Ni po čemu se ne razlikuje od tradicionalne osim po vremenu radnje i vremenu nastanka. Bitno je samo da se zadrži forma epske pjesme, dakle deseterac, slovenske antiteze, standardni počeci tipa "Knjigu piše...", "Poranio taj i taj, poranio rano u neđelju..." i izrazi kao što je "rujno vino", "đevojka" itd.
Ove pjesme uglavnom veličaju razne političke figure iz ratnog i poratnog perioda, ili pak pljuju po nekima od njih.
Ipak, osim političkih i sve ostale teme dolaze u obzir, samo se mora zadovoljiti jedan uslov, a to je da govore o događajima, jer je to osnovno u epici, za razliku od lirike koja govori o osjećanjima.
Ove pjesme i dalje nastaju uglavnom na isti način, uz gusle (na primer, MADE IN "LUDA KUĆA"), mada prisustvo gusala nije nužno, a autor je uglavnom nepoznat. Ostaju sačuvane kada ih neko zapiše, ili postavi na internet.

Đe si Mare, đe si Kraljeviću!
Što činiš, jevtika te izjela?

Koji si sad pa ti, crn kaurine?
Govori brzo il ti ode glava!

Došao sam poklona tebi nosim,
Donosim ti ljuti flegšip Sony.

- A?
- Šta me jebeš brt, što mi razbijaš deseterac?
- Pa ič te ne razbiram.
- Nači sony matora xperia Z3, nači mega paket MTS-a imaš, kod Preševa neće da ti šljaka al od Vranja kida.
- Šta radi to?
- Pa imaš fejs matora malo dispratiš konje Bogadanove.
- Joj viđe li zeke što skečeve baca ;o)
- Malo xxx akcije, kucaj vila Raviojla.
- Ne mogu da ubodem...
- Daj da ti skinem qverty, e tako aj sad.
- Viđe vile što čini hahaha
- I tako furaj buraz, palim na portal moram i do Stevana Sinđelića da svratim, čujem da je bulji nekoj.
- Ae poyy

Epski zajeb apokaliptičnih razmera. Najgori mogući trenutak za svaku osobu kojoj je jezik brži od pameti. Taman kad si izdeklamovao sve što imaš da kažeš, kada si završio svoju monološku dramu na kojoj bi ti i Kastro pozavideo, negde je došlo do greške u Matriksu, te shvataš da ne da si rekao i više nego što treba, već si sam sebi potpisao smrtnu presudu. Autogol sa stilom.

Dao bi ti sve, pa bi, na kraju, ako mu tražiš, skinuo sa sebe i prljave, "gomnjave" gaće da ti da. Ovo "kaljave" je pojačivač arome izraza. Tu je da zabiberi dojam o prljavosti dotičnih gaća.

Takođe, ovo je jedan od retkih momenata u kojima, kod naših starih, u patrijarhalnom društvu, nije ružno gaće pominjati! Jer, inače, gaće su tabu-tema!

Treće, ovaj se izraz tako lepo uklapa u sve životne prilike. Od epskog deseterca, preko dobrog naricanja, pa sve do svakodnevnih situacija!

Lepo, šta više odlično i epski je sve počelo sa ''Stani Neo'' i ''Kita u Bila'' ali onda je sve krenulo nizbrdo. Ogromni talas vulgarizma i psovanja prilikom amaterskog sinhronizovanja stranih filmova se pojavio.
Pregršt nekih čudnih glasova koji bi na svako obicno otvaranje usta glumaca izgovorili neku psovku. Rambo Amadeus da ih je učio osnovnim elementima (kurac, pička, govno, sisa) Bilo bi bar blaže! Da ne zaboravim da je pušenje neizostavni deo svakog tog klipa.

Gospodo anonimni autori onih klipova, probajte da malo promenite stil sinhronizovanja, postoje mnogi smešniji klipovi od vaših u kojima je najveća psovka ''bestraga''.

Punija gospoda koji veruju da im je teže nego logorašima jer žene neće da im daju.

Ovi klipani žive na zapadu u blagostanju a misle da im je najteže na svetu. Oni traže od vlade da im obezbedi seksualne robinje a jedan je čak pokušao da zlostavlja svoju majku (ozbiljno).

Pale se na militantne pucačine i strategije i sanjaju o tome da budu ratnici iz igara koji će da "dominiraju" pripadnice suprotnog pola.

Oni jedva čekaju apokalipsu jer veruju da će posle nje postati ratnici tipa pobesneli Maks iako su toliko slabi da i bakica može da ih prebije.

Sve u svemu iritantniji su čak i od radikalnih feministkinja koje mrze.

Trenutak odluke. Kucnuo je čas da se trgneš i uzmeš stvar u svoje ruke. Momenat u kome ćeš se ili vinuti u visine ili razbiti o beton. Nema između. Dosta si lebdio u međuprostoru, u neutralnoj zoni. Vrijeme je da konačno uradiš nešto. Nećeš valjda da pustiš da ti i ova prilika sklizne kroz prste?! Naravno da nećeš, skupio si muda, nema više ćutanja pa kud puklo da puklo. Možda ne ispuniš svoj cilj, možda ti se sve obije o glavu ali nije bitno, bitno je da si pokušao, nisi ćutke utonuo u sivilo.
A u pozadini, negdje duboko u tvojoj glavi pritisnut je plej i počinje poznata melodija pjesme Requiem for a dream. Tu je da te ohrabri i motiviše. Epski zvuk koji te nosi, daje ti osjećaj važnosti i dočarava Holivudski doživljaj. Sad si ti glavni, došlo je i tvojih pet minuta, ma sad ćeš da im jebeš kevu!
Duboki uzdah, podignuta glava, odlučan pogled i pjesma kreće.

jedan od brojni slengova koji uglavnom pokazuju koliko je ruzna/gadna neka zenska osoba

Tradicionalni običaj u Srba. Grupno, veoma glasno i epski dugo palamuđenje i troljubljenje sa gostima na hodniku zgrade ili u dvorištu ispred kuće. Ovaj ritual, naravno, varira u odnosu na to da li je u pitanju dočekivanje ili ispraćanje istih. Samo dočekivanje traje značajno kraće nego ovo potonje ( tek toliko da zajedljive komšije, crkli dabogda, čuju i eventualno vide ko je to došao ) i kreće se u granicama onih čuvenih ''Dobro nam došli! - Bolje vas našli!'' i ''Ovo je za decu - Hvala, nije trebalo.'' Scena ispraćanja, pak, zahteva nešto maštovitije osmišljen scenario : dok se srdačni domaćin sočno ljubi sa muškim gostima a po najpre sa najmlađom decom, domaćica je već uveliko zapakovala sarme, pite, baklave i jednu flašu domaće šljivovice ''iz ONOG bureta'' i sada sve to sa neskrivenim zadovoljstvom trpa u ruke ženskog gosta, najčešće žene ili majke onog muškog a sve je, razume se, propraćeno vodopadima poljubaca i sakralnim mantrama tipa ''Zar ste morali već da krenete?'', ''Pazite kako vozite'' i ''Oprostite na masnom prasetu''. Ukoliko vreme nije ograničavajući faktor ( a najčešće i nije u 4h ujutru ), između DOMAĆIH i GOSTUJUĆIH može da padne i jedna fina ispratuša. Pa, ako Bog da, za malo dana opet tako!

Potpuno nevažna pobeda. Trijumf koji ne menja stanje stvari drastično. Obično je borba koja prethodi takvoj pobedi samo prepreka ka pokušaju ostvarivanja nekog cilja. Za razliku od pirove pobede ne mora da bude sa velikim gubicima, već je samo - besmislena. Ali sve to pod uslovom da taj cilj nikad i nisi mogao da ostvariš, ili si jednostavno epski fejlovao.

Naime, Hanibal Barka je jedan od najvećih vojskovođa svih vremena. U drugom Punskom ratu je odlučio da pokaže svetu svoja gigantska muda pa je objavio rat Rimu - najvećoj sili tog doba. Nakon što je prešao preko Alpa ZIMI ( u to vreme su bile skupe avionske karte, a i Kartagina je bila u ekonomskoj krizi. To je i razlog drugog punskog rata, osim Hanibalove mržnje prema Rimu naravno) stigao je u Italiju i počeo Žabarima redom da objašnjava šta se desi kad ti oštar objekat penitrira u solarni pleksus. Ređao je pobede i Rimljani su ga se plašili ko Srbin promaje. Ali..... Da bi porazio Rim trebalo je osvojiti sam grad. Trebalo je probiti zidine Rima i ući k'o Burzum u emo cavu. A Hanibal je zaboravio da ponese mašine za opsadu....

Još jedna od samonametnutih ženskih obaveza, muka nad mukama... ili kako epski pesnici to kažu - muka pregolema. Za prosečnu ženu, četvrti jahač Apokalipse… pored ostalih tri - porođaja, depilacije i feniranja.

Sam proces šminkanja traje pet minuta - u savršenom svetu. U ovom stvarnom - jedno četrdeset. Za muškarca koji čeka - bezbroj misli o tome kako je pametnije mogao da iskoristi to vreme, plus tri načina na koja može dotičnu ženu da ubije. Ne bezbolno.

Elem, tri je ujutru i muškarac i žena su kod kuće. Muškarac ide u krevet. A žena (ne muškarci, nije to što dovikujete), gleda u ogledalu karakondžulu u koju se pretvorila.

Maskara do brade, puder polu-nestao, karmin pojeden… shvatate poentu. U glavi se vodi ljuta borba. Opcija jedan - Dopustiti jastučnici da odradi posao za koji nije napravljena, otpevati krevetu “Otvori mi svoja vrata”… I mrzeti sebe ujutru. Opcija dva – Preživeti najdosadnijih, najtežih deset minuta, skinuti miks šminke pretvorene u masu nemoguću za identifikovati, i leći u krevet mirne savesti.

A znate, i nama se jebeno spava nakon ^dva vinjaka i 5 sati na 15 centimetara. (štikle, momci, štikle... znamo da svi vi imate u gaćama minimum osamnaest.)

^nakon tri vinjaka i više, skidanje šminke je najmanji problem

Tužni odraz naše svakodnevice, bogata cirkuska menažerija koja bi po potrebi mogla da posluži i za razna sociološka istraživanja. Krase je divni, vredni i pre svega karakterni poslanici. Krenimo redom, po strankama:
klub poslanika DS - zastupnici interesa SAD, Evropske unije, srpskih tajkuna, bosanskih muslimana, Republike Hrvatske, čileanskih indijanaca i arktičkih medveda, ukratko svačijih sem opštenarodnih
klub poslanika G17+ - zastupaju sopstveni i isključivo sopstveni interes. Velika je misterija kako su uopšte ušli u parlament, odnosno ko glasa za njih uopšte
klub poslanika SRS - gomila nesposobnih galamdžija, večita opozicija koja pre svega zastupa Vojislava Šešelja, što otvoreno pokazuju belim majicama sa njegovim presvetlim likom
klubovi poslanika nacionalnih manjina - peta kolona
klub poslanika SPS - najveće interesdžije u istoriji srpskog parlamentarizma, vratolomni preokret kakav su oni izveli teško da je ikad viđen u mnogo većim evropskim demokratijama. Para vrti gde burgija neće
klub poslanika SNS - nastao mutacijom Vojislava Šešelja i Borisa Tadića a oličen je Tomislavom Nikolićem. Čovek se preko noći opametio i postao evropski nacionalista, i pokazuje šta zapad želi od nas
klub poslanika LDP - mešoviti albansko/hrvatski klub, zastupaju interese geyeva, narkomana i mađarskih separatista
klub poslanika LSV - kombinacija LDP i DS
nezavisni poslanik Riza Haljimi - mitska ličnost, bujanovačka legenda, epski natčovek koji je postao poslanik države koju ne priznaje i po tom pitanju je nadjebao i Čaka Norisa.

Лик који у друштву приликом неке радне акције само забушава и заповеда , а никако да се прихвати неког посла . Нешто као Мркоњић по ком је и настао овај назив .

Zlo i naopako. Katastrofa. Ugas. Što bi rekli naši stari - dizasta.

Kako kod nas, tako i svuda po svijetu, gavran-ptica simbolizuje smrt, nesreću i ostalu zlehudu sudbu. Vjesnici nevolje su često i četiri jahača Apokalipse, neke druge ptičurine, Drašković Vuk, svastika i krvav uložak, ali gavran ipak djeluje nekako najzajebanije. Zbog toga ga umjetnici u svojim ostvarenjima želeći da dočaraju žestok bol, tugu i patnju, nerjetko meću đe leti, grakće na nekoj krstači ili đe kljuje sirovu utrobu maloga zeke.

Bilo da je riječ o sreći i veselju ili o kuknjavi i zapomaganju, u Srba nikad ništa pa ni to, ne dolazi u obzir ako je umjereno i nije hardkor. Tako mu je i epski narodni pjevač s gavranom dao po pičci.

Je l' ti nije bio dovoljan jedan gavran kukavče?! Metalikama u spotovima jeste, a tebi malo...To nisi htio da odstupiš od teze da nesreća nikad ne dolazi sama? Kažeš "dva vrana"... Morao si da naglasiš da su crni pizda ti materina!?! Da niko od čitalaca ni slučajno u glavi ne stvori sliku žutih ili tirkizno-plavih gavrana. Bilo je neophodno da turiš baš njih, nisi mogao vrane kao gospodin Hičkok? One ti nisu bile dovoljno jezive...Pu!

Jedini ko je imao muda da u svom djelu ovu pticu ponizi i unesreći je baksuzni Ezop, u basni Gavran i lisica, al' i on je završio kao rob u antičkoj Grčkoj. A čim su ga oslobodili, odmah je likvidiran. Zbog parčeta virtuelnog sira, ej! Pa ti vidi...

S gavranom izgleda stvarno nema zajebancije.

Verovatno najgenijalnija prozivka koje možete uputiti na račun ponosnog vlasnika jedne tetovaže u pokušaju. Sarkastično-cinični komentar na nešto što je verovatno epski zamišljeno ali je u realnosti ispalo "malo drugačije". Konačno, aluzija koja će gorepomenutog idiota zagarantovano dovesti do ludila. Ili vas do batina, nebitno je. Ipak, postoje neke kategorije koje vrede tog rizika a ova je, bez sumnje, jedna od njih.

Jer, kako izdržati a ne prokomentarisati nešto što pre liči na jebenu fleku od mastila, alergijsku reakciju na "Šokatu" ili krvni podliv nego li na "zmaja koji donosi sreću", "moje inicijale na Vilinskom jeziku" ili nešto slično na tu foru! Tribal, brate? Pre izgleda k'o da te je neka rava izgrebala po leđima, dizvineš...A to bi, kao, trebalo da bude Isus na Raspeću? Eh, da može, sad bi se garant okretao u grobu to da vidi...
I šta će ti uopšte taj japanski simbol sreće?! Ionako već izgleda k'o da te je ptica posrala...

E sad, da l' ti nisi imao dovoljno para pa si otišao kod nekog priučenog gancija/narkića koji te je, onako polu-navaren, drhtavom rukom unakazio za vjek vjekova ili te je, pak, neki pro tetovirao ali si se ti, usran od strah, previše mrdao - VOZEĆI JEBENI BICIKL! - nije od preterane važnosti za nastavak ove tužne istorije. Kako ćeš na ulicu sa tim govnetom na sebi, s druge strane, predstavlja problem lične vrste koji se možda još jedino laserom dâ ispraviti. Doduše sa tvojom srećom, eventualna dorada ili kamufliranje pomenute škrabotine, verovatno bi završile samoubistvom tvoje jadne majke...

Literarni pandan kolektoru otpadnih voda u nekom manjem gradu, recimo Pekingu. Kolekcija njanjavo-usranih pričica o ljubavi, strasti, prevari, izdaji (pa tako u krug), koja će čak i kod najdebilnijeg čitaoca generisati epski osećaj transfera, najpribližniji onom koji jedan nesluteći primerak može doživeti čak i pri minimalnom slušanju srceparajućih žalopojki u onoj govnurdi od emisije “Sve za Ljubav”. Uglavnom, zbirka naslova koja će vas bez sumnje naterati ako ne da “pustite napolje” davno zaboravljena osećanja ili “oslobodite” skrivene emocije duboko potisnute u sebi, onda definitivno da jednu od pomenutih radnji dovedete u blisku vezu sa sadržajem vaših stomaka. Nekoliko puta.

Ko je ustvari ta misteriozna “Luna”? Ko su tajanstvena bića zaraznih pseudonima koja se zapravo nalaze iza tako uspešnih naslova kao što su “Ljubav&Strast”, “Kobni susret”, “Ljubav&Kobni susret” ili “Susret sa Kobnom Ljubavlju”? Ko su dugokosi manekeni i manekenke koji nam se smeše sa mekih korica nedeljnih izdanja i vabe nas da iste i otvorimo? I, pre svega – koje zakonodavno telo je donelo odluku da se ikada išta sme štampati na toaletnom papiru?! Bojim se, dragi čitaoci, da su ovo samo neka od pitanja na koja nikada nećemo dobiti odgovor...

Ipak, ne očajavajte previše. Za sâm kraj sam ostavio poprilično dojajan marketinški slogan, a koji se nadam da će vas barem malo oraspoložiti i, eventualno, možda dati i neku pretpostavku o tome zašto kurac iz naslova uopšte i postoji:

“Luna” romani - zato što nije posečeno dovoljno šuma.
“Luna” romani - zato što ozonska rupa nije dovoljno velika.
“Luna” romani – zato što je edicija “Laguna” za pičkice.

Одмар’о Марко од дугог пута,
Залег’о под ‘ладовину крушке,
Кад се поломи нешто кроз крошњу,
Те уз јак бљесак ошину к’о гром.
‘Тице рашћера, стресе сво лишће,
Лист сав отресе, гране запали,
Грање спали, опрљи му брке.

Протреса главом Краљевић Марко,
Пита се да ли није од вина.
Испред њега појави се чо’ек
И обрати му се звонким гласом:
“Жив ми био побратиме Марко,
Долазим у миру, не желим зло,
Зато уплашен немој бити ти;
Мене је послала Млада Вила
Из времена што ће тек да дође
Да ти зборим о оном што ће бит’:
Ево теби овај чудан сандук,
Ни мене нико учио није.
Шта год о’ш да знаш сједеш за њега
И прстима ти куцкаш по овом;
Немој само са Равиојлом да
Читав дан изгубиш четујући.”

На све то му Марко одговара:
“Тако је мени лани уз вино
Говорила Јевросима мајка:
-О мој синко, Краљевићу Марко,
Остани се, синко четовања,
Ништа доброг донијет’ ти неће.”

„Чекај, кочи, Краљевићу Марко,
Не причам ти за то четовање;
Уосталом, да не дужим пуно,
Све ћеш моћи сазнати од других
Што ће доћи одма’ иза мене.

„Ко ће доћи одма’ иза тебе
И што ти дође раније од њих?“,

„Дођо’ раније да правим спрдњу
С јунацима што требају стић’.
Намјенски зато обрија’ браду,
Обрија’ браду, зализа’ брке;
Сад ће тешко моћи препознати
Да нисам прави Краљевић Марко;
Дај још твој огртач да огрнем
И ту сабљу да турим за појас,
А ти стани иза оног ‘раста
И гледај како изводим шегу.“

Не прође дуго како то рече,
Кад иду стварно један за другим:
„Приђи, приђи, Оче Гаврентије...“
„...Горштаче са Романије стрме...“
„...црни ‘тићу Усеине Болте...“
„Дал то грми ил’ се земља тресе,
ил’ ми то Квејк корача у сусрет?“
„...млад делија Расни...Џоноване...“
„...гуслар Фендер и драги нам Чеги...“
„...дођи Стевчо, не сметаш ми...Деки...“
"...Касно Џони на Косово стиже,
пред зору написао је пјесму..."
„...запјевај нам Клацковићу Раде...“
„... браћа Шнајдери, комада девет...“
„...љути Псето осамдесет осам...“
„...Зелен Лукче, из грма изађи...“
„...Валдемару, не бери сад гљиве.“

Тако лажни Марко зајеба све,
А прави, не могавши издурат’,
Пишну себ’ у чизму од смијеха.

Gandalf probavnog sistema.

Legendarna imena kako stvarnih, tako i imaginarnih likova, koja objašnjavaju određenu situaciju, pojavu, karakternu osobinu itd. Koriste da kratko i jasno objasnite određenoj osobi svoje mišljenje o njoj, nekoj njenoj karakternoj osobini, situaciji u kojoj se našla itd., na taj način što je oslovite tim imenom.

U našem bogobojažljivom i sujevernom narodu, misterije života oduvek su se pripisivale nekoj nevidljivoj sili koja je - hteli mi to ili ne - vazda upravljala Čovekovim vremenom na Zemlji, oblikujući ga, organizujući i govoreći kada mu je kraj a bez da je isti ikada imao tu šta da se pita. Bog ili Sudbina – sasvim je svejedno; rođenje, zaposlenje, ženidba, Tašta, Smrt – sve je to neko već odavno isplanirao, i što pre ta činjenica bude prihvaćena biće ti lakše. Obilna konzumacija alkohola pri tome, razume se, sasvim je dozvoljena.

Elem, s tako uperenim prstom u Svevišnjeg ( ali bez i najmanje namere da mu izbije oko ), Srbin je našao sasvim prihvatljivo objašnjenje/opravdanje za, ne “petvekovno”, već VEČNO očajno stanje u kojem se nalazi, time s osmehom skidajući svaku odgovornost sa sebe sâmog da povodom istog nešto i preduzme. Eventualno samoinicijativno poboljšanje sopstvenog i života svoje porodice, za jednog pripadnika nebeskog naroda verovatno bi značilo i terminalno odstranjivanje iz VELIKOG PLANA koji je dobri Gospod namenio Srbima, a u vezi sa onim nastanjivanjem galaksije Andromeda za par desetina hiljada godina.

Skoro u isto vreme kada se pomirio sa time da će raditi ono što mrzi, mrzeti ono što ne radi i, uopšte, mučiti se za sve i ni zbog čega, naš čovek je razvio najsvetiji oblik mržnje ( Attack: 220 + 16 ) prema svakoj individui koja se oglušila o Božije Slovo i odlučila da živi “nešto” bolje, srećnije, duže. Tako se, bajdvej, i razvio onaj epski antagonizam prema Slovencima, mamicu im jebem zmajčekskouououo, mada su oni i pre toga bili kreteni, ako ćemo realno. Ipak, videti jednog člana ili članicu sopstvenog plemena kako “uspevaju” u životu pa makar i u najbeznačajnijim segmentima istog, za jednog ortodoksnog i verovatno neistuširanog “ića” može značiti samo jedno: pakt pomenutog/pomenute sa Sotonom i kategorisanje istog/iste kao najcrnje znane domaće ili divlje stoke, uz obilno unutrašnje pominjanje ženske familije i porodičnog stabla uopšte.

A onda može da se vrati i nastavi da kuka kako nema šta da jede...