Zvuk koji Homo Sapiens ispusta kada malim prstom na nozi u prolazu potkaci stolicu, vrata, fosnu, kreku i slicne predmete. Praceno sa par psovki u slucaju laganijeg sudara, i pauzom od par sekundi tokom koje se mucenik previja u kukovima posle koje sledi bura psovki pracena pretnjama (obicno praznim) da ce se taj predmet polupati, baciti, iseci ili po nekom drugom kratkom postupku ukloniti.
Verovatno svako od nas poznaje neku osobu koja se od svojih ranih 20-tih žali na zdravlje, sve je živo boli, očekuje kako će svakog trenutka baciti kašiku - i tako sve do 90-te i kasnije. Navodno su neke od njih prestale sa takvom praksom pošto im je saopštena gornja izreka, ali to su samo neproverene glasine.
Osoba A: Joj, što mi je žao tetka Dare. Jedva hoda, a i pritisak joj visok, prošle nedelje triput joj hitna dolazila, jer joj je pozlilo. Ona je teški srčani bolesnik. Meni nisu jasna njezina deca, ima ih petoro, a svi se razišli po belom svetu, niko nije ostao da se brine za nju.
Osoba B: Ma 'ajde, nemoj biti budala. Kažeš, jedva hoda, a da si je videla kako je trčala za onim Šonetovim malim kad joj je loptom razlupao prozor. A da je vidiš kako tuče slaninu i rakiju, to ne rade teški srčani bolesnici. Ne sekiraj se ti, nije njoj ništa, nadživeće ona i tebe i mene, još će ju na kraju morati ubijati.
Način na koji dejstvuje većina ljudi koji žive poput insekata poznatih po tome da od sveg na svetu najviše vole da ti treniraju nerve i izruguju ti se u facu. Ono što će svaki vaš trud baciti u vetar i ono što će vas ostaviti da se osećate kao poslednja budala...
Kada ti muva, nakon 2 sata maltretiranja, igranja po živcima i oduzimanja sna i pola sata vijanja iste po ormarima, prozorima, uz otkačenu zavesu i razbijenu plafonjeru, sleti na peckalicu po koju si ustao iz toplog kreveta.
----------------------------------------------------------
- Toliko ti je trebalo za jednu običnu knjižicu?! Da sam znala da ćeš se toliko zadržati, uradila bih to sve sama.
- Znaš šta, da ti ja jebem malo mater pa nek si mi sestra po sto puta! Tri dana, bre, obigravam šaltere i borim se poput Don Kihota sa raznim birokratskim aždajama, da bi mi ti na kraju to rekla. Mislim da je to krajnji bezobrazluk!
----------------------------------------------------------
- hahahhahahah
- Stvarno si kreten!
- hahahhahahahahha
- Oćeš prestati da se smeješ, konju jedan nenormalni! Ubih se živa na ovim štiklama! Već dva meseca idem na časove striptiza! Ja to sve zbog tebe radim. Da bi ti se konačno digao! A ti! Ti! TI se smeješ! Misliš da ja volim da mi perje viri iz dupeta?! Krajnji bezobrazluk!
Odapnuti, pandrknuti, baciti kašiku, otići u večna lovišta i na miru mirisati cveće iz korena. Od sad, pa nadalje i ubuduće, ne pojavljivati se u istoj rečenici sa glagolom u prezentu, ili futuru, osim slučajno. Jednom rečju, otegnuti papke.
- Gde je majstor Mile, danima ga nisam video?
- Jao, pa ti ne znaš?
- Nije valjda?
- Jeste, preselio se u prošlo vreme.
- Koje sranje, čovek je baš kraljina. Bio je kraljina.
----------------------------------------------------------------------
- Šae bilo bre, mrštavci, aaa?!?
- Alo, bratori, ae smirnoff! Mojne da te preselim u prošlo vreme!
Osoba koja je upravo iskusila prosvetljenje, kome je muza idiotskih ideja upravo sela na rame. Navedena ideja je, po pravilu, suviše komplikovana, suviše neizvodljiva, suviše skupa, ničemu ne služi, a uz to i ne funkcioniše. U trenucima kada se susretnete sa Čovekom sa Idejom, najbezbednije je zaključati ga u sef. Koji ćete zazidati u najdublji podrum. Hodnik napuniti zemljom. A zidara baciti u more.
Sale: A znaaaaaam! Možemo da izbrajblujemo štapajzne, pa onda da preko mintiratora obrnemo dva kruga na štalbni, i onda dobijamo tinciranu babojznu!
Milan: Evo ga... Čovek sa idejom... 'Es ti normalan?! Ovo treba da se završi danas!!!
Ako si ikad bio na nekom moru (pa i na crnogorskom) znaćeš o čemu se radi.. Samo nisi znao da se to zove ovako jer je popularnije kod nas kao "ležaljka".. Obično ide u paru sa suncobranom, iznajmljuje se na većim plažama i košta kao da je od mahagonija (cirka 10 evra na dan možda i više).. Za obične smrtnike tu je peškir..
Takođe je neizostavan u svakoj privatnoj psihijatrijskoj ordinaciji, s time što je verovatno napravljen od mahagonija i ima dobru sunđerasto-kožnu postavu..
"Molim vas, gospodine.. Lezite, opustite se i recite šta vas muči.."
Izraženo bela koža, nalik siru, koja zauzima prostor koji prekriva majica kratkih rukava. Nastaje od nedostatka novca da se ode na more, bazen, na Adu (jer trebaju i papuče, peškir, neki sendvič, da se plati prevoz...), ili da se izlazi noću, zbog čega bi se vrelina dana prespavala. Iako nije zdravstveno štetna, štaviše lekari je preporučuju, kada se zapati zna ostati po nekoliko godina. Kod onoga koji ju je zapatio izaziva osećaj sramote, zbog čega se često ustručava skinuti majicu, plašeći se reakcije okoline.
- Kako bilo dobro sinoć. Roštilj, gitara... A i one ribe što je Spaske doveo sa faksa... uhhh. Ona crna baš napala na Dejana.
- Ne spominji mi.
- Što?
- Krenula da ga vuče na noćno kupanje, kod onog šumarka iza vikendice.
- I?
- Oduvala ga kad je pokazao svoju sirotinju. Kaže zajebala ga mesečina. Počele sve bube na njega da lete.
Svaka obicna bela majica.
Eksperiment se vrsi na sledeci nacin:na belu majicu prosuti bilo kakvu crvenu tekucinu (po mogucstvu vino!),kada se majica navlazi crvenom tekucinom dovesti je u dodir sa vodom,crvena tekucina na majici (vino) vise nije crvena vec se pretvara u plavu,fleke postaju tvrdokorne,svoju plavo-belu unistenu majicu mozete baciti u djubre
Kada covek koji ceka autobus upali cigaru (jer ce navodno po nekom Marfijevom zakonu tada brze doci) ali kad konacno dodje bude mu je strasno zao da baci cigaru i onda kao manijak uvlaci 700 puta kako bi nadoknadio to sto ce je baciti. Posle sve to sto je uvukao (ekvivalent pusanja 2 sata) izbaci fino u bus, da se ljudi poguse u vec pogubnoj GSP Dušegupki.
Sa obe strane zašiljen drveni štapić čija je osnovna namena da otkloni hranu zaglavljenu među zubima neposredno po obedu. Trebalo bi je baciti nakon upotrebe, ali se kod nas odomaćila navika zadržavanja iste među zubima do daljnjeg. Ona tako ostane fiksirana neko vreme ili se radi gimnastike jezika prebacuje levo desno ili se rotira pod uglom po želji.
Videla sam vozača kamiona sa čačkalicom među zubima kako nesmetano puši duvan.
Odapeti. Gajiti cveće. Otegnuti papke. Geknuti. Krepati. Odn`o đedu čarape. Pandrknuti. Otpevati labudovu pesmu.Baciti kašiku. Odsvirati svoje.Vrisnuti. Capnuti. Ciknuti. Čabrirati. Preseliti se u čitulje. Riknuti. Ugasiti sveću. Skiknuti.
Batana, Džonijev torimaksinjo rikn`o!
Ma, nemo` z`ebavaš!
Predvideti. Predosetiti. Baciti pogled u budućnost, što bi pros' narod rek'o. Unutrašnjim trećim okom - ili nekim drugim nepostojećim organom - tačno proreći razvoj i epilog situacije koja se još nije ni dogodila. Ipak, braća Tarabić i Nostradamus ne bi trebalo previše da se boje za svoje parče proročke pogače. U ovakvim slučajevima, znaci sa neba su obično prilično jasni i nedvosmisleni i ne traže neki kompleksniji vid medijacije...
- I? Kako si proš'o...?
- Ah, kako...Nikako, jebote! Ma, čim je ona meni rekla da ''moramo nešto da razgovaramo'', odmah sam znao koliko ima sati! Šut-karta u jednom pravcu i doviđorno!--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Jeste išli ti i Mica da vidite onaj stan na Slaviji, dža-bu...?
- Išli, išli...bolje da nismo...
- Što? Tako loše, a?
- Ma, čim je matora izvadila neki zarđali ključ da nam ga otključa, odma' sam znao koliko ima sati! Gajbača je težak, ali TEŽAK raspad, brate, a ti znaš gde sam ja godinama obitavao...
- Zbilja, brate...Jel' te cvećare i dalje stoje ili se neko pametan konačno dosetio da ih jebeno sruši...?---------------------------------------------------------------------------------------------
Perl Harbor, 6. decembar, 1941...
- Admirale Holsi, izviđački avioni su nam upravo dojavili da Japanci gomilaju svoje snage 300 nautičkih milja od Perl Harbora. Naoružani su i specijalnim podmorn...
- Verovatno nije ništa ozbiljno, poručniče. M'rš napolje...
Vrdati, mutiti, bariti samo da bismo izvukli sopstvenu bulju iz problema i istu sačuvali u dosadašnjem položaju ili je čak smestili u udobniju fotelju. Veoma koristan postupak kojem pribegavaju ako ne svi, onda velika većina, lišava vas glavobolje i neutrališe skoro sve vrste sranja koja smo napravili. Čudo pa ga još ne izreklamiraše na Top Šopu.
On - Ćao žemska! Šta činiš?
Neprijatna tišinčina.
On razmišlja - Koji joj je sad pa kurac? Šta li je isplivalo? (Fast forvard svih gluposti načinjenih u poslednje vreme) Poslednji put sam imao onu sa strane u Amsterdamu, pre koji mesec, a i to sam pošteno platio, Moldavka beše, majku li joj jebem, da li je saznala za to? Oduvek je blejala sa ravama, al' ova mi stvarno izgledala k'o gari. Ma ne nije. E do kurca, gola sam voda. Nemoj da puštaš vinile, videće da si se se usrao, a tu je onda kraj, provaljen si.
Nastavlja naglas - Rekoh ćao. Ima li šta novo?
Ona - Bio Mare malopre, tražio neki ške. Kaže nisi mu vrn'o ima šurnaest dana, a sad mu je frka, reče da je dužan k'o Grčka.
On (u sebi) - E mamicu mu njegovu, nije joj valjda rek'o za šta je bila namenjena ta lova. A još gore ako ju je uz to i povalio. Upropastiću ga k'o đus votka maloletnicu. Peder jedan.
Naglas - I šta je još rekao, je l' spominjao još nešto, to jest, je l' bacio još kakvu spiku?
Ona - Što? Je l' trebalo nešto da priča?
On - Ma otkud znam, oduvek je bio govnar, taj laže čim zine, pravi politčar, pa reko' možda je izbaronis'o još nešto. Interesuje me čisto onako.
Ona - A je l' ti kriješ nešto od mene? I za šta ti je uleteo sto evra bre?! Što mi nisi ništa rekao za to? A verovala sam ti. Složiću ja kockice, ne brini se ti ništa.
On, u sebi - Rekao je, odležaću ga, skenjaću ga k'o svinja masan džak. Pederčina jedna, ona klasična gejčina, dukatlija jebeni.
Nastavlja naglas - Ja da krijem nešto od tebe? Šta te interesuje. Sve ću ti isparlati. Dao mi je pare, onomad, u Amsterdamu bre, hteo sam da ti kupim nešto lepo, neku garderobu, haljinu, za sve prilike nešto, znaš. Ne bih ja tebe nikad tovario tako. Znaš valjda?
Ona - Znam, znam. A gde je taj poklon sa predumišljajem od sto jevreja? Da nije beba možda, pa da sačekam još samo dva-tri meseca, bože, bože, sa kakvim sam đubretom ja zaglavila.
On - A što ti uvek misliš na ono najgore, stvarno si, ma nemam reči. Pa bre mi krenuli taj dan pred put da ti uzmemo poklon, ganjali to, jurcali i zaustavi nas drot. Odrao nas, boleo ga kurac što žurimo, sisa ona crnačka, crnčuga raspala, morali smo da mu iskeširamo na ruke po sto jura harač, preselo mu dabogda, ma dabogda mu za lek trebalo, nek' crkne.
Ona - Da, da. I šta je onda bilo?
On - Pa ispuših za poklon, ostali smo bez đunte, jebiga prebijene pare nismo imali. Vratili smo se u bus i za Srbiju, pa veruješ mi valjda, nikad te nisam lagao.
Ona - Nisi nisi, sem onih dvadesetak puta, kad si pričao da si zaglavio na poslu, a vraćao se p'jan k'o dupe, ogovedao se. Klasika - šio mi ga Đura.
On - Pa dobro, nemoj i ti sad da cepidlačiš, to su bile sitnice.
Ona - Ajd' ajd', znam da me driblaš samo tako, al' jebiga, opraštam ti ovaj put. Mada ćeš morati dobro da se iscimaš da bi spasao obraz.
On - Srce si, kaži šta treba da radim. Mislim je l' da operem suđe, ili operem govna iz VC šolje, da se tako duhovito izrazim. Samo kaži, sve ću da uradim, samo da moja devojka bude srećna, ako me razumeš.
Ona - Ajde nemoj tu da mi izigravaš papučara, k'o najgora klompa si, dođi da mi ispoliraš picu, ajd' brzo vadi močugu i dolazi u krevet. Brzo!
Glineni golub je predmet u obliku diska koji se posebnim mehanizmom izbacuje u visine, i služi kao meta strelcima koji ga gađaju sa zemlje. Pravi se od gline ('AJDE?) i stvoren je radi takmičenja u streljaštvu, kako bi zamenio prave golubove koji su se nekad koristili, zbog prava životinja i sličnih gluposti.
U svakodnevnom govoru označava neku laku metu, tj. čoveka kome sledi bacanje kašike ili neki vid maltretiranja od strane okoline, a koji ne poseduje gotovo nikakve šanse da se spase toga što ga očekuje.
- Au brate, al' te našminkao Pendula! Hahaha, imaš više boja nego Marija Kilibarda u sezoni parenja, hehehehe...
- Jel si završio?
- Nisam. Još samo da ofarbaš kosu i isti si k'o onaj Bugarin Azis, hahahhaha... Okej, sad sam završio. Evo Čita, kupio sam ti kilo banana.
- Jedi govna. Hvala. Može Čiča?
- Neću... Da odbijem. 'Ajde, deder, pripovedaj!
- Ma šta da ti pričam, odemo sinoć Đole i ja u kafanu, napili se standardno, Đole u jednom trenutku ode da se olakša a ja priđem jednoj ribi. Ispostavi se da je to Pendulina mlađa sestra. On bio par stolova dalje i posmatrao, kad je video da sam joj stavio ruku na dupe, preskočio sto i krenuo da me ganja kroz kafanu sa flajkom vinjaka u ruci. Ja, gde ću, šta ću, vidim ne ginu mi batine, dohvatim saksiju sa muškatlama pa njega po glavi i krenem bežaniju. Računam, bar malo će da ga ošamuti da stignem da uteknem, ma kakvi, nije ni osetio.
- Ma kakva saksija, prošle godine ga pola interventne mlatilo pendrecima po glavi, ništa im nije vredelo. Morali da ga uspavaju na kraju.
- Taj rad. Elem, bežim ja k'o šprican, čini mi se da ni Bolt ne bi mogao da me stigne u tom trenutku. Samo se zajebem, pa kod pijace skrenem levo umesto desno.
- U onu slepu ulicu?
- Aham.
- Auuu brate, pa šta, tamo si mu bio k'o glineni golub.
- Baš vala. Al' izgleda da je omekšao nešto, mlatio me samo 20 minuta, i to bez rekvizita. Kad se setim kako je mlatio mesara u Matijeviću sa Alpskom salamom, još sam i dobro proš'o.
Šta god da je pokvareno ovo je ultimativna fora za popravljanje. Druge nema, prvo se ovo isprobava pa ako ne uspije treba možda pokušati sa nekom drugom metodom, ili taj uređaj treba jednostavno baciti jer mu nema lijeka.
Ajde što ovakvu metodu prihvataju naše babe i đedovi, i donekle naši roditelji, ali kako i takozvana stručna lica smatraju da je ovo djelotvorno meni ne ulazi u glavu.
:ulazim u poslovnicu M-tel-a:
-Dobar dan, izvolite?
-Dobar dan. Došao sam da prijavim problem sa internetom. Ne mogu da se konektujem.
-Aha, a jel plaćen račun?
-Da da, o tome se radi. Račun je plaćen, a telefon- koji isto ide sa internetom, je i dalje u funkiciji, pa sam mislio da pošaljete nekog da vidimo je li problem u kompu ili je do vaše opreme.
-Mislim da nema potrebe. Kada odete kući samo isključite opremu iz struje na 15tak minuta i onda uključite ponovo, ima da radi ko novo.
-U redu, hvala. (jebem ja mene što sam uopšte i dolazio)
Nije Michael Hamerson nego Mitchell Henderson ali nije bitno prica je malo dublja od izgubljenog Ipoda. Mali je peskir, odnosno derpe, matori ga je snimio kako gladi majmuna na one japanske maloletne gey crtace i predao snimak katolickom svesteniku, pa ovaj kao pravi vernik preneo to na net. Inace cale je izjavio kako bi svaki otac to uradio da mu je sin derpe bez buducnosti. Mali se generalno po prici ubio zbog izgubljenog Ipoda ali tu definiciju imate pod nazivom "An Hero"!!!
Spravica, koju kada pritisneš, oslobađa mlaz vazduha kog korisnik treba da udahne, ne bi li mu oslobodio disajne puteve. Koriste ga asmatičari i ostali plućni bolesnici.
Takođe čuveno obeležje svakog šonje, štrebera ili peškira.
Kada ekipa upadne u neko sranje ili rendom situaciju za koju treba određena gramaža muda i mozga, pumpica je tu da najvećeg šonju u vašem društvu smiri i otvori mu disajne kanale da se ne bi udavio od straha.
(Dva lika postavljaju petardu šonji blizu nogu da ga isprepadaju malo...
Čuje se BUM i šonja odskoči kao državni deficit u Tadićevo vreme)-U jebote! Bobane? Jesi dobro? Ide ti pena na usta! Vadi tu pumpicu! Ajde, udahni duboko.
Sad diši. Sve je okej.
-Idi bre u pičkuma, sam' što nisi umro od petarde. Da nema te pumpice...
Ljudi se najvise plase smrti,ali vecina prizeljkuje da ih posle smrti pamte po necemu.Nekada se smatralo da je smrt u borbi ,lepa smrt!Japanci ,cak idu toliko daleko da smatraju da je samoubistvo macem casna i lepa smrt,neki smatraju da je lepo baciti kasiku u snu....
Ja mislim da je najbolji nacin da ispustis dusu za vreme seksa!
....barem te familija i komsiluk upamte kao jebaca,a ne kao matoru drtinu!
Pomalo zaboravljeni izraz koji označava preteranu brigu o nekome, tako da ta osoba na kraju postane mamina maza, nesposobna čak i pertle da veže sama. Ako se izdvoji koren reči "teto", lako se može povezati sa tetkama, koje su pored baka oduvek bile majstori za razmaživanje dece. Akcenat se mora baciti na tetke bez dece, one su velemajstori.
- Da dođeš ti na par dana kod tetke, spremila sam ti onu tvoju omiljenu sobu, kupila sam ti plejstejšn i tri igrice, pa će tetka da ti spremi sarmu, znam koliko je voliš. A vodiću te i u zoološki vrt, pa uveče u bioskop, a teča ti je popravio onaj stoni fudbal, koji si poslednji put šutnuo, pa se polomio nogar. Dobila je tetka i regres, pa ćeš da biraš nove patike, a na leto...
- 'Alo, svastika, spusti loptu malo! Šta mu tetošeš toliko, treba ja posle oči da vadim sa njim, kad ga vratiš za nekoliko dana!
