Specifična podvrsta prestoničkog ljombera čija je osnovna karakteristika višestruki od a do š očni sken dnevnih tabloida tokom vožnje od početne stanice seljobusa do Zelenjaka. Pored nepogrešive vizuelne identifikacije koja predstavlja finu mešavinu nezavisnog taksiste i BusPlus kontrolora, mogu se locirati i čulom mirisa zbog visokog procenta azota iz stajskog đubriva, koji luče kontinuiranim znojenjem. Jajarskog senzibiliteta, večito namršteni, iako deklarativno vrlo srdačni, domaćin-čovekci, nezvanični životni moto je kako zajebati nekoga, makar to značilo da se progura ispred trudnice da kupi pljuge i proveri da li mu i dalje na karti za bas već mesec dana stoji isti iznos, neophodan za drugu zonu.
U evoluiranijoj varijanti, kao posledica kombo uspešnih ućara, ne moraju se nužno transportovati trocifrenim, tj. prigradskim basovima po kojima su dobili ime, već dolaze i za volanom Golfova, Alfi, Stila i sličnih ljakse-magnet modela.
To su oni što muvaju nesretnice koje u Sremskoj dele dvostrano štampane letke za šišanje i osnovnoškolske udžbenike. Oni rade to.
- Alo, trocifraš, ne guraj me na šalter preko žute crte, piše lepo da će da prozove sledećeg.
Počinje da igra klikere. Shvata da je igra dosadna ukoliko ne "ućari" neki kliker. Pošto je izgubio sve klikere počinje da tapka sličice u školi sa ostalom decom. Ubrzo shvata da je ostao bez sličica pa umesto užine kupuje još sličica koje takođe gubi. Tada uviđa da novac od užine može pametnije da iskoristi tako što će da uplati tiket. Par puta gubi, ali ne gubi i nadu. Napokon dobija neku siću koju opet stavlja na tiket. Nakon bezbroj pokušaja dobija malo veću sumu novca. Zašto sreću ne bi oprobao i na nekom aparatu? Kako to uvek biva dobija neku smešnu sumu koja ga navlači i on postaje redovni gost kladionica. U međuvremenu otkriva čari ruleta. Prokocka novac za ekskurziju, izlazak, maturu... Odlazi na fakultet. Predavanja ne posećuje često ali zato zna sve likove iz kladionice kao i kompletne startne i rezervne igrače svih prvoligaša u Evropi. Nema devojku, ne izlazi, odbija poziv za kafu. Stalno govori o siguricama i uvek ima najmanje 3 plana kako će da povrati novac. Posećuje luksuzna kazina jer daju besplatno piće i čipove jednom nedeljno. Ukoliko pokrenete razgovor s njim na temu kockanja reći će vam da je na pozitivnoj nuli. Kasnije, tokom života, prokocka i ono što je nasledio i ostane sam i u dugovima do guše.
Treba da platim par zaostalih rata za školarinu, kiriju i vratim par stipendija. U mojoj glavi se i dalje vrti misao kako naredna ruka mora da dođe! A deda mi je lepo govorio:
- U kockarnici se ne postaje domaćin.
Ovom rečenicom se jasno daje do znanja gazdi kuće, koji je okupio svoje najbolje društvo na slavi, da ga čeka luda, neprespavana i ožderana noć. U prevodu, batali sve, sedi vamo, a žena će da nas služi.
Kum: Alo bre kume, znaš onu našu tradiciju "Domaćine, ožderi se!" nisi valjda zaboravio?
Kum domaćin: A i to što kažeš! Marija, služi tu šta treba rodbini, a ovoj gospodi mojoj donesi šta piju, puta tri!
( Žena u sebi: Ne opet!)
Rečenica dovoljna da te posrami pred svim gostima, ako si tolika svinja i daš povoda nekom da ti je uputi.
Domaćica na slavi iznosi tanjir sa pečenjem, a domaćin prvi hrli viljuškom, ne čekajući da žena spusti oval.
:pljas:
-Ženo, šta me udaraš po ruci koji đavo? Vidiš da pokušavam da uzmem parče!
-Neće prase pobeći nigde, zaklali smo ga i ispekli! Pusti prvo kum da se posluži, životinjo!
Varijacija na "Od jedne ti ništa neće biti!". Koristi se u situacijama kada neko uporno odbija da popije a u toku je neka od masovnih porodično-rodbinskih manifestacija (Slava, svadba, sa'rana, ispraćaj, rođenje deteta, krštenje, dečiji rođendan...). U takvim situacijama naš narod smatra prigodnom tradicijom (praktično bontonom) nazdravljanje alkoholnim pićem.
Domaćin: "Ajde, mali, drmni i ti jednu!"
Gost: "Jao, čika Milisave, ja bih ali ne smem, pijem antibiotike, a i došao sam kolima..."
Deda iz ćoška (iskusno se pri'vatio ušiju i repa od praseta): "More, drmni bre jednu ljutu, će te u'vati meze!"
U Srba, siguran znak da su gosti ostali predugo.
Ja: E, pa, dobro, odo' ja sad.
Domaćin: E, pa, lepo. Hvala ti što si bio. (u sebi) Hvala Bogu, smorio je za medalju, a spava mi se, ne mogu da gledam na oči.
Ja (u sebi): U p...u materinu, opet sam ostao predugo.
To je zivotinja, koja nije ni jagnje, a isto tako nije ni ovca, pa se ne moze tacno definisati cemu pripada. Vuna je vec uveliko gusta, ali nema tu kapitala za suseno meso, ili za jesenje bogacenje pusnice, a opet za slave je veliko i masno, sto naravno, starim dobrim Srbijancima ne predstavlja nikakav problem, naravno i Gejacima.(Macvani prim.aut.)
Vrlo jednostavno objasnjenje, jer Šiljeze tezi nekih 45-50kg, sto je dovoljno da jedan prosecan domacin namiri svoje goste, naravno uz neizbezno nazime, koje je isto uvatilo starije doba, ali nema veze. Gazda u ocima svojih zvanica postaje "robovlasnik", ko jos u danasnje vreme ima prase i jagnje za slavu, iako loja ima dovoljno da se pravi i sapun, u tom momentu nikom to na pamet ne pada. Jos ako gazda kupi "original" Koka Kolu, umesto frutele, i nareze malo sunke i kobasice od zimuz za predjelo(ako se ne radi o Djurdjevdanu ili Mitrovdanu), gazda postaje ikona sela, i uglavnom svi koji dolaze kod njega, ne jedu po nekoliko dana ranije... sto kazu "za sevap"
Način naplaćivanja koji se ustalio kod naših sveštenika. Naime nemaju standardnu tarifu, te prepuštaju domaćinu da im plati po slobodnom nahođenju, računajući na to da se gazda neće sramotiti.
-I oče, koliko sam dužan za osveštavanje?
-Koliko daš dete, to je moja dužnost.
:domaćin ne ispunjava očekivanja i daje 500 dinara:Sledeće godine:
-I oče, koliko sam dužan za osveštavanje?
-10 evra po kvadratu!
Retka pojava koja se može sresti samo na šminkerskim svadbama, gde je domaćin hteo da ispatne "džek" i napoji svatove pićem kojim na ostalim svadbama nisu bili napojeni. Samo postoji količinski problem, naime koliko god tog kiselog napitka da "navuče" biće malo i nestaće pre nego što konabari iznasu prasetinu. Istina je da se sa guaranom može i govno popiti, ali ljudi nju piju dok se ne useru(bukvalno, jer u velikim količinama izaziva dijareju). Samo maži majkane, sa votkom, pelinkovcem, rakijom, vinom i pivom...ma i u sarmu naspi malo-znaš kakva bude! Kad nestane iste svi koji su popili već po 7 komada, pljuju po mladoženji što je tako malo navukao pa im sad pelinkovac gorak, a rakija odviše ljuta. Na kraju mladoženja ispadne i škrtica i pomodarki šaban, a svatovi 'alave svinje jer su popili popili 300 komada za 4 sata.
Sutra posle celodnevnog proliva, bolova u želucu i problema pri jelu, jer gledji na zubima više nema, jebu "knjazu Milošu" sve po spisku, jer ih je eto ti sad-razboleo!
Krivi ste sami jer ste se previše zaulareno drželi one narodne "šta je džabe i bogu je drago". Sad znate da ništa nema za džabe!
MOJITO! NO SLEEP!
Čile. Brđanin. Prava Srbenda.
On ustaje sa prvim petlovima. Žena mu je već ustala. Rakija i kafa su mu obavezna stavka na početku svakog dana. Torbu sa sirom, slaninicom i vrućim hlebom stavlja preko ramena, ne pozdravlja se sa ženom već joj samo vikne na izlasku iz dvorišta. U jednoj ruci motka a u drugoj pljoska, Džeki je već isterao ovce i svi zajedno su krenuli.
Na proplanku je seo pod oraje, ovce pasu okolo dok ih Džeki kontroliše. Domaćin završava doručak, travka mu je u ustima, šajkača na glavi, mušice koje lete oko njega ni ne primećuje, samo sedi, odmara i broji ovce. I pijucka rakiju, naravno.
Kad Sunce zađe za planinu, umije se, natoči vodu iz izvora i krene domu svome.
Najavi se sa kapije, izgrdi ženu, sedne da ruča. Obriše brke, počeše obrve, obrok obavezno pohvali.
Nacepa drva, založi Smederevac, istušira se i legne sa dragom u krevet.
Izjutra, aj Jovo nanovo.
- Radooo, odo' ja u livade.
- Oćeš bar da ti potšišam te obrve?
- C.
Svaki pravi balkanski "mačo" muškarac (čitaj: krkan), kada dođe s' posla (čitaj: Iz kafane), očekuje obilan, i unaprijed postavljen ručak na stolu, jer njegovo je sjesti, pojesti, popiti, i leći spavati.
Ručak se mora sastojati iz 3 dijela: Tečno, polučvrsto, i čvrsto.
E sad, tečno stanje, naravno sastoji se iz supe, ili čorbe, koja mora biti začinjena po njegovom ukusu. Zar je to previše tražiti nakon napornog dana na poslu?
Polučvrsto je glavno jelo, sarma, meso, eventualno krompir, ili u idealnom slučaju, kombinacija sve troje navedenih.
Čvrsto stanje označava kruh, (hljeb, hleb, pogaču) i opet, u idealnom slučaju, pitu.
O aperitivu se ni ne priča, čašica-dve domaće mučenice, iz vlastite proizvodnje, da otvori apetit i oraspoloži domaćina nakon napornog dana.
Tokom pića preferira se sok od ječma, domaće proizvodnje, u velikoj, staklenoj ambalaži, bez čaše, naravno. Koj' će mi moj čaša, kući sam, nisam u restoranu!
Nakon ručka se podrazumijeva neometanih 3-4 sata spavanja, da organizam svari sve, i da domaćin da sebi malo oduška.
-Živana! Sunce mu jebem, pa je l' svaki dan ovako mora?! Šta je s' ručkom?!
Evo samo hljeb da isječem, sekund.
- Je l' previše što tražim da me dočeka ručak, majku mu jebem?! Daj rakiju!
Evo, postavljen je ručak, prijatno dragi.
-Gdje mi je pivo?!
Nestalo nam je, sad ću ja malog poslati u prodavnicu.
-:cinički smijeh: Nestalo?! Pa dobro, jeb'o te ćaća mutavi, dva'es godina te učim da u kući ne smije biti manje od gajbe pive u svakom datom trenutku! :ćuška:. Marko! Sine, aj' po pivo kod Kove, reci da upiše.
-Koj' je ovo moj?!
Sarma.
-Kurac je ovo sarma! K'o kinez da sam, sama riža u pičku materinu! Još te trebam i učiti kuvati!? Aj' bježi mi s' očiju!
U nekim našim krajevima običaj je da se krsna slava čita prije 12 sati pa ako dođe u radni dan nerijetko se desi da ljudi koji rade ne mogu da dođu na slavu prije kraja radnog vremena. Međutim za one koji rade u državnim firmama, odnosno na budžetu to nije ni najmanji problem.
-Domaćin: Sunce mu jebem, ove što rade po državnim firmama treba sve pobiti, ništa ne rade.
-Budžetski slavnjak: Ajd ćuti, da ti nije državnih firmi ne bi im'o s kim slave očitati
Ključna rečenica u radnji koja doprinosi napetosti, onda kad ženska u krevetu nabubri od vlage a ti si na Torensovom gramofonu pustio Pitera Gejbrijela, i u času kad se čitav njen svet suzi na tvoju kitu koja sad mora da ode na predviđeno mesto... A strana iscuri i muzike nestane u prostoru. Ženska više ništa ne primećuje, rekosmo na šta se sad svodi njen svet, ali ti... ti si domaćin i komandant ove parade, ti si takođe i muzički urednik ove noći i ne smeš da dopustiš da ta mesečina taj miris udaljene reke i ta vlaga u sobi ne budu propraćeni adekvatnim zvukom, i tada, baš tada kad su joj oči našle fokus negde oko vrha nosa, zamućene kao Lepenica posle kiše, tada, hladne glave i tvrda kurca, ti ustaješ sa nje i lagano se njišući u kukovima, otprilike onako kako je to u jedno davno podne učinio Gari Kuper, krećeš u dubinu sobe odakle kao signali visokih aviona sijaju torensova kontrolna svetla, ona mumla, trza se, izbačena iz ritma, muca "š... šta se dešava... gd... gde si krenuo... daj daj daj dođiii"... i ti, držeći ploču oslonjenu o korene dlanova, okreneš je laganim pokretom u kome vinilna površina baci odsjaj meseca na njeno izbezumljeno lice, i kažeš:
- Samo da okrenem ploču, mače...
... i ona je totalno dotučena, dok Gejbrijel i Kejt Buš kreću sa Don't give up, ti se vraćaš krevetu, Mesec je na nebu, vlaga raste kao u subtropskom pojasu, sve je taman onako kako treba da bude... još neko izvesno vreme, do pomračenja Sunca koje nećemo moći da izbegnemo.
Stanje organizma i uma u kome doticni nesrecnik hoce dusu da ispusti.
Naime prvo i (mozda) najgore mucenje pocinje posle odlicne zurke gde ste se kao svako dobro vaspitano pijano govedo kupali u jezeru na 10 stepeni - upala grla. Dok imate tako umilan osecaj da gutate sveze naostrene nozeve iz kolekcije Mileta mesara, nos krece da curi kao pokvarena slavina, pisa sline.
Dok nasa, draga nam, surla obilno snabdeva omanje naselje tecnoscu, grlo i dalje boli i ne dozvoljava ni da se popije kafa ljudski a kamoli zapali cigara bez vecih problema po korisnika. Kada se mali govnari smore u grlu onda krecu u pluca na After Party gde naravno povracaju i mi kao svaki domacin izbacujemo djubre (slajm).
Medjutim, dok pokusavate da izbacite otpad iz pluca (a ponekad i stomaka), isparenja doticnog alkoholnog derivata isparavaju i ubijaju sve male pedere u nosu dok ne naprave zacepljenje u vidu kapitalne sline.
Onda dolazi vreme za bioloski rat i krecemo sa antibioticima 2 do 3 nedelje.
Izbacivanje sadržaja želuca začinjenog raznim kiselinama, propraćeno uz prženje sluzokože, samo i isključivo kroz usta i samo i isključivo u WC šolju.
Ako se dešava bilo gde drugde, onda je to "bacanje pegle" ili "povraćanje".
Žurka kućnog tipa, brižni domaćin se raspituje za jednog gosta nakon što je primetio da je sljuštio flašu votke za 10 minuta i odjednom misteriozno nestao:
-Je li bre, gde ode ovaj?
-Ma otišao do kupatila, da telefonira.
Obično od 8 do 9, odmah posle Dnevnika (Rosa Salvahe ili tako nekako, Kasandra, Ljovisna, Marisol, Esmeralda...). U Srbiji se devedesetih u tom terminu najviše kralo po seoskim domaćinstvima, jer je sve živo iz kuće zaneseno buljilo u televizor, čekajući da se otkrije ko je kome majka, a kome strina i kad će više ovo dvoje da se poljube. Lopovi su u tom terminu mogli glat i kombajnom polje da predju neprimećeni (i to polje tik pored kuće), a kamoli da izvedu stoku iz štale, odvezu traktor ili, recimo, odnesu zalihe kukuruza i žita. A stradala je tu i sitna živina. Ono jadno kuče laje, odra grlo, ali džabe, niko ga ne šljivi ni dva posto. Jbg, Randu gadjao Luisa Davida nožem, svi u transu! Bombu da im baciš u sobu svi bi skočili na televizor da ga spašavaju. Završi se serija, podje domaćin sludjen (pošto nije video da li je Randu zveknuo onoga, pošto baš tada prekinuše epizodu) da proveri da li je sipao kravama vodu, kad ono medjutim. Gde su krave jebem ti sunce! A ni traktora nema! Samo jedna kokoška kokodače iz šumarka, spasila se sirotica.
p.s. Šalu na stranu, postoji podatak da se u Srbiji tada zaista najviše kralo u tom terminu, upravo zbog ovih serija.
Narod je stoka i to najveća“, rekao je Bogdan Diklić u „Tri karte za Holivud“. Naravno da je narod stoka i zato, bez obzira da li si naumio da budeš večiti lelemud i podjebavač ili samo političar, tehnike manipulacije masom moraš da poznaješ. Krenućemo od stavova Gistava Le Bona, francuskog sociologa i psihologa koji je inače mislio da su Azijati gola govna, a da su crnci još tri puta ogavniji i retardiraniji. Osim što je bio skinjara još krajem 19. veka, Le Bon je imao neke ok stavove o gomilama. Idemo redom:
Gomila je pametna koliko i najgluplji bizgov u njoj. U prevodu, glupa je kao zaguljeni kurac. To znači da na koncertu Dragane Mirković u rodnom joj Kasidolu, između hitova „Lažno grliš, lažno ljubiš“ i „Hej mladiću, baš si šik“, pijanom skupu nikako ne treba da dovikneš: „Larpurlartizam je maksima našeg delanja!“ Neće te razumeti i najbliži domaćin će pozvati kovinsku ludnicu da te pokupi. Radije šalji poruke koje bi i ameba shvatila, recimo ponesi transparent sa natpisom: „Dragana, Ceca može da ti puši!“
Masa je veoma razdražljiva, sklona isključivosti i nabijena emocijama. Što će reći, na okupljanju omladine radikala, pododbor Veliko Crniće, nikako ne ide da uzvikneš: „Živela demokratija, sloboda za Tibet!“ Pregaziće te bagra ko što je Majkl Daglas pregazio Šeron Stoun. Mnogo je primerenije da kanališeš emocije mase kakvim razumnim povikom, recimo: „Smrt ustaškoj kurvi Nataši Kandić!“ Naići ćeš na bučno odobravanje.
Gomili ne vredi argumentovati bilo šta – ona ne misli logično, nego u slikama. Dakle, ako se zatekneš na Trgu dok se dele fantastične i u svakom smislu neophodne sadnice japanske trešnje, ne pokušavaj da čoporu razuzdanih penzionera objasniš da ne treba da skaču jedni drugima po lobanjama jer će biti sadnica za sve te da je strpljenje majka mudrosti. Radije im dobaci da se na Terazijama deli bonsai za džabe.
Prevrnuta igracka (up side down toy)
Izraz kojim se oznacava osoba koja nije korisna u politickom smislu, narocito za lokalnu politiku. Njime se najcesce ukazuje na prevrtljivost, nelojalnost, neiskrenost, losu reputaciju i nesposobnost.
Najcesce se upotrebljava u ugostiteljskim objektima tokom rasprava u neformalnim razgovorima u kasnim vecernjim i ranim jutarnjim casovima.
Deo teorije prihvata tezu o tome da je poreklo izraza u tome sto je prevrnuta igracka za dete beskorisna i nezanimljiva, i da ono nece gubiti vreme na ispravljanje vec da ce se zanimati necim drugim.
Istorijsko poreklo izraza je vezano za 90-e godine proslog veka, kada je pluralisticki politicki sistem i visestranacje doslo u Srbiju.
A: ``De si Djuro, oce onaj Parcanac da skupi vise glasova nego ti?``
B: ``Oce k***ac moj,znaju ljudi ko je domacin i preduzetnik, a ko je slina.`` Pa on je bre za mene prevrnuta igracka.``
Tradicionalni običaj u Srba. Grupno, veoma glasno i epski dugo palamuđenje i troljubljenje sa gostima na hodniku zgrade ili u dvorištu ispred kuće. Ovaj ritual, naravno, varira u odnosu na to da li je u pitanju dočekivanje ili ispraćanje istih. Samo dočekivanje traje značajno kraće nego ovo potonje ( tek toliko da zajedljive komšije, crkli dabogda, čuju i eventualno vide ko je to došao ) i kreće se u granicama onih čuvenih ''Dobro nam došli! - Bolje vas našli!'' i ''Ovo je za decu - Hvala, nije trebalo.'' Scena ispraćanja, pak, zahteva nešto maštovitije osmišljen scenario : dok se srdačni domaćin sočno ljubi sa muškim gostima a po najpre sa najmlađom decom, domaćica je već uveliko zapakovala sarme, pite, baklave i jednu flašu domaće šljivovice ''iz ONOG bureta'' i sada sve to sa neskrivenim zadovoljstvom trpa u ruke ženskog gosta, najčešće žene ili majke onog muškog a sve je, razume se, propraćeno vodopadima poljubaca i sakralnim mantrama tipa ''Zar ste morali već da krenete?'', ''Pazite kako vozite'' i ''Oprostite na masnom prasetu''. Ukoliko vreme nije ograničavajući faktor ( a najčešće i nije u 4h ujutru ), između DOMAĆIH i GOSTUJUĆIH može da padne i jedna fina ispratuša. Pa, ako Bog da, za malo dana opet tako!
- E, fala Bogu da su konačno otišli! Mis'ila sam da nikad neće...
- Nemoj tako, ženo. Pa, kumovi su nam, pobogu!
- Ama, mogu i rod rođeni da nam budu - onakvo cveće se, bre, ni na groblje ne donosi...!
