Mesta koja postoje u svakom većem gradu, i koja treba izbegavati po svaku cenu - tamo nema šta da se vidi i slika, nema nikakvih turističkih atrakcija i znamenitosti..Ali tamo obitava onaj najgori ološ koji moze da postoji : ubice, džeparoši, dileri i makroi, jednom rečju, ljudi koji bi rodjenu majku prodali i koji ne prezaju ni od čega. Snage reda i mira tamo retko zalaze, tako da ako i zalutaš i upadneš u neko sranje, neće imati ko da ti pomogne. U gradovima kao što su Istambul, Kairo, Rio de Žaneiro ili Atina, turistički vodiči će vam na početku naglasiti gde se ne ide, i gde turiste čekaju k'o ozeblo sunce da ih pokradu, kidnapuju pa traže otkup, a postoji i priča da su u Kairu pre nekoliko godina, dvojica Švaba zalutali, i da su ih na kraju pojeli..
Mesta gde možeš da završiš jeftin seks, drogiranje, oružje i svoj život..
Ili ti prevedeno na srpski skarfejs,je definitivno jedno od najvecih filmskih ostvarenja Brajana de Palme,a i svetke kinematografije uopste.Film i kome mocni Al Pacino glumi "politickog izbeglicu" sa Kube,koji jebe keve svima redom po sistemu :"Zelim ceo svet i sve u njemu".Film posle koga je stepen kriminala u svetu porastao za 50%,a u Srbiji za 1000%.Film koji bi trebao da nam pokaze kako se dilovanje kokainom ne isplati,ali ipak je na sve nas mlade narastaje mnogo veci utisak ostavio onaj deo filma sa keshom,sampanjcem,rokanjem i karanjem Misel Fajfer i nestvarno zajebana pesma "Push it to the limit"bez koje sklekovi nisu sklekovi!A i mister Sosa je preziveo i sigurno i dalje jebe keve,i ima petoro dece sa Misel Fajfer sa kojom zivi u kochabambi(Bolivija),i bole ga qrac.Tako da ...
Čovek kome pružiš ruku da se pozdraviš, a on te odgurne da bi se prvo pozdravio sa tvojom ženom, jer će tako u njenim očima da ispadne neviđeni džentlmen.
JA: De si Bane?! Pružam ruku Banetu
BANE: Preskače me i pruža ruku mojoj ženi Prvo dama!
MOJA ŽENA: Izvinite, ne rukujem se zbog korone (kad Bane ode) De nalaziš ove kretene u koju pičku materinu?
Popio, ali onako. Ne još pijan, nego pripit. Stanje u kom si sposoban da stojiš, shvatiš da mo'š ti još šest piva, što da ne, smeješ se ko popizdeo, 'vataš flašu i prelaziš u stanje pijano.
Jedina prava, važeća valuta po vukojebinama. Tamo gde Sunce grane po jednom mesečno, i to uglavnom u periodu početkom trećeg kvartala. Tamo je komad kvalitetnog kaloričnog drveta bitniji od litra dizela. Tamo gde vam vraćaju kusur od kupljenih cigareta u šibicama. Tamo gde drvo znači opstanak...
- Joj Milune, da viš šta ovaj moj nesmajnik uradeo! Ostaveo traktor u ler, pa ovaj akn'o u ogradu komša-Avre, pijana budala! Joj Milune, Avra mi sad traži šes' kubika one mo'e 'rastovine da me ne tuži! Joj Milune, de ću da se devaaam!?
Evakuacija u potencijalni život.
Mićko: De si Mišo jeba ga patak! Nema te sto godina!
Mišo: A evo, životari se, šuška se tu i tamo, krckam penzijicu i tako. A 'de si ti jebemu dan?
Mićko: Evo vidiš, isto ko i ti, a 'de nam je Pera?
Mišo: Ejakuliro on još pre rata na zapad, snašo se, boli ga patak.
Mićko: U bre, 'ajd do Generalštaba na po jednu.
Mišo: 'Ajde.
Pitanje koje sajber-keva po završenoj partiji Solitaire-a/Zuma Deluxe-a/slagalice od 4000 delova, naviknuta na aparate kakvi misteriozno riknjavaju ako im se ne obezbedi faza bogougodnog tihovanja, ne odbija da postavi, iako svesna da uz današnji ADSL pogon mo'š nosoroga da skineš preko noći ako je dobro rarovan.
- Neka mama, pusti nek' skida, trebaće mi to, možda Trba uzme dogodine blu-ray plejer.
Vremenom zaboraviti i ono malo za šta ste mislili da znate.Imena kontinenata,koliko ima okeana,broj i naziv svih 8 padeža,šta je to autoimuna bolest.Ljudi sa godinama zaborave bukvalno najbanalnije stvari,samo to vešto kriju.I kada se nadu u situaciji da ih neko nešto konkretno i pita,vrlo je lako pitanje preformulisati kao retoričko,i grohotom se nasmejati,sa isto tako glupavim sagovornikom.
lik 1-..a znaš kad je bila marička bitka,a a
lik2-..a de da ne znam,ha ha
lik1..-a de da znaš,a ha ha ha..
U eri marginalizacije umetnosti i utemeljavanja kapitalističkog sistema vrednosti u kom se filmovi prave šablonski, sasvim je logično da svaki žanr lagano potpada pod monopol svog od naroda izabranog suverenog gospodara.
Dakle, kako Ekspendablsi i Džeki Čen uveliko uzimaju akciju, Džulija Roberts se po ko zna koji put udaje za Ričarda Gira, De Niro šalje raju tu slip vit d fišiz, a Hju Grant se pederiše gospodskom nespretnošću i poliva ribe kafom po engleskim provincijama, našem blentavnom pozitivcu ne ostaje mnogo prostora za manevar i prinuđen je da postane daj-šta-daš lik.
Zato ovog grmalja kučećeg pogleda nikad nećete pamtiti po konkretnom tipu uloge. Nije on ni opaki bajker, ni naučnik-avanturista koji lovi zakopano blago, ni lik koji predviđa dva minuta unapred. On je džoker. Utiliti plejer. Dovoljno višak da stigne do margine, a opet dovoljno potreban da nikad ne bude istisnut. Večito neutralan, on je Nikolas Kejdž.
(- E, idemo do grada večeras, pa ako hoćeš...
- A nemam pojma ono, gde idete?
- Ne znam, idemo u park da se napijemo, pa ćemo negde da nešto nešto...Ako hoćeš ti se pojavi...)- Ko je bio?
- Žare.
- A oke.
Sila kojom popijeni litri i litri piva potiskuju površinu čovjekovog dela tela, poznat kao trbuh i prouzrokuju, u narodu poznat , pivski stomak , ups pivski stomak.
- De si Rašo legendo !
- De si Mile , što si se to stiso jebem mu !
Običaj da se mrtvacima povije donja vilica odozdo pa preko glave kako ne bi imali razvaljena usta, te se kod celivanja pokojnika izbegava usta na usta kontakt nego mo'š s mirom da ga celivaš u 'ladnu čelenku. Otud kletva.
najcesci junaci srpskih psovka.
osoba1:"De si jebem ti MATER!?"
osoba2:"Ma eo me, de si ti DETE ti jebem!?"
Slikovit i sarkazmom obogaćen opis tipa čija se samouverenost, kako spoljno-telesna tako i ona mentalna, jedino može uporediti sa nenadjebivošću opalog lišća u jebenom parku dok se njegov autoritet u društvu graniči sa uticajem jednog truleksa na smanjenje kriminala u Bronksu, Njujork. Čak štaviše - truleks za to ima veće šanse. Naime, njegova pojava, stav i ponašanje - svojevrstan miks Vin Dizela, Čak Norisa i one ruske pičke iz ''Zlatnog oka'' ( serijal o James Bond-u 007; prim. prev.) - nikako ne odgovaraju realnom utisku koji ostavlja na prisutne. Jednom rečju, širi se k'o petnaest do tri a smešan je k'o bioskop. Ima ga k'o ozona a tripuje se da je lokalni baja iz kraja. Prči se k'o pekinezer a i prosečno dete mož' da ga razbaca k'o đubre po livadi...I tako bih ja verovatno mogao do sutra ali vreme je ograničavajući faktor. Peace.
- 'De si, brate...
- E, 'de si, Mirko. Š'a ima...?
- Evo, ništa. Bio malo do teretane, podig'o par stotki, idem sad do ribe, ovo-ono...
- Aha...Je li, jes' vid'o Čaka?
- Kog Čaka, bre?
- Pa, Čaka - tvog ortaka, xexe...
- E, puši kurac, brate - danas mi je rođendan...
Još jedan dokaz tvrdnje da je kretanje brzinom većom od brzine svjetlosti sasvim izvodljivo, kao i činjenice da je moguće biti na dva mjesta u isto vrijeme. U mislima, naravno.
- Sama?
- Aha.
- Eto mene.
- 'De?
Francuska reč za "čuvenost", "dobar glas" ili "ugled" i u srpskom govornom jeziku preferirana zamena za pomenute termine, najpre zbog svoje zvučnosti i kuloće a onda i zato što je jedan fićka mnogo lepše nazvati RENOME nego ga krstiti po rendom alkoholnom piću, pesmi, filmu, životinji zajebanog imena (barakuda, gekon, anakonda, voluharica...) ili, nedobog, po sebi samom. Takav, fazon, propada za metar dana, maks.
Elem, kao i sve ostale reči koje se danas siluju do imbecilnosti, tako se i renome ofucao, izlizao, izgubio svoj originalni smisao i značenje i mutirao u nekakvu über devijaciju od pojma, iskrivljenu varijaciju samog sebe kategorije tipa pokojnog Josifa Tatića, dakle veze s mozgom nema. Tako danas, recimo, "renomeom" može da se pohvali svaka šuša koja je uložila dovoljno vremena i novca u sebe i(li) svoj biznis i na taj način se samosvrstala u prve redove branše iz koje svetu nude svoje usluge (odgovarajuće precenjene, razume se; prim.prev.). Određena poznija starosna dob je svakako dodatno ubeđujući element u čitavoj priči, ali nije redak slučaj ni da nas s vremena na vreme svojom posetom počasti rendom inostrani 25-ogodišnji didžej koji je - da, pogodili ste - ujedno i renomirani, šaznam, verovatno zato što vozi renoa ili tako nešto. Poslednji bitan faktor u kaparisanju laskave titule renomea je i određena, mada najčešće i labava veza sa INOSTRANSTVOM, bila ona sadržana u obliku studija (doktori), dvonedeljnog kursa (hirurzi), jednokratnog nastupa u nekom drumupo (bendovi), ispadanja iz Treće Nemačke Lige (treneri) ili, i to najčešće, baratanja rendom svetskim jezikom, što će značiti jebenim engleskim.
Jebote, pa ja imam samo 27 godina i, fazon, više puta u toku dana ne znam 'de mi dupa, 'de mi glava, a juče mi jedna budala piše na mejl "bih li kao renomirani muzičar održao jedan Masterklas na jesen u BG-u"?!
• Večeras od 22h, u diskoteci STATUS, u centru Jagodine, nastupa renomirani domaći sastav "Žirafa i drugi zločini", ulaz je 100 dinara, pivo po diskontnim cenama. Od ponoći - narodnjaci.
• Želite da postanete pevač ili pevačica, a nemate talenta? U produkcijskoj kući RENOME mi ne brinemo o takvim nebitnim stvarima. Donesite nam vaše pare a naša ekipa sa internacionalnim iskustvom će od vas u ekspresnom roku napraviti pravu-pravcatu zvezdu. Poseban popust za bliznace i povratnike. RENOME - kuća sa renomeom.
• Popravljam veš-mašine i mašine za sudove. Majstor sa renomeom. 064/XXX XXXX.
• Čović: "Radonjić je trener sa renomeom, prvi put čujem za te gusle i ovce!"
• ...a izgleda da je u pitanju bila sepsa. Renomirani hirurg koji je obavio pomenuti zahvat nije juče bio spreman da prokomentariše ovu tragediju...
Otegnuti papke, odapnuti, baciti peškir (i ostale pamučne tvorevine). Roletnospuštači su isključivo beznačajni ljudi, anonimusi. Može da bude i komšija Mile koji je odapn'o od hroničnog atrofiranja mišića na sedištu GSP-a, a mo'š da budeš i ti.
A: Je li, ščuo što je Mare spustio roletne?
B: Koji bre Mare? Onaj lerdi?
A: Ne, debilu, čiča koji nam je non-stop dilovao cirku na ćošku.
B: 'Ajde, bre, budalo, idi mešaj malter, sve mi nešto puca kurac.
Nije baš gramatički ispravno, ali svakako treba da ti ga otfikare, ako ne voliš svog teču.
Ima svakakvih teča, ali sve njih krase tri crte:
-vole da popiju;
-postave pitanje "Je l' ga šiljiš", iako imaš 20+ godina...
-jebu ti tetku; Ne znam što je ovo toliko bitno, ali ćale kaže da tetku može da ti jebe samo vrlo čudan čovek. A ja volim da poslušam starije. Jebiga, valjda me kaiš tako vaspitao.
Ima još varijacija po pitanju teče, ali složićemo se da su ove tri crte primarne. Opet, najbolja verzija, a to je onaj teča iz Njemačke koji ti dotera Golfa četvorku, sa onim tdi crvenim, al' taj se retko sreće. Valjda zato što je tetka opak baksuz, jebem li ga.
Treba voleti teču.
...opraštam ti reke i ravnice, neke druge stvari, al' neću sitnice...
...Evo mi ga paša! Valjda se setio da mi donese onaj dihtung za glavu...
...Evo mi ga teča! Valjda se setio da mi donese plejstejšn...
...Evo ga ovaj, jebem mu mater... valjda se setio da mi povede i sestru...
-Dobar dan! 'De si, pašo, jeb'o te kurac? Još nisi umro?
-'De si, pašo?! cmok, cmok, cmok
-Evo... išao sam preko Bremena, muda mi se otegla od vožnje. Evo doneo sam vam one drangulije što ste mi tražili... nego, 'de mi je kuronja?
-Eno ga gore, drlji ga na Azijatkinje...
-Ljubi ga teča u vr' kurčića...
-Pašo, on ima dva'es'pet godina, 'lebgajeb'o...
Nazvati stvari pravim imenom, građansko vaspitanje stajl. Neprejebiva kulturica ako nameravate nekoga ili nešto da spustite tamo 'de mu je stvarno mesto a da svoj jezik pritom ne inficirate standardnim fristajlom psovki i uvreda iz vokabulara serbskog (pička, govno, kurac, sisa). Ono, jeste da pominjanje ženskog roditelja u konotaciji sa vašim polnim organom teško da će ikada biti skinuto sa pijedestala Spustova&Uvreda Naroda Nebeskog (M.Vujaklija, Matica Srpska, 324 str., tvrd povez), ali ponekad, i to samo ponekad, nije naodmet biti fin.
Elem, konstrukciju iz naslova možete i trebate koristiti u svim onim prilikama i situacijama pri kojima se neko ili nešto oko vas "pokaže ispod nominalnih očekivanja"...ili što bi naš narod rek'o - usere motku.
Naš narod baš zanimljivo priča, zar ne?
- 'Ajde, bre, jesi ga ugur'o već više jednom???
- Kako, bre, jesam ga ugur'o?! Pa, jebem te već pola sata!!
- Pu, sve ti jebem, koji si ti bedan izgovor za muškarca, pih!
- Koga jebem i svaki izgovor je zlata vredan, hehe...---------------------
- Tebra, kakav ti je to bedan izgovor za šulju, majke ti?
- Šo, ša joj fali?
- Pa, fazon, od azbesta je, vidi dlanove na šta ti liče...
- Ma opušteno, brat, razgaziću je.--------------------
- Gospođo, je l' tu Ivana? Moram da razgovaram sa njom...
- Ne znam odista odakle ti obraza da se pojavljuješ ovde, Kristijane...naročito nakon što si prevario moju ćerku sa nekom tamo fufom! Ti si bedan izgovor i za muža, i za zeta, da znaš!
- Uz dužno poštovanje, gospođo - vi ste bedan izgovor za Emiliju Popadić, tako da sagneš mi se...IVANAAAA!!! SILAZI DOLAZI DA SE JA NE BIH POPEO GORE, ŠČULA?!?!-------------------
- E, poštovanje, teta Snežo, 'el tu Dalibor?
- Nije, Miloše, sine, ode upravo na trening, ne znam kako ste se mimoišli...Je l' trebaš neku knjigu, loptu...?
- Ma, jok, nema veze...Uuuu, šta to lepo miriše iz vaše kujne, hehe?
- Pravim gibanicu za kad se Dalibor vrati, hehe, al' nije još gotova...možeš da svratiš posle da probaš, ako hoćeš...
- Neka, nema veze...mada je gibanica moje mame bedan izgovor za gibanicu u odnosu na vašu, realno, hehe...
- Hm, mislim da se ovde ne radi o mojoj gibanici, je l' tako, Miloše?
- Paaaa...
- Čuo si da sam već davala pičke nekim Daliborovim drugovima pa bi i ti parče, je l' tako?
- Paaa, ovaj...
- 'Ajde ulazi, mali, zagorećemo i ja i gibanica ovde na vratima a onda nikom ništa, je l' tako?
Škola u koju je od pamtiveka išao "niži sloj" srpskog društva. Nekada Šup, danas Teha je škola u koju idu slabiji učenici iz gradskih škola, ili učenici iz sela kojih nema ni na mapi. Tehničari su ubeđeni da im ne treba fakultet i da će maksimalno uspeti u životu sa diplomom Tehničke škole.Tehnička ima 3 smera - Elektro, Mašinski i Tekstilni. U prvi idu "potencijalni ETF-ovci", u drugi sva moguća deca koja nisu upisala normalnu školu, a u treći idu rave i glupe imbecilke (Potencijalne Donatele Versaće). Tehničari su zakleti protivnici Gimnazijalaca.
-Šta ćeš da upišeš?
-De' znam šta cu d' upišem, Tehu najverovatnije, ti? (mljac, mljac)
-Ja ću upisati Gimnaziju.
-Au bracala,de Govnaziju, mora fax posle nje il' ćeš da čistiš ulice.
-Bolje i da čistim ulice nego da idem u Tehničku.
Radiš. Radiš, i to u nekoj osrednjoj privatnoj firmi 'de dobiješ dvesta jura na ruke mesečno. Nije nešto, al' dok izdržavaš samog sebe i dok si na već povijenoj grbači matorih nije strašno. Životariš. Imaš ucrtano radno vreme i šipčiš. Tri smene, tri smene. Podočnjaci, al' jebiga, bolje i to nego da slušaš kako si parazit koji crpi uzak penzioni fond svojih roditelja.
Pušiš, voliš i da popiješ. Nije strašno. Pluća već počinju da koroziraju od krdže koja te truje jer nemaš za bolje. Često držiš i polovnjake, jebaga. Nisi u prilici da tražiš više, a ni da koristiš. Što se tiče odeće, nema veze. Na žuraje polako zaboravljaš, al' bole te. Ili te ne boli, ali se samo praviš.
-Matori, aj na sket u šumicama, biće nas!
-Ne mogu tebra, odo da cepim jednu popodnevnu, sad sam došao s posla.
-Au, koja si treća smena, ne verujem!
