- Ščuo ti za onu Jelenu? Kakvo dupe i sise ima to sve štrči. Kao baloni jebote.
- To ti je obična kurva. Dobra samo za reciklažu plastike, ako me razumeš. Da'š joj para i skakaće po tebi.

TV Arena prenosi košarkaške utakmice NLB lige kao u "stara dobra vremena"-slika je najčešće crno bela, koči se, skuplja i širi, a često se prenos završi pre kraja utakmice...Apsolutno romantično...kao nekad na na TV Beograd...kad se Vukajlijin tata nije ni rodio, a sateliti bili nerazrađeni i nisu bili multitasking...

А: Хм, Миле, зашто смо стопирали баскет при резултату 23:22, наша лопта?
Б: Пуно сам повредио домали прст и боли ме.
A: Добро, бре, Миле, разумеш да се у овој ситуацији не стаје ни да падају крастаче? Моје лево стопало је дивергентно у односу на десно, Пакију расте нова глава на челу пошто се спуц'о у конструкцију, а Пера је или проговорио хавајски, или су му избијени секутићи. И поред свега тога, ми играмо, а ти седаш у хлад и кукаш због огребаног прста?
Ц: Не слушај га, Миле, иди ка светлости, препусти се... Чувајте нас одозго, ти и Муфаса...

X : Da imam i gram mozga , odlio bih ga u Americi, a ovako mogu samo da odlivam ostatke "Lav"-a iza trafike.
Y : Sta domovinohuliš, pa otadzbina se brani mozgom (srce je los izbor), zar da se prodas zloj imperiji za dva brda dolara ? Ovde su ti svi prijatelji i koreni.
X : Znam brate, ali dosta mi je korenja, hocu malo i plodova.

-Jesi jeb'o Milu?
Nisam, neće ni da čuje. Kaže tek' na kraju polugodišta.
Al' mi je odradila felacio k'o Mili d' Abraćo.
-Huo-huo, ćuti. Kad nema 'leba, dobra je i proja.

-Primer 90-ih kada je bila hiperinflacija, sankcije, ma znate već... i sada skoro dvadeset godina posle, dolaze ljudi i govore "Eh, te devedesete, vremena koja su bila puna sjajne muzike, kada se znalo ko je glavni, kada su društva stvarno bila glavna, ovo danas je sve mizerno..."
-Primer 40-ih i 50-ih, ratovi, politička ubistva, vreme OZNE, dolaze dve babe i pričaju : "Eh, ta dobra stara vremena kad je Broz bio glavni, e tada se znalo ko je glavni, čim neko malko zeza odmah ga šalju na Goli Otok, a ovo danas gologuzani, ma sve to treba da se vrati OZNA..."
-Vreme Osmanlija, dolaze ljudi koji se voze na Ibarskoj Magistrali i pričaju : "Eh, vremena Turaka, tada su se putevi stvarno pravili domaćinski, nisi se mučio već lepo napadaš Turke i sve im otimaš pa bežiš u brda, ta dobra stara vremena, a ne ovo danas kada moraš da trpiš ova sranja, a nemaš u brda da bežiš..."
-2050. Srbija konačno ušla u EU, dolaze dva čoveka i pričaju "Eh, te dvehiljadite, to su bila vremena, nisi morao da okrećeš glavu na svaku star da ne bi prekršio neki zakon, mogao si slobodno da uzimaš šta želiš, tada smo se stvarno osećali slobodno..."

- Ouuu, pazi kakav guzon! Hitler bi joj poreklo oprostio!
- Dobra pička za mojega velička! Ljubi ga teča, zna šta valja!

Iscrpljena nakon celodnevnog prolećnog čišćenja čitavog stana prve sunčane nedelje u martu mesecu, majka jednog tinejdžera ulazi u sobu istog i šokirana, hvata se prvo za glavu a potom i obližnju komodu kako se ne bi srušila od prizora pred njom.

Pored brojnih postera, na biserno belim zidovima osvanuli su i njoj nerazumni stihovi ispisani crnim markerom, zavesa, na pola otkacena, visi sa garnišle, a čarape, veš, kaiševi i peškiri sa lustera, stone lampe i svake ivice na koju je bilo moguće okačiti ih. Po podu patike, knjige, ormani razjapljeni i prazni a celokupna garderoba kao da je strateški rasporedjena da pokrije svaki centimetar tepiha. U centru sobe, gde se nalazio drveni stočić, izdizala se gomila čiji sastav nije bilo moguće razaznati. Jedino što je majka, sada već u predinfarktnom stanju, mogla da identifikuje su ćebe, ranac, skejt, zimska jakna a njen stočić je bio tu negde, valjda.

Oblivena hladnim znojem uspela je samo da kroz zube procedi:

"Stefane, ako za deset minuta ova kamara i dalje bude stajala ovde...teško tebi..."

...i uz dubok uzdah zatvori vrata za sobom.

- Jesi čuo da je Miki ''pao'' zbog onih kola? Baš šteta...
- Da,dobar je momak...

- Jesi čuo, udala se Sanja (lokalna cura veoma sumnjivog morala). Baš mi je drago zbog nje !
- E,i meni. Dobra je cura...

Дајбабе су насеље неколико километара од Подгорице.
У давна времена пошли су неки мјештани да нешто работају мало даље од кућа и док су радили била је близу једна смоква, они оду до ње да мало одморе, стресу све плодове са ње, наједу се добро и онда се испишају по њима.
Међутим дешава се то да мрак падне и они морају да преспавају ту, на том мјесту без хране и како није било другог излаза, они узму оне смокве да једу и крену
- Ова је попишана
- Ова није
Док их све нису појели.

-Kako je bilo sa Radetom?
-Pa pazi, prvo sam se smorila kad je posle minut i dve sekunde opalio, ali kada je sedamdeset i treći put rekao: "Možda mogu još jednom" ja sam uvatila šturu da ne ostanem invalitkinja, a on je nastavio da skakuće i da ga gura u prazno. Lokalni sauron mi je potvrdio da je tako cepao do šest ujutru, a onda se umorio i zbunjeno pitao: "Milice? Gde si?"

Profesorka: Ajde Marija.
Ja: Ali...
Profesorka ( iznervirano grabi penkalo) : Znači da pišem keca?
Ustanem jadna, odgovaram, gnjavi me ceo čas, na kraju me pita čemu je jednako I, ipak ustanovi da ja to ne znam baš najbolje i da mi 1.
( za radoznale, I = gradivo prvog polugodišta)

-------------------------------------------------------------------

Profesorka: 'Ajde Aleksa, još samo on nema ocenu.
Aleksa: Ne mogu, nisam učio, sa' će da zvoni.
Profesorka: Pa kako nisi, da pišem keca?
Aleksa: A ne, nemojte keca, al' neću da odgovaram!
Profesorka (tužno) : 'Ajde barem nešto.
Aleksa ustaje, odlazi na tablu.
Profesorka: Hajde nabroj planete...
Aleksa sklepa 2-3 rečenice.
Profesorka (posle nekog vremena, tiho) : Hajde idi na mesto i nauči to lepo...

-Mile: Koliko ima do kraja?
-Djole: Ma, još 15 minuta...nadam se da će da zavuku jedan do kraja.

za muški rod:
Marija: Eee upoznala sam onog Jovaninog druga
Ja: I kakav je lik?
Marija: Jaoo, mukica, baš je dobar u duši
Ja: (mislim u sebi): Znao sam da je feget

za ženski rod:
Ja: Brate video sam Tanjinu sestru
Djole: Na šta liči
Ja; Dobra je u duši
Djole: Auuu, toliko odvratna?