Ustaneš, sve te boli jer spavaš na sranju od dušeka, umiješ se, opereš zube, skuvaš kafu baciš pogled na fejsbuk, uzimaš mobilni i ideš u wc ali opet ne možeš da kenjaš pa odustaješ i oblačiš se za posao, jedva preživiš gužvu u prevozu i opet kasniš, sedneš za komp gde radiš 4 sata pa pauza za ručak pola sata i opet jedeš buđavi sendvič iz pekare prekoputa, vraćaš se za komp i radiš još tri ipo sata, taman kreneš kući kad te zaustavi šef da mu još nešto završiš pa opet ostaješ duže, odlaziš kući sav izgužvan i sa podočnjacima, usput pokisneš i popizdiš jer jedine cipele za jesen koje imaš propuštaju vodu i sada su ti noge mokre, pljušti kao iz kabla pa su ti nogavice mokre do kolena, izlaziš iz prevoza sa mislima o davanju otkaza, imaš čitav scenario u glavi, teatralni odlazak napaćenog pravednika, ali nemaš izbora a ni muda i to znaš i sam i samo sebi priznaješ dok drugima lažeš da si supersrećan u toj firmi, stižeš kući, u sandučetu gomila računa, opomene pred isključenje, kablovska je opet poskupela, predsednik kućnog saveta traži 150 jura za popravku lifta, pitaš se koji crni lift kad mi nemamo lift, ulaziš u gajbu, skidaš se u jednom potezu, oblačiš pocepanu trenerku, noge ti smrde ali si suviše umoran i gladan da bi se sad kupao, otvaraš pivo, sedaš pred tv, pljeka koju si kupio usput se skroz ohladila i počela čudno da miriše, ali boli te dupe pivo će ubiti i miris i ukus, gledaš vesti, počinješ da se nerviraš, svima redom psuješ majku, nekom ustašku nekom komunističku, konačno ti se prisere, iskenjaš se za medalju, opereš bulju i noge i baciš se na kauč. otvoriš još jedno pivo i gledaš farmu, smeješ se "selbritijima" koji gacaju po blatu i hrane svinje, misliš se a da vidite vi malo kako je to mamu vam lopovsku što nisu kompletnu skupštinu tamo zatvorili doživotno, prebacuješ kanale, nema ništa, opet sedneš za komp, blejiš na netu, odeš na neki forum, bilo koji, nije bitno, započneš svađu sa nekim pederima, najebeš im se majke majčine i to one pederske, izbaciš sav gnev iz sebe, otvoriš još jedno pivo, pustiš neku njavu, drkaš ga zamišljajući da ti kineskinja gricka bradaje dok ti ga crnkinja blajva i stavlja prst u bulju, pokušavaš da izbegneš misao kako je prst u bulju prederski, svršiš, obrišeš se, legneš, setiš se da nisi oprao zube al jebe ti se, okreneš se na stomak i zaspiš. bale ti cure na jastuk.

U nedostatku čitaj (lenjosti) ili manjka želje za korišćenjem domaćeg glagola - prebaciti - česta pozjamljenica iz engleskog jezika. Veoma zvučna i čini se jako efektna jer realno gledano rečenica poprima totalno drugi oblik kad se ovaj glagol upotrebi. Ponekad i jako komičan jer ljudi pogube kompas k'o Kolumbo pa koriste izraz gde treba i ne treba verovatno u želji da ostave utisak pametne persone.

Davanje jednog univerzalnog odgovora na svako pitanje, svaku konstataciju. Usled totalnog bole me ku•ci odnosa prema svemu.

Jebati. Biti sa nekom osobom u kombinaciji.

Vanvremenski metod koji se koristi da bi izgledao kulturnije nego što ćeš ikada moći da budeš i dodao dramatičnost priči. Odlikuje se konstantnim persiranjem i iritantnom uštogljenošću. Kombinacija sa košuljom sa džemperom i vidno lažnim osmehom je dobrodošla.
Kod mlađih ljudi izaziva želju za fizičkim nasiljem nad tobom, a starijima deluješ prefinjeno jer u tvom rečniku ne postoje psovke. (To je zato što oni nemaju predstavu šta sve konstruiše ličnost).

U Srbiji jako popularna igra za celu porodicu, a sastoji se u borbi sa pandurima koji pokušavaju da uruče poziv, kaznu ili neko slično govno koje preti da tu istu porodicu finansijski upropasti.

Društvo ljudi raznih profila (veliki nosevi, zečje usne, istaknute čelenke, sitne jagodice, ispupčeni stomaci, vrrrrlo skupocene mantije, zabrađene žene, mercedesi, sitne kreature u propagandnim majcama) koji su spremni da svoje latentne sklonosti izraze na njima prihvatljiv način, jednoobrazno, poričući pomalo onaj stav Nekog Tamo ''jevrejskog komunjare'' Isusa Hrista ''...a ti okreni drugi obraz'', stavljajući time obrazinu pravoslavlja na svoja licemerna, ogoljena lica. Vukovi u jagnjećoj koži ili obrnuto? Uglavnom, smatraju za svoju misiju eliminaciju svih neistomišljenika, koje skoro sve trpaju u koš komunista, borbu protiv stranih plaćenika, i zabranu predbračnog seksa, oralnog seksa, analnog seksa, tantričkog seksa, kunilingusa, petinga, seksa na suvo, seksa na vlažno, masturbacije, gejeva, lezbejki, trandža, grupnjaka, pornografije, erotike, ljubavne poezije bez patriotskih elemenata, i mešovitih brakova, a podržavaju jedino istopolno batinjanje kao jedini prihvatljiv vid penetracije, uz lopatanje zabludelih narkomana; Sa druge strane, zalažu se za savez sa Rusijom, i lojalnost distaniji Romanovih, ili pak Rurikovih u borbi protiv mongolskih zavojevača ili japanskog šogunata. Za ove potrebe Obrazovci su obrazovali komisiju za stvaranje vremeplova za prebacivanje u ova srećnija, sočnija i krvavija feudalna vremena, kao i udruženje domaćica za pletenje čarapa za Crnu legiju. Tome se pridodaje pomirenje svih kolaboracionista u II svetskom ratu i satanizacija svih ljudi koji su ratovali na drugoj strani (i proglašavanje istih za kolaborante, prirodno, i smatranje Beograda okupiranim gradom od 1945-te). Takođe, zalažu se za ponovno dovođenje Nemanjića na tron, ali pošto su trenutno opravdano odsutni, može da prođe i Aca Englez. Deo su svih folklornih ansambala tokom velikih državnih praznika i manifestacija kojima se država brani demoliranjem svog glavnog grada i masovnim krađama.

Mudro pitanje kojim slobodno barata delilac pravde, iskonski zaštitnik sportista serbskih, kojim ih brani od bezdušnog, Sotonom zaposednutog kritičara našeg mentaliteta. Onog mentaliteta, prethodno sasvim očigledno ispoljenog na sportskom borilištu. Opciono se dopunjava visoko-inteligentnim, sarkastičnim komentarom sa funkcijom odgovora - "verovatno ni u svojoj ulici/selu/gradu".

Jer, ko se drznuo da u negativan tonalitet oboji svoj iskaz, u kojem pominje heroje Milorada, Novaka, Delfine, ili druge srpske svece u kontekstu nedostatka kapaciteta mošnica u osudnim momentima, mora biti na zemlju spušten od strane apostola, uz pomoć ovih britkih reči.

Jutarnju tišinu prekida rif pesme koju ste stavili da vas budi zato što je opuštajuća i voleli ste je. Mislili ste: "Prava jutarnja pesma za novi dan".

Sada mrzite tu pesmu iz dubine duše. To je zato što su milioni godina evolucije u vaš mozak ugradili osećanje koje ti najrazumnije kaže: “Ne! nemoj sad! napolju je mračno, hladno, strašno i ima predatora, a ti si još uvek umoran da bežiš od njih”. Tog primalnog osećanja niste svesni, ali upravo taj Pavlovljev refleks čini da pesma zvuči kao rik tiranosaurusa koji čeprka ispred pećine u kojoj spavate.

Ova definicija nije o tim normalnim ljudima. Verujte, postoje ljudi koji su rešili da pokrenu neku svoju granu evolucije, homo homo-kretenus, i ubedili sebe da vole ovaj osećaj. To su oni ljudi koji ne balave dok kljucaju ujutru u autobusu, već nasmejano gledaju kroz prozor. To su oni ljudi koji su smislili milion izreka o uranjavanju. To su oni ljudi koji su smislili “dvoboj u zoru”, majke im ga američke nabijem:

-Hahaha! Bili, ovo je tvoj kraj! Jutros sam ustao još u 5, obilno doručkovao, odradio gimnastiku i spreman sam da ti raznesem mozak.
-Grmpf… Čekaj bre bar da popijem kafu.

Naravno, ovaj peder neće to sačekati.

To su oni ljudi koji žive život punim plućima dok ne crknu od srčke u 42. pošto im organizam najzad kaže: “Zajebi. Odustajem. Ne mogu više da trpim ovog debila.”

Razumem ja stare ljude. Razumem osećaj gde je bolje probuditi se rano nego uopšte se ne probuditi. Razumem i malu decu. Imaju čemu da se bude. Ova definicija nije ni o njima. Ova definicija je o ljudima koji su zdravi, pravi i nenormalni, koji su svesno izabrali da budu Jutarnje Osobe.

Jutarnja osoba ima potrebu da vam svoj životni izbor nabija na nos. Ujutru, naravno. Jutarnja osoba ima potrebu da se smeši i raduje se ničemu, majke joj ga nabijem lude. Neke jutarnje osobe odu korak dalje, pa imaju potrebu da istrče ujutru jedno 4-5km ili vežbaju. To su najgore mitske osobe koje nikad nisam video, ali očigledno postoje, kad vidim radno vreme nekih teretana. O njima ne vredi ni pričati, to su totalni imbecili.

I sve je to ok, živi i pusti budale da žive, ali problem nastaje kada jutarnje osobe počnu agresivno da promovišu svoj način života, ili se nedajbože popnu na poslovnoj lestvici (a penju se steram im ga zato što to rade ujutru dok normalni ljudi spavaju). Tada dolazi do situacija:

Drugar koji je završio sa poročnim životom i promenio imidž tumbe.

Čast i čest svakome, ali malo je stvari koje prosečnog čitaoca portala ostave sa tako idiotskim izrazom lica. Ko je brate ovaj i po čemu je bio poznat? Kakva je on kurčeva legenda? S time da s ovom jebenom inflacijom kvazinovinarstva, svako piskaralo s objavljena tri teksta na Vajsu ili Ženska Posla postaje legenda. Nikad više novinarskih legendi u državi u kojoj je pička Jelene Karleuše još uvek vest na svim naslovnicama, kao da je niko dosad nije video.

Narod koji igra dotu. Mogu se naći u skoro svim igraonicima širom grada, a imaju sposobnost uvlačenja drugih ljudi u svoje pleme. Poznati su po tome što ih ostali gameri mrze zbog veoma iritantnih i nama nejasnih zvukova i borbenih pokliča koji nas ometaju u pucanju penala.

1. Лакомити се на нешто, али презати од чињења одлучујућег корака.

2. Кружити око предмета интересовања чекајући прави моменат за ступање у акцију.

Veoma nezgodna stvar, svi te gledaju kao čudaka. Ti otkidaš na tu pesmu, film , ribu nije bitno a ostali te gledaju kao vanzemaljca

Ultimativni odjeb prve vrste. Koristi se u situacijama kada sugovorniku želimo da sugerišemo da nismo zainteresovani za bilo koji oblik komunikacije.

Закључак приче између тебе и саговорника чија је фабула нека рендом пичка коју овлаш познајете обојица. Често се уз констатацију везује и неки додатни закључак тежине аксиомске тврдње.

Зна и где ђаво спава. Зна и оно што не зна! Добро, то знају и Марић и Лазански, реално. Али овај лик зна нешто што Марић и Лазански не знају. Модерна наука још није утврдила шта је то што овај лик зна, а да ова двојица то не знају, али теоретичари увелико спекулишу да би могло бити реч о простору између шешира и главе Хариса Џиновића, кроз који се пролази у други универзум.

Oni koji svakoga oslovljavaju sa Vi.
Neiskusni, zbunjeni, temeljni - došli na internet da sklope nova prijateljstva.
Nesvesni mlade žgadije koja obitava po forumima i portalima, upuštaju se u smislenu diskusiju. Nema uspeha.

Трагедија претворена у бесконачан и бесраман ријелити. О рату у Украјини причају шатро експерти, политичари, гутачи ватре, жене са брадом, и свако ко се икако појави на телевизији. Рат у Украјини продаје телевизоре, прашак за веш, улошке, Рубинов Вињак и Афричку шљиву...

Све може да се ували уз приче о имагинарним офанзивама или контраофанзивама, злочинима и мртвим људима, о којима ни гости ни гледаоци појма немају. Само да је емисија занимљива и да постоји по неко "са сваке стране", да раја која прати тај ријелити има за кога да навија, и да гледа рекламе.

Sveta mantra i laž nad lažima koju poput brbljive are besomučno u etar puštaju svakojaki baroni i barončići Minhauzeni.

Iako su vešti manipulatori, sposobni da u deliću stotinke promene tok priče ili izostave manje bitnu laž, sam kostur priče uglavnom je sledeći:
Veče nad gradom. Pada neka sitna, dozlaboga sumorna kiša. Moje odabrano društvo i ja se sklanjamo u jedan bar (pab, ređe fićka...). Ostavljamo kišobrane, sedamo za sto u uglu i raskomoćujemo se, razbacujući šešire, ešarpe i kapute na i oko stola. Mračna atmosfera, prigušena svetla. Dim. (da, OVO je kostur priče, što tebe čitaoče ne treba da čudi jer su pripadnici baronske sekte obdareni blagoglagoljivošću). Nismo stigli da naručimo ni prvu turu (ja uvek crno vino, plebs moj ljušti maćato), kada spazih - NJU. Sedi za stolom u društvu prijateljica, ispija neki kao besana noć zavodljiv koktel čiji naziv se i dalje ne usuđujem izgovoriti. Drugarke čavrljaju k'o guske (što i jesu), ali ona svojim srnećim okama gleda pravo u - MENE (a u koga bi drugog msm stvarno). Mačujemo se pogledima sve dok ona stidljivo ne obori svoj ('El osećate kako se izdrkava nad vama slušaocima?), i tako u jednakim vremenskim razmacima. K'o mačka i miš bla bla igra se sa kosom bla bla čekam povod. Kad ono - ne radi joj upaljač (Ma nije nego!). Ustajem i sa svojih metardevedespet koji moju pojavu čine još impozantnijom, prilazim i njenoj pljugi prinosim plamen...

REZ! STOJ! E neš ga majci rodžače! Pa dobro, svi znamo kuda ova priča vodi. Kraj je uvek isti: glavni protagonista jebe (a mi mu ga još i podućkamo slušajući ove boranije).

Cela farsa, po običaju, ima old skul noir prizvuk - grad, kiša, on mlad i lep, ona mlada i pogađate - lepa. Mesto dešavanja: bar. Svira neki džez, nikako turbo seljanija, ne. Jedine promenljive u celoj priči su detalji na relaciji šta - kako. Najčešća varijanta je ova iz naslova (baron preuzima inicijativu, sigurica), alternativa je da mu ona priđe i priupita ga za vatru (Vamp ženska, arhetip), dok je bekap plan za one najmanje sumnjičave slušaoce dobro, staro ''prosuo sam joj piće'' (igra na kartu smotanosti). Jedno je sigurno: za koju god lažu da se odluči, taj tera svoje.