Zubar predstavlja antipod stomatologu.

Talentovani provodadžija na glasu u lokalnoj sredini koji svoje slobodno vrijeme (kad nije za volanom traktora) koristi za vaćarenje sa lokalnim radodajkama željnim kurca ko Sibir sunca. Gotovo da ne postoji trenutak kada se istovremeno ne dopisuje sa 3 različite na najnovijem Smartphone-u koji, uzgred rečeno, i ne zna kako se koristi, smatrajući da je ispod časti ako mu se desi da telefon ne zazvoni bar nekoliko puta tokom dana.

Zna sve ženske cake, razumije i čita sve ženske skrivene i neskrivene namjere. Smatra se dovoljno učinkovitim da osvoji srce već vremešne, od kurca opustošene Pamele Anderson,samo kad bi imao priliku da svojim traktorom IMT-49A dodje pred njenu raskošnu vilu, a zatim ga utjera u njenu garažu. Već je razdjevičio onoliko cura koliko obični smrtnici nisu vidjeli sisa u cijelom životu, a trenutno se dopisuje sa 2 potencijalne junferice.Za njega ne postoji PMS, ne možeš mu reći da si dobila i kondome ne koristi jer ne može u potpunosti osloboditi svoju ejakulaciju.

Po završetku napornog dana odlazi u kupatilo, tušira se novom, tek kupljenom Dove kupkom s efektom revitaliziranja kože, pomadiše se parfemom marke Guchi koji je kupio od prolaznika-šanera. Ruke maže do lakata, a za to mu služi krema Bekutan jer je čuo od babe da ona, iako veoma jeftina, najbolje paše njegovoj polumasnoj koži. Oblači nove, skoro kupljene farmerice na kojima piše nešto nalik Dolče & Džabana, opasuje se širokim kaJišOm s ogromnom tokom i utrpava majicu.

Ponosno izlazi napolje i pali svoj Golf 3 s alu felnama i vozi do lokalnog kafića gdje se skupllja veliki dio lokalnih treba. Ponosno i gordo sjeda za šank, naručuje uzorak pivo i čeka djevu s kojom je cijele sedmice ugovarao vidjenje. Naravno, ona dolazi (ipak je velika stvar biti vidjena s njim) a on, već pripit, pogođen pjesmom "Brzo, brzo" njegovog omiljenog pjevača MC Stojana, mlatara rukama oko njene guze, imitirajući scene iz hardkor pornića gdje ogromni čamuga buba matoru milfaru sve dok joj se guzovi ne udrvene.

Po završetku noćnog provoda u kafiću pali Golfa i odvozi se s na jednu poljanu koja je svima poznata kao veliko jebalište, jer mu roditelji kući spavaju. Kada završi s njom, briše volan umazan ogromnom količinom sjemene tečnosti (naravno, izvadio je na vrijeme) i odvozi je kući. Zatim se vraća svome skromnom domu, parkira Golfa, pokriva ga starim ćebetom i srećan odlazi na spavanje. Prolaze mu tako dani i godine, a onda se na insistiranje stare majke ("sine, treba mi snaha da me zamijeni") ženi se ćutljivom ženicom sa sela koja mu ništa neće smjeti reći ako mu se nekad opet prijebe i završi kod kakve udovice ili žene gastabajtera koja željno čeka svog muža.

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

Obično se ti živi ljudi nalaze u nekoj fioci zaboravljenoj, u kojoj svega ima od kablova i slušalica strare nokije čepova BiP piva,preko rendaljke, mlina za orahe bez ručke, nekoliko zrna kukuruza, magična krpa za čišćenje, ama sve što možeš zamisliti pa na kraju i kliker sa kojim si se nekada igrao. Kada bi napravio specifikaciju stvarčica u toj fioci broj bi bio ekvivalentan broju kineskih radnji u našoj zemlji. Naravno ne mora dominantno biti fioka, mjesto gde se mogu naći i živi ljudi može biti ne usisavano mjesto ispod ugaone, zapadni dio teške vitrine koja se ni prilikom krečenja ne pomjera(jer ko dođe ne vidi se, kreče se vidna polja).

Izlaženje iz rasprave demonstrativim vadjenjem nevelikog "argumenta", za koji je sagovornik siguran da će porušiti sve svetove drugog sagovornika. Takoreći, misli da će mu istim argumentom glave doći, al' mož ga u'vati malo niže.

Ona je mala plavooka pametnica. Čita enciklopedije i to ne one dečije, ilustrovane, već one prave, od po nekoliko kilograma, za odrasle. Stalni je gost "Kefalice". Jasno je da će postati doktorka, boriće se protiv bolesti i nedaća koje su zadesile zemlje trećeg sveta. Sve to dok na klaviru komponuje himne dece iz Čada i Gvineje Bisao, igrajući balet poput Isidore Dankan, a reketom zamahuje kao Žistin Enan, dok po malenom stasu podseća na Anu Kurnjikovu. Roditelji komšijskoj deci već uveliko nabijaju komplekse kakvo čudo od deteta su stvorili.

Eto ga i prvo razočarenje! Umesto nje, na takmičenje iz matematike otići će ćorava Milena, jer je Milenina mama učiteljici donela neku kutiju u ukrasnom papiru, obmotanu belom mašnom. Plavooka pametnica, pogođena nepravdom, odustaje od svog sna. Reket je zamenila tastaturom, a baletanke ermaksom! Roditelji i dalje svoje plavooko čudo dižu u nebesa. Mala je pričljiva, ne zaklapa usta ni kad spava, sigurno će biti dobra advokatica. To je to, upisaće prava! Palata pravde premali je zalogaj za nju, jedino Strazbur je dovoljno dobar za njene apetite, misli se majka koja je takođe bila čudo od deteta, ali je zapela kod "rimskog", alavo trljajući dlanove na sve milione koje će njeno čedo zgrnuti svojom pametnom glavicom.

Stigli su i viši razredi osnovne škole, mala pravnica podseća na "Plavušu sa Harvadra". Umesto crnog tuša za likovno kupila je crni ajlajner, ne bi li se što više dopala onom osmaku sa papagajskim kopačkama, inače budućem Ronaldu. Pao je i prvi poljubac, a Vikipedija je odavno zamenjena Skajpom... umesto mikroskopa, za rođendan želi veb kameru.

Približio se prijemni za srednju školu, dežurne gluperde prezasićene pričama o njenom visočanstvu, greju stolicu da jednom za svagda speru ljagu sa svog imena koju su nabili kako njeni, tako i njihovi roditelji. A ona, ona greje "Ronaldovo" krilo, jer ipak je ona čudo kakvo svet nije video. Ona ne mora da uči jer još dok je bila u obliku jednog spermatozoida i jajne ćelije, primljena je u Mensu... njen embrion je već govorio da će postati nobelovka jednog dana.

Trenutak istine i rangiranje za srednju školu. Samouvereno korača ka spisku gde će pored svog imena ugledati "Treća beogradska gimnazija", jer svaka druga škola je za pičke i nižu klasu. Šok i fijasko! Držeći za ruke Ronalda koji je u šesnaest godina već pustio trbuh, pronalazi pored svog imena "Drvno-prerađivačku školu". Nema veze, idemo dalje. Majka je već sklepala priču kako to i jeste želja i cilj! Postaće svetski čuvena dizajnerka nameštaja jednog dana, evo, već je traže iz Ikee.

Srednja škola i zaključak da je fakultet kod nas čisto gubljenje vremena. Ronaldu su nudili višemilionski ugovor u Ajaksu, ali šta će on u Holandiji?! Ostaje u majci Srbiji i IMR-u, to je pravi klub za njega, koji bez njega ne može, a zbog izrazitog lokalpatriotizma rešen je da mu pomogne. Ronaldo je našao novu, još mlađu pametnicu! Zanat, to je danas na ceni... ćorava Milena će se drkati na fakultetu godinama i šta onda?! Ovako odmah imaš posao u rukama. Đuro Salaj, kurs za izradu akrilnih noktića i čupanja malja šećernim voskom i Bog da te vidi! Stisnuće zube i istrpeće matorana da joj otvori još jedan od više miliona kozmetičkih salona u Beogradu, a posle toga će sve ići svojim tokom. Sam svoj gazda! Čad i Gvineju već odavno ne ume da nabode na karti.

Jebi ga, beda udarila, konkurencija prevelika, a muka naterala žene da same čupaju kudravost! Nesuđena lekarka, pravnica, borac za ljudska prava, teniserka, balerina, vajarka i kompozitorka primorana je da potraži komad hleba na drugom mestu.

Stanje koje tera coveka da pomeri svoje granice.

Covek koji je recimo prosjak, ako je zadovoljan(skroman) nece
pokusati da nekom nesto ukrade (ukoliko inace ne krade).
Dok covek ako je bogat, ali ocajan (iz vec nekog razloga)
bice spreman na mnogo gore nemoralne radnje.

Iznenadi stare prijatelje posetom u 3 izjutra radi diskusije o “dobrim starim vremenima”!
Napiši kraj romana na prvoj stranici istog!
Nauči Morzeovu azbuku i sa prijateljima na ulici komuniciraj isključivo sa : Bip! Biiiiiiiiiiiip! Bip! Bip! …
Trubi i maši nepoznatim ljudima.
Menjaj kanal uvek 5 minuta pre kraja nečeg.
Počinji svaku svoju rečenicu sa U la la !
KUCAJ SAMO SA UKLJUČENIM CAPS-LOCK-OM!
ne koristi nikakve znake interpunkcije
Ponavljaj sve sto neko kaže kao pitanje!
Ponavljaj naredno puno puta : “Jesi li čuo to?” ,“Šta?”, “E, sad ništa!”
Plati svoju pljeskavicu novčićima od po 50 para!
Priveži zvončiće na svu svoju garderobu.
Ostavljaj napojnicu u denarima.
Stani iznad nekoga i mumlaj dok on čita.
Pevaj 99 ljutih gusara od početka do kraja.
Dva puta!
Nazovi svog psa – PAS!
Obavesti ljude da oni postoje samo u tvojoj mašti.
Pitaj ljude kog su pola.
Odgovaraj ljudima na sve sa : “To ti misliš!…”
Ranu izjutra pevaj svojim prijateljima neku jako iritirajuću pesmu tipa – “Monika, Monika, e da si harmonika…” koja će im zatim ostati celi dan u glavi.
Laži obične stvari, kao na primer koji je dan.
Ne raskićavaj jelku do septembra!
Promeni svoje prezime u Aaaaaaa kako bi bio prvi u imeniku! Tvrdi kako je to plemićko prezime poreklom iz Rumunije i insistiraj od ljudi da posebno izgovaraju svako A!
Žvaći olovke koje si pozajmio.
Pitaj ljude možeš li da KORESPONDUJEŠ sa njima!
Slušaj ploče od 33rpm na 45rpm i tvrdi kako je to nephodno zbog tvojih ubrzanih misaonih procesa!
Završavaj sve svoje rečenice sa – u skladu sa proročanstvom!
Snimi pesmu MESEČINA 20 puta na jednom disku i pusti disk na repeat dok piješ kafu sa svojim prijateljima.
Ne daj nikakav znak da si završio rečenicu, već pravi pauzu kao da nameravaš da kažeš još nešto.
Pokaži da je kraj razgovora tako što ćeš staviti ruke preko ušiju.
Lupaj brojeve nasumično dok neko broji nešto.
Zakazuj svojim prijateljima sastanke za 31. septembar.
Povedi gomilu ljudi na tuđu žurku.
Kad te zamole da nešto uradiš ponovi to delovima tela, na primer – Ruko, molim te zatvori vrata!
Brijaj se isključivo u školskom WC-u!
Optužuj ljude ispred prijatelja da duvaju lepak.
Lupaj po svakoj mogućoj podlozi u ritmu pesme Kalašnjikov!
Pozovi 988 i pitaj ih koji je datum.
Pitaj ljude da štopuju koliko dugo možeš da podriguješ.
Insistiraj da ti kupujes prijateljima karte za bus ako putuju negde kako bi im ‘ustedeo novac’, Postaraj se da autobus krece u 4 izjutra i da je karta nepovratna. Naravno, naglasi da im, bas i nisi ustedeo novac.
Kupuj enormne kolicine konca za ciscenje zuba sa ukusom mente samo da bi olizao ukus sa njih.
'Odsviraj' neku pesmu tako sto ces lupati po rukama po obrazima. Kad si blizu kraja reci – 'jao, ne, cekaj, zabrljao sam...' i ispocetka...
Pevaj zajedno sa pevacima u operi.
Ostavljaj mesto u kaficima za svog izmisljenog prijatelja.
Idi na knjizevne veceri i raspituj se glasno zasto se svaka pesma ne rimuje.
Pitaj svoje prijatelje neka nebulozna pitanja i zapisuj njihove odgovore u svesku. Naglasi da je to zbog kreiranja njihovih psiholoskih profila.
Nikad ne uspostavljaj kontakt ocima.
Nikad ne prekidaj kontakt ocima.
Prati svaki gest svojih prijatelja iritirajucim 'Milojko Pantic' glasom – primer : ''...iiiiiii, evo ga, sada je ustao da otvori prozor, pogledajte samo tu gracioznost!''
Pricaj maloj deci da ti ne deluju bas obecavajuce...
Javno saopstavaj vremensku prognozu i tvrdi da imas sertifikat Meteoroloskog Zavoda Srbije.
Kad neka debela osoba ustane i pocne da se krece pravi zvuke koji prave sleperi kad idu unazad – biiiiiiiiip, biiiiiiiiip, biiiiiiiiiiip...

Osecaj koji je svima preko potreban, ali nazalost na osnovu navika koje smo stekli hronicnim neradom, tesko da ga ikada sa pravom mozemo osetiti. Batalili smo skolu, ili kao zavrseni sinski tehnicari (ima i to zanimanje) ili pomocnici pekara ne zelimo da radimo u magacinu, to nije u nasoj struci. Tako para nema, deca vec srljaju istim putem, sudeci po litrama piva i skrivenim unucicima u sobi, a zelja za ovim lepim osecajem raste pa se razmislja kako da se do njega dodje.

Upozoravam da je ovo nešto duža definicija, kome se ne čita nek ne glasa!

Klasična muzika je vrsta muzike o kojoj postoji najveći broj predrasuda i najveći stepen nerazumijevanja. Sad ću pokušati da ih sve oborim:

1. PREDRASUDA: Klasičnom muzikom se može nazvati svaka muzika koja je kvalitetna i koja izdrži test vremena.
ISTINA: Tačno je da će svaka kvalitetna muzika ostati vječno aktuelna i da će postati svojevrsan "klasik", ali ipak pop i rok pjesme ma koliki status "klasika" stekle nikada neće biti klasična muzika u pravom smislu te riječi, jer se klasična muzika od samog starta stvara na drugačiji način i sa drugačijom namjerom nego pop i rok. Pop, rok i ostale vrste popularne muzike imaju prije svega cilj da zabave, da ispune očekivanja fanova i da se prodaju. Čak i najekstremniji i najnekomercijalniji žanrovi popularne muzike kao što je death metal i black metal nastoje ostati vjerni svojim fanovima i svom "zvuku" i ti bendovi kroz svo svoje stvaralaštvo manje-više proturaju istu tematiku i istu atmosferu. Za razliku od njih, kompozitori klasične muzike stvaraju muziku radi same muzike, bez namjere da se bilo kome dodvoravaju i bez namjere da ostvare neki veliki profit. Takođe glavni cilj te muzike je da prenese autorovu poruku ili emociju ili jednostavno da izrazi i razradi neku muzičku ideju, a ako se usput desi da se to nekome sviđa utoliko bolje. Zbog toga nema autentičnije muzike od klasične. Dalje, svaki kompozitor klasične muzike nudi publici mnogo veću raznovrsnost nego bilo koji savremeni bend. Dok su kod bendova sve kompozicije - pjesme koje traju od 2 do najviše 10 - 15 minuta, kompozitori klasične muzike stvaraju veoma raznovrsne kompozicije: kantate, opere, klavirske, violinske koncerte, gudačke kvartete, simfonije, koje mogu trajati i preko 2 sata i koje svoju poruku izražavaju tek kad se sagledaju u cjelosti.

2. PREDRASUDA: Da biste cijenili klasičnu muziku i u njoj uživali morate biti muzički obrazovani.
ISTINA: Iako vam muzičko obrazovanje sigurno neće naškoditi, možete bez problema uživati u klasičnoj muzici i ako ne znate šta je mol, a šta dur. Klasična muzika kao i svaka druga muzika je prije svega namijenjena publici (laicima), a ne profesionalnim muzičarima. Ona svoju poruku publici prenosi kroz zvuk, a ne kroz notni zapis. A zvuk i jezik muzike je razumljiv svima.

3. PREDRASUDA: Klasična muzika je ozbiljna i samim tim zamarajuća, ne-zabavna i sl.
ISTINA: Kao i u popularnoj muzici, tako i u klasičnoj postoje različite vrste kompozicija i različiti stilovi. Naravno da će jedan requiem, liturgija ili misa biti ozbiljni. To ipak ne znači da su i dosadni, jer zadržavajući ozbiljnost, oni mogu izraziti veoma raznovrsne muzičke elemente. Druge vrste klasične muzike kao što su violinski koncerti, klavirski koncerti, končerto groso, simfonija, opera, opereta i sl. nemaju toliko ozbiljnu tematiku i samim tim kompozitorima je data mnogo veća sloboda pri stvaranju. I oni zadržavaju ozbiljnost, ali se pod tim više podrazumijeva dostojanstvenost, kakvu bi trebala da ima svaka iskrena muzika. Tako je i Bob Dylan bio vrlo ozbiljan i mnogi metal bendovi su takođe ozbiljni. Ozbiljno je suprotno od nezrelo i blesavo, a nije suprotno od zabavno. Uostalom najbolja zabava je ozbiljna zabava. Uz sve ovo moram napomenuti da u klasičnom repertoaru postoji i veliki broj kompozicija izuzetno veselog, opuštajućeg i oraspoložavajućeg karaktera i njihovo slušanje nikome ne bi trebalo biti naporno.

4. PREDRASUDA: Klasična muzika je muzika prošlosti.
ISTINA: Iako je većina kompozicija koje spadaju u repertoar izvođača klasične muzike komponovana u periodu od 1650 - 1950 i dan danas postoji jako veliki broj kompozitora koji komponuju klasične kompozicije, samo što oni još nisu stekli slavu svojih prethodnika. Razlog za to je ne samo njihova nedovoljna afirmisanost nego i činjenica da mladi uglavnom ignorišu klasičnu muziku kao da ona uopšte ne postoji i gube se u stotinama žanrova i podžanrova popularne muzike.

Ljudi koji uvek imaju nesto pametno da kazu.

Eh taj Branko Radičević!
Prvi dan škole, skoro pa i ne znaš gde te vode tvoji. Znaš da je to škola i da se tu uči. Prepoznaš jednog druga iz obdaništa i pomisliš: dobro je, nisam jedini u ovom sranju.
Keva kaže: Eno je Tijana (za koju, naravno, nikad nisi čuo), to je ćerka moje koleginice. Baš bi bilo lepo da budeš sa njom u razredu.
Ćale kaže: E, ženo, eno ga Desimir - teleća glava. Znaš onaj, što sam ti pričao, što u kafani naručuje samo teleću glavu? Nije valjda da i njegov sin kreće u školu. Aj'mo do njega da upoznamo klince.
Majka (prevrćući očima): EEEE Milice!! (mašući pri tom polovini prisutnih). Zorane, eno mi školske!(Zoran je ćale)
Ćale: Ajd' Biljana ne preteruj, izgubićemo pola sata a sad treba da prozovu i ovog našeg šiljokurana.
Prodje i ta ceremonija i nadješ se sa još tridesetak zbunjenih drugara i drugarica sa još više roditelja u nekoj sobi, šta li je već. Dođe neka stara teta i počne da čita imena. Kažu tvoji: sad ćeš ti još malo.
Čuješ svoje ime i kažeš JA! Jasno i glasno. Važno je u startu biti glavni.
Prođe i to čitanje imena i onda ta teta počne da priča nešto što niko ne razume. Gledaš kevu, ona gleda sat, tapka cipelom. Ćale se kao zagledao u tu tetu, mada nije neka, al' je i njemu valjda dosadno.
Teta još priča. Gledaš malo sa strane, najpre da vidiš nekog poznatog. Jedan! Ali je to ona budala iz obdaništa što nikad nije htela da jede. Nastaviš dalje i vidiš lepu devojčicu. Jednostavno znaš da je to TA. Sve to prestane jako brzo, pošto je teta završila i tvoji te vode kući.
Drugi dan si jedva dočekao. Vidiš devojčicu ali i ponovo onu tetu. Jedva da si i stigo da kažeš ćao.
Treći dan je već specifičan. Znaš šta te čeka pa se prvo upoznaš i onda dodje teta.
E četvrtog već nastaje preokret.
Dođeš ponovo do devojčice kad ono, ima šta da vidiš. Ona priča sa drugim.
Šta sad?!
Priđeš posle par minuta i kažeš suparniku: EEEJ TI!! Staneš pored devojče i ispred njega (nesmeš da ga povučeš za ruku, ko zna kakav je, možda dobiješ batine). Šta 'oćeš?
Svaki odgovor prekineš na pola rečenice. Kažeš: ti ništa ne znaš, aj da igramo klikeri ako smeš.
Petak (D Day):
Poneseš tri trobojca i jedan onaj najsrećniji. Al' jbg, ovaj je poneo tompuze (3 puta veći nego tvoji). Šta'š ti s prcoljka protiv tompuza, jedva ga pomeriš kad ga čokneš.
Izlazi tompuz iz rupe, izvuces nekako 1:1.
Ponedeljak, spreman si k'o Bolt za olimpijske, k'o Velja ilić za psovke, k'o fizikalac za odmor, k'o budala za šamar. Spakovao si sve vrste klikera što imaš, jednobojci, dvobojci, trobojci, plastikaneri, soćkice, lageri, tompuzi, tri srećna si odabrao, ali je najvažniji, najmoćniji i nepobedivi plavi mermerac! Puna šaka klikera i idealan trenutak kada izvlačiš plavog mermerca i ubacuješ u rupu. Nije mnogo bitno što devojčica nije bila tu, nije ni bitno što su se stariji smejali. Jedino je važno što si pokazao moć svojih klikera. Prva pobeda i prvi ponos!

Period života kroz koju smo svi prošli, uzrokovan manjkom informacija ili delimičnim, ili ne potpuno objašnjenim informacijama.

Mobilni telefon u situaciji br. 1 i knjiga u situaciji br. 2 su nezamenljivi načini da se spasis od smaraca koje zelis da iskuliras a da pri tom ne upotrebiš "odjebi".

Oba metoda su vec dovoljno prepoznatljiva u narodu i na kilometar je prepoznatljiva namera, ali ipak ih u nedostatku boljeg načina svi i dalje koriste.

Veca kolicina skupljenih nezadovoljstava.

Ako je verovati modernim filmovima, svi vampiri su gejevi.Bledog lica, napućenih crvenih usana. Manekenski su građeni. U isto vreme su i hipsteri i emosi. On je vampir koji je sladak i ide u treću godinu srednje škole. On je dobar i nesrećan iako je vampir, jer je zaljubljen u devojku koja je obična smrtnica. I sada se on nalazi u dilemi da li da je opali ili ne jer je on mnogo fin. Ako je gricne podariće joj besmrtnost, ali ako to uradi, možda će je učiniti nesrećnom. Zaista je teško biti mlad i lep do kraja večnosti...Do mojega!Eto šta se desi kad korporacija pravi film.Radi se o tome da su tinejdžeri najisplativija populacija i sva komercijalna umetnost se razvodnjava i prilagođava njihovom ukusu. I tako od velikog grofa drakule, hiljadugodišnjeg vampira, imamo emo plačipičku koji je možda i gej ili metro, meni je to sve slično.

Pumpao je mišiće u teretani od svoje šesnaeste godine. I zato sad izgleda kao Apolon. Bio je djak generacije u osnovnoj, vrlo verovatno i u srednjoj, ili je tu laskavu titulu prepustio nekoj drugarici čisto kako bi pokazao svoje uzvišeno milosrdje. Kad je humor u pitanju, uvek izbacuje najbolju šalu u najboljem trenutku. Kad je muvanje devojaka u pitanju, uvek izbacuje najbolju šalu u najboljem trenutku. Pije alkohol, ali umereno, taman koliko treba. Kad govori, govori umereno, a i politički i verski stavovi su mu uvek umereni. Uvek je kritički nastrojen prema ljudima manje humanim od njega, ali je umereno kritičan - čisto iz straha da ga neko ne doživi kao fanatika. Komentari ostalih vrsta su, naravno, umereni. Sluša moderni pop i klasike rokenrola, ali samo poznatije, mada ume i da se proveseli uz treš narodnjak ako treba, da društvo ne zameri, iako je svestan da društvo njemu nikad ništa ne bi zamerilo. Brižan prema roditeljima, i svojim i tudjim, obziran prema rodbini i penzionerima u komšiluku, pažljiv prema deci. Bebama je posebno naklonjen, štipka ih za obraze uz obavezno "bući bući", kad ih novopečene majke provozaju kolicima kroz park, dok ga novopečene majke nezadovoljne svojim rintajućim muževima požudno gledaju. Studira medicinu,ili ekonomiju, ili pravo. Ima prosek iznad devet i po. Profesori ga vole. Profesorke ga vole. Kolege ga vole. Koleginice ga vole. Rodbina ga voli, i uzima kao primer svojoj manje uspešnoj deci, koja ga ne vole ali se prave da ga vole, jer nedostatak ljubavi prema Idealu znači automatsku ostrakizaciju od strane krvno i društveno relevantnih lica i dobrotvornih donatora na rodjendanima i ponekom slavlju.
Kad udješ u njegovu sobu, sve je na svom mestu. On sakuplja bedževe sa likom Mahatme Gandija i Martina Lutera Kinga, a ponekad ih kači o svoju torbu, čime emituje dodatnu dozu humanosti, za svaki slučaj. Kada jede tortu, jede je veoma pažljivo, a ako parče šlaga odleti na njegov savršeno toniran tepih, on ga pažljivo kupi toalet papirom, zatim nabacuje zrno praška, koje razlaže kapljicom vode, pa strpljivo čeka da se osuši. Čita i knjige, a bogami, i filmove gleda. Ali to su knjige Dena Brauna i Paola Koelja, dok je mehanički iščitane lektire iz srednje već pozaboravljao, mada je tu vikipedija, da se podseti. Filmovi su uvek horori, komedije i blokbasteri novijeg datuma. Ume dobro sa parama. Široke je ruke, ali mu uvek ostane novca u džepu. Učestvovao je na lokalnim i medjunarodnim seminarima koji obradjuju tematiku njegovih studija. Nikada ne rizikuje. Par puta je otišao i u kladionicu, da se ne kaže da nije ispratio trend. Umereno se hrani, a i to što pojede sagori na traci ta trčanje. Ima precizan šut u košarci, ali je i timski igrač, zbog čega ga saigrači iz parka posebno cene. Tinejdžerke ga obožavaju, mašu mu svojim sveže nalakiranim noktima u nadi da će ih primetiti. I on odmahne, uvek odmahne. Kad ode na putovanje, svojima donese suvenire, i mnogo novih fotografija umereno intrigantnog tipa, koje okači na fejsbuk, uz opšte prihvatljiv šaljiv komentar. I svi su oduševljeni.

Očekuje ga svetla budućnost, mada je on već sada živi.

Metoda učitelja i nastavnika kojom:
stvaraju mir u odeljenju (razdvajaju nestašne učenike da ne sede zajedno), stvaraju ravnomerniju zainteresovanost za nastavu ali i još ponešto (videti primer)

Reči kojima se udara temelj i podloga i pravi se četvorospratnica neizvesne budućnosti. Svako dete kome su uopšteno podareni prsti i koje je bilo u stanju da razlikuje onu visoku ''ting!'' od niske ''dng!'' note, sa iole malo smisla za okruženje, na muzičkom stalno crtajući violinski ključ pravilno, bilo je krunisano novim modernim umetnikom koji će naterati i Sajmona iz britanskog ''Idola'' da mu namigne i potapše ga po leđima i omađijati Ljutka iz ''Snežane i sedam patuljaka'' da skakuće bezbrižno uz njegove kompozicije. U kasnijim godinama možda i osmisli svoj sopstveni muzički pravac, dok bude bacao peglu sa tri drugara ispred Doma Društvenih.
Bilo da je u pitanju svetski prvak u simultanom sviranju iscepanih papirića takozvanim ''pffft'' stilom, koji uveče u svojoj sobi aktivno persira svojoj svesci sa notama i pije energetska pića sa usnom harmonikom, ili malo dete koje izbacuje pesak sa lopaticom i kanticom prisećajući se u glavi početka saundtreka Simpsonovih, ekstatičnost pri krunisanju ovakvih vunderkindova je na visokom nivou.
Kako od sredine, kako od porodice, ovakve četvorotaktne individue dobijaju dnevnu dozu najčešće naivne i bezopasne podrške koja ume da proteče krvotokom, i stimuliše ih na slobodno stvaranje pod dejstvom mašte. Ali, ako u jednačinu ubacimo preambiciozne roditelje sa neostvarenim mladalačim snovima o sviranju solaže na krovu solitera u dvanaest popodne na radni utorak, ili o otmenom pipkanju vrhovima jagodica crno-bele tipke klavira ispijajući brendi na dvoru princa Edvarda, pomešanu sa konstantnim zadirkivanjima vršnjaka i pitanjima: ''Jesi ti siguran da nisi gej?'', dobijeni rezultat može biti gori i neprijatniji od prdeža tokom jednominutnog odavanja počasti žrtvi koja je umrla od gušenja toksičnim gasovima.
Svaki pokušaj održavanja i napredovanja u učmaloj sredini je nemoguć. Zato se ovakve osobe sele, kao ptice kada odu u toplije predele. Tamo se osećaju sigurnije i lepše im je zato što po prvi put u životu mogu da kažu koji instrument sviraju i da pritom ne gledaju u cipele, očekivajući neko podjebavačko pitanje ili sarkastičan osmeh. Ali, samo oni retki uspeju da uopšte i progmize dotle. Ostali samoproklamovani Betoveni i Mocarti se utope u idilu života, ubeđujući sebe da se ne bi snašli u muzičkim vodama.

U Republici Srbiji i nekoliko njenih susednih država, 20 godina se u narodu koristi kao jedinica mere za bolje dane, a u izuzetno retkim slučajevima i za gore dane. Prostije rečeno, ukoliko živite u Republici Srbiji ili imate nekoga u njoj, dobro znate da će vam, odnosno njima, biti bolje za 20godina. Kada god da ste rodjeni i koliko god godina da imate, svaka faza vašeg života obeležena je tezom da će kroz 20 godina doći bolji dani. Ono što je jako bitno napomenuti je da se uz rok nalazi i zvezdica, a sitnim slovima je napisano da se oko dana od kojeg se broji tih 20 godina, narod još nije dogovorio.