Osoba A: Joj, što mi je žao tetka Dare. Jedva hoda, a i pritisak joj visok, prošle nedelje triput joj hitna dolazila, jer joj je pozlilo. Ona je teški srčani bolesnik. Meni nisu jasna njezina deca, ima ih petoro, a svi se razišli po belom svetu, niko nije ostao da se brine za nju.
Osoba B: Ma 'ajde, nemoj biti budala. Kažeš, jedva hoda, a da si je videla kako je trčala za onim Šonetovim malim kad joj je loptom razlupao prozor. A da je vidiš kako tuče slaninu i rakiju, to ne rade teški srčani bolesnici. Ne sekiraj se ti, nije njoj ništa, nadživeće ona i tebe i mene, još će ju na kraju morati ubijati.

Kada ti muva, nakon 2 sata maltretiranja, igranja po živcima i oduzimanja sna i pola sata vijanja iste po ormarima, prozorima, uz otkačenu zavesu i razbijenu plafonjeru, sleti na peckalicu po koju si ustao iz toplog kreveta.
----------------------------------------------------------
- Toliko ti je trebalo za jednu običnu knjižicu?! Da sam znala da ćeš se toliko zadržati, uradila bih to sve sama.
- Znaš šta, da ti ja jebem malo mater pa nek si mi sestra po sto puta! Tri dana, bre, obigravam šaltere i borim se poput Don Kihota sa raznim birokratskim aždajama, da bi mi ti na kraju to rekla. Mislim da je to krajnji bezobrazluk!
----------------------------------------------------------
- hahahhahahah
- Stvarno si kreten!
- hahahhahahahahha
- Oćeš prestati da se smeješ, konju jedan nenormalni! Ubih se živa na ovim štiklama! Već dva meseca idem na časove striptiza! Ja to sve zbog tebe radim. Da bi ti se konačno digao! A ti! Ti! TI se smeješ! Misliš da ja volim da mi perje viri iz dupeta?! Krajnji bezobrazluk!

- Gde je majstor Mile, danima ga nisam video?
- Jao, pa ti ne znaš?
- Nije valjda?
- Jeste, preselio se u prošlo vreme.
- Koje sranje, čovek je baš kraljina. Bio je kraljina.
----------------------------------------------------------------------
- Šae bilo bre, mrštavci, aaa?!?
- Alo, bratori, ae smirnoff! Mojne da te preselim u prošlo vreme!

Sale: A znaaaaaam! Možemo da izbrajblujemo štapajzne, pa onda da preko mintiratora obrnemo dva kruga na štalbni, i onda dobijamo tinciranu babojznu!
Milan: Evo ga... Čovek sa idejom... 'Es ti normalan?! Ovo treba da se završi danas!!!

"Molim vas, gospodine.. Lezite, opustite se i recite šta vas muči.."

- Kako bilo dobro sinoć. Roštilj, gitara... A i one ribe što je Spaske doveo sa faksa... uhhh. Ona crna baš napala na Dejana.
- Ne spominji mi.
- Što?
- Krenula da ga vuče na noćno kupanje, kod onog šumarka iza vikendice.
- I?
- Oduvala ga kad je pokazao svoju sirotinju. Kaže zajebala ga mesečina. Počele sve bube na njega da lete.

Videla sam vozača kamiona sa čačkalicom među zubima kako nesmetano puši duvan.

Батана, Џонијев торимаксињо рикн`о!

Ма, немо` з`ебаваш!

- I? Kako si proš'o...?
- Ah, kako...Nikako, jebote! Ma, čim je ona meni rekla da ''moramo nešto da razgovaramo'', odmah sam znao koliko ima sati! Šut-karta u jednom pravcu i doviđorno!

--------------------------------------------------------------------------------------------------

- Jeste išli ti i Mica da vidite onaj stan na Slaviji, dža-bu...?
- Išli, išli...bolje da nismo...
- Što? Tako loše, a?
- Ma, čim je matora izvadila neki zarđali ključ da nam ga otključa, odma' sam znao koliko ima sati! Gajbača je težak, ali TEŽAK raspad, brate, a ti znaš gde sam ja godinama obitavao...
- Zbilja, brate...Jel' te cvećare i dalje stoje ili se neko pametan konačno dosetio da ih jebeno sruši...?

---------------------------------------------------------------------------------------------

Perl Harbor, 6. decembar, 1941...

- Admirale Holsi, izviđački avioni su nam upravo dojavili da Japanci gomilaju svoje snage 300 nautičkih milja od Perl Harbora. Naoružani su i specijalnim podmorn...
- Verovatno nije ništa ozbiljno, poručniče. M'rš napolje...

Он - Ћао жемска! Шта чиниш?
Непријатна тишинчина.
Он размишља - Који јој је сад па курац? Шта ли је испливало? (Фаст форвард свих глупости начињених у последње време) Последњи пут сам имао ону са стране у Амстердаму, пре који месец, а и то сам поштено платио, Молдавка беше, мајку ли јој јебем, да ли је сазнала за то? Одувек је блејала са равама, ал' ова ми стварно изгледала к'о гари. Ма не није. Е до курца, гола сам вода. Немој да пушташ виниле, видеће да си се се усрао, а ту је онда крај, проваљен си.
Наставља наглас - Рекох ћао. Има ли шта ново?
Она - Био Маре малопре, тражио неки шке. Каже ниси му врн'о има шурнаест дана, а сад му је фрка, рече да је дужан к'о Грчка.
Он (у себи) - Е мамицу му његову, није јој ваљда рек'о за шта је била намењена та лова. А још горе ако ју је уз то и повалио. Упропастићу га к'о ђус вотка малолетницу. Педер један.
Наглас - И шта је још рекао, је л' спомињао још нешто, то јест, је л' бацио још какву спику?
Она - Што? Је л' требало нешто да прича?
Он - Ма откуд знам, одувек је био говнар, тај лаже чим зине, прави политчар, па реко' можда је избаронис'о још нешто. Интересује ме чисто онако.
Она - А је л' ти кријеш нешто од мене? И за шта ти је улетео сто евра бре?! Што ми ниси ништа рекао за то? А веровала сам ти. Сложићу ја коцкице, не брини се ти ништа.
Он, у себи - Рекао је, одлежаћу га, скењаћу га к'о свиња масан џак. Педерчина једна, она класична гејчина, дукатлија јебени.
Наставља наглас - Ја да кријем нешто од тебе? Шта те интересује. Све ћу ти испарлати. Дао ми је паре, ономад, у Амстердаму бре, хтео сам да ти купим нешто лепо, неку гардеробу, хаљину, за све прилике нешто, знаш. Не бих ја тебе никад товарио тако. Знаш ваљда?
Она - Знам, знам. А где је тај поклон са предумишљајем од сто јевреја? Да није беба можда, па да сачекам још само два-три месеца, боже, божe, са каквим сам ђубретом ја заглавила.
Он - А што ти увек мислиш на оно најгоре, стварно си, ма немам речи. Па бре ми кренули тај дан пред пут да ти узмемо поклон, гањали то, јурцали и заустави нас дрот. Одрао нас, болео га курац што журимо, сиса она црначка, црнчуга распала, морали смо да му искеширамо на руке по сто јура харач, пресело му дабогда, ма дабогда му за лек требало, нек' цркне.
Она - Да, да. И шта је онда било?
Он - Па испуших за поклон, остали смо без ђунте, јебига пребијене паре нисмо имали. Вратили смо се у бус и за Србију, па верујеш ми ваљда, никад те нисам лагао.
Она - Ниси ниси, сем оних двадесетак пута, кад си причао да си заглавио на послу, а враћао се п'јан к'о дупе, оговедао се. Класика - шио ми га Ђура.
Он - Па добро, немој и ти сад да цепидлачиш, то су биле ситнице.
Она - Ајд' ајд', знам да ме дриблаш само тако, ал' јебига, опраштам ти овај пут. Мада ћеш морати добро да се исцимаш да би спасао образ.
Он - Срце си, кажи шта треба да радим. Мислим је л' да оперем суђе, или оперем говна из ВЦ шоље, да се тако духовито изразим. Само кажи, све ћу да урадим, само да моја девојка буде срећна, ако ме разумеш.
Она - Ајде немој ту да ми изиграваш папучара, к'о најгора кломпа си, дођи да ми испoлираш пицу, ајд' брзо вади мочугу и долази у кревет. Брзо!

- Ау брате, ал' те нашминкао Пендула! Хахаха, имаш више боја него Марија Килибарда у сезони парења, хехехехе...
- Јел си завршио?
- Нисам. Joш само да офарбаш косу и исти си к'о онај Бугарин Азис, хахаххаха... Океј, сад сам завршио. Ево Чита, купио сам ти кило банана.
- Једи говна. Хвала. Може Чича?
- Нећу... Да одбијем. 'Ајде, дедер, приповедај!
- Ма шта да ти причам, одемо синоћ Ђоле и ја у кафану, напили се стандардно, Ђоле у једном тренутку оде да се олакша а ја приђем једној риби. Испостави се да је то Пендулина млађа сестра. Он био пар столова даље и посматрао, кад је видео да сам јој ставио руку на дупе, прескочио сто и кренуо да ме гања кроз кафану са флајком вињака у руци. Ја, где ћу, шта ћу, видим не гину ми батине, дохватим саксију са мушкатлама па њега по глави и кренем бежанију. Рачунам, бар мало ће да га ошамути да стигнем да утекнем, ма какви, није ни осетио.
- Ма каква саксија, прошле године га пола интервентне млатило пендрецима по глави, ништа им није вредело. Морали да га успавају на крају.
- Тај рад. Елем, бежим ја к'о шприцан, чини ми се да ни Болт не би могао да ме стигне у том тренутку. Само се зајебем, па код пијаце скренем лево уместо десно.
- У ону слепу улицу?
- Ахам.
- Аууу брате, па шта, тамо си му био к'о глинени голуб.
- Баш вала. Ал' изгледа да је омекшао нешто, млатио ме само 20 минута, и то без реквизита. Кад се сетим како је млатио месара у Матијевићу са Алпском саламом, још сам и добро прош'о.

:ulazim u poslovnicu M-tel-a:
-Dobar dan, izvolite?
-Dobar dan. Došao sam da prijavim problem sa internetom. Ne mogu da se konektujem.
-Aha, a jel plaćen račun?
-Da da, o tome se radi. Račun je plaćen, a telefon- koji isto ide sa internetom, je i dalje u funkiciji, pa sam mislio da pošaljete nekog da vidimo je li problem u kompu ili je do vaše opreme.
-Mislim da nema potrebe. Kada odete kući samo isključite opremu iz struje na 15tak minuta i onda uključite ponovo, ima da radi ko novo.
-U redu, hvala. (jebem ja mene što sam uopšte i dolazio)

(Dva lika postavljaju petardu šonji blizu nogu da ga isprepadaju malo...
Čuje se BUM i šonja odskoči kao državni deficit u Tadićevo vreme)

-U jebote! Bobane? Jesi dobro? Ide ti pena na usta! Vadi tu pumpicu! Ajde, udahni duboko.
Sad diši. Sve je okej.
-Idi bre u pičkuma, sam' što nisi umro od petarde. Da nema te pumpice...

....barem te familija i komsiluk upamte kao jebaca,a ne kao matoru drtinu!

- Da dođeš ti na par dana kod tetke, spremila sam ti onu tvoju omiljenu sobu, kupila sam ti plejstejšn i tri igrice, pa će tetka da ti spremi sarmu, znam koliko je voliš. A vodiću te i u zoološki vrt, pa uveče u bioskop, a teča ti je popravio onaj stoni fudbal, koji si poslednji put šutnuo, pa se polomio nogar. Dobila je tetka i regres, pa ćeš da biraš nove patike, a na leto...
- 'Alo, svastika, spusti loptu malo! Šta mu tetošeš toliko, treba ja posle oči da vadim sa njim, kad ga vratiš za nekoliko dana!