Pošto si već u drugom polugodištu šestog razreda, vreme je da pokažeš da će ćeš od tunjavog dečačića izrasti u glavu kuće kakve nigde nema. To što si glavat ti neće obezbediti lavor s vodom toplom kako treba - ne! Ti već sada moraš da se oblikuješ, da shvatiš za koga navijaš, šta navijaš, kome ćeš da daš po pičoki jer te je pogrešno pogledao, a pride ćeš početi da se brijaš. Jer, što pre počneš da se brijaš ima da ti brže i više raste dlaka, a to će značiti da si mator, ali ne mator kao Mićunović, već si mator kao baja pravi. Uz malo sreće ima da te zovu "Knindža". Priznaj, matori, kako to moćno zvuči - "Knindža! Nadimak od koga momci pune gaće, a ženske ih vlaže i to samo ako im prethodno nisu spale.
To je najlepši period školskih dana, kada shvatiš da ima peska na kome svi možemo da se igramo, ali je fora da se nekome to zabrani ili da mu barem uvaljaš facu u isti. Ili kada noću, u svom kraju, zapališ sa pajtašima prvu pljugu i popiješ prvi deci' piva, pa si pijan, glasan i to moraš da ponoviš narednih dvadeset puta, da svi zapamte.
Pa, onda bežanje sa časova bez razloga, dolazak na fizičko bez opreme, učenje pogrešne pesmice za časove srpskoga jezika i književnosti. Bojkotuješ žu-žu na rođendanima i ne piješ ništa sem pola-pola (pola crni, pola žuti sok). Majku zoveš "keva", a ćaletu se obraćaš po imenu i to samo kada on nije u prostoriji. Svi te smaraju bez ikakvog razloga. Kažeš da je "FIFA" bolja nego "PES", jer - što da ne?
O, kako je lepo kada pubertet te udari, sve postaje moguće, pa i ono nemoguće. Mogu da te hejtuju, ali ne i da te hejtuju i tako te munje!
Razlog zbog koga se autor uobrazi i umisli da terminator, iako nije. Krene da piše definicije koje i nisu kvalitetne ali on ipak smatra da jesu, jer su nastale od njega, i to ih štanca po trijes na dan.
MilošMilošMiloš: Šta je sa Drogirašeem? Nema ga na četu?
Kizo: Ma, udario mu rank u glavu. Ima sad 14 defki na naslovnoj. Prosek kao Stefan Milenković kad bi studirao etf. Dođe samo i napiše jednu reč i ode.
MilošMilošMiloš: Jebiga, bio je kul momak.
Kizo: Sad samo spamuje forum i igra haxball. Greota.
Najgori soj indijanaca. Uteha da i od lošeg postoji gore.
- Jesi čuo šta rade ovi indijanci iz Ugrinovaca? Napravili improvizovanu naplatnu rampu i globe 2 jura po autu, 4 za kamione, bez kusura. Uzeli našu surčinsku foru, kaži.
- Brate, pa mi smo zaustavljali samo rvate i turke. Koji su to sijuksi. Ogalale!
Najmoćniji albanski defanzivac svih vremena.
Rođen u Ankari, gde je živeo do svoje sedme godine, sve dok mu oca nisu ubili strani plaćenici. Nedavno nakon toga se sa majkom odselio u njenu rodnu Tiranu, gde je i načinio svoje prve fudbalske korake.
Nadaleko poznat po oštroj igri i uvek dosledan paroli "lopta prođe, igrač ne".
- Je lji, Azem, a što tebi falji ljeva noga? Ćini mi se da si je imao pre neki dan.
- Pogodi ako možeš. Igrao sam juće fudbolj.
- Aaa... Uđemi Ušut?
- Uvaljim ti krut! Taćno.
Definicija je napisana za Mizantrofi 2
Klasično lečenje kompleksa i frustracija crtanjem po koži. Pokušaj izdvajanja iz mase usled nedostatka kvaliteta druge vrste. I znanja. Rezervisano za malo priproste mićovane, iz raznoraznih zabiti koji u velikom gradu na studijama moraju da se pokažu, ako ni po čemu onda po lošem normalno. Po ugledu na pretke koji su se užarenim iglama i otrovnim mastilom boli u slučaju da ih metak pogodi pa kad ih dopreme kući da ih staramajka može prepoznati mrtve u kanatama. Ali samo po ugledu pošto to vojske, rata i metka videlo nije. I da treba da ga vidi verovatno bi bili uskraćeni za tu čast zbog mentalne nestabilnosti a sve zarad cirkusa na koži. Ova pojava inače preti da ozbiljno poljulja sistem vrednosti. Uopšte nije naivna stvar.
Studirajući malo dublje, i detaljnije novopečene tarzane možemo svrstati u par grupa:
Kineska slova
- Idiotizam level expert kad je tetoviranje u pitanju. Dati tatu majstoru i nož i pogaču u ruke, čoveku koga prvi put vidiš da te unakazi za ceo život crticama koje nikad nećeš saznati šta znače. Legenda kaže da mnoge devojke koje su htele imena dece i voljenih jebača na Kineskom nose natpis ja volim kurac. I treba.
Tribali
- Pubertetlije većinom koji su se vodili onom starom ''Videla žaba da se konji kuju, digla noge i crkla''. Jednom rečju propast u nedostatku inspiracije.
Leptiri i Delfini na krstima
- Pečat kurvi koji datira iz vremena pornića na VHS-u. Tetovirano u mestima gde nije imao Plavi Most radi lakšeg poslovanja. Reklama je pola posla.
Ratnici i vitezovi
- One najgore paljevine koje život žive da ih prime na konkurs u žandarmeriju. Do tada žive život žabe zimi. Preciznije žabe koja zimuje, šara se po koži i čeka leto da ode na Kosovo da pogine. Velika većina ima dva metra u leđima, nema vrat i obim ruke ima kao deblja neka manekenka struk. Debili ne znaju da su pola junaka kojih imaju nacrtano pobili više Srba nego što danas postoji. Oni koji nisu uspeli da ubijaju, to su bar želeli.
Ikone i Sveci
- Za ovu sortu ljudi ne treba trošiti reči, jednostavno.
Prva pomisao ortaka i tebe dok sasvim polako i oslobođeno šetate krajem pa spazite patrolu organa (ne)reda.
-Šomi tebra, eno ih kerovi, isprazni džepove ako imaš šta.
-Opušteno tebreks, Džoni volker, Red lejbel, samo brzo, kontaš?
-Šta sereš pička ti materina nadrogirana?
-Ma samo hodaj, ubrzaj malo, "keep walking".
Nedodirljiv.
Rabiti se administrativno-novinarskim stilom, u narodu ovaj opšteprihvaćeni sleng opisuje osobe zaštićene kao beli medved, za koje zakon predstavlja ništa drugo no samo jednu škrabotinu na papiru.
Oni su ti koji diktiraju tempo i poslednji stavljaju potpis.
- Druže, ubi' se čovek zbog dvaes hiljada duga za struju. Vide li ti ono?
- Videh brale, haos. A onaj meštanin iz "Simpa" dnevno prči po milion i nikom ništa. Još ljaljan kači slike sa letovanja.
- Ma znam ga, on je iznad zakona već duže vreme..
A Sveti Agaton piša. I Sveta Tri Jerarha. I sam Isus lično. Nešto južnije od njihovih oreola bile su karakondžule spremne da, u datom momentu, upogane komad zemlje, drveta, ekosistema. Ali, ženska ličnost, kojoj se može pripisati odusustvo ispuštanja urina jerbo je toliko savršena da isti ni ne generiše, predstavlja oltar morala. Koplje Svetog Đurđa očima pomera - i džedaj mora da mahne rukama, jebem ti sve! Kad nekom ispadne sto dinara, ona da dvesta, da mu se nađe. Momka prvi put za ruku uhvati na svadbi kad pop uveže ruke, i počne ono "rab božiji" i te munje. Kamasutra - malo sutra!
Don Kihot - O, ljubavi moja, o Dulčinejo moja, o anđele moj koji mi u tmini noći pute obasjavaš.....
Sančo Pansa - De ba Kihote, mani se beštije, rek'o bi čo'ek da ne piša, a udara se k'o da ima kasko.
:Rozinant apruvuje:
Rođen ne tako daleke 1979. Jebemliga, ja ne vjerujem u slučajnosti pa tako mislim da Tito nije bezveze umro naredne, 1980-te godine. Obrenovac, a Beograd. Beograd, ali uvjek krug dvojke.
Odrastao na vječno prašnjavim ulicama Obrenovca, pod nebom koje je mirisalo na tjeskobu, a na njemu, kao neman, kuljao je dim tada moćne, gorostasne građevine sa imenom najvećeg srpskog naučnika - TENT. Sve je mirisalo na zaparu, ljeta su se nemilosrdno otimala zagrljaju smoga, jesenje kiše donosile kiselinu.
A elektrana ko elektrana, postojano je prkosila svemu oko sebe, svjedočeći o nekom boljem vremenu. I kao i uvijek, mali musavi debeljuca usnije jedan san. Da jednoga dana, bude glavni baš tu. Na svom komadu zemlje. Da zagrli visoke crveno - bijele dimnjake TENT-a i upiše svoje ime u malter tek izgrađene nade u bolje sutra.
Međutim, tada nije mogao ni da pretpostavi da će njegova odluka u nekoj budućnosti koštati građane Obrenovca njihovih domova i porušenih životnih ideala. Možda će neko, ako se izmisli vremeplov, da se vrati u prošlost i malenom, musavom debeljuci udariti šamar i reći - "mali ne gledaj tamo, to nije tvoj prćija"!
Upisuje ETF (a šta bi drugo), i nekako završava. Najteži fakultet u zemlji, kaže on. Sve vrijeme, uporedo, uključuje se u politiku, šlihtajući se svim živima. I Dinkari naravno, zna da je tamo najbolja prođa. Trebaju njemu ti "školovani" karijeristi, bez trunke skrupula i zrnom ideala, da održi imidž prosperitetne stranke, jer oni izvlače Srbiju iz krize. Mali od palube postaje zamjenik kapetana teretnog broda.
Snovi se ostvaruju. I šta biva? Prvi posao i to odmah - direktorski. U Kolubari, sa 25 godina. Sa trogodišnjim iskustvom sjedenja u fotelji prelazi u drugu fotelju - upravni odbor JAT-a. Zna se, uz moć i poziciju dolazi i rast ega, kupovna moć i podvoljak. Dolaze starlete da se slikaju na kancelarisjkom stolu, dolaze političke funkcije. Ono što ostaje je ona izjedajuća požuda, koja satire sinapse praveći od njega recikliranog političara bez trunke ideje i smisla. Zaboravio je na asfalt i parkove dragog mu Obrenovca, zaboravio je na malog dječaka koji je na fudbalu vječno donosio lopte. Taj dječak je u njemu već nestao, on ima sada drugi Obrenovac, njegov, lični.
I tako se provlači kroz politiku, s funcije na funkciju, s ideala na ideal. Zaposli brata kao savjetnika, pola familije u državne institucije, da siromasi ne gladuju. Zna se, ko ne gleda prvo sebe i svoje, kako će gledati druge? Pobogu, o nepotizmu i bahatosti nema ni govora, jer su odavno, baš tu u njegovom mozgu, ove riječi izgubile smisao i poentu...On tako, ni sam svjestan toga postaje simbol Srbije u proteklih 20 godina - Srbije posrnule, nemoćne i politizovane, do srži ukaljane političkim protuvama i nakazama, ljigavcima koji Srbiju vide kao poligon za ostvarivanje sopstvenih nezadovoljenih požuda...
Bitno je da na novom Armani odijelu blista mali bedž sa zastavom Srbije, kao ponos i zavještanje.
Ostatak priče svi znate...
Boli te kurac, Srbija i Beograd - tvoje su prćije. I sve što ostaje za tobom, pepeo je i dim, gust kao onaj koji se vijori iznad voljenog ti TENT-a. Samo, ako jednom bude ikakve pravde, igdje, tvoje ruke će otplatiti Obrenovac. Ili tvoje prkno...
Definicija pisana za MIZANTROPI 2.
Poseban tip Irumarca koji kada najebe povlači još nekoga za sobom. Štaviše, svesno ide u propast, samo ako zna da će neko drugi od toga lošije proći.
- Pero, što sipaš te antrakse u potok?!
- Da Mitru crkne Jagoda. Da vidim onda kako će da daje 40 litara mleka svaki dan.
- Pa ubi i svoju Šarenku onda, glupi stvore!
- Neka!
Poznat još I kao Rod i Usud, bio je bog neba, prastvoritelj svega postojećeg i nepostojećeg. On je celu vaseljenu stvorio iz sna, a svet je poverio Perunu i ostalim bogovima. Iako je vrhovni bog, Svarog ne može neposredno delovati na fizičko i materijalno, ali može uticati na volju ostalih bogova, gde se jasno vidi njegova moć. Smatra se da njegovo buđenje označava kraj sveta.
Duže vreme se smatralo da je Svarog pandan Hrišćanskom Bogu, najviše zbog činjenice da se oba božanstva poštuju kao vrhovna bića i tvorci svega postojećeg i nepostojećeg.
Budući da su Sloveni najčešće Peruna prikazivali kao vrhovnog boga, a Svaroga najviše poštovali, i smatrali njega prastvoriteljem, u Slovenskoj mitologiji jasno možemo uočiti prisustvo poslovice I nad popom ima pop, što bi značilo u ovom slučaju da i nad vrhovnim božanstvom ima neko još moćniji.
Pisano za takmičenje fantastična bića
Ignorisanje. Izostanak odgovora na gest, poruku ili prosto postojanje kao takvo.
Dešava se u virtuelnom i u stvarnom svetu.
A boli jednako.
- Ne javlja se na telefon.
- Možda je nešto zauzeta, možda je zaboravila telefon, možda....
- Sinovala me na fejsu.
- Saosećam, prijatelju.
________
Sestra je sinovala ukočene penzionere u čekaonici i pristavila lonče za kafu.
Plasman na regionalnom takmičenju državica, koje su se poslije raspada SFRJ šćukale na ovom prostoru iliti u regionu, u totalno neinteresantnim i nebitnim disciplinama koje izmišlja dokoni zapadni svijet, dako bi se u pomenutim državicama kao probudio takmičarski duh, a primarno radi toga da se popune neki statistički albumi, da se možda izvuku neki šareni dijagrami, a bogami i da se lojalni im, lokalni vladari, mogu pohvaliti dezorjentisanom puku kako je njihova država prva u reginu pristupila nekom tamo fondu,što će ubrzati neke naše korake ka nečemu čemu valjda težimo, za razliku od komšija koji su prvi u regionu po tamo nekoj rđavosti, i neće ga majci skoro tamo neđe doći. A bi, ne boj se. I da mogu i nas bi podapeli. Ali smo ih prozreli i mudro im utekli. Prc.
-Srbija prva zemlja u regionu sa planom gasifikacije.
-BiH je prva zemlja u regionu koja je dobila pristup Seed Forum Investicionom Procesu, koji ukljucuje 30 000 investitora u 40 zemalja, ukljucujuci SAD, UK, Kinu i Rusiju.
-Crna Gora: prva zemlja regiona koja pristupa EU programu Horizont 2020.
-Srbija prva u regionu po korupciji.
Prodiši punim plućima. Iskoristi priliku dok još nije kasno. Uživaj. Napusti zemlju biće ti bolje.
- Sine, znaš da sve što radim, radim da tebi bude bolje i da bih najviše na svetu volela da budemo blizu, ali molim te, idi i oseti život!
Bitka koju smo u srednjem veku izgubili iako smo je dobili, a u novom veku dobili iako smo je izgubili.
1389, ugarski dvor:
- Esi vido Laszlo, kako Srbi iszprašiše Turke na Koszovu, ubiše im i Murata i iszpratiše iz Evrope?
- Ali Sigiszmunde, i njima je poginuo Laszar?
- Ah, nešto dobiješ, nešto iszgubiš...1999, Slobodan Milošević, RTS:
- Građani i građanke Srbije, objavljujem da je agresija na našu zemlju završena i da smo pobedili NATO, čestitam na junačkom otporu.
Refleksan predlog djavolčića sa ramena kada se premišljaš oko nečeg lošeg.
-A da pridjem da im ponudim lizu samo, a? Ništa više, obećavam.
-Svetozare, dobro znaš da ti je zabranjen prilaz osnovnim školama na dvesta metara!
-Ajde Sveto životinjo boli te karina, udri ih palamarom o ledja nerazvijena
Od pradavnih vremena u našem(dizvine komad1974) narodu bili su primetni izrazit osećaj za ostavljanjem traga u društvu i želja za slavom, poznat još i kao Manekenka da budem sindrom. Kada se to ukomponuje sa vekovnim srpskim idealom – ’lebom bez motike – dobija se ova na svakom koraku prisutna pojava.
Elem, kako je za prosečnog srpskog mladića(ili, u ponekim tužnijim slučajevima, tigritzu) previše naporno da primenjuje formalno upoznavanje sa svakom jedinkom koju želi da obavesti o svojoj malenkosti, on pribegava krajnje jednostavnom rešenju za koje su potrebni samo flomaster i tuđa fasada/ograda/školska klupa/kabina na bazenu i sl. Šta to čujem? To je tvoja fasada? E pa jbg dečko, ona će bar do sledećeg krečenja nositi ime ili nadimak, a možda čak i kraj grada rendom klinca koji je odlučio da je tvoja zgrada u najširem vidokrugu opštenarodnih masa koje bi se informisale o njegovoj kuloći. Neko će možda pomisliti da je tu kraj, da je namera izvršena i da je ambiciozno srce izgrednika ispunjeno samopouzdanjem i zadovoljstvom, ali u većini slučajeva će se ispostaviti da je, što bi rekli braća Hrvati, u krivu, i da se isti natpis šepuri na još dvadesetak mesta u krugu od 100 metara.
Kako je vreme prolazilo, autori su pronalazili sve kreativnija mesta sa kojih bi se njihovo ime smešilo prolaznicima, pa su sa pisanja markerom po klupi za dežurne učenike prešli na ogromne grafite po vozovima, krovovima ili nasipima, a onim kojima to nije bilo dovoljno koristili su svaku priliku da se na ekskurzijama ili proputovanjima potpišu na zid nekog nesrećnog Atile ili Dimitriosa. Počeli su, takođe, da se vode prvi ratovi potpisivača: škrabanje tuđih poruka i ostavljanje potpisa ''egzekutora'' ispod, na još veću žalost vlasnika mučenog zida.
To, pak, nije jedino čemu su ulični pisci vični, jer su, gonjeni željom za grupnom pripadnošću(a verovatno i bejzbolkom u ruci vođe huligana, prim. aut.) na zidovima počeli da se pojavljuju i murali sa imenima raznih navijačkih grupa i prijateljskim porukama poput ''BEZ MILOSTI''. Tu počinje pravi gang war između navijačkih frakcija, i kontragrafiteri postaju avangardni Stefani Mitrovići, koji se uništavanjem obeležja dušmanina uzdižu u očima svojih saplemenika i stiču na početku pomenutu slavu.
Mada, iako se čak ni u ovakvoj šarolikoj enciklopediji tradicije ne može naći mesta za baš sve potklase pripadnika nebeskog naroda, malo prostora se mora sačuvati i za onu drugu vrstu fasadnih potpisivača - one kojima to jednostavno izgleda kul. I zamislite da izađete i na svojoj zgradi ugledate ime nasumičnog klinca - zar se ne biste oduševili? Možda biste, doduše, i vi tada uzeli sprej u ruke...
- Jebem ti sve, mali, jesam ti srdačno rekao da mi ne pišeš po zidu tim svojim farbama, i jesam ti rekao da ću te izmlatiti ko vola u kupusu?
- Ali nisam ja, čika Dušane, to je neki iz drugog kvarta!
- Kurac nisi, sinko, piše sve lepo, BORIS GEDORA III-6...--------------------------------------------------------------
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Pojava koja se dešava svakom detetu bez roditelja u domu bez roditeljskog staranja, pred serviranje jela od strane radnice, tj. neke nadrkane žene u poznim godinama.
:Serviranje hrane, tj. krompirića:
Dete: Auf,auf ...
Nadrkana radnica: Šta je derište malo ?
Dete: Vru, Vru ...
Nadrkana radnica: Aaaaha ... Vruć, i na pička ti materina!
Fejkčina od pljeskavice koju podmeću ugostiteljski objekti na prometnim mestima pod šifrovanim imenom "jela sa roštilja". Komad prehrambenog govneta sa ultra-gistro-visokim procentom (do 5%) mesnih sastojaka, dok ostatak čini soja, bezukusna i bezmirisna hrana, čija je primarna ciljna grupa - stočni fond.
Detekcija ovog sastojka zbog prisustva to malo mesa i zato što je još uvek sve ćevru, praktično je nemoguća čulom mirisa i ukusa. Pritom se to ne može osetiti pod zubima, jer je sve fino upakovano između dve polovine prekjučerašnje lepinje, tek skinute sa istog tog roštilja kako bi omekšale i zavarale sopstvenu kamenost, istovremeno i uspostavile filtraciju pred kontakt zuba sa poetičnom fuzijom soje i emulgatora u sredini. Jedini način je da sačekaš da se ohladi, izvadiš mesni pokušaj između ta dva (sada) hladna kamena i da zagrizeš. Ako stekneš osećaj da je to nešto što bi trebalo da jedu krave i svinje, u pravu si.
Al' jedi, stoko, ionako gutaš sve što ti se servira!
- Hoćemo u kladžu?
- Mo'e, fali kinte.
- Taman tamo da pojedemo i pljeku, otvorili su i lanac restorana u sklopu kladionica.
- Ček, ti postiš?
- Ne, što?
- Pa nećemo te raspale sojare da jedemo, eti dobro, alo? Uplatimo tikete, a za ostatak odemo "Kod Mikana", da se useremo od roštilja ko gospoda.
Matorci koji, kao specijalni primerci istih, na računaru osim igranja Zume, Skype-ovanja sa rođacima gastarbajterima i gašenja računara "na dugme", znaju i za postojanje Wikipedie, Googla i foruma. No, na stranu dobra volja da se ide u korak s vremenom, mnogi od njih ulaze u tzv infantilnu regresiju gde postaju radoznali kao četvorogodišnjaci sa gomilom pitanja za koje njihova deca jednostavno nemaju živaca (ironija života).
Majka: Je li sine, a kako da pronađem sajtove za heklanje na internetu? Je l' imaju neki sajtovi?
-
Majka: Urošeeeee!
Sin: Molim?
Majka: Izgubio mi se papirić sa uputstvom kako da uđem u folder sa slikamaaa! Hoću da okačim na forum sliku piletine "Alfredo" što sam spremala danas. Dođi da mi pokažeš, ne umem sama!
-Majka: Je li, je l' da verujem ja onoj "ljubičici" tamo na forumu? Kaže ona da kupim u DM-u vlažne maramice za brisanje ovog ravnog... kako vi to kažete? Flat šporeta!
Sin: Otkud ja znam ko je "ljubičica" i da l' da joj veruješ?! E nema, gasim Wi-Fi, dosta je bilo.
