta ni mačeta nemaju pa im se može. Nakog čoeka će da upropaste.
-Nije mama ni on cvećka, al moj je. Šta ću...
-Pa šta mu rade?
-Bolje pitaj šta ne rade. Kad god jadan platu dobije sačekaju ga pred firmom i odvuku u kafanu.
-Đubrad jedna!
-Sinoć se tako oblokao da je jedva do vrata došao. Siroma je imao tolko snage da stisne zvonce i skljoka se pred vrata.
-Pa kako si uvukla mrcinu?
-Otvorim ja vrata, al nema svetla u hodniku, pokradoše sve sijalice mamu im jebem. Prst pred okom se ne vidi, a nisam dole gledala.
-Pa ono jes, što bi i gledala dole kad ti neko zvoni na vrata...
-Pomislim da je Rale na ulazu u zgradu zvonijo na interfon, pa na-vrat-na-nos požurim na terasu da mu bacim ključeve.
-Nije valjda ostao napolju?
-Ma krenuo on jadan u kuću, nije snage imao ni da me zovne, nego teo da dopuzi, i taman je prste preko praga prebacio kad sam zalupila vrata.
-Bože sačuvaj! I?
-Pa kad je vrisnuo, ja pala u nesvest od strave!
-AUU! Pa jel bio besan sutra?
-Jok, toliko je bio oblokan, da se ničeg ne seća. Misli bena da su mu nokti plavi jer ga neko zgazio biciklom dok je išao kući.
-Uf, dobro je...
Bravo! Svaka čast! Odlično! Čestitke!
Sve su ovo reči hvale za nešto dobro odrađeno, odigrano, kreirano. Međutim, ako se krene sa rukom kao elementom u odi pohvale, "deduktivno-logičkim" prelaskom na sledeće elemente, može se doći do neočekivanih i smešnih situacija.
Igra se jamb u parovima, pobednicima gajba piva. Protivnička ekipa završila, poslednje bacanje za nas. Izuzetno bitno, jer je rezultat otprilike izjednačen, tako da i poen-dva mogu odlučiti konačni par pobednika. Moj ortak, pred kojim stoji papir sa upisanim poenima, iskoristio svoja tri bacanja i ništa "pametno" nije bacio...sve je sad na meni! Napetost visi u vazduhu zajedno sa sijalicom od sto "sveća"...hladnokrvno, kockarski profesionalno, uzimam onih pet šarenih kockica i počinjem. Prvo bacanje, tri šestice!
Ortak: - To! Evo ti ruka!
Ćutim, odvajam one tri iste na stranu, bacam preostale dve...četvrta šestica!
Ortak: - To, to, udri! Evo ti...evo ti noga!!!
Napetost je tolika, da su čak i kibiceri zanemeli, a o protivničkoj ekipi, koju obliva hladan znoj, da i ne pričam. Sve oči su usmerene u moju desnu ruku i poslednju kockicu...koncentrišem se, bacam i na delić sekunde zatvaram oči...peta šestica!
Ortak: - To, to, toooo!!! Evo ti, ruka, noga, evo ti...(uzima olovku i gleda u papir pred sobom), evo ti kurac!!! Nemamo gde da upišemo! Pa, ful si trebao da baciš!
Ja: - Sad ću da bacim tebe kroz prozor! Za koji moj si ćata, kad si ćorav kod očiju!
Lavovska borba sa emocijom koja ne prihvata odbijanje.
Ne tako davno držim ja čas engleskog grupi odraslih; neki od njih imaju i po četrdeset godina, i u skladu sa tim ostavljaju utisak ozbiljnih ljudi. U jednom trenutku dođe red na jednog od njih da pročita pismo jedne tinejdžerke. I tako on krene: „My name is Becky and I’m nineteen years old...“, što je u mojoj glavi odmah stvorilo sliku dotičnog učenika u telu tinejdžerke. Spustim pogled i zatvorim oči, pokušavajući da odagnam sliku, ali ona biva sve jasnija. Počnem da se preznojavam – smeh bi da izađe, ali ja ne smem da dozvolim da se to desi. Već počinjem da se grčim, mrštim, lice mi se krivi u hiljadu grimasa... Pomislim: „Ako te vide, pomisliće da ti se sere. Pokrij oči!“ Ja poslušam sebe, pokrijem oči rukom, šatro pratim tekst, ali mi se vide usta, koja se kratkim pokretima razvlače u smeh i vraćaju u normalu. Pokrijem usta drugom rukom, al’ ne lezi vraže – unervozim se k’o davljenik, počnem kao da se češem po glavi, noge mi cupkaju, od silnog zadržavanja vazduha već počinjem da pravim onaj zvuk kroz nos i već mi postaje jasno da sa smejanjem nema borbe. U poslednjem trenutku bacim nemoćan pogled na grupu, kad tamo - svi pokrili što oči, što usta, tresu se i tiho plaču. I kad se pogledasmo – smehovi nam se oslobodiše svih prepreka, udariše u zidove i izleteše kroz ključaonicu i prozore. E, to se zove sloboda!
Uzvik očaja na niz Marfijevskih događaja.
Prilikom buđenja, konstatujem da nema struje. Jebiga, šta ćeš, ne vredi se nervirati. Srećom iz nekih davnih vremena sam stekao naviku da imam za ujutru skuvanu kafu. Tumaram po mraku toaleta i mahinalno uključujem TA da duva. Cvrc! U bunilu ispijam kafu, vreme leti. Čudnovato je kako ujutru sat i po traje svega desetak minuta! Krenem na posao, auto neće da upali. Prokleti dizel. Ledena kiša, praćena istim takvim vetrom, usput me svog zalije. Ukaljam se do kolena, isprska me autobus koji pristiže u stanicu, koja više liči na luku. Sa slomljenim kišobranom se borim po izlasku iz autobusa, pa ga bacim u kontejner. Do posla još jednom pokisnem, za svaki slučaj, a pošto mi je posao daleko samo jednu autobusku stanicu, ni tamo nema struje, ceo kraj je u autu. Naravno, nema ni grejanja. Ni kafe.
Šta je, bre, ovo danas?!?
Onda, nakon sat vremena struja dođe. Tračak svetla i optimizma se gasi nakon spoznaje da zeza napajanje na računaru. Posle x pokušaja, proradi računar, ali nema interneta. Dobro, bar ima struje, grejanja, vode u izobilju, kafe...
Onda mi saopšte da će plata kasniti 10 dana. U tom mračnom trenutku, kroz prozor ugledam kako seva munja, nekoliko puta za redom, odna se začuje tresak groma, i ponovo nestane struja!
ŠTA JE, BRE, OVO DANAS?!?
Reći ili uraditi nešto što anulira sranje koje ste prethodno napravili, tako da prođete (skoro) bez posledica u situaciji gde gotovo da šansi da se provučete nije bilo.
- Ženo, šta je, bre, ovo?
- Pa, ručak!
- Ovo?! Teško. Opet neki bućkuriš, a još si i sjebala kad si solila.
- Dobro, možda mi se omaklo malkice...
- Malkice?! Jesi koristila vodu iz mrtvog mora koju si, za svaki slučaj, još dosolila?
- Da probam... Uf, sunce ti! Da vidim da se nekako povadim... Da mu dodam još vode i vratim da provri, a mogla bih i koji krompir da dodam, pa kad se ukuva da bacim...
- Neće pomoći ni da pretočiš svu vodu iz Obrenovca i Šapca, a ni da otkupiš i ubaciš količinu krompira koja se u Nemačkoj utroši za mesec dana! I? Šta ćemo sad?
- Ništa, da se povadim na standardan način...
- Šta to radiš?! Ona već zalegla! Opuštencija, zalegne ona i sve četiri u vis, a ti, Jovo, upri, zapni, mrdaj, radi... A, ne! Neće moći ovaj put! Ne može da opet dođem sa posla, mažem nešto na 'leba, a ti još i da se opustiš i uživaš! Ovaj put ćeš dobro morati da zamučiš tu svoju zlatnu sredinu ako 'oćeš da se povadiš!
- Važi, baš sam nešto planirala...
- Jebeš mi sve ako mi to sve ne radiš namerno... Ne, ne, baci taj kuvar u šporet, neka, ne treba ti...
Leđendarna izjava Save iz Kikinde, koja se ustoličila vremenom kao zajebantska poštapalica. Propao, smršao, oženio se, neće Zetor da upali, puk'o na kladionici, nije se krmača oprasila - nema čoveka, đe čo'ek.
Selo Čović Polje, neđeljica sveta, predvečerje, vetrić dirlika, okupila se ekipa pred zadrugom "STR Oranica", malo meze pileće salame, malo namignu pokojoj seljančici zapućenoj u dućan, malo nategnu zidarsko da okvase grlo:
Champy: Jaro moj, ja bi alaha mi ženio neku huriju, ako je babo Aljo rahatan s tim... Ne mogu više, baildis'o sam sabajle, u Mionicu ne smem doći, jure me jer sam drp'o ženu ženu predsjednika islamske zajednice, u Tuzli me vijaju neki talibani iz Maoče opet zbog druge tamo... Oženim se, i na džennetu sam.
Debeli pacov: Ja bih oliz'o sve te ženske što ih ima.
Glavni: Ima li neka baba s njemačkom penzijom? Ako je masnija, uprem dobro! Oženim se, sredim papire, malo bauštela, malo tetke Švabice, doćeram Kalibru u selo... ovo-ono.
Luks: Beži od te propasti. Ja se oženio, đavolji pakt: prodaš dušu i momačku slobodu, za malo (ne)redovnog milovanja, i svake druge sedmice moooožda dobiješ nezaprženog pasulja. Otkako sam izdao hardkor momačih dana, ni baba sera na bijeljinskoj autobuskoj neće da me pogleda k'o nekad, samo pruži ruku i kaže: "po marke za pišanje, marka za ono drugo". Neko veče stigne meni poruka: "E, gde si ti? Sećaš se kad si me vozao u svom Kadetu suzi? Znaš li koje je?". Jaro moj, neki me žmarci obuzeli, ja se poradovao da je neku jarebicu uhvatila nostalgija kad sam sa Magotom žario po seoskim vašarima, ozario se ponovo. Kad ono stiže sledeći SMS: "Ujka Sima te malo troluje"... Eto, vidite li vi mog usuda. Od svih ženski na svetu, ja u ponoć hotujem sa Ujkom Simom! Prop'o dibidus, nema čojeka, đe čoek...
Debeli pacov: Hm, Lukse... jedan liz da ja bacim tvojoj ženi ako ti nećeš?
Luks: Glavni, der mi časkom tu sikiru...
Prošao sve stadijume i vrhunce pijanstva. Totalna koma. Pomračenje i rupe u sećanju.
- Jel si video Lemija skoro?
- Brate, izlazim ja iz Žućine kafane, prošle subote. Vidim Lemija, naslonjen na stub. Priđem mu, i krenem neku spiku.
______________________________________________________________________
- Kako je Lemi?
- E moj sine. Nešto čudno se dešava.
- Pa šta je bilo? Daj da ti pomognem.
- Ne treba bre. Nego izlazim ja pre neki dan iz kafane. Sasvim normalan, kad jedared, neko mi stane na ruku.
- Au Lemi. Dotle došlo?
- Šta? Nije to ništa. Pre toga, idem napolje da bacim piš. Ništa sve normalno. Kad opet, skoči beton i udari me u facu. Poludeo sam.
- Aj da te odvedem kući.
- Ma kakvi. Mogu ja. Opušteno.
______________________________________________________________________- Znači tako. Lemi dotakao dno života?
- Zavez'o.
- Skoro smo išli za Novi Sad. Pike, Lemi i ja. I ja se raznesem. Spuštamo se mi niz Frušku goru, zaustave nas pajkani. Ja vozio. Komiran.
- Pa što si ti vozio, kad si bio pijan?
- A Lemi pojeo dozvolu u '' Sceni '', a Pike nije nikada ni sedeo za volanom.
- Aha, razumno. Nastavi.
- Ovako. Zaustave nas pajkani, i ja krećem da se pravdam.
______________________________________________________________________
- Dobro veče. Isprave molim.
- Izvolite.
- Dečko, istekla ti registracija 2002.
- Uh. Nisam primetio.
- Nemaš ni zimske gume, svetla ne rade. Jel si ti to pio?
- Ma nisam.
- Ajde izađi.
- Nema potrebe.
- Izlazi bre da duvaš.
______________________________________________________________________
- I tako, izađem ti ja iz auta, i završimo u Klisi.
- Pa što?
- Lemi napao pandura da on duva, da vidi koliko je pijan.
- Hahaha. Zavez'o.
- Ne pitaj.
Nekom se eto, "pogodi", da za komšiju ima sisatu šveđanku koja će mu kao poklon za useljenje ispeći pitu od jabuka, dok nekom zapadne dlakavo,aljkavo govedo sa tikom da buši zidove svake nedelje u devet ujutru.
Veoma je teško komši sa manijom za bušilicom staviti do znanja da ne želite da slušate umilni zvuk probijanja čelika kroz cigle, jer želite da odspavate samo malo duže jednom u nedelji dana. Nije isplativo kad ga sretneš u liftu k'oDžejson Stetam da ga u'vatiš za kragnu, podigneš lupiš o zid i kažeš : "Mojne da sam te čuo više", tako će se samo govedo zainatiti pa početi da buši i subotom. Opet, nije dobro ni da odeš do njegovog stana i pozvoniš i kažeš:
"Nemojte, cenjeni i visokopoštovani komšijo više bušit' zidove iz rana jutra". Zašto? Jer će te oterati u tri lepe sa rečima tipa: "Moj prostor u kome radim šta 'oću, kad 'oću". Moraš uzvratiti istom merom.
-Brate, jel još radiš u onom restoranu što služi morske plodove?
-Aha, što?
-Jel imaš neke rakove da im je proš'o rok trajanjna?
-Debilu, rakovima ne prolazi rok... Imam oko dve kante, rek'o gazda da bacim, veli da su sitni isuviše.
-Idi uzmi ih, i brzo donesi do mene! Čekam te na parkingu.
-Ajde...
posle 15 minuta, na parkingu:
-Vozi braon trabanta, ček ovo je fića, fića, mercedes...
-Ček, aj reci šta si smislio!
-Da komši ubacim rakove u kola kroz šiber. Znam da mu je dopola otvoren, ne mož' da se zatvori skroz.
-Otkud znaš' Toliko ti je stao na žulj da si unajmio KGB da ga prati?
-Jok, bre, stoka mi sama rekla, doš'o do mene kaže imam li šrafciger krstasti, došlo mi da ga prebijem... E, tu smo! Ti dodaji kante, ja ću izručivati.
:posle 5 minuta:
-Sve smo sasuli, ček da postavim ovog račića za volan kao vozi... Ajde me slikaj ovako!
-Jebeš mi, ako si ti normalan...
-Osveta je jelo koje se služi 'ladno! Nabij mu čačkalice u bravu da ne mož' da otključa... E sad ajmo u stan!:kasnije, u stanu:
-Tebra, evo ga silazi...
JAAAAAAAAAAAAAAAAoooooooooOOOOOOOOOOOO :uzvik para noć:
-Ko se zadnji smeje, najslađe se smeje, da nazdravimo, živeli!
-Živeli!
Raditi bilo šta tako da ni tvoj rad, ni posledice toga ne budu velike.
Uglavnom se koristi kod raznih smicalica, đavolija i podjebavanja, koje nemaju za cilj niko ozbiljno da najebe, već da se neko kratko, ali burno iznervira.
- Kako me nervira ovaj direktor marketinga. Znači jeb'o bi mu mamu.
- Brate nemoj da praviš neke gluposti. Dobiješ otkaz zbog budale i šta ćeš onda?
- Ma bole me kurac više, prebiću ga k'o konja. Ne znam kako ti uopšte uspevaš da se iskontrolišeš. Znam koliko ti ide na živce.
- Ma laganini. Otkriću ti tajnu. Stvar je u sitnim pakostima koje mu priređujem.
- Kakvim bre sitnim pakostima?
- Ništa preterano agresivno i ekstremno. Samo ga jebem na sitno. Veruj mi, uteraš mu mali kurčić, onako ništa specijalno. On odlepi na kratko, ti zadovoljan jer si ga prcnuo i mirna Bačka. Posle kada se on nešto izdrkava, samo se setiš neke sitnice koju si mu priredio, nasmeješ se i lakše ti je.
- Ne razumem i dalje, daj neki primer.
- Evo na primer znaš šta mu non-stop radim?
- Šta?
- Znaš da jede uvek tačno u deset.
- Znam.
- Jede 15 minuta i onda izlazi iz kancelarije da opere ruke.
- Dobro.
- Svaki treći, četvrti dan, uđem u kupatilo pre njega, odvrnem vrelu vodu, bacim ždrak da vidim kad dolazi, čim ga ugledam zavrnem vodu i pobegnem u kabinu. Šta god da odvrne, prvo će sekund dva ići vrela voda, a on konjina mora odma da gurne ruke pod mlaz. Umrem od smeha u kabini dok psuje što se ispekao. On popizdi, ja srećan što sam ga čačnuo i sve je OK. Nije to jedino. Imam još par sitnih đavolija koje mu priređujem. Odoh sad.
- Gde ćeš?
- Četvrtak, jedan i deset. Uskoro dolazi sa sastanka radne grupe. Skupljao sam pčele ovih dana, idem da ih pustim kod njega u kancelariju. Uvek kada je preko dvadeset pet stepeni ostavlja otvoren prozor.
Još jedan dokaz da lopovi iz godine u godinu postaju sve gluplji i bezobrazniji, te da mi kao rasa zaslužujemo da isparimo iz ovog univerzuma.
Šta bi drugo moglo da bude, kada te neko zove sa tvog sopstvenog ukradenog broja (sa sve telefonom) i maltretira ti ženu, decu, roditelje, familiju i kolege i u svom promiskuitetu radi Bog sveti zna šta?
Slepci koji ne mogu da odvoje 200 dinara za novu karticu treba da se udave u lavoru.
Ali tu mukama nije kraj.
Jednom kada i ako poništiš karticu u svom ''provajderu'' (da ne kažem kapitalističko- konzumersko- izrabljivaćko- gladnijoj od mlade gusenice para masonerijskom kružoku) posle dugotrajnog procesa dokazivanja vlasništva, i dobiješ drugu karticu sa istim brojem, ti ćeš morati ponovo da ispaštaš zbog zločina koji ti je već jednom pokidao poprilično živaca.
Sledi cimkanje i zivkanje ljudi koje ne znaš, slanje poruka svakojakih sadržina- i šlag na torti: pozivi prevarenog muža uz monologe- pripovetke od pola sata u kojima prolaziš kao žrtva sa Lusitanije, bez obzira da li si muško ili žensko, pri čemu te nadrndani rogonja sve vreme oslovljava imenom nekog Dragana (Milana, Ivana...)a za vreme dramskih pauza šamara nevernicu sa druge strane žice koja sedi do njega i cvrči ti u slušalicu: '' Priznaj, ubiće nas oboje, zna gde živiš!!!''
Neki 25i minut. Akteri: moj otac i Rogonja.
''... i ženi ću sve da ti kažem.''
''Gospodine, moja žena sedi do mene i sve sluša.''
''Ako, ako neka sluša kako ima nevernog muža.''
''Gospodine, jesam li vam lepo objasnio da su mi ukrali taj telefon i karticu pre 2 godine.''
''Nemoj sad da sereš, jesi li joj obećao kako ćeš da se razvedeš od žene zbog nje, da će d idete u Austriju, obećavao si joj kule i gradove, a sad se izvlačiš.Jel tako Dragane!?''
''JA se ne zovem Dragan.''
''Jel' a kako se zoveš?''
''Zini da ti kažem.''
''Ma saznaću ja, vidiš kako sam te lako našao, i adresu i fiksni preko kompjutera''
''A da. I za to ću da tužim toga što vam je dao moje privatne podatke, i vas za uznemiravanje.''
Treći glas: '' Priznaj, ubiće nas oboje, zna gde živiš!!!''
*pljas* ''Ćuti kurvetino! Ja sam inspektor da znaš!''
'' Pa šta? i ja sam.''
Tišina.
A onda: ''Ovo nije gotovo. Ne možeš ti tako sa tuđom ženom, će ti bacim bombu pod auto!''
''Ako tražite neku kompenzaciju za pretrpljeni psihički bol, od toga nema ništa, mi smo ljudi sirotinja, a ja sutra idem u Telenor da mi istraži slučaj neaktiviranog dvojnika, pa idem u poštu da izvučem listing, pa idem u SUP da pišu krivičnu prijavu...''
Spuštena slušalica.
Zvao je opet posle pola sata, ali se ovog puta javila moja majka, pa ga je i ona naribala, pa je posle 15 minuta zvala ''moralna'' gospođa da mjauče na slušalicu.
To je sve bilo juče, ali kada je ponovo pozvala danas, moj otac je otišao stvarno u SUP.
Teško nogama pod ludom glavom.
Posrbljeno od Genevjeva, što je opet posrbljeno od Genevieve. Savršeno žensko biće. U toj meri da ide na kurac. Tip žene koja sve ume, sve zna i uz to još deli savete ko Toma Nikolić ordenje. U svakoj prilici i na svakom mestu.
- Alo. Kume, ti li si?
- Jok, ti si.
- Bojana, ne zovem Beograd, sa kumom pričam! Šta ja znam što te mater ne zove. Neću dugo!
- Alo?
- O lude žene. E, ja sam čoveče. Šta radiš večeras?
- Šta ima?
- Ajde do mene naleti oko sedmice. Ženi dolazi šefica i još neke koleginice a mi možemo u sobu da gledamo utakmicu na miru. Posedimo malo reda radi sa njima i onda se izvučemo posle na finjaka.
- Joj, ne znam. Mislio sam malo da počistim gajbu. Bacim smeće za promenu.
- Pa baš zato. Drkaš tu u prazno a ovde će biti pun stan materijala za snošaj. To bi ti rešilo i problem oko tog svinjca u kojem živiš.
- Nemoj samo ko prošli put da zaglavim sa nekom ženevjevom. Nemam ja živaca za to.
- E to ti je Bojana nameštala neku svoju baba devojku. Pravo da ti kažem, bude mi je žao ponekad. Još uvek je sama.
-Goni je u pičku materinu. Bolje se iz groba kopaju.
- Ma pusti kraju, žene. Jel dolaziš ili ne?
A šta ću raditi? Ne znam ni gde mi je usisivač kad malo razmislim. Valjda te njene neće glumiti neko ludilo.
- Ma jok bre, jedva srednju završile. Neće ništa pametovati.
