Udariti svom snagom.
- Gledam na dnevniku da hoće debelo da kažnjavaju roditelje koji tuku svoju djecu.
- Ih, kako je mene moj ćaća znao da udara... Jednom mi cijepali drva, a ja nikako da razbijem jedan kladić i opsujem Boga. Dragi si moj Bože, kad ja pogleda u njega, on se smrk'o k'o nebo pred oluju. Zgrabi za onu jednu cjepanicu, baci je na mene, ja se sagnem, a ona pravac u prozor. Ode staklo u tiftike... Nisam se ja ni okrenuo, on se već stvorio preda mnom. Kad mi je zaždio šamar, izbrisao mi se treći razred osnovne... I neka me je udarao, bar sam post'o čo'jk.
- Jes' vala, batina je iz raja izašla.
Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.
Ja: Dobar dan gospodjo jednu povratnu kartu do Sutomora
Šalterka: Evo, samo da... uh što si ti poranio
Ja: Stigao sam taman na vrijeme ako mi vi odma date tu kartu (kez)
Šalterka: Čuš, dečko, voz je tek u 08 i 15 po redu vožnje, evo piše vam na tabli.
Ja: Ali na vašoj web stranici piše da je u 07:00
Šalterka: Dje piše?
Ja:... na internetu (valjda skonta)
Šalterka: I ti vjeruješ internetu? E moj dečko...----------------------------------------------------------------------------------------------
Ja: Dobar dan, ja sam Advokat Milič, trebam vašeg direktora Zavoda, možete mi ga pozvati?
On: Ti si to nešto pogriješio, ovde nema nikakvog direktora Zavoda
Ja: Je li ovo Bulevar Save Kovačevića 50/45
On. Jes?
Ja: Je li ovo Zavod za Meteorologiju?
On: Pa kako da ti kažem, nije više, ovde su sad pogrebne usluge.
Ja: O Bože, pa na sajtu ništa ne piše da se premjestilo, ništa, hvala, ali vi mi onda sad ne možete pomoći
On: Mogu jedino ako vam je nešto umrlo, pu pu ne daj Bože
Ja: Iš sotono, jebem ti ovakvu državu sa svim organima!
Standard snage i neuništivosti.
Cigla, blok, beton, armatura.
Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.
... 2005-ta godina...
- Slušam danas, opasna ona Katrina. Ujebala ih žešće.
- Ma usta ih jebem okupatorska, ako im je... govna, ionako ništa ne prave od tvrdih materijala, nego sve montažno.
- Nemoj tako, pa u tom delu uglavnom sve crnci.
- HAARP znači?
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Čoveče, si lud? Malo dete da ti otvara onako tešku kapiju, bruh da dobije?
- Ne brini ništa, mi smo ti od tvrdog materijala.
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Naš'o sam na buvljaku polovnu Boš bušilicu, čini mi se dobra... Znam ti si stručnjak, pa ako oćeš da pogledaš je l' valja?
- Je l' teška?
- Pa odakle znam! Vidim piše Made in Germany...
- Pazi, mogu oni da nalepe bilo šta ali zlatno pravilo ti je, ako ne znaš šta je dobro, kupi šta je teško! To znači da je od tvrdih materijala i da će da traje.
- (???) Da.
U današnje vreme za profesore je bolje da je ovo za njih samo metafora.
Više im se isplati da "pošteno" rade svoj posao, primaju platu, imaju letnji raspust, pustaju slabe đake da prolaze i da ih boli uvo za sve, što naravno nije etički al' šta je tu je.
Popustljiv profesor ( u daljem tekstu P.P.)
Perica - Profesore, ali mi ništa nismo učili. Može li neka pomoć?
P.P. - Hihihihihih, 'ajde 'ajde, zažmureću na jedno oko, al' nemoj da preterujete u prepisivanju.
Perica - Pa pobogu profesore, ne bi mi to nikad, lololololol.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Strog profesore ( S.P.)
Miki - Profesore, je l' bi mogli da zažmurite na jedno oko bar 10-ak minuta?
S.P. - Sanjaj Petroviću! Videćemo se mi u avgustu blago meni.
:2h kasnije, Miki se plačući žali ćaletu.:
Ćale - Ne plači sine, naučićeš ti to, evo ja ću ga preslišati, tj. tebe ću preslišati...šta lupam ja, hihiihihih.
Ćale - Sine, popravio sam ti ocene, nemoj ništa da brineš.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Konačan ishod:
P.P. Sunča se, pije sokić na plaži u Grčkoj.
S.P. u urgentnom kod oftamologa.
Razvijanje teza, tema, dogmi i demagogija ispod najčešće odlične definicije, s tim da nemaju nikakve semantičke veze sa istom.
Definicija o branju cveća na livadi, ali ispod planine, nije baš ravnica. Duhovit primer.
Komentari:VolimFrigidne: E super defka, ćo'eće, haha, baš si me nasmejao haha.
MawaSxasxawa: Haha, iskidala sam se u primeru, haha, što si lud! Haha.
..12-13 skrolova mišem niže...Che4life: Ali ti nisi dovoljno kompetentan da tako govoriš o nacizmu! Neprihvatljivo je da....
Vlas'Mas': A ti mi možeš, ti si neki Božji izaslanik ovde, a? Nemoj samo u politiku da zalazimo, Mišković drži pola Srbija, a onaj Tijanić zagadj...
...opet par skrolova naniže..
DownWithDunjaluk: Pa ti ako za Svetog Savu pričaš kao o burleski, kakav si ti to vernik??? Zato mi koji verujemo u Alaha, nikada ne bismo...
StudiramArapski: Allaah se piše sa dva L i dva A transkripcijom ''verniče'', vidim ja kako ste vi musl....
ApslutnoKulLik: Ma 'de bre, ne verujem da serete o tim glupostima, ukenjaste defku dana...
Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.
Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!
- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!
I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.
Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.
Vuk: Evo kažem vam, ako vi ne verujete sebi, ne verujte onda ni meni, ali opet, znam da verujete meni bar malo, što znači da verujete i sebi. A ja vam garantujem i uveravam vas da uz jaku veru možemo izdržati glad još koji mesec, biće novih pašnjaka i livada, biće soli i krme za sve, još cirka dve godine i na konju smo!
Ovce: Beeeeeee!!! Beeeee!!!
Konj: Kako mudro zbori ovaj vuk. Samo mi ovo na kraju nije jasno, što na meni?
Lisac: Ma šta se primaš matori, nemoj da si i ti balegar, kapiraš valjda da spikom loži ovce?!
Konj: A šta fali balegarima?
Lisac: Ček, ček... Ne čivtaj se odmah. Ne kapiramo se, mislio sam samo figurativno... Šta im fali? Pa svi kenjaju i pišaju po njima, bilo iz moći, gušta, pohlepe a opet pod oklopom činjenja navodno dobrog dela! A oni ništa, dobrice. Tako da,''što se većim balegarom predstaviš to ćeš više govana morati i pojesti!'' Kapiraš?
Konj: Prrfff! Ihahahaaaaa! Ta ti je dobra!
Lisac: Kapiraš ti moj kurac!
Oruđe je poubavo protiv realnih izazova koje život nosi, i jezivih mu ishoda (muvanje-odbijanje, učestvovanje-uvid drugih u jednu neopširnost sposobnosti, hodanje-...pa, hodanje kao loše, po prirodi stvari).
(Mada, pošto ima koga i to da napravi mrzi, razvija Apple kustomizirani "iBar")
S' leva na desno:
1. Facebook jer te je i u tmini sopstvene sobe blam da ti na prvom mestu stoji adresa ličnog spolovilnog motivatora
2. xxxelephantvadžajnaz.tu
3. Vukajlija jer si smart, ne ideš ti na burek.com, ti si elita
4. Yahoo!mail/Gmail/Hotmail (nije da ti neko piše, al' ne mož' se otvaraju nalozi bez mejla...a i tu ti stižu 24sata online, o čemu bi drugom kenjao na Vukajliji...nek' stoji!)
5. Englesko-srpski rečnik Krstarice jer ne možeš proprli da velidejtuješ svoje noubl avangardno-studentsko poreklo, a da ne opičiš ceo primer po definicije dnevno na engleskom.
6. Youtube jer Metube ne postoji. A i da postoji, ne bi bilo šta zanimljivo da se vidi...zato - čeprkaj po tuđem, to ti je isto k'o daz' bio tamo!
7. Megavideos.com jer glupa srpska vlada još vrti tek šestu sezonu "Married, with children". Kad pitaju, gledaš South Park, seti se, smart si i avangardan* - Wikipediu nemaš, jer njome ne surfuješ, samo munjevito, u google prozorčetu, kucaš željeni artikal svog neznanja polažući nade u tuđe, verifikuješ ga kao svoje, i ispadneš moderator u kraju. Više ni National Graphic i protraćeni trilioni koječega na ekranizaciju i popularizaciju denbraunovskih-istinaouskršnjemzecu-misterija ne mogu da te privole k' bilo kakvom sopstvenom znanju.
** - Za potrebe screenshot-ovanja, osmehnuti se i/ili dodati bookmark "Jat Airways - Polasci"
Crnogorski izraz za podzemni prolaz popločan asfaltom. Kod nas Crnogoraca, najduži tunjel je Sozina.
1960.
-Neđeljkooooo, oooo Neđeljkooo!
-Šta se dereš koje pičke materine.
-Što si Vranca ostavio u tunjel. Naiša' neki čo'jek kamionom, 'oće da ga udari.
-Samo li ga udari on će ga voditi u špitalj. Ja mog Vranca mogu da ostavim u koji god tunjel 'oću.
-Ma, 'oće da ga ubije.
-Idi ti do Vranca, a ja odo' po sablju.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
2010.
-Đetiću, jel' ovo vulkanizerska radnja "Rajko"?
-Zavisi za koga.
-Pa za Veska, jadan ne bio.
-Da nemaš sablju u gepek?
-Kak'u sablju, ja ti to ne nosim po kuća.
-Ooo, pa tako reci. Uđi, naprijed. Oli šta da popiješ ili da založiš?
-Neću, fala, žurim. Nego, jučer ti ja kroz tunjel pretičem jednoga Bosanca i oni katadiopteri što idu po bijeloj štrafti mi razbucaju gumu. Trebala bi mi jedna bridžstonka.
Uglavnom sinonim za neku veliku lovu. Suštinski to i nije neka bogznakakva lova, ali nama običnim smrtnicima četrpet ili pešes švajcaraca mesečno ne bi smetalo. Elem, švajcarska penzija je u našoj zemlji nenadjebiv pojam "luksuza" i "bogatstva".
"On ide na faks? On?"-širi oči u neverici-"Odakle njima kinta da njega školuju, ljudi su u govnima zbog dugova?"
"Jebi ga brate, deda mu ima švajcarsku penziju. On ga školuje."
"Aaaa, tako kaži čo'eče, naravski, sada ima logike."
---------------------------------------------------------------------------------------------------
"Ja stvarno ne znam kako oni matorci preživljavaju i odakle njima da svake nedelje u Maksiju iscepaju po četrpet crvenih?! Iskupuju više nego mi kada nam neko dolazi u goste. Matori, al' jedu k'o svinje. Viđam ih svake nedelje u radnji. Odakle im lova kada moji matorci kukaju da nemaju ni deset 'iljada mesečno?!"
"Pa ti ne znaš? Ovi su ti bivši gastarbajteri. Primaju švajcarsku penziju."-sagovornik odaje strahopoštovanje na sam pomen gore navedenog pojma.
"U jebo te! Pa da to sve objašnjava. Ok onda brate, svaka im čast. Sve okej."
Rečenica koja je majka sarkazma. Retoričko pitanje Dragiši Biniću,Lei Kiš ili pak drugim "visoko" intelektualnim i inteligentnim bićima. Pitanje može da posluži i kao uvertira u neku psovku ili u još neki dublji sarkazam.
:Snimanje emisije Lee kiš:
Lea: Dragiša, čujem da ste kupili novog BMW-a dizelaša i da ste sipali mešavinu u njega.
Dragiša: Ma to me tatko moj nagovorijo, ja da sam se pitao ja bi ga odma na plin prebačio. A i lepo me je Pikseta učio samo Mečku da vozim.
Lea: Ahhahahaahhahahaha, crni Dragiša sa vama samo biseri.
Mile Kitić: Pa i ja sam jednom sipao u rezervoar mešavinu, al to su me zajebali ovi na pumpi rekli mi da to tako treba.
Lea: Pa da, to je ono što krasi velike zvezde, biseri na sve strane.
Snimatelj na kameri 5: :za sebe: Dal su ovi ljudi jeli govna kad su bili mali? Sve bi ja njih na Banovo brdo. E moj Kaizene, ovima ni poster ne bi živeo duže od 3 minuta.
Leto, prešlo preko polovine, terena.
Popio si neku sitnu uvredu, ispao si magarac, svi su bili protiv tebe u jednom trenutku a znaš da si bio u pravu ili si bar tako mislio, zabolelo te to, ostavilo trag a sasvim neka nebitna stvar, dobri si ti to drugari, nema tu zle krvi, al eto jednom, nešto bio težak dan, svi uskurčeni, i ti isto, i plop, nešto je krenulo, nešto se odvrnulo, ušao je đavo u srce Judi, kom Judi, ko je izdo, ne znam dijete, ali krenulo je, tako sitno, gotovo neprimetno, neka grudva je krenula padinom da raste, spremaš osvetu, postaješ zao i erik katmen, spremaš prefinjenu osvetu, sećaš se kad ti je on dao korektnu zazu a zadržao elitni sweet za sebe, ovaj drugi kad te pištoljem na metkiće pogodio u čelo namerno, a ovaj treći da ti nije bacio loptu kad si bio sam, a eto imaš tog brata od tetke, igrao u Zastavi, mlađe kategorije, visok taman da niko ne mož da ga čuva, sa dve fore sa tri treninga, roling radi bez greške i apsolutno nepotrebno, dovodiš ga i kažeš pederski e mi imamo trojku, priključivši nekog nebitnog lukovskog kao trećeg i kreneš, deljete redom, vidiš im namrgđene face, uživaš u pobedama koje se ređaju 21:13, 21:15, 21:11, ne mašiš ni ti, svi u protivničkom timu nadrndani samo što ne izbije svađa između njih sve dok... posle pete pobede ne vidiš da se mire međusobnom mržnjom prema tebi.
Eto, ispuco si svoje, osvetio se, bilo ti je slatko, oni odlaze da kupe piće, sok se još pio tada, step, frutela, ili otrov treći neki, a tebe ne zovu, čak i Lukovski ide s njima a ti ostaješ sa svojim bratom od tetke da mu dodaješ loptu da se on iživi i zakuca pedestri puta na vašem trošnom košu gde su iza na tabli vaša imena ispisana visoko malo izbledela od kiše i sunca. I gledajući po malo tužno u ta vaša združena gnežđena imena shvataš da s ovom pritkom i buzdovanom nemaš šta da pričaš i razmišljaš koliko je glup i kako samo da odeš kući, dok ti i on, sa otkinutim obručem u rukama, ne kaže e brate odo i ja sa njima na sok dodaj mi taj top pauer - to ti je obična voda unutra - to je brate TOP PAUER ćale mi kupio.
Postoji i druga varijanta: obična si jajara koja voli uvek da pobedi i zato je dovela tog profi košarkaša umotanog, ko mumija, u znojnice, sa pravilnim zagrevanjem i istezanjem pre meča a na prašnjavom terenu saplitanja o svinje.
Neka laž bi od ovoga napravila bog zna šta, trenutak prestanka detinjstva i te gluposti ali jednostavno verovatno se posle dva dana sve vratilo na staro, jebiga, upućenost jednih na druge drži ljude zajedno a misliš možda i nije bilo loše pokazati zube, pokazati čvrstinu, šta znam, prvobitna akumulacija sebičnjaštva iz koje se posle brzo ružno rascveta ono što se zrelošću zove, mada mislim da je trebalo to na drugi način da odradiš, nekako mi je ovo funjarski, dovesti Marjanovića među Piksije, nekako je bezveze, možda bolje da si ispao džek, možda i nije da ne bi ispao budala, jbg ko zna, šta sad, ništa nije idealno, nije ni bitno, večeras opet pićete kod tebe, čega se ti sećaš brate.
Pojesti veliku količinu hrane, u rekordno kratkom vremenu, u što manje zalogaja.
- Pa čovječe gdje si do sada, čekam te istuširana, namackana, namirisana već pola sata, ako sam se usaftala, trpi, sam si kriv!
- Joj stara pravila neke krmenadle krmeće, zamirisala cijela kuća, mor'o sam maždrknuti jednu dve, tri. A sad, pupoljku moj rosni, skidaj gaće, da ti se izvinem k'o čo'ek zbog kašnjenja.
----------------------------------
- Pa gdje nestadoše kolači sa tacne? Stomajku vam jebem, je l' se opet ono pašče vaše lovačko na sto se popelo i sve poždralo? Evo krmak mi i novi stoljnjak čokoladom uprlj'o, a 7 dana sam ga k'o sumanuta heklala, dioptrija mi se za dva minusa povećala!!!
- Nije baba pašče, ja sam, tol'ko su ti dobro ispali da sam mor'o maždrknut cijelu tacnu, i izvni zbog stoljnjaka, kupiću ti Veniš, opraće on sve.
- Ti? E neka si sunce babino, jebeš stoljak, isheklaću novi, k'o da ja pametnijeg posla imam. Samo ti srećo babina jedi, napraviće baba sutra još jednu tacnu samo za prvenca svog.
Biskviti koji su, pored svog ukusa, postali poznati zato što se tehnika jedenja koju je njen kreator namenio i tehnika kojom se jede* bitno razlikuju.
Ova tehnika se sastoji iz normalnog proždiranja jafe u tri (1, 2, 3) kratka koraka, što dovodi do brzog završetka poslastice i ponovnog zaranjanja u frižider u potrazi za drugom paklom iz kutije.
* Tehnika koja je zastupljenija kod konzumenata jafe. Sastoji se iz par koraka:
1. Eliminacija spoljašnjeg prstena i oslobađanje središnjosti za nastavak.
2. Odvajanje biskvita od želatina i čokolade.
3. Topljenje čokolade i ostavljanje želatina.
4. Lagana dekompozicija želatina u ustima.
5. Već pomenuto traganje za novim keksom.P.S. Nijedna nevina jafa nije stradala tokom pisanja ove definicije. Autor definicije, kao i uprava sajta ne podržavaju nasilje nad jafama.
Izraz koji se koristi kad se subjekat ponaša sadistički prema objektu, najčešće uz postavljen ultimatum. Razlog ovakvoj vrsti ponašanja obično se krije duboko ispod površine, i u svojim korijenima ima veliku dozu mizantropije.
Izraz je nastao kao asocijacija folklorno-političkog odnosa UN-a prema ostatku malograđanštine. Jer ko je kriv sirotinji što nema para?
- E da si vidio kako je Đole preksinoć čerečio onu Anđelu.
- Otkud znaš?
- Što otkud znam? Pa zar se nije Milisav krio u gepek' i virio k'o Ujedinjene Nacije?! Islik'o je sijaset slika i snimio dokumentarac dok smo Grga i ja kružili oko auta i virkali neprimjetno... Zvali smo te četeres puta nego nećeš da se javiš čkopi.
- A što će vam slike, jebale vas one, ne može čo'ek od vas više ni da keca s mirom!?
- Pa kako što će nam, jes' ti kršten? Sad kad imamo slike možemo fino da je ucjenjujemo da i nama da, i to minimum tri puta nedeljno inače ode na juporn.
- Idbre vi ste bolesni! Od sad opštim samo u hermetiči zatvorenom prostoru!
Doktor Džekila, u Srbiji, predstavlja svaki naizgled nemoćni deda ili baka, sve dok u njihovom prisustvu neko ne pljune po bivšem režimu Slobodana Miloševića. Istog momenta, dolazi do jezive metamorfoze... Oni postaju Mr. Hajd...
Autobus. Penzoši sede, radnici stoje... Dvojica radnika razgovaraju o lošem materijalnom stanju u kom se nalaze...
Radnik: "Ma sve je počelo od onog Miloševića, vrag ga odneo..."Dr. Džekil: "Ma nemojte, a šta vam je on kriv, ostavite čoveka, ni mrtvom mu ne date mira..."
Radnik: "Pa on nas je i doveo d'ovde, pre ovih sada..."
Dr. Džekil - Mr. Hajd: "Šta znate vi balavci, šta je trebalo d'uradi...? Da liže američko dupe, jeb'o vas i Klimton i Ho'bruk obo'icu...
Radnik: "Ajde bre čiča gledaj svoja posla, jel' te neko nešto pit'o...?"
Mr. Hajd: "Nemoj ti mene da ućutkuješ govedo jedno, jesi čuo? Ja kad sam se borio protiv ustaša ti si u gaće piš'o, đubre jedno balavo..."
Narednih 15 min. se čuje samo Mr. Hajd, a radnici su izašli iz autobusa posle trećeg minuta, samo da ga ne bi razbili od batina..."
Greota, stariji čo'ek...
Pripizdinu geografske sfere uvek kontasmo i pominjasmo, katkad podjebavajuće i likujući ako je tuđa, ili pak našu onako setno, sa blagom jezom i opet nekim cvetnim ili vunenim sećanjem. No one druge relativne daljine, makar bili to veoma bliski prostori tik iza gipsanog, fug mas zida sramotno prećutasmo i danas i juče. :A sad je i to daljina, aaa?: Barijera druže, barijera koju si sam sebi stavio, nemoć, strah. :Kako ti vinjak u seoskoj zadruzi dalekoj kurac i kusur km pešaka po snegu i to dvosmerno uzbrdo, bliži i jeftiniji, prijemčiviji, lakše svarljiv i povratljiv... nego ona, tu dve kuće ulevo od tebe??? Jedi gomna, pičiću! Probaj opet! Pa suština ludosti i jeste raditi isto a očekivati drugačiji ishod! ŠUK:
...
Ne obmanjuj me, ne shvataš, ona jeste bila idealna za mene, idealna! Ali, ali... najveći problem je što je i ona sebi izgleda idealnog tražila... jbg! Moja sreća, definitivno nije njena sreća a njena sreća meni jeste nesreća, koliko god njoj dobro bilo... Tako je!
grašak Sofrius: Još mi je majka govorila, da se ne igram sa tobom, kaže da si bila svugde, hehehe... Brinula sirotica da ne navučem nešto!!!
banana Vendijana: Juuuu sramote! Kako možeš tako nešto reći isprdku maleni! Pa moji preci su krasili najlepše i najotmenije palate... Trajanovu, Hadrijanovu, Antonija Pila, sobu Pompeje, evo sad opslužujem Aurelija, te se s mlađanom Faustinom... ponekad, nežno...
grašak Sofrius: Miluješ... To ti kažem kurvo, prošla si ti i salate i napitke i kolače, neki su te čistu a neki i celu... Znam vas ja dobro, mnogo puta sam te sretao, čak sa sve oklopom, žutim tvojim mrskim u raznoraznim govnima... ko onomad na jednoj od mojih samrti... u colonu!
banana Vendijana: Kaže se Colognu, ako misliš na krčmu onih Germanskih varvara!
grašak Sofrius: Da, da to i kazah, hehe... (Pojzeeeennn!)
...
ulješura Maksimus: :Huuuuuuuu! šljuuuus:
grašak Sofrius: Šta se prskaš bre glavonjo???
ulješura Maksimus: Izvinite đeco, mlaznica mi otkazuje, nisam namerno... I molim vas nemojte se svađati!
grašak Sofrius: Šta oćeš bre spermoglavi, šta se mešaš? Ae mrš s naše obale!
ulješura Maksimus: Možda su mi ovo i poslednji trenuci... imajte razumevanja! Sam sam, sam i nasukan, umirem na ovoj prelepoj obali... a vi u tako prijatnoj, hladnoj, zaslađenoj činiji, i opet nezadovoljni! Priuštite mi mir u ovom trenu... bar!
grašak Sofrius: Hmk! Ok. Ok. Matori sažaljevam slučaj... izvini! Malo sam nervozan i ja, dojadilo mi da više budem prilog, kapiraš... a i ova Vendijana me sa svima... Serbius pasulj mi se umešao i uzeo primat svugde... Nakupilo se...
banana Vendijana: A tek ja, šta ja da kažem? Mešaju me drugi sa svima, a još me i vi prozivate...
ulješura Maksimus: Tišina! Samo ti Vendika ćuti... Ja još uvek mogu da pustim EHOO, usraćete se!!! E lako je vama, zajedno ste... A ja ostao sam, ona ode s drugim... daleko negde, ko zna gde! On joj izvuko harpun... a ja nisam znao! Tako mi hiljadu ljutih kitolovaca!!!
grašak Sofrius: E ne mrači, okreći nazad, potopi joj jedan brod za ljubav i biće sve u redu. Videćeš!
ulješura Maksimus: Ne, ne... Kasno je...
grašak Sofrius: Kasno? Kasno će biti kasnije...... ako me sada ostaviš,
kasno ce biti kasnije,
kad vrata otvoriš...ulješura Maksimus: Gubim svest... odlazim, vidim, vidim, vidim... Aaaaaa! Potomci pamtite me. Mobi Diče osveti...!
banana Vendijana: Ode čovek! A ti ga onako izvređa na samrti!
grašak Sofrius: Pa izvinio sam se! Mater ti jebem, nemoj da ti sad... Otkomanda! OTKOMANDA! (Da ovaj mak nije pored mene, ne znam ni sam šta bih, još mi samo ta ''princeza'' nije jasna...) Ma bole me kurci... Pa kaže:...I ona kaže, joj što volim Iggy Pop,
I ona kaže, Iggy Pop...banana Vendijana: Ne Džonija marmune, Igija ti veliki prorok Jocko I vido, Igija nekog...
grašak Sofrius: Aaaa...
Slava ti... putniče iz bućnosti!!!Oh taj putnik,
Kako se on voza,
On se voza i voza,
Kroz svoj prozor gleda,
Šta li vidi?...
Postupiti krajnje neočekivano, prkosno i hrabro, naročito u opasnoj situaciji poput ove u naslovu. Ljudi koji to čine, ili dižu balvane malim prstom ili imaju jaja do zemlje.
Međed (jeste, baš meĐed) sa druge strane, ispred sebe vidi samo budalu koju će ubrzo da rasparča, što često i biva.
Stanimir: O Radovane, pa đesi čo'eče. Nema te sto godina u kafani. Što s' se to snuždio ko pokislo prase?
Radovan: Ma bježi u tri lijepe, onog mog malog prebio neki Jovo. Bar je tako zvučalo. Nisam ga ništa razumio od gipsa i zavoja preko usta.
Stanimir: Pa šta mu je skrivio?
Radovan: Pa ništa, ovaj moj mali kuronja, nešta ga nerviro i ovaj mu lijepo reko "Mali smiri, odalamiću te, ne'š se sa zemlje više podići."
Stanimir: Čekaj malo, da nije Jovo Rusvaj?
Radovan: E, moguće. Nego, ovaj moj poč'o nešto da mu sere, veli šta ti, đe ti, nema te više, poš'o da ga udari. Ovaj ust'o, šin'o mu šamar. Sa zemljom ga sravnio.
Stanimir: Jes, Jovo je. A i ovaj tvoj kreten diže ruke na međeda.
Radovan: Jes, i eto mu kreveta u Tuzli na Kliničkom. Šta 'š...
Stanje uma, u kom nakon niza raznih nesrećnih okolnosti, doživiš neku običnu, svakodnevnu stvar kao ultimativnu sreću.
Ništa ti ne ide od ruke. Danas, juče, čini se kao da je oduvek tako. Dođeš, odeš. Kreneš u školu i u busu zaboraviš grafički koji si radio dve nedelje. A onda u školi izgubiš pare. Gladan, jer si naravno, jutros zaboravio da doručkuješ. Kreneš kući, i dvaput te izbaci kontrola. Izađeš iz busa, a on te poprska do po' leđa. Dođeš gajbi, fala Bogu, jedeš i povratiš se malo. Taman pomisliš da je sve super, da si povratio svoju sreću, kad ono prc!
Sedneš, igraš malo online poker. Izgubiš sve do zadnjeg dinara. Jest' da su virtuelni, al' stvarno boli dok ti ih neka debela Engleskinja uzima. E onda, vođen onom starom "Ko nema u parama, ima u ljubavi" javljaš se jednoj maloj bosonogoj, koju pecaš već dugo. Onako, pun samopouzdanja, dobijaš mrvu drugarstva iz milošte i šut po sred duševnog dupeta tako jak da te lansira do Petrovgrada. E a onda dođeš na Vuku i napišeš nešto.- Jebotee, šest nula skor! AAAAAAA, tvrdim, nenadjebiv sam!
Jeb'o ribu, jeb'o pare, jeb'o poker, grafički, školu...biću pisac, da! PIIISAAAAC!!!
Standardno markiranje ženki po ruralnim sredinama. Nema gradskih fazona sa gotičarkama, splavarkama, darkerkama, reperkama, menadžerkama, bog jokin i šta sve ne. Važno je da joj se zna đed i jel' puštena u promet.
Oproštajna u Čovića polju 1998.
Veliko pivo i rakija na astalima, svinjetina masna rek'o bi čo'ek da je šampita, muzika tuče, pjevaljka izbacila sisu, pjevač krešti samo za sina regruta, zima u pičku materinu - februarska klasa.
1 - Rođo jel' ima lože u askoni? Valja l' grijanje? Ošacov'o sam onu s tigrastim bodijem, triput iskola namiguje. Rodica od Slađe što ima kuću kraj igrališta, ka'e Slađa da je iz Osinje kod Dervente. Spavaće kod nje noćes.
2 - Ima rođo za tebe, al' moram prvo ja onu do nje guzulju. Sad sam je upozn'o kad je iš'o čorbanac.
1 - Nemoj to rode. To nam je familija.
2 - Kak'a familija? Koje koljeno?
1 - Ona ti je đeda Rade iz Čađavice unuka.
2 - Onda neću ništa, a taman sam je mislio raščen't'.
1 - Ma ustvari, možda b' i mog'o. Peto koljeno...nemoj samo ništa govoriti. Staviš kurton da nije meso od meso i opleti.
2 - Odakle će m' kurton.
Rakija kojom se nazdravlja poslije molitve.
A: Pogledaj kume ( pokazujući na burad ).
K: Uuuu mašala. Pa koliko ovde ima rakije.
A: Ima preko trista litara, ove godine nema šanse da mi ko prošle za slavu nestane aminokiseline. Ima da se iznazdravljamo ko ljudi.------------------------------------------------------------
Pop:... i rodi Sina Emanuila, Boga že i čelovjeka...
Kum: De pope šta viš toliko čantraš, ubrzaj to pa da idemo pod šator...
Kuma: Ućuti stoko pijana, ne prekidaj popa.
Pop: ...Vostok imja Jemuj...
Kum: Ama čo'jek brsla, ko da čita iz ugovora o kreditu, nikad kraja...
Pop: ...Jegože veličajuše, Djevu ublažajem...
Kum: Ama pope puno ti to čantraš, a nema potrebe. Vidiš da je on nju već blagoslovio, pa se zato i vjenčavaju, nego ti fino samo aminuj to pa da udarimo po aminokiselinama.
