Seoska slengara, ne emotivni opis, odmah da se razjasnimo. Preldžija othranjen ovčijim kajmakom, šarenom slaninom i vrućom pogačom. Jak k'o zemlja, strvina i rođeni dvocolaš, rumen, zdrav i nasmejan. On nije rođen za romantiku, od sofisticiranosti zna da se mora obrijati pred odlazak u crkvu, ne pljuvati na prelu i ne 'sovati pred kumovima i ženskadijom - on je sirova snaga i čelična disciplina, koja bez pogovora dolazi u ispomoć na mobu. Agilnost i tehniku za sporta nikad nije imao, ali uz pešest otkosa stuče dulum i po lucerke i jednim zamahom sekire ruši po dva omanja bukvića, k'o iz pičke. Ne mnogo pametan da filozofira, a dobar k'o hleb da posluša - baš kakav treba. Jedinična mera za obavljanje poslova na selu.
Domaćine, kupio bih dvajs' metera drva, ali ako može do večeras da se to pocepa i natovari?
Samo kupi gajbaru 'ladnog i neka žena pripremi mezluka, ja i dva dobra momka ima da to grunemo, a da ne omrknemo.
Uživao sam gledajući Genijalce na HRT-u, kako i ne bi kad je tamo bio stalni gost Gobac, i još nekoliko ovde možda manje poznatih, ali svakako zanimljivih persona... Tada sam razmišljao o tome kako bi ta emisija izgledala kod nas. Zaključio sam da ne bi bilo mnogo zabavno, jer ovde se ne neguje mnogo taj humor gde se pojedinac šali i na svoj račun (čim zatreba, a treba).
Šou na TV Avali je ispod mojih očekivanja, koja i nisu bila neka. Za razliku od hrvatske varijante ovde se ne pogađaju retke reči (zar je moguće pored nišlijskih i ostalih lokalizama), bar to nisam video. Odgovara se na neka zanimljiva pitanja, ne preterano inventivno. Domaćin i gosti su tek posebna priča...
Ovo je već lično, no ne mogu da smislim Voju Nedeljkovića, a posebno ne onog slikara Uroša. Boris Komnenić kao voditelj je takođe nula...
Za mnoge hladno piće za piroćance otvaranje prozora.
-Domaćine može neko osveženje?
-(domaćin piroćanac) Naravno da može, ženo otvori prozor!
Ljudi bez kogjih jedno detinjstvo ne može biti potpuno, bilo da ste na selu odrasli ili su vam tamo živeli baba i deda. Mrzeo si ga kao klinac, uvek ti je delovao besno, nadrkano i previše ozbiljno, zazirao si od njega i izbegavao da prodješ pored njegove kuće, ali samo po danu - kod njega su trešnje, kruške i kajsije po pravilu bile najsladje.
Bila je fora da uveče najhrabriji klinci preskoče ogradu, upadnu u dvorište i popnu se na drvo (ako baš nema vučjaka), jer grane do ulice bi bile obrane još dok voće ne bude zrelo.
Onda ubrzo neko napravi buku, domaćin izadje i - bežanija! Nekada je ostajalo na psovkama i pretnjama, ali nekada je umeo i da izadje sa motkom iz dvorišta u poteru, a to su bile pustolovine koje se i u zrelim godinama ponekad, sa prijateljima prepričavaju glasno i uz smeh.
- Mali! Mali jebaću ti ja majku znam čiji si! Sutra te ispred škole čekam da mi pevaš ko je sve bio, kod sviju roditelja ću sutra da svratim!
- Znaš ti Šulc kurac, nisi video u mraku! Al doćemo mi i sutra pa nas čekaj!
- A zajebavaš! Nemoj da sam ti izašo..
(Klinci prozivaju i podjebavaju, Šulc nazuva patike i grabi motku, bežanija ulicama i uličicama, i posle po dogovoru svi u školsko na prepričavanje).- Bilo je i starijih ljudi koji su nam dozvoljavali da jedemo koliko hoćemo, pod uslovom da ne lomimo grane (oni koji su se sećali kako je lepo biti dete, i koji su se radovali da nas vide kako uživamo). I danas su dragi iako su odavno pokojni, ali ovi su svemu tome davali neku draž.
Uzvik. Najčešće se koristi kada nekog želite oterati.
Kraj žurke, domaćinu roditelji samo što nisu stigli.
Domaćin: "E raja dosta zajebancije, ajmo svi voz, igramo se razlaza!"
Komentar koji se daje na ljubazan pokušaj domaćina da Vas "isprati" kući.
Otac domaćin obraćajući se drugovima svog sina:”Momci, popijte to piće pa da idete kući malo da odmarate...”
Jedan od gostiju:”Duga je noć!”
Uz ono standardno tipa znaš-da-je-mogla-cela-Afrika-da-se-navodnjavai-i-nahrani-za-pare-koje-se-troše-na-ratove, u nas je dosta prisutnije zatvaranje očiju pred sopstvenim glupostima, a držanje govora dugima za iste te gluposti, pa makar i naša uloga u njihovom postojanju bila prilično velika.
Vajni domaćin bez finansijskih problema svestan kakvu fuksu za ćerku ima, a opet nespreman da prihvati činjenice (u svojoj podsvesti):
"Pa, dobro, jesam joj platio taj Megatrend i stan u Beogradu kad je otišla iz sela da ''studira'' i preko veze je ugurao da ''radi'' u ministarstvu za infrastrukturu?Jesam joj platio i one jebene silikone i botokse i kvarcovanja, jesam oterao onog malog Rajkovog od nje u srednjoj školi, jeste bio dobar dečak, ali nije seosko dete za nju?
Jesam je poslao na Mauricijus da se tamo slika za onaj njen fejs, jeste je pregazilo pola onih mudonja iz Beograda sa 2 godine srednje škole, ali 50 godina u dupetu i dosijeom na 2 terabajta i jeste vežbala pušenje na njima i na to nahvatala ovog italijana, ali (kreću mehanizmi odbrane), nemoj da mi je neko kudi, pa valjda ja znam kakvo je moje dete!"
---------------------------------------------------------------------------------------------------
(naglas, komšiji pred prodavnicom):
"Ma, ne dam ja moju jedinicu onom žabaru! Pa, ona fakultete završila, proputovala svet, radi u ministarstvu. Eeej, znaš ti kakvi su sve naši domaći uspešni ljudi obletali oko nje, ali se nije dala. I sad ovaj žabar? Ma, sve bih mu oprostio, ali što nije pošteni pravoslavac ko mi, e to ne mogu!"
Kad odeš nekom u kuću treba da se izuješ i tako pristaneš na normu izuvanja koju domaćin određuje tebi kao gostu.
Njemu ne smetaju tvoje cipele, materijal od kog su napravljene ili boja. Njemu smeta ono što nosiš na njima, smetaju mu tragovi puta kojim si koračao, a cipele su ga ponele. Smeta im smrad koji je ušao u njih, ako ti put nije bio lak.
Neko će želeti tragove i smrad sa njih što dalje od sebe i reći će ti da se izuješ ispred kuće. Onaj koji te poštuje iako su ti cipele kakve jesu, pustićete da se izuješ unutra i malo ih ugreješ. A onaj ko te voli pustio bi te sa njima i u svoj krevet, možda ih kasnije čak i opere.
Uđite u čekaonicu, slobodno, nemojte se izuvati.
Nema veze što vam sa pertli vise volšebni likovi iz mangi, što su vam đonovi umazani porodičnim problemima, a šavovi pokidani frustracijama.
Uđite slobodno, nemojte se ustručavati, jer ni naše cipele nisu bolje.
Sve je već toliko prljavo, da ga ne možete još više isprljati.
Izraz sa juga Srbije, može se čuti po svadbama, slavama, sahranama i drugim bitnijim okupljanjima prijatelja i rodbine. Termin se odnosi na zdravicu u vidu čaše od decilitar (u zavisnosti od regiona može biti veća, teško manja) punu meke rakije, koju "pušta" domaćin u znak dobrodošlice svim gostima. Prvo zdravi najboljem gostu, i kada je celu popije, on prosleđuje dalje, dok se ne završi krug. Posle toga kreće drugi, treći... Ako se desi da neko od gostiju posustane, ili padne ispod stola pijan, sprovode ga u sobče( specijalna soba za trežnjenje), a ako se pak to desi domaćinu, gosti ga uvijaju u ćilim ili čergu i iznose u dvorište gde ga ostavljaju da "malo odmori". Još jedna bitna stvar je da - što više velikih, to manji krug.
Prva velika obično ide uz meze, i pije se za "dobrodošli".
Druga velika se pije za "na koliko si noge došo" ili za "ljubav", opet zavisi od regiona.
Treća se pije za "Svetu Trojicu".
Četvrta za "Četiri Stupe".
Peta za "Svetu Petku".
A kad se popije i peta i šesta, onda su razlozi i nazivi Velikih mnogobrojni i razlikuju se od kuće do kuće, tj. više nije ni bitno za šta se pije.
Kvalitet Velike (meke rakije u vidu zdravice) se ocenjuje ujutru, rasolom, brufenima, jogurtom... Što manje "pomagala" da vam bude bolje, bolja je rakija.
Omiljena tema za razgovor u Srba.Njena univerzalnost se ogleda u tome sto je mogu voditi svi bez obzira na uzrast i stepen obrazovanja.Ona spaja omladinu sa penzionerima, fizickog radnika sa doktorom nauka...Ne moze se zamisliti bilo kji vid porodicnog okupljanja, manji ili veci, a da ne pocne dobro nam poznatom temom...
Slava je.Gosti banuli svi iz prve smene...Atmosfera nije na zavidnom nivou svi gladni a niko jos nije stgao da se napije.Ali domacin ne bi bio to sto jest da ne ume taj problem da resi...
domacin(iskusno):"Deder sinovac mrdni tu zavesu da vidim pada li sneg..."
ujna(skace ko oparena):"Pada, sad sam ja bila napolju smrzla sam se ziva!"
baba do nje(ulece u rec):"Javili su, slusala ja sinoc, cele nedelje ce biti ovako."
teca(vice):"Pa dokle vise misli da pada, jebem mu kocice!Da prosti ova sveca i danasnji dan..."
(Sobom se polako razleze graja...)
tetka:"Sinoc gledam na vestima poplave po Nemackoj podavi se narod..."
deda(puca od iskustva):"Ja se secam bivalo je ranijih godina hladno al ovako nikad nije bilo..."
FATALIT:domacin:"Ovo je doslo neko vreme sacuvaj Boze...jeste vi gledali sta je bilo na onom Haitiju...?"
masa:UUUAAAA..............!!!
Atmosfera je fudbalska svi galame, slava moze da pocne...
U skladu sa opšteprihvaćenim mjerilima i vrijednostima, našeg čovjeka je moguće počastiti i učiniti ga zadovoljnim, jedino dobrim punjenjem želudca, bez obzira na njegovo imovinsko stanje. Za sve ostale časti, on će ti duboko i sa osmjehom zahvaliti, al' ako ga nisi nahranio i napojio kako valja, osjećaće se uskraćenim i pokradenim.
Svadba, sahrana, vjeridba, slava, krštenje, seminar, diplomski, rođendan i ostala okupljanja, počinju i završavaju - krkanjem. Ako čorbanac nije dovoljno začinjen, rakija i pivo nisu dovoljno ohlađeni, prasetina nije ispečena kako treba - ispušio si, i džaba ti tvoja diploma kad nisi "niki domaćin".
Vjerovatno su nam naši preci u nasljeđe ostavili viševjekovnu glad pa dolazimo na svijet sa urođenim shvatanjem da nema većeg bogatstva od punog stomaka, naročito ako smo do punjenja istog došli besplatno.
Mlekadžija. Ali mlekadžija prevarant.
Poznat u selu kao neko ko ima krave koje muze, a mleko prodaje. Mleko? Pa shvatio čovek politiku firmi Moja Kravica i Imlek, pa se i sam počeo da vara već dovoljno napaćeni narod koji jedva sklapa kraj sa krajem.
Narod, ubeđen da je domaće najbolje, da je mleko neophodno deci u razvoju, naručuje od vodonoše litar mleka dnevno. Umesto da kao domaćin, ustane rano, pomuze stoku i dostavi narodu naručeno mleko, on ga prvo obrađuje: prokuvava ga, a zatim skida kajmak, koji zasebno prodaje na pijaci, a u mleko sipa vodu, kako bi povećao količinu. Meša ni manje ni vše nego u odnosu 1:1. I takav proizvod dostavlja naručiocima, a naplaćuje ko punomasno, sveže, domaće mleko.
- Ženo, jel tebi bljutavo ovo mleko?
- Ne znam, nisam još probala. Doneo mlekadžija Slobo jutos. Treba da mu platimo tri hiljade za ovaj mesec.
- Čuj mlekadžija! More, kakav mlekadžija, običan vodonoša. Platićemo za ovaj mesec, a ja ću mu reći da mi ne donosi više!
- Milorade, sramota je tako. Već tri godine nam čovek donosi mleko. A greota je i zbog dece. Rastu. Treba im za jake kosti.
- Vode ima i u slavini, ako će im pomoći da porastu. Bre, Slobo počeo da vodi politiku - skine kajmak, proda ga na pijaci, a nama mleko meša sa vodom. Dok sam ja živ, tako ne može. Ako treba za decu, ima da nabavim kravu, pa da je lično muzem, a ne da me neko pravi budalom.
Jedan od glavnih razloga zbog cega smo ovde.
(na zurci)
Domacin: Zbog cega si ovde?
Uljez: Zbog Velikog praska, Adama i Eve, Evolucije...
Kada odete kod nekoga u goste kod koga niste baš dugo bili obično vas domaćini ispraćaju na sledeći način...
Domaćin: Pa gde ćete ranije, niste bili dugo a sad već idete...?
Vi: Doći ćemo mi drugi put...ali...da bismo ponovo došli moramo prvo da odemo...
Samo u svom imenskom korenu ima veze sa političarem (personom koja uopšte nema dan radnog staža).
Odjednom se pojavljuje po medijima, tapše po ramenu svog pretpostavljenog, uzgred jako voli da mu se do članaka uvuče u donji deo ledja. Na najgluplji vic koji ovaj izgovori, naš junak se iz sve glasa na silu smeje "JOHOHOHOHOHO! Bravo šefe"
Sedi na raznoraznim položajima: PR stranke ili lider svoje stranke preduzeća, član UOFK, narodni poslanik, predsednik opštine ili pak MZ, kao V.D. preduzeća u stečaju, šef inspekcije itd.
Kod javnog nastupa isključivo se koristi "Priručnikom birokratskih fraza".
Veoma čest je slučaj da ima manje od 1.80m i >100kg.
Nikada ne koristi gradski prevoz, čak ni taxi. Prvenstveno Hummer, mada preferira i crne nemačke limuzine na benzin.
Od obrazovanja pored osmoljetke ima i privatni fax "brzog" menadžementa.
"Običan" gradjanin nema predstavu o kakvom se deblu radi, sve dok nekada ne stupi sa njim u konverzaciju, najčešće za vreme predizborne kampanje:
Lokali lider SDSNLPS je danas obišao i zabačeno selo Gornju Klitu. U razgovoru sa lokalnim rekorderom u proizvodnji rakije izjavio je svoje zadovoljstvo vidjenim stanjem i istakao kako je to pravi put Srbije u Evropu...
DP: Dobar dan domaćine!
Domaćin: Dobar... dan... i Vama!
DP: Pa kako ste mi?
Domaćin: Evo vala! Je*i ga! ŽENOOO! daj vamo leb i so za ministra! I slatko od dunja! I vode iz bunara! Da znate samo kako je ladna?!
DP: (malo kasnije) Aaaaa svaka čast! Za vas nema krize...
Domaćin: Nema, nema! Nego, jel' se Vi mene sećate?
DP: Jok ja! Či bre bi ti?
Domaćin: Ma ja sam Stojan, brat Milisava; onog Vašeg što ste ga ovde stavili. Bili ste ovde u kampanji i 2004. za one druge...
DP:... U REDU, U REDU! (okreće se naglo prema kamermanu)
"Srbija ukoliko na ovim izborima da svoj glas našoj koaliciji, mi onda možemo očekivati u dosledno vreme i povećanje budžetskih sredstava za poljoprivrednike iz evropske banke za razvoj sela!"
(aplauz u pozadini malobrojnog članstva iz tri susedne opštine)
Domaćin: (ne obazire se da ga ovaj ispalio) Slušaj ti druže Luka!
DP: Ej! Ne zovi me druže! Ja sam srbski patriota!
Domaćin: Ja te od "72. zovem tako! Samo te tad šofer vozio u Ladi i nisi toliko avanzovao...
DP: ...Dosta! Ti tamo gasi kamere! Narode, razilazi se!
Domaćin: A Šarulju niste ni videli! Siroma, sva se obradovala da Vas ponovo ugleda!
DP: Joj čiča, gori si od tri tendera i rebalansa zajedno! Ja žurim u Rušendol, tamo su nam spremili volića na ražnju.
Domaćin: Pa šta da radi Mile?
DP: Koji sad Mile?!
Domaćin: Mile bre, naš kuvar i kasapin. Ene ga iza kuće, okreće prasence!
DP: (šoferu) Žile! O Žile! Javi Marku da ćemo se zadržati još sat.
Domaćin: Ma Mile je legenda! A ja dole u podrumu držim neko vino i rakiju od deset godina, pa ako ste radi da probate...
DP: Dobar si ti čovek Savo! Biće para i za tebe! Nego da idemo polako za astal. Miriše dovde!
Domaćin: Ali ja sam Stojan...
DP: ...Ako ako!
Klanje debelih svinja neposredno pred dolazak zime(nekad za 29-i novembar).Pravi se roštilj i zovu komšije na bogatu vecheru.
komšija:Kad ćeš da posečiš?
domaćin:Dogovorio sam sa Veljom da dođe u subotu da kolje.
Najveci stepen gradacije za domaćina u Srba.
Milosav: Bio sam juce kod Stanimira da se pogodimo za onaj abrikter.
Živorad: Jeste se pogodili?
Milosav: Ja velim deder taj cinkular, dam ti 50 evradi, on pristane.
Živorad: Nije mnogo 50 evrova za naku stvar.
Milosav: Ja kad krete Stanimir da mi pokazuje svoje imanje, 2 traktora ferdze, vazda priključaka za nji', 12 bikova, 4 junice, 7 krava muzulja, 2 'ektara zemlje u placu...
Živorad: Auu bem ti kamenje
Milosav: Ćut da čuješ kad u kuću uđosmo, pa snava pristavu kafu, pa ratluk, pa meze, svakakvih djakonija...
Živorad: Jes domaćin Stanimir svaka mu čast.
Milosav: Čuš domaćin, domaćurda!
Stanje prosečnog čoveka srednjeg staleža kad vidi račun za struju, vodu ili nešto drugo.
:domaćin dolazi kući posle radnog dana u kotlarnici:
- Au, malo vazduha da udahnem :uzima račun sa stola:
Žena: Milovaneee, šta bi!?
.
.
.
Sutra u 13h.
Zadatak koji su psiholozi koristili u testovima kako bi otkrili da li je neko optimista ili pesimista. Danas svi znaju za foru tako da će vam svako reći da je čaša polupuna jer niko ne želi da prikaže sebe kao pesimistu. Međutim ovde se krije jezička zamka jer se u našem jeziku retko može čuti reč polupuna (možda jedino gde se može čuti jeste gorepomenuti primer), tako da će vam prosečan Srbin (koji ne zna foru) reći da je čaša koju mu pokažete poluprazna, ne zato što je pesimista već jednostavno jer mu reč polupuna čudno i neprirodno zvuči. Srbi vole kad su čaše pune, čim vidi domaćin da si malo otpio piva/vina/soka, natočiće ti do vrha, jer "nema smisla da držiš u ruci praznu čašu".
- Sine sipaj gostima piće.
- Ali nisu još popili.
- Nema veze, vidiš da su im čaše poluprazne.
- Misliš polupune?
- Ne kenjaj nego sipaj, koji još Srbin nazdravlja praznom čašom!? Jednom godišnje je slava, neću valjda na današnji dan da štedim!
Po običaju,mlad i prav cer (ili hrast) koje na Badnji dan,rano ujutru,domaćin svake poštene i čestite familije u Srba odsiječe i donese pred kuću.Naveče se taj badnjak spali na ognjištu što predstavlja vatru koja je Hrista grijala na dan njegovog rođenja.
Badnjak se,po pravilu,naloži i za Božić,i momče koje prvo dođe u kuću (u mom kraju-položajnik) žaračem lupa po žaru od badnjaka i želi mnogo ovaca,kokošaka,svinja,nojeva i slično.
Badnjak se smatra živim i s njim se postupa kao sa živim čoekom-običaj je da mu se iznese vina ili rakije(kod nas se preferira radža) kada stigne pred kuću.
U današnje doba popularno je kupovati badnjak na pijaci,ostavljati ga pred vratima i frknuti ga u kontejner dan poslije Božića.
Još popularnije je okačiti granu badnjaka na prednju masku svoje askone,da pokažete time da ste veći Srbin od drugih.
