Неко љуби баку драгу, неког мами гуза мека,
Неко белу љуби јагу, неко воли ред да чека.
Чик покушај да се сетиш? То се, децо, зове _______.
а) летиш; б) претиш; в) фетиш!

Необучен, мучен-тучен, непокретан, спутан, сретан,
Тај кад воли да га воли онај ко кад воли - боли:
Што би чика доктор казо, то се зове __________.
а) безобразно; б) камиказо; в) садо-мазо!

Од тога се кичма суши, слепе очи, труне мозак,
Али прија телу, души више него ксалол, прозак.
То не воли ко је луд! Име му је, децо _______.
а) суд; б) труд; в) БЛУД!

Написано за такмичење

Stanete da se posmatrate pred ogledalom, izgledate kao da vas je trista robota silovalo u rerni, vozite juga, numete da kuvate, ništa da popravite, možda ste duhoviti na internetu, ili ste nekoga čak i prozivali, uvaaau, ono današnji prosek. I onda pogledate pored, ono nešto vas je našlo i prihvatilo. I još i ljudski izgleda! Kako, bre? Kako je to moguće?

Osoba koja se pojavi na auto-forumu čim mu se upali neka lampica ili poruka o grešci na displeju u automobilu.
Zahteva brz i precizan odgovor na problem i po mogućnosti da se isti reši putem on-line telepatskog delovanja iskusnih forumaša uz argument - "Pa zašto pobogu postoji forum!"

Često ih mešaju sa aktivnim članovima foruma koji voze novije automobile ali daju veliki doprinos forumu...

Po dobijanju odgovora gubi im se svaki trag...

Doajen srpskog forumaštva. Po sopstvenom priznanju učenik Karlovačke bogoslovije, zatim profesor klasične filologije na Univerzitetu u Ljubljani, usavršavao se na Sorboni i u Atini, golootočanin i ambasador u Iraku. Pronalazač reči "аџуван" koju najradije upotrebljava uz svoju verziju imena predsednika Srbije "Bobi Taći - Pederković". Takođe, po sopstvenom priznanju autor više dela, između ostalog i ”ИСТОРИЈE СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ У ЗАДЊИХ 4000 ГОДИНА". Poznat i po tome što pod drugim nick-ovima sam polemiše sa sobom, ali i sam sebe podržava, a jednom je čak preobratio izvesnog Fuada Barjaktarevića u веру праотаца pa je ovaj ponosno poneo ime Krstan Barjaktarević.

Sleng ponikao u varilačko-mašinbravarskom esnafu i označava veoma brzo svršavanje posla, iliti jebanja, da se tako vukajlijaški izrazim. Etimologija nastala od brzog stvaranja tačkastog vara (pika) pri dodiru elektrode švajs aparata sa metalom. Ima isto značenje kao i prisloniti.

Večita dilema, dupe ili sise, nije samo svesni izbor za na oko ili za dodir primamljive obline. Podsvesno ona znači mnogo više. Da bismo ušle u srž problema, moramo prvo da odredimo njihove primarne karakteristike.
Dupe je disciplinovano, skromno, češće ga je sramota da se eksponira, dok su sise nametljive, pohotne i nevaspitane, jer odvlače pažnju sagovorniku, dok dupe ostaje u zapećku. Lepota dupeta može se uočiti uglavnom tek kada se skinu pantalone, dok se sise nametljivo nude i kroz džemper. Međutim, ovakav površan opis mogao bi navesti čitaoca da pomisli da je sisa slobodoumnija od dupeta, ali to nikako nije slučaj. Imati dobro dupe znači raditi na njemu (i oko njega – da rade drugi). S druge strane, imati dobre sise znači da vas je majka priroda zavolela i olakšala život samim rođenjem (ili ga otežala za nekih 1-2 kg). Drugim (frojdovskim) rečima, sise su vezane za oralnu fazu razvoja u kojoj smo još uvek zavisni od tuđe pažnje i pomoći, a dupe je vezano za analnu fazu razvoja u kojoj se učimo samokontroli, iz čega proizlazi da biti sisa znači biti aristokratski zavisan od sise nadčinjenog, a biti dupe je imati kontrolu.
Stoga nije isto dičiti se sopstvenim sisama, koje su vam date takve kakve su, i dičiti se svojim dupetom, koje je itekako otvoreno za promene, sugestije i saradnju.

Rikošet opaska na oduševljenje fudbalskog entuzijaste igom fk Laste. Oduševljen timskim duhom, požrtvovanošću, i pre svega efikasnošću Lastine momčadi, on se logično pita zašto taj model ne bi mogli primeniti i na više nivoe (klupske i reprezentativne), proleće u Evropi bi bilo svakodnevnica, ipak, naravno, ubrzo biva poklopljen, jer jedna Lasta ne čini proleće...

Držali kurac u ustima dabogda!
Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!

Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.

Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.

Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju.
Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje.
Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života...
Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – Mora da se drži i veliko pivo.

Najveći mogući atak na komfor vašeg doma. O važnosti obavljanja velike nužde već je sve rečeno, nema potrebe ponavljati. Za bolju sliku ovog neopisivog užasa koji nažalost može da zadesi svakog od nas, upotrebiću citat jednog velikog ali skromnog čoveka, dragulja naše estrade: Bolje živeti u šupi sa udobnom WC šoljom, nego u palati sa neudobnom.- Rade Lacković

Još jedna u nizu Tijanićevih kvazi-voditeljki.Verovatno jedina koja može da izgovori dvocifren broj reči u milisekundi,što je podjednako iritantno kao i njena tifus frizura,pokreti glavom a la Turetov sindrom i kompletno odsustvo novinarske kulture.Nekada kultna emisija "Beogradska hronika" je sad upropašćena pojavom dotične,a katastrofa može biti gora jedino ako za gosta dovede onog tipa iz "Forum računara",verovatno jedinog koji može da joj parira u brzini komunikacije.Jedna od kraljica lapsusa.Sve ređa i ređa izdanja hronike sa Slađanom Tomašević su pravi melem za oči i uši.

Nije baš gramatički ispravno, ali svakako treba da ti ga otfikare, ako ne voliš svog teču.
Ima svakakvih teča, ali sve njih krase tri crte:
-vole da popiju;
-postave pitanje "Je l' ga šiljiš", iako imaš 20+ godina...
-jebu ti tetku; Ne znam što je ovo toliko bitno, ali ćale kaže da tetku može da ti jebe samo vrlo čudan čovek. A ja volim da poslušam starije. Jebiga, valjda me kaiš tako vaspitao.
Ima još varijacija po pitanju teče, ali složićemo se da su ove tri crte primarne. Opet, najbolja verzija, a to je onaj teča iz Njemačke koji ti dotera Golfa četvorku, sa onim tdi crvenim, al' taj se retko sreće. Valjda zato što je tetka opak baksuz, jebem li ga.
Treba voleti teču.

Свети грал уживања.
Делатност која спада у најомиљеније сваког народа на свету.
То је она делатност коју обављамо када одспавамо цирка једанаест сати, па се још тридесетак минута после тога преврћемо и претварамо у пудинг у кревету.
Просечан Србенда је обавља углавном недељом, јербо је само тада ослобођен посла и мисије прехрани дете и жену са тристатридесет ојра месечно.
Док, докон, он је обавља сваки дан, десет плус сати сна и триЕс до четрдесетпет минута преливања..

Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...

КРАЉЕВИЋ МАРКО И ЈОВАН ТАМБУРАШ

Мили Боже, чуда великога,
јали грми, јал' се земља тресе,
јал' удара море у мраморје.
Нити грми, нит' се земља тресе,
нит' удара море у мраморје,
већ путује млад тамбурашу,
што тамбуру му муња покреће.
Сокоћало старо у планини нађе,
пак њиме у старо доба изађе.
Иако од кума другачије назван,
по рођењу поп га назва Јован.
Кад из сокоћала Јован изађе,
на пољу се равноме он нађе
пак док се око себе окрете,
Краљевића Марка он сусрете.

Проговара Краљевићу Марко
Казуј ко си, одакле долазиш,
одакле сокоћало ово доносиш?
Ил' од Бога добре гласе дајеш,
ил' за врага лажи продајеш?
Ил' си Србин што поносно хода,
ил' си још једна турска ухода?

Одговара тамбураш Јоване.
Нит' од Бога гласе доносим,
нит' за врага лажи проносим,
нит' за Турке неког уходим,
већ сам Србин и крст носим.
Крст носим, поносим се тиме,
Јован од Мораве ми је име.
Ходам овде на пољима незнаним
јер из другога доба долазим.
Ја залутах на једну планину,
па утом уђох у једну пећину,
по пећини ја прошетах мало
пак наиђох на неко сокоћало
што се може у прошлост враћати.
а и у будуће време путовати.
Иђах брже нег Сунце преко света,
за пет тренутака стотину лета.

Тад га пита Краљевићу Марко
Ој, јуначе, казуј ти мени,
ко то такво сокоћало начини?

Одговара му тамбураш Јоване.
Биће једном Тесла од Смиљана,
рођен кад је било злог земана,
кад робоваше Срби код Германа.

Од жељеза он ће жице узимати,
пак ће муње жицама кротити,
зраке Сунца стаклом хватати,
гласе на крај света преносити.
Он ће ово сокоћало начинити,
начинити и далеко га сакрити,
где вук сваки свој даник има,
да га Србима нико не узима.

Проговара Краљевићу Марко.
Казуј какве гласе мени носиш,
да л' се Срби Турке отерати,
ил' ће зулум јоште дуго трпети?

Одговара му Јоване тамбурашу.
Турчин Србијом неће више шетати,
Србин Турчина далеко ће отерати.
Ал' ће се у добру опет вазнети
пак ће опет у злу себе понизити
и наново туђег зулума трпети.
Ја дођох из времена другога,
ја дођох из времена рђавога,
где свак ближњег лако издаје
за два новца сваког продаје.
Похлепа и блуд завладаће,
Срби своју душу изгубиће.
Бога јединог заборавиће,
на ближења свога удараће.
Попови од вере одвраћаће,
људи молитве златом плаћаће.

А узели су људи једног дана
све те изуме Тесле од Смиљана
и невидљиву мрежу начинили,
Интернет јој име наденули,
да њоме слике и гласе преносе,
ал' највише све лажи проносе.
Свак за себе ће дома остајати,
уз кутије по вас дан седати
и у затворен прозор гледати,
цел' дан с другима говорити.
Неће нико војну војевати,
кроз прозор ће тај четовати.
Пријатеље ће у прозору држати,
а непријатеље у дом пуштати.
Твог имена неће се радо сећати,
јунака српских многи ће се гнушати.

Зајаука Краљевићу Марко,
зајаука, сва се земља тресе,
пак говори Јовану тамбурашу.
Расрди ме много, млад Јоване,
расрди ме много, ал' и растужи.
За ког, Боже, сабљу ја да сучем,
За ког, Боже, шестоперац да тупим,
ако ће Срби седећ' четовати,
као какве бабе ту наклапати,
а непријатељу скуте љубити
и брата свога недужног кудити.

Иди сад назад, млад Јоване,
иди пак моје гласе пренеси.
Ко се од свог рода одродио,
ко веру за вечеру продавао,
ко на Бога на сав глас хулио,
ко некрст на крст наводио,
ко Бранковића од себе чинио
ко пророком самог себе назвао,
е, тако ми Бога јединога,
у снове ћу га ја походити,
ја му у сну мира нећу дати,
миран санак вала неће имати,
вечно ћу га у сну проклињати,
шестоперцем у главу ударати,
бритком сабљом врат посецати.

Pojava cestitanja rodjendana preko interneta je oduvek postojala,nekad preko maila,preko privatnog chata,privatne forum poruke itd.. Sa pojavom fejsbuka rodjendan se poceo cestitati javno na fejsbuk zidu.. Okej je ako to napises a poznajes osobu,znas da cete se videti,pa postavis i neku pesmu,neku zajebanciju.. ali cestitanje je najcesce u fazonu,aj kad mi vec tamo desno pise da mu je rodjendan napisacu nesto pa da ispadnem dobar drug.. Umesto da ljudi posalju privatnu poruku,sroce dve recenice,oni se odlucuju za ovaj jadan bezvredan cin.

Давно нестало краљевство које је расло на плодним пољима канабиса, где су витезови у дредовима јахали на својим једнорозима, које је цветало под владавином Бонгогорна сина Бонготорна. Највећи противник је било мрачно краљевство са Истока које је саградило огроман бонг насред пољање, само да распизди зелене витезове јер нису могли да дођу на ред и само су добијали дување одатле.

Dragi Branko,
Obraćam ti se sa "dragi Branko" jer si nas ti tako učio, ali bih ti radije uputio par komplimenata koje pristojna deca ne koriste.
Još mnogo toga si me ti naučio. Verovao sam ti, Branko, više nego Titu. Tebi i Dejvidu Belamiju. I danas mi je sreda omiljeni dan, ušlo mi pod kožu zbog "Kockice" i "Opstanka". Životna želja mi je bila da učestvujem u "Kockici" i da izdominiram znanjem. Sve sam se nadao da će mi se pružiti prilika iako ni u vrtić nisam išao. Pane i Goca nisu ti bili ni do kolena, na bednog plagijatora Acu Poštara neću da trošim reči.
Kad sam prvi put čuo "Ob-la-di Ob-la-da" hteo sam celom svetu da kažem kako su Bitlsi ukrali muziku iz tvoje emisije.
A onda sam saznao da ti zapravo ne živiš u vrtiću. Pa čak i ne radiš tamo već da si glumac. To sam prihvatio. Nekako. Ali sam barem verovao da si mnogo pametan i da sve znaš i da su te zbog toga pozvali da sa nama podeliš svoje znanje. A o tvojim drugarima tatatatircima sam, uz neskrivenu zavist, mislio da su , sem što su najsrećnija deca na svetu (em žive u Jugoslaviji em učestvuju u "Kockici") istovremeno i najpametniji i najvredniji cvet naše omladine. Dok nisam saznao da postoji i nešto što se zove scenario i da postoje ljudi koji taj scenario pišu a koji se ne zovu Branko Milićević. Pa jebem mu miša, mogao si bar neko pitanje da im postaviš onako, na suvo, da čuješ šta deca stvarno misle. Makar bi se smejali. Čekaj bre, pa još će da ispadne da ni one pesme nisi ti smislio?
Sazreo sam, Branko. Ne možeš više da me foliraš. Čuo sam sve. I da si narkoman. I da si počeo da radiš sa decom jer ti je to bila jedina ponuđena tezga u pauzi snimanja partizanskih filmova. I da ti se osladilo jer je to bilo neiskorišćeno tržište. I da si maltretirao decu na snimanju. Da zapravo uopšte ne voliš decu. Nisam hteo da verujem.
Ali morao sam da poverujem u ono što sam video svojim očima, kada sam ćerku dovodio u tvoje pozorištance i kada sam pola prosečne plate morao da prospem na kineske đinđuve čija nabavna cena teži ka "nula dinala". O ulaznicama da i ne govorim.
I na kraju, još ovo: Kažu da je dobro što je Džim Morison umro mlad jer da je dočekao starost, verovatno bi se pretvorio u cirkusku atrakciju u vidu masnokosog matorog rokera, mozga pretvorenog u kašu od narko-koktela, koji bulazni reciklirane stihove i tezgari za bednu siću. Ali, Morison je bio roker narkoman koji je prodavao svoju priču takvima kakav je i sam bio, a ti si bre, bio dečiji heroj! Ne kažem da bi bilo bolje da si umro mlad, daleko bilo, ali bre, nisi morao da prsneš s mozgom na tako bizaran način. Raša Popov je to barem uradio sa stilom, a ne kao ti.
Kako si smeo da dozvoliš da ti se to dogodi? Ako je heroj mog detinjstva sada izlapeli matori namćor, kako da sebe u četrdesetoj godini ubedim da u meni još živi ono dete sa početka?

Tatatatira i tebi,
Tvoj drugar

Блејач батица, у потпуности статичан, изразом лица покушава да увери свет да је мистеризно харизматичан. Било да стоји у реду за 'леб и млеко, било да чека тролу или да је на неком хепенингу, он само стоји постојано кано гастоски лав на авлијској порти. Он је ту, центар свог малог хипстерверзума, звезда најсјајнија, љуби га мајка. Уникат из серијске производње модерних глуватора који уместо крмаче у паркићу држи ајфон у руци и трипује да је нови Че.

Фестивал 2К18

Osećaš da žena koju miluješ prelazi preko granice iza koje NE ne postoji. Nema više otpora, Uzmi Me postaje jedino ime ženke koju divlje ljubiš. Vrelo dahtanje koji sve ubrzanije stiže sa njenih usana dok joj sve dublje zavlačiš ruku pod suknju tera te da ubrzaš... Nestvarna lepota njene kože poklonjena jagodicama prstiju ruke kojom joj skidaš gaćice... Cunami strasti koji ti preplavljuje mozak dozvoljava ti da misliš samo kako da što brže otkopčaš kaiš. Skida ti košulju nestrpljivim pokretima. Potpuno gola, razmaknutih nogu, čeka dok skidaš pantalone. Prilaziš joj, konačno go, osećajući se kao vitez kome ništa od oklopa ne smeta da zarije svoje koplje...

I odjednom puf, magija nestaje – setiš se da moraš da staviš jebeni kurton i krećeš da ga tražiš po džepovima pantalona malopre bačenih jakim volejem kroz rašlje vrata na drugom kraju sobe na sredinu neosvetljenog hodnika...

Jebem te civilizacijo, sjebala si svaku lepotu.

Kurton. Mrzim ga bre. Za kurac pravljen, ni za kurac nije. I on ga mrzi. Ja još i više. Proklet da si od kurca omote.

Sve znam, neželjenje trudnoće, side, picajzle, gonoreje i druge boli mekurac pretnje, ali mrzim pa to ti je. Kao da se štitiš od gripa hodajući umotan u providni omotač. Kao da godinama kucaš po tastaturi koju nisi izvukao iz najlonske ambalaže.

Kad ti treba nisi ga poneo, kad ga poneseš izmalerišeš se. Ili mali ili preveliki. Il je preskup ili će ti pukne kad ga navlačiš. Jebeni banalni balončić. Neprirodan, iritirajući, imbecilan do nepopravljivosti. Sve kvari. Sve je drugačije. Ko tvrdi da nema razlike u seksu sa i bez kondoma, ili nikad nije umočio bez njega ili ni sa njim nikad nije jebo. Džabe mu ukus sveže ubrane papaje ili jagodice bobice, zalud mu izbor boja koga se ne bi postidela ni gej zastava. Ma nema leba od novih kompozitnih mikro fiber materijala koji će mi partnerku, povećajući voluminoznost kurca mojega, vinuti na sedma neba neslućenih orgazama... To bre nisam ja, to je moja Dureks šauma.

Nije slučajno ni to što je u prenesenom značenju Kurton drugo ime za govno od čoveka, ljudsku nulu i tragično izbegnuti abortus od insana. Bez para ni jebanja više nema, zbogom sirotinjska zabavo. Simbol straha od svega i svačega ubio je radost jebanja. Oduzimajući kurcu personaliti vlasnike im pretvara u uniformisano stado. Sprečavajući najpriprodniji mogući dodir kurca organskog i natur pičke postaje savršen simbol modernog otuđenja. Kondom alijenacija braćo po unesrećenom visuljku.

Sloboda kurcu, smrt kurtonima!

- Nađe li ga više?
- Nisam ga poneo majku mu jebem kurtonsku, al' ne brini, naš'o sam u kuhinji neku alu foliju. Ne zatvaraj rernu!

Пробајте да се сетите једног домаћег ,,хита'' из '11 или '12 а да није украдена, пардон, позајмљена музика, или бар такт од неке стране песме. Не иде? Ако смо зајмили идеје и за Евровизију, шта тек треба очекивати од обичних малинара и осталих квази музичара. Ако се случајно догоди да ни музика ни текст нису плагијат, наш признати уметник Дејан Милицевиц (како пише у његовим спотовима) ће се побринути да екранизација тог музичког дела буде лоша копија, пардон, римејк неког страног спота.