Verbalni ekvivalent stiska ruke. Riječ koja potvrđuje da je dogovor postignut.

Radno mesto koje je nastalo kao produkt nepotizma u preduzećima.
Mrčndajzeri (merchandiser), do skoro znani kao komercijalisti, su to postali onog momenta kada su direktori postali menadžeri, a radnici - operateri. Radna obaveza jednog mrčndajzera je da svira kurcu i mrsi muda kod klijentele koja sarađuje sa njegovim preduzećem. Mora da bude izuzetno doteran, da prati trendove i da lepo miriši, što će uvek ostaviti pozitivan utisak na poslovne saradnike, koji ga u svojim kancelarijama tovare kafom i ratlukom. On ih indirektno, kroz neku neobaveznu priču, navodi da povećaju lager njegovog asortimana, što mu i u 90% slučajeva uspe, a što u dobroj meri ide u prilog njegovom finansijskom bonusu. Obilazi štandove i odeljenja gde stoji njegova roba, vodi računa o estetici i da neki kolega mrsomud, ne ispadobraniše na njegovu teritoriju.
Neophodni rekviziti jednog mrčndajzera su firmin auto, službeni telefon, rokovnik ili neki registar i hemijska olovka. Oni koji rade za jača preduzeća, neretko sa sobom nose i manji notebook. Sve u svemu, paraziti sopstvene firme, koji žive na grbači radnika u proizvodnji.
Kapitalizam trpi ovaj tip zaraze...

haluga, hendek, uvala ili izbočina, geološke ili ljudske prirode, koja izgleda veoma ružno ili odvratno.

A Sveti Agaton piša. I Sveta Tri Jerarha. I sam Isus lično. Nešto južnije od njihovih oreola bile su karakondžule spremne da, u datom momentu, upogane komad zemlje, drveta, ekosistema. Ali, ženska ličnost, kojoj se može pripisati odusustvo ispuštanja urina jerbo je toliko savršena da isti ni ne generiše, predstavlja oltar morala. Koplje Svetog Đurđa očima pomera - i džedaj mora da mahne rukama, jebem ti sve! Kad nekom ispadne sto dinara, ona da dvesta, da mu se nađe. Momka prvi put za ruku uhvati na svadbi kad pop uveže ruke, i počne ono "rab božiji" i te munje. Kamasutra - malo sutra!

Pjesma koja služi za potkrepljivanje idiotluka koje je neko napravio i za opravdanje istog za svoj postupak.

Keks koji služe loše domaćice po starim standardima.

Poslednja karika u lancu šanerstva iliti 'peta ruka' šaner. Ova osoba se ugrađuje u već ugrađenu cenu tako da se neretko desi da armanijev tuks i versaće pazarska majica (sa zlatnim kič vencom) dostignu vrednost veću nego onu u milanskoj ulici Montenapoleone. Izraz je nastao kao parodija na najprodavaniji (ujedno i 'najšaniraniji') ženski parfem Chanel No.5.

Oldschool osoba je osoba koja ima nekih, 40-50 godina. Može biti i muško i žensko. U jeku mladosti slušala je gramofonske ploče i išla na rok žurke, a u daljem životu pratila razvoj TV tehnologije kako su godine odmicale. Od crno-bele tehnologije, pa sve do LCD televizora.

I sada želi da živi u skladu sa vremenom, pa koristi i internet. Ima fejsbuk i posećuje ga samo jednom dnevno na sat vremena, u glavnom od 21h do 22h.
Uglavnom se prva javlja na chat-u i najčešće jednom rečju.
"Pozdrav (Vaše ime)", ili "Ćao (Vaše ime)"
Naime, takva osoba ne ume da putem interneta izrazi svoja osećanja, što današnjoj omladini veoma dobro ide za rukom. Svaka rečenica joj je prepuna ozbiljnosti, iako ona nije uvek ozbiljna. Ne koristi smajlije.
Dopisivanje sa njom nikad ne može obuhvatiti više od odgovora na pitanje "Šta ima?", jer oldschool osoba nije u stanju da putem interneta iznese svoje mišljenje o drugim dešavanjima koja su možda interesantna za razgovor.
Prilikom dopisivanja sa oldschool osobom strah te je da zbiješ šalu, jer te je strah da će ti odgovoriti sa: ok
Na pitanje: "Šta ima kod tebe?", ne odgovara kao i mi (eo brate, ili klasika... ili smor), već kuca barem 10 rečenica gde nabraja sve od ustajanja do leganja u krevet. Taj odgovor piše oko 15 minuta, dok ti gledaš u "... is writting a message" i refrešuješ window jer misliš da je fejs ubagovao. Taman kad' pomisliš da ti oldschool osoba neće ništa odgovoriti, na tvom ekranu izleće 10m teksta što te opet vraća u prvi plan dopisivanja i stavlja ti obavezu da to prokomentarišeš.
Najčešći naš odgovor na to je: ":D :D ekstra" - jer ne želiš ponovni proces.

Sve to traje neko vreme dok oldschool osoba ne nađe sledeću žrtvu kojoj će napisati: Ćao (njegovo ime) i sačekati da je ona pita: "Šta ima kod tebe?"

Tada ne koristi Copy-Paste, nego opet kuca sve. Taj krug ponovi oko 3,4 puta za veče i onda ide da spava.

Kada uživo sretneš oldschool osobu, uvek će ti pomenuti kako ste se dopisivali na internetu.

Poze koje se zauzimaju nesvjesno. Način na koji tijelo pita ukoliko se um stidi.

Najpoznatije pitanje koje krasi konverzaciju muškaraca od kada je sveta i veka! Ugledavši neku "trebu" jedan drugog često pita "Bi li je?"

Biser betonligaških terena i živopisnih gledalaca. Psovanje užih članova porodice predstavlja jedan od tradicionalnih srpskih običaja, kao i preporučivanje incesta u psovkama (jeb'o te ćaća, jeb'o te te ćaćin ćaća, jeb'o ti mater svoju). Pored toga, ovakva psovka dotiče i religijski aspekt pravoslavnog stanovništva na ovim prostorima, pošto je običaj da se posle šestonedeljnog posta jede mrsna hrana na Božić ujutro. Otuda i potiče mrsnoća sestre psovanom.

Fraza paralaža. Univerzalni argument koji se koristi prilikom nedostatka pravih argumenata ili prilikom skrivanja istih. Poziva na čitav odnos koji imamo sa sagovornikom. Tipa: "Kome ćeš verovati ako nećeš meni?" ili "keve mi".

Klik i dođeš u stanje svesti da ti puca razboj da budeš normalan.

Roditelji i rodbina od domazeta.

Čovek koga primetite jedino ako progovori, a možda ni tad. On se nalazi uvek u okolini ali malo ko obraća pažnju na njega. Većinom vremena ćuti i posmatra.

E vala nisam čuo da postoji raspop dok nisam došao u Srem. More u Sremu ne psuju mnogo, ali to što lepo sroče cepa jezgra od atoma. Raspop je pop koga je otkačila Crkva. A nije ni cela Crkva sela na divan da popu skine mantiju. Nego je nadležnom vladiki seo na volej. Ma nisam čuo igde da se na popa udara. Kod mene ga gledaju ko belog međeda, a i mrkog zakon štiti.
Ali Srem drugačije diše. Ima pismenih koliko hoćeš. Mislim, ljudi što umeju da pišu pisma. To što škola uperi nekog na crtalo, nije garant da ga je sastavio oko leske i nariktalo u vagres. Nego tu ima sveta pa kako se natakare na popa odma pišu pismo vladiki. Sve to krene sa "Vaše Preosveštenstvo...", u sredini mnogo zgražavanja na popove mane, a završi sa "Budi Bog s'nama." I onda kad se načne pop sa prvim ukorom vladike, krene selo da pravi od muve mečku i onda se ređaju zabrane, pa rezervni paroh. Omrzne selo na popa i pop na selo. Pa premeštaj, pa za popom stigne priča, pa drugo pismo vladiki i ode glava pope.
A pop ko pop. Ostaje pop. Ko doktor, lugar i žandar. Skini uniformu zameni, ono se ništa ne menja kod novim ruhom. Meni dođe tužno kad vidim. Ko i svakog čoveka što ga izdala sreća. Isto i dalje zapoje i prozbori i propada mu popovski talenat, tamo đe mu pao gra.

Zapinje u narodnom govoru.

Nula od čovjeka.
Jado, bijeda, kušljo. Ne bi ti taj pomog'o ili nešta dao, nema tih para.

Vrlo zarazna igra koja kod određenog broja ljudi može da izazove zavisnost, a u nekim ekstremno radiklanim slučajevima i smrt.
Ponosno izdata od strane kompanije Zimska Mećava, iliti Blizzard.

Turcizam, čest u Bosni, kojim se opisuje nečije mentalno stanje koje se odlikuje apsolutnom svejednoćom, kao i popriličnim neznanjem i tupošću.
Najpribližniji srpski idiom kojim bi se mogao opisati neko ko je "pupa hava" bio bi - ni brige ni pameti.