Poći nekome na slavu, i otvoriti ili nastaviti lanac međusobnog dolaženja na proslavu krsnog imena. Po pravilu se na slavu ne zove, pa može da dođe ko oće, i prosjaku su vrata otvorena, o prijateljima da se ne priča. Međutim, stvoren je problem i oko ovoga. Naime, neko plićeg džepa često ne pođe kod nekoga, da ga ne bi zadužio. Po pravilu će gazda ako sam pođe zadužiti samo domaćina koji prvi slavi. Ako pođe čitava porodica, isto može očekivati i od njih. Ovo se zapostavlja ako nam je domaćin neko drag, koga bismo željeli da vidimo i u našoj kući.
Ovo danas osamnaesti? Sjutra Nikoljdan?
- Aha.
Idemo li kod Miloševića?
- Idem sam. Neću da mi za Jovandan petoro uprca odjednom, da nemam đe da ih smjestim. Idemo kod Mirka, on se tek oženio, nema đecu, dvoje i nekako, može.
Poguzijanstvo ili šta je? Da je normalan nikad te ne bi ni zvao. Ali, ruralna je svadba, pod šatorom, jeftin smještaj. Nikad ga prije svadbe nisi upoznao. Ma, nisi ga upoznao ni na svadbi. Vidio si nekog špiconju kako izlazi od matičara. Poznao si ga po velikom rauzmarinu na reveru. Ipak, pored svega, kad zasjedneš pod šator, opleteš po rakiji i pivu k'o nezdrav. To vodi ka tome da ubrzo budeš jedan od viđenijih gostiju.
- Majstore, može pivo?
- Šta pivo? Ponesi gajbu i stavi pod noge da te ne čekam svaki put......u po gajbe...
- Alo muzika, jel može Marširala Kralja Petra garda?
- Ne znamo to.
- Šta ne znate kojepičkematerine?
- Ma...znamo...al mlada je Hrvatica, pa domaćin rekao da bude bez ovih naših.
- Domaćin rek'o...e jebem ti domaćina!.....pet pivi kasnije...
- E muzika, de nešto vamo...
- Jel može sad?
- Ma nemoj zemljače...
- Daj vamo mikrofon....Spreeeeemteee se spremteeeee četniciiiiiii....
Poljoprivredna višegodišnja zanimacija pravih srpskih domaćina. Izgradnja zmijarnika počinje tako što domaćin reši da napravi svoj baštovanski kutak u kome će da gaji maline.
Prve godine kupuje knjige, gleda Znanje imanje, ide na sajam poljoprivrede, skuplja savete od izlapelog malinara iz susednog sela.
Druge godine bira lepo, sunčano i peskovito mesto u dvorištu, ima malo kamenja, ali to nije problem, maline vole sunce i pesak, ne piše da im smeta kamen. Postavlja stubove, razvlači žicu, meri šublerom razmake između sadnica, zaleva tačno kao što piše u knjizi. Do jeseni davi prijatelje, rodbinu i kumove pričama o malinama i teoriji botanike i vuče ih za rukav da vide njegovih ruku delo.
Treće godine orezuje maline kao da presađuje bubreg, žena se krsti, deca misle da je izlapeo. Nekoliko meseci zaleva kad stigne, više ne plevi travu i prestaje da golim rukama davi svaku biljnu vaš koja stane na list. Pred kraj leta skroz bataljuje održavanje.
Četvrte godine zaboravlja da oreže maline. Nije povadio nove koje su počele da niču same od sebe. Malinarnik je podivljao. Kad deci upadne lopta, ne kockaju se glavom da traže, odu da kupe novu. Na peskovitu zemlju sa malo kamenja i mnogo sunca se doseljuju zmije koje se u slobodno vreme muvaju kroz neprohodno zeleno trnje.
Do početka pete godine, malinarnik se potpuno pretvara u zmijarnik i tako živi sve dok domaćin jednog dana ne reši da potrsi tu džunglu i zasadi nešto normalno. Kupine na primer. Od njih može da se pravi mnogo dobro vino, bilo je na Znanje imanje, a ima i knjiga o tome. Sledeće nedelje je sajam poljoprivrede, videće ima li tamo nešto o kupinama.
Najčešće u Bosni, replika razočaranog domaćina kada mu u kuću dođe muško čeljade i zatraži pomenuto piće, pored pet vrsti domaće šljivke i tri vrste jabukovače - dunju i krušku da ne pominjemo. Jer, u domaćinskoj kući sok se i ne smatra za piće koje piju ljudi, a ako neko baš TO želi da popije, onda je trebalo da ode u kafanu i tamo poruči, a ne da dođe kod čestitog gazde čiji su specijaliteti iz kazana nadaleko čuveni.
Kćerka dovela deliju, svog budućeg, da ga upozna s roditeljima. Domaćin, nakon par minuta odmeravanja, pita gosta:
- Šta'š piti?
- Pa, ovaj, ja bih ako može neki sok...
- Kakav sok, jeb'o te sok, nije ti ovo kavana!
Uto se ubacuje domaćica:
- Nemoj, Simo, dijete je to...
- Kakvo dijete, jeb'lo te dijete! Vid' ga, ima devedes' kila, a 'oće sok. Drmni, bolan, ljutu, jeb'la te ona!
Ako ne računamo "Srećna slava!", ovo je jedna od najčešće korišćenih rečenica svakog 19. decembra.
gost: Ej mani sa ribe! Daj neko meso!
domaćin: Pa znate... posna nam je slava.
Potvrdni odgovor do kojeg najčešće dolazi kad su vam usta puna hrane a Vi toliko gladni da sažvaćete i odgovorite normalno.
Osoba 1 ( domaćin) : Da li je jelo ukusno?
Vi ( puna usta ) : Mhm.
Izreka nastala čistom empirijom nekada davno na ovim prostorima.Pošto je svako pretežno seosko domaćinstvo ima nekog psa, pre svega mešanca, po prirodi lajavog i(li) agresivnog zaduženog za čuvanje kuće i okućnice od lopova, vremenom je narod uvideo da najpoganiju narav i najviše brutalnosti prema strancima ispoljavaju psi sa narandžastim pigmentom iznad očiju- na ''obrvama'', tako da gosti koji znaju da domaćin poseduje ovakvog psa viču gazdu još sa kapije.
Od rasnih pasa to bi bili dobermani, rotvajleri, terijeri i još neki kojih ne mogu trenutno da se setim, ali to im spada u odlike rase, dok sa mešancem nikada ne znaš na čemu si.
Stari domaćini su voleli i vole faktor iznenađenja. :)
To je onaj gost na slavi koji prvi sipa supu/corbu. Najcesce je u pitanju najglasniji i najgabaritniji gost, veoma cesto domacinov ujka/teca. On sipa bez ustrucavanja i obaziranja na ostale goste.
Domacin: Hajde, kume, sluzi se . . . I ti strina Maro. O, ujka Pera je vec sipao.
Takmičenje za prestiž u ekipi. Tokom betoniranja prelaza, asvaltiranja puteva, izlivanja ploče, organizuje se takmičenje u ispijanju alkohola, obično se okupe lole koje samo tom prilikom dođu do određenog opijata, pa kao da mu je zadnje, trpa u sebe dok ne pukne. Nagrada (ako se to tako može nazvati) je hvalisanje i širenje do sledeće takve manifestacije.
Takođe, ako je domaćin pravi, organizuje se i takmičenje u čišćenju jareta ili prasenceta.
Prajd 2011 - Glavna tema Republike Srbije.
Dok nam je zemlja u rasulu i štrajkuje gde ko stigne i kako stigne (počev od malinara, radnika fabrika ovih - onih, do prosvetara), dok nam oduzimaju već oduzetu teritoriju Kosova i Metohije i traže povoda za novo bombardovanje, dok po pedeseti put kandidat za ulazak u Evropsku uniju Republika Srbija postaje kandidat za ulazak u EU, dok nam se predsednik Boris Tadić ili Vam poznatiji kao Borhan Tadići izvinjava što su nas klali i ubijali, dok se neprekidno polemiše da li je istoimeni bio rukometaš ili fudbaler ili teniser ili peniser, ili samo rukometaš i peniser, ili neki primač ili superheroj ili svih 100 funkcija,
dok se vrši jebeni popis stanovništva gde se ne zna ko pije ko plaća, a ko Srbima u Hrvatskoj šalje pisma u kojima ih pozivaju da se izjanse po nacionalnoj osnovi kao Hrvati,
u Srbiji je glavna tema tj. famozan Prajd 2011 , da li žena ženu jebe dildom u četiri zida ili javno? Ili pak da li se pederi jebu po parkovima ili u svojim stanovima, pa se oglašavaju tako da komšije misle da lokalne mačke imaju teranje?
Da li ste imali priliku da upalite televizor, a da ne čujete prajd, ponos, parada? Sem na eurosportu ili sport plusu, to bi ipak bilo malo previše i za nas, zar ne?
E pa dragi moji, niste.
Dakle nemojte slučajno da preskočite da prozborite koju o prajdu i tome šta nas posle njega i uoči njega očekuje.
Nacionalni dnevnik NN televizije.
Jul 2011
Najvažnija vest dana: "Da li će se održati Prajd 2011 ili ne?"Avgust 2011
Najvažnija vest dana: "Da li će održavanje Prajda 2011 potpomoći Srbiji da postane kandidat za članicu EU?"Septembar 2011
Najvažnija vest dana: "Da li održati Prajd 2011 i pored pretpostavki da je moguće nasilje od strane huligana ili Vam sterjt normalno afirmisanih i familijarno orijentisanih ljudi?"Oktobar 2011
Vesti:
"Komšija komšiju zaklao sekirom.
Napad Kfora na nenaoružane Srbe na prelazu Jarinje.
Srpske odbojkašice osvojile zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu koje se održalo u našoj zemlji."..a sada najvažnija vest dana (nedelje, godine):
"Ministar policije Ivica Dačić izjavio da se Parada ponosa (prajd) ove godine ne može održati zbog toga što je ocenjena kao skup visokog rizika zbog najave nasilja na ulicama Beograda."i posle beskonačnosti.. PRAJD!
Vertepi su ljudi namazani imalinom, nose šarene oklope pravljene obično od kartona, imaju mačeve, i nekada peške a nekada i na konjima, uoči božića idu po kućama i pevaju božićne pesme. Sa sobom nose staklenu crkvu u koju im domaćin ubaci novac. Čini ih šest ljudi, četiri viteza i dvojica deda, oni najavljuju rodjenje Isusa Hrista i veruje se da u kuću donose mir, zdravlje i radost. Po podu bace pregršt slame, jer se Isus rodio na slami, na koju posle roditelji stave slatkiše i poklone. Pošto se u svakoj kući u koju udju posluže kafom, kolačima i obavezno rakijom, na kraju se toliko razgalame i teturaju, da sam kao dete umirao od smeha kad god dolaze.
Pomeriti,napraviti mesta.
Transkript sa svadbe:
Domaćin: Molim goste da se malo potakaju,stižu svatovi.
Učestali facijalno ekspresivni gest koji, pored primarnog značenja seksualne privlačnosti, takodje može da označava prekorni pogled gde zamorčiću stavlja do znanja njen položaj u društvu.
(veselje već u poodmaklom stadijumu, gosti u fazi isparavanja špiritusa iz čarapa)
(domaćin) -I tako ti ja uzmem pušku i krenem u šumu... kad ono zec! ZEC SUNCE TI...klo klo
<svi uglas> - ZECC???
- Jašta će, zec. Zec ama isti vepar, klo klo klo. Uzmem tandžaru i naniš kad...zeka sere, digo suknju.
<svi uglas> - ???
- Jašta će, digo suknju. Pa dobro recite vi meni, otkud to zec pa još da sere i to usred šume?
(žena dolazi iz kuhinje) - Milorade nemoj više molim te, daj rakiju ovamo...
(domaćin se lagano okreće i odmerava ženu, prvo u oči, pa dole, pa opet gore, pa dole) (žena odradi jedan brzinski prekrst, pljesnu rukama i ode)
(domaćin) - I de sam ono stao... Serem ti ja u šumi, kad ono zeka nišani...
Canis Lupus (srp. vuk, kurjak), domacin cheta i moderator najkreativnijeg sajta na ovim prostorima. Vukajlija SuperStar.
Canis Lupus je uclanjen na Vukajliju 19.01.2008. kao lider talasa podmladka koji je naisao pocetkom 2008 godine.
Istakao se svojim definicijama i ubrzo biva unapredjen u moderatora. Angazuje se u sektoru za chet Vukajlije, a zatim zasluzeno dobija ulogu domacina, kao korisnik sa najvise napisanih strana na chetu.
Autor je preko 150 definicija i za nepunih cetiri meseca izazvao je veliko interesovanje siroke javnosti u ovom delu svetske mreze, sto ga dovodi na trece mesto liste najpopularnijih clanova odmah ispod legende Abraxusa, nekada neprikosnovenog lidera u definisanju pojmova i apsolutnog monopoliste.
Poznata dela (po slucajnom izboru): "8 mart", "ljankase","stiropol", "flertovanje", "u moje vreme", "vojislav seselj", "pichke", "fudbaler", "dzukela", "narcis", "batistuta", "cipelici" i mnoga druga. Prevedena su na engleski, nemački, holandski, francuski, slovački, italijanski, španski, poljski, češki, mađarski, retoromanski, rumunski, slovenački, makedonski, ruski, kineski, arapski, malgaski i kojsanski jezik.
Trenutno je aktivni stazer-psihoterapeut na forumu vukajlije i svojim dobrotvornim i pozrtvovanim radom pomogao je mnogim clanovima. Svojim savetima uspeo je da vrati na pravi put i one za koje se mislilo da su zauvek izgubili kompas.
U slobodno vreme bavi se tarotologijom i gleda u tarot.
Nije ozenjen.
Za decu nije poznato, ali sudeci po aktivnom muvanju lepseg pola i pritom ostavljajuci susu iza sebe za druge muskarce, aktivno radi na tome.
odlomak iz knjige "Ja Canis Lupus, gospodar chata"
Izrečena je velika i teška uvreda koja se ne može drugačije sprati osim krvlju. Ali ipak onaj ko ovo izgovara bi da izbegne robiju, te onome ko je izgovorio što ne treba daje to ovako na znanje, usput mu diskretno nabacujući da ima jako malo vremena da odatle zbriše, taman koliko da domaćica skokne do artiljerije, uzme džebanu i donese domaćinu. Možeš probati to vreme da iskoristiš da se nekako povadiš i povučeš reč, ali već zalaziš u rizičnu zonu jer će domaćin ispasti pizda ako ne uspeš, a puška je stigla i moraće pretnju da ispuni. A sebi skraćuješ udaljenost od domaćina čime mu olakšavaš nišanjenje. I naravno, ne vraćaj se više tu jednom kad odeš pod tim okolnostima.
Domaćinski sleng.
- O, komšija, otkud ti? Izvol'te, uđite.
- Hvala, komšija. Vidi, ozbiljna stvar je u pitanju. Znaš da nam se deca, kako bi oni danas rekli, gotive?
- Pa, nisam znao...
- E, jutros ustanem ja rano i zateknem onoga moga kako se spakovao i 'oće da pobegne od kuće. Pritisnem ga ja i on mi kaže da će da budemo dede.
- Ženo, daj pušku!
- Kak'u pušku? Znaš da to nemamo u kuću, čak ni pištolj.
- Jaooo, to se tako kaže, ženo... Id' u kurac, sad zbog tebe moram u moje godine da silazim u šupu po sikirče, penjem se uz sve one stepenice...
- Stani, komšija, koji ti je? Obojica smo časni ljudi, ne može to tako. Neće on nigde, vezao sam mu ruke za radijator, a noge za kadu i doš'o da ugovorimo svadbu.
- A, to! Ženo, donesi onda rakiju, slatko, vodu i spremi neko meze za prijatelja. I ne boj se, neće ti dete daleko da se uda.
Projektanti puteva.
Inzinjer:Je li domacine,kako si tacno ovako napravio ovuda put,evo ja i moja ekipa se mucimo citav dan sa ovim nasim spravama kuda najpreciznije da projektujemo put i ispade bas kuda si ga ti vec prokopao?!Domacin:Eee...moj sinko,pa fino,pustio magarca i kuda je magarac prosao tuda sam prokopao put(tako su nekad stari ljudi radili).Inzinjer:Dobro domacine a sta da nisi imao magarca?Domacin:E pa onda bih doveo vas inzinjere.
Paprika, krompir, kupus il koje god povrće il voće... Pitanje koje svaka srpska domaćica, pa i domaćin koji se tu mota zaludan mora da pita seljaka na pijaci, mada je seljaka sve manje a sve više nakupca. Ne može da se opiše besmislenost i iritantnost ove rečenice i upornost kojom nekako opstaje na srpskim pijacama. Pa majku mu šta očekuješ da ti ovaj kaže? Il to u stvari čovek laže sebe, oće samo da čuje jeste, dobra je, najbolja je u celom Pomoravlju. Dokaz da svi vole da budu prevareni. Reči, samo reči, reče Hamlet. Dokaz da je lako živeti u laži. Svima osim Valdi Georgijevu jer on ne može da živi u laži a ti ako oćeš papriku samo mi kaži.
- Jel ti dobra paprika?
- Ne valja ništa, beži odavde ženo božja, prodajem ubedljivo najgoru robu na pijaci, sramota me samoga sebe. Dobro, gori je jedino onaj dole, on prodaje otrovne pečurke. I da molim vas recite i vašim komšijama da prodajem najgoru robu. A da nećete možda dvaes kila?- Jel ti dobra ova plava pilula?
- Najbolja.
Često se desi da vam u kuću dodje gost i ostane duže nego što ste planirali, i kad konačno treba da krene dođe do olakšanje ali naravno vi to nećete njemu pokazati.
Gost- E moram da krenem...
Domaćin: (Konačno) Daj sto ides ostani jos malo...
okular na ulaznim vratima stana koji se nalazi po širini obično na sredini vrata a po visini na prosečnoj visini položaja očiju odraslog čoveka koji stoji. namenjen je za neprimetno opažanje-špijuniranje potencijalnog gosta.okular se satoji od stakla sa takvom dioptrijom da domaćin-posmatrač bez mogućnosti da se uplaši (ukoliko je gost ružan) može da osmotri gosta na udaljenosti većoj od realne. što se tiče veličine postoje veće i manje špijunke. kod novijih modela opažani može da vidi samo senku onog koji opaža dok kod starijih modela može da mu vidi i celo oko sa sve trepavicama.proizvode se od plastike ili metala. (ponekad se koristi uz kombinaciju sa škripom parketa)
Odete kod prijatelja/rođaka sipa vam rakiju koju je lično pekao i uložio najviše truda što se može uložiti ikada, tačnije, pekao ju je za svoju dušu. Probate-niste zadovoljni, jer rakija nije ništa posebno, a glupo vam je da mu to kažete, jer bi ga to uvredilo.
-Domaćin: I? Kako ti se čini...? A? A?
-Gost: Dobra rakija, može da probuši šupalj kamen...
