Strah od svakog novog naloga autora koji voli da koristi tj, ch, w i slično, i priča o nekim "zanimljivim" temama iz ugla devojke/lika koja pripada neformalnoj grupi ka kojoj je upućen (opravdano? neopravdano?) najveći hejt zabeležen na domaćim sajber prostorima.
Naime, svugde nam se negde priviđa neka nova Dunjica Slatkica...
Najtužnije je što često i jeste opravdan strah. Toliko o originalnosti...
Nedostaje mi Surovi.
http://vukajlija.com/recnik/autori/5107
http://vukajlija.com/forum/teme/1536
Neko ljubi baku dragu, nekog mami guza meka,
Neko belu ljubi jagu, neko voli red da čeka.
Čik pokušaj da se setiš? To se, deco, zove _______.
a) letiš; b) pretiš; v) fetiš!
Neobučen, mučen-tučen, nepokretan, sputan, sretan,
Taj kad voli da ga voli onaj ko kad voli - boli:
Što bi čika doktor kazo, to se zove __________.
a) bezobrazno; b) kamikazo; v) sado-mazo!
Od toga se kičma suši, slepe oči, trune mozak,
Ali prija telu, duši više nego ksalol, prozak.
To ne voli ko je lud! Ime mu je, deco _______.
a) sud; b) trud; v) BLUD!
Stanete da se posmatrate pred ogledalom, izgledate kao da vas je trista robota silovalo u rerni, vozite juga, numete da kuvate, ništa da popravite, možda ste duhoviti na internetu, ili ste nekoga čak i prozivali, uvaaau, ono današnji prosek. I onda pogledate pored, ono nešto vas je našlo i prihvatilo. I još i ljudski izgleda! Kako, bre? Kako je to moguće?
-Miloše, ajde, molim te proveri je l' proključala voda.
-Jao, ženo, de me nađe?
-Da, da, u pravu si, sama ću.
-Ma ne to... Nego stvarno, gde ti mene nađe? Gle kakav sam Bizetić, bre, na šta ja ličim... Ajde bar ne vozim rolere... Ali stvarno... Nije mi jasno.
-Pa, zar se ne sećaš? Kupila sam te na buvljaku za tlista dinala, tvoja majka me preklinjala da te iznesem iz njene kuće da može da uzgaja tvog prodidži mlađeg brata nuklearnog fizičara i njegovu devojku kardiohirurga. Ajde, leba ti ćuti, takva pitanja se ne pitaju, ako sam te već našla, budi srećan. Opuštencija.
_______________________________________________________________
-Jao, draga, ja stvarno... Ovo je kao u snu... Ti si prelepa! Neljudski lepa, a ja? Gde ti mene nađe, ja sam najsrećniji čovek na svetu....
-I will feast on your heart today... mrmlja neke sektalike
-Šta si rekla?
-Ništa, ništa, ajde mi pomozi da nacrtam pentagram.
Osoba koja se pojavi na auto-forumu čim mu se upali neka lampica ili poruka o grešci na displeju u automobilu.
Zahteva brz i precizan odgovor na problem i po mogućnosti da se isti reši putem on-line telepatskog delovanja iskusnih forumaša uz argument - "Pa zašto pobogu postoji forum!"
Često ih mešaju sa aktivnim članovima foruma koji voze novije automobile ali daju veliki doprinos forumu...
Po dobijanju odgovora gubi im se svaki trag...
Lampičar - Zdravo, ja sam Ivan vozim XXX i imam STRAŠAN problem: ..bla bla bla bla...
Forumaš - Promeni osigurač!
...tu-tuuuu, tu-tuuuu...
I nema ga više!
Doajen srpskog forumaštva. Po sopstvenom priznanju učenik Karlovačke bogoslovije, zatim profesor klasične filologije na Univerzitetu u Ljubljani, usavršavao se na Sorboni i u Atini, golootočanin i ambasador u Iraku. Pronalazač reči "adžuvan" koju najradije upotrebljava uz svoju verziju imena predsednika Srbije "Bobi Taći - Pederković". Takođe, po sopstvenom priznanju autor više dela, između ostalog i ”ISTORIJE SRPSKE DRŽAVNOSTI U ZADNJIH 4000 GODINA". Poznat i po tome što pod drugim nick-ovima sam polemiše sa sobom, ali i sam sebe podržava, a jednom je čak preobratio izvesnog Fuada Barjaktarevića u veru praotaca pa je ovaj ponosno poneo ime Krstan Barjaktarević.
http://www.lopare.net/forum/opste-diskusije/2958-hocu-da-se-odturcim.html - Preobraćenje
http://forum.vidovdan.org/memberlist.php?mode=viewprofile&u=1210
http://forum.krstarica.com/showthread.php?t=157328
http://krstan.50webs.com/ - fama o Krstanu
Ko god da je, ima genijalan smisao za humor.
Sleng ponikao u varilačko-mašinbravarskom esnafu i označava veoma brzo svršavanje posla, iliti jebanja, da se tako vukajlijaški izrazim. Etimologija nastala od brzog stvaranja tačkastog vara (pika) pri dodiru elektrode švajs aparata sa metalom. Ima isto značenje kao i prisloniti.
Buraz, kako bi? Jesi je napunio k'o Šiptar kornet? Komšijina čeljad se isprepadala?
Jaro, ništa - od silne želje samo zavario. Sledeći put ću po receptu starih jebača: ima pred pos'o prvo da ga kvalitetno bacim dva-triput...
Večita dilema, dupe ili sise, nije samo svesni izbor za na oko ili za dodir primamljive obline. Podsvesno ona znači mnogo više. Da bismo ušle u srž problema, moramo prvo da odredimo njihove primarne karakteristike.
Dupe je disciplinovano, skromno, češće ga je sramota da se eksponira, dok su sise nametljive, pohotne i nevaspitane, jer odvlače pažnju sagovorniku, dok dupe ostaje u zapećku. Lepota dupeta može se uočiti uglavnom tek kada se skinu pantalone, dok se sise nametljivo nude i kroz džemper. Međutim, ovakav površan opis mogao bi navesti čitaoca da pomisli da je sisa slobodoumnija od dupeta, ali to nikako nije slučaj. Imati dobro dupe znači raditi na njemu (i oko njega – da rade drugi). S druge strane, imati dobre sise znači da vas je majka priroda zavolela i olakšala život samim rođenjem (ili ga otežala za nekih 1-2 kg). Drugim (frojdovskim) rečima, sise su vezane za oralnu fazu razvoja u kojoj smo još uvek zavisni od tuđe pažnje i pomoći, a dupe je vezano za analnu fazu razvoja u kojoj se učimo samokontroli, iz čega proizlazi da biti sisa znači biti aristokratski zavisan od sise nadčinjenog, a biti dupe je imati kontrolu.
Stoga nije isto dičiti se sopstvenim sisama, koje su vam date takve kakve su, i dičiti se svojim dupetom, koje je itekako otvoreno za promene, sugestije i saradnju.
Kad biste morali da birate nadimak, da li biste bili: Sisa ili Guza?
potpis: Insolent Defender & Euglena
Rikošet opaska na oduševljenje fudbalskog entuzijaste igom fk Laste. Oduševljen timskim duhom, požrtvovanošću, i pre svega efikasnošću Lastine momčadi, on se logično pita zašto taj model ne bi mogli primeniti i na više nivoe (klupske i reprezentativne), proleće u Evropi bi bilo svakodnevnica, ipak, naravno, ubrzo biva poklopljen, jer jedna Lasta ne čini proleće...
-Joj, bog te jebo! Vidi ti njih kako igraju! Savršeno! Naprosto sa-vr-še-no!
-Aha.
-Kad bi i reprezentativci igrali tako, 'de bi nam kraj bio....
-Jedna Lasta ne čini proleće, vi'š da momci igraju iz ljubavi!
Držali kurac u ustima dabogda!
Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!
Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.
Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.
Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju.
Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje.
Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života...
Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – Mora da se drži i veliko pivo.
Aj pa živeli i živa nam bila vel'ka piva!
Definicija je napisana za Mizantrophy.
Najveći mogući atak na komfor vašeg doma. O važnosti obavljanja velike nužde već je sve rečeno, nema potrebe ponavljati. Za bolju sliku ovog neopisivog užasa koji nažalost može da zadesi svakog od nas, upotrebiću citat jednog velikog ali skromnog čoveka, dragulja naše estrade: Bolje živeti u šupi sa udobnom WC šoljom, nego u palati sa neudobnom.- Rade Lacković
- Stan je nov, potpuno opremljen najluksuznijim nameštajem, uređajima i belom tehnikom. Poseduje dnevni boravak, 2 spavaće i 2 gostinske sobe. Ima 3 kupatila sa đakuzijem kuhinju i trepezariju...
On: Sve je to bajno, nego mene je priteralo da ne kažem prikenjalo mi se.
- Naravno, samo izvolite, najveće kupatilo je druga vrata desno.
5 min kasnije...
On: Draga idemo odma nije ovo za nas!
Ona: Šta koji kurac?!
- Ali u čemu je pro...
On: Idemo!!!Ona: I zašto smo pobegli?
On: Nećeš verovati WC šolja je visoka ko Ajfelov toranj!
Ona: Bravo ljubavi izbegli smo bedu, morala bi na štiklama da serem.
Još jedna u nizu Tijanićevih kvazi-voditeljki.Verovatno jedina koja može da izgovori dvocifren broj reči u milisekundi,što je podjednako iritantno kao i njena tifus frizura,pokreti glavom a la Turetov sindrom i kompletno odsustvo novinarske kulture.Nekada kultna emisija "Beogradska hronika" je sad upropašćena pojavom dotične,a katastrofa može biti gora jedino ako za gosta dovede onog tipa iz "Forum računara",verovatno jedinog koji može da joj parira u brzini komunikacije.Jedna od kraljica lapsusa.Sve ređa i ređa izdanja hronike sa Slađanom Tomašević su pravi melem za oči i uši.
Nije baš gramatički ispravno, ali svakako treba da ti ga otfikare, ako ne voliš svog teču.
Ima svakakvih teča, ali sve njih krase tri crte:
-vole da popiju;
-postave pitanje "Je l' ga šiljiš", iako imaš 20+ godina...
-jebu ti tetku; Ne znam što je ovo toliko bitno, ali ćale kaže da tetku može da ti jebe samo vrlo čudan čovek. A ja volim da poslušam starije. Jebiga, valjda me kaiš tako vaspitao.
Ima još varijacija po pitanju teče, ali složićemo se da su ove tri crte primarne. Opet, najbolja verzija, a to je onaj teča iz Njemačke koji ti dotera Golfa četvorku, sa onim tdi crvenim, al' taj se retko sreće. Valjda zato što je tetka opak baksuz, jebem li ga.
Treba voleti teču.
...opraštam ti reke i ravnice, neke druge stvari, al' neću sitnice...
...Evo mi ga paša! Valjda se setio da mi donese onaj dihtung za glavu...
...Evo mi ga teča! Valjda se setio da mi donese plejstejšn...
...Evo ga ovaj, jebem mu mater... valjda se setio da mi povede i sestru...
-Dobar dan! 'De si, pašo, jeb'o te kurac? Još nisi umro?
-'De si, pašo?! cmok, cmok, cmok
-Evo... išao sam preko Bremena, muda mi se otegla od vožnje. Evo doneo sam vam one drangulije što ste mi tražili... nego, 'de mi je kuronja?
-Eno ga gore, drlji ga na Azijatkinje...
-Ljubi ga teča u vr' kurčića...
-Pašo, on ima dva'es'pet godina, 'lebgajeb'o...
Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...
Definicija je napisana za lovačke priče.
Sveti gral uživanja.
Delatnost koja spada u najomiljenije svakog naroda na svetu.
To je ona delatnost koju obavljamo kada odspavamo cirka jedanaest sati, pa se još tridesetak minuta posle toga prevrćemo i pretvaramo u puding u krevetu.
Prosečan Srbenda je obavlja uglavnom nedeljom, jerbo je samo tada oslobođen posla i misije prehrani dete i ženu sa tristatrideset ojra mesečno.
Dok, dokon, on je obavlja svaki dan, deset plus sati sna i triEs do četrdesetpet minuta prelivanja..
/13:07h/
- Ajde ustani da mi otključaš podrum da uzmem bajs, znaš da ja neznam da baratam tim ključem otkad je brava sjebana.
/dokon oči otvara sedam minuta/
- Ajde šta se prelivaš po krevetu, spavao si dvanaest sati, USTAJ!!
KRALJEVIĆ MARKO I JOVAN TAMBURAŠ
Mili Bože, čuda velikoga,
jali grmi, jal' se zemlja trese,
jal' udara more u mramorje.
Niti grmi, nit' se zemlja trese,
nit' udara more u mramorje,
već putuje mlad tamburašu,
što tamburu mu munja pokreće.
Sokoćalo staro u planini nađe,
pak njime u staro doba izađe.
Iako od kuma drugačije nazvan,
po rođenju pop ga nazva Jovan.
Kad iz sokoćala Jovan izađe,
na polju se ravnome on nađe
pak dok se oko sebe okrete,
Kraljevića Marka on susrete.
Progovara Kraljeviću Marko
Kazuj ko si, odakle dolaziš,
odakle sokoćalo ovo donosiš?
Il' od Boga dobre glase daješ,
il' za vraga laži prodaješ?
Il' si Srbin što ponosno hoda,
il' si još jedna turska uhoda?
Odgovara tamburaš Jovane.
Nit' od Boga glase donosim,
nit' za vraga laži pronosim,
nit' za Turke nekog uhodim,
već sam Srbin i krst nosim.
Krst nosim, ponosim se time,
Jovan od Morave mi je ime.
Hodam ovde na poljima neznanim
jer iz drugoga doba dolazim.
Ja zalutah na jednu planinu,
pa utom uđoh u jednu pećinu,
po pećini ja prošetah malo
pak naiđoh na neko sokoćalo
što se može u prošlost vraćati.
a i u buduće vreme putovati.
Iđah brže neg Sunce preko sveta,
za pet trenutaka stotinu leta.
Tad ga pita Kraljeviću Marko
Oj, junače, kazuj ti meni,
ko to takvo sokoćalo načini?
Odgovara mu tamburaš Jovane.
Biće jednom Tesla od Smiljana,
rođen kad je bilo zlog zemana,
kad robovaše Srbi kod Germana.
Od željeza on će žice uzimati,
pak će munje žicama krotiti,
zrake Sunca staklom hvatati,
glase na kraj sveta prenositi.
On će ovo sokoćalo načiniti,
načiniti i daleko ga sakriti,
gde vuk svaki svoj danik ima,
da ga Srbima niko ne uzima.
Progovara Kraljeviću Marko.
Kazuj kakve glase meni nosiš,
da l' se Srbi Turke oterati,
il' će zulum jošte dugo trpeti?
Odgovara mu Jovane tamburašu.
Turčin Srbijom neće više šetati,
Srbin Turčina daleko će oterati.
Al' će se u dobru opet vazneti
pak će opet u zlu sebe poniziti
i nanovo tuđeg zuluma trpeti.
Ja dođoh iz vremena drugoga,
ja dođoh iz vremena rđavoga,
gde svak bližnjeg lako izdaje
za dva novca svakog prodaje.
Pohlepa i blud zavladaće,
Srbi svoju dušu izgubiće.
Boga jedinog zaboraviće,
na bliženja svoga udaraće.
Popovi od vere odvraćaće,
ljudi molitve zlatom plaćaće.
A uzeli su ljudi jednog dana
sve te izume Tesle od Smiljana
i nevidljivu mrežu načinili,
Internet joj ime nadenuli,
da njome slike i glase prenose,
al' najviše sve laži pronose.
Svak za sebe će doma ostajati,
uz kutije po vas dan sedati
i u zatvoren prozor gledati,
cel' dan s drugima govoriti.
Neće niko vojnu vojevati,
kroz prozor će taj četovati.
Prijatelje će u prozoru držati,
a neprijatelje u dom puštati.
Tvog imena neće se rado sećati,
junaka srpskih mnogi će se gnušati.
Zajauka Kraljeviću Marko,
zajauka, sva se zemlja trese,
pak govori Jovanu tamburašu.
Rasrdi me mnogo, mlad Jovane,
rasrdi me mnogo, al' i rastuži.
Za kog, Bože, sablju ja da sučem,
Za kog, Bože, šestoperac da tupim,
ako će Srbi sedeć' četovati,
kao kakve babe tu naklapati,
a neprijatelju skute ljubiti
i brata svoga nedužnog kuditi.
Idi sad nazad, mlad Jovane,
idi pak moje glase prenesi.
Ko se od svog roda odrodio,
ko veru za večeru prodavao,
ko na Boga na sav glas hulio,
ko nekrst na krst navodio,
ko Brankovića od sebe činio
ko prorokom samog sebe nazvao,
e, tako mi Boga jedinoga,
u snove ću ga ja pohoditi,
ja mu u snu mira neću dati,
miran sanak vala neće imati,
večno ću ga u snu proklinjati,
šestopercem u glavu udarati,
britkom sabljom vrat posecati.
Pojava cestitanja rodjendana preko interneta je oduvek postojala,nekad preko maila,preko privatnog chata,privatne forum poruke itd.. Sa pojavom fejsbuka rodjendan se poceo cestitati javno na fejsbuk zidu.. Okej je ako to napises a poznajes osobu,znas da cete se videti,pa postavis i neku pesmu,neku zajebanciju.. ali cestitanje je najcesce u fazonu,aj kad mi vec tamo desno pise da mu je rodjendan napisacu nesto pa da ispadnem dobar drug.. Umesto da ljudi posalju privatnu poruku,sroce dve recenice,oni se odlucuju za ovaj jadan bezvredan cin.
Neka Nekakva wrote on your wall: Srecan rodjendan :*
Neki Nekakav wrote on your wall: Srecan rodjendan !
Davno nestalo kraljevstvo koje je raslo na plodnim poljima kanabisa, gde su vitezovi u dredovima jahali na svojim jednorozima, koje je cvetalo pod vladavinom Bongogorna sina Bongotorna. Najveći protivnik je bilo mračno kraljevstvo sa Istoka koje je sagradilo ogroman bong nasred poljanje, samo da raspizdi zelene vitezove jer nisu mogli da dođu na red i samo su dobijali duvanje odatle.
Dragi Branko,
Obraćam ti se sa "dragi Branko" jer si nas ti tako učio, ali bih ti radije uputio par komplimenata koje pristojna deca ne koriste.
Još mnogo toga si me ti naučio. Verovao sam ti, Branko, više nego Titu. Tebi i Dejvidu Belamiju. I danas mi je sreda omiljeni dan, ušlo mi pod kožu zbog "Kockice" i "Opstanka". Životna želja mi je bila da učestvujem u "Kockici" i da izdominiram znanjem. Sve sam se nadao da će mi se pružiti prilika iako ni u vrtić nisam išao. Pane i Goca nisu ti bili ni do kolena, na bednog plagijatora Acu Poštara neću da trošim reči.
Kad sam prvi put čuo "Ob-la-di Ob-la-da" hteo sam celom svetu da kažem kako su Bitlsi ukrali muziku iz tvoje emisije.
A onda sam saznao da ti zapravo ne živiš u vrtiću. Pa čak i ne radiš tamo već da si glumac. To sam prihvatio. Nekako. Ali sam barem verovao da si mnogo pametan i da sve znaš i da su te zbog toga pozvali da sa nama podeliš svoje znanje. A o tvojim drugarima tatatatircima sam, uz neskrivenu zavist, mislio da su , sem što su najsrećnija deca na svetu (em žive u Jugoslaviji em učestvuju u "Kockici") istovremeno i najpametniji i najvredniji cvet naše omladine. Dok nisam saznao da postoji i nešto što se zove scenario i da postoje ljudi koji taj scenario pišu a koji se ne zovu Branko Milićević. Pa jebem mu miša, mogao si bar neko pitanje da im postaviš onako, na suvo, da čuješ šta deca stvarno misle. Makar bi se smejali. Čekaj bre, pa još će da ispadne da ni one pesme nisi ti smislio?
Sazreo sam, Branko. Ne možeš više da me foliraš. Čuo sam sve. I da si narkoman. I da si počeo da radiš sa decom jer ti je to bila jedina ponuđena tezga u pauzi snimanja partizanskih filmova. I da ti se osladilo jer je to bilo neiskorišćeno tržište. I da si maltretirao decu na snimanju. Da zapravo uopšte ne voliš decu. Nisam hteo da verujem.
Ali morao sam da poverujem u ono što sam video svojim očima, kada sam ćerku dovodio u tvoje pozorištance i kada sam pola prosečne plate morao da prospem na kineske đinđuve čija nabavna cena teži ka "nula dinala". O ulaznicama da i ne govorim.
I na kraju, još ovo: Kažu da je dobro što je Džim Morison umro mlad jer da je dočekao starost, verovatno bi se pretvorio u cirkusku atrakciju u vidu masnokosog matorog rokera, mozga pretvorenog u kašu od narko-koktela, koji bulazni reciklirane stihove i tezgari za bednu siću. Ali, Morison je bio roker narkoman koji je prodavao svoju priču takvima kakav je i sam bio, a ti si bre, bio dečiji heroj! Ne kažem da bi bilo bolje da si umro mlad, daleko bilo, ali bre, nisi morao da prsneš s mozgom na tako bizaran način. Raša Popov je to barem uradio sa stilom, a ne kao ti.
Kako si smeo da dozvoliš da ti se to dogodi? Ako je heroj mog detinjstva sada izlapeli matori namćor, kako da sebe u četrdesetoj godini ubedim da u meni još živi ono dete sa početka?
Tatatatira i tebi,
Tvoj drugar
Definicija je napisana za Mizantrophy II
Blejač batica, u potpunosti statičan, izrazom lica pokušava da uveri svet da je misterizno harizmatičan. Bilo da stoji u redu za 'leb i mleko, bilo da čeka trolu ili da je na nekom hepeningu, on samo stoji postojano kano gastoski lav na avlijskoj porti. On je tu, centar svog malog hipsterverzuma, zvezda najsjajnija, ljubi ga majka. Unikat iz serijske proizvodnje modernih gluvatora koji umesto krmače u parkiću drži ajfon u ruci i tripuje da je novi Če.
Osećaš da žena koju miluješ prelazi preko granice iza koje NE ne postoji. Nema više otpora, Uzmi Me postaje jedino ime ženke koju divlje ljubiš. Vrelo dahtanje koji sve ubrzanije stiže sa njenih usana dok joj sve dublje zavlačiš ruku pod suknju tera te da ubrzaš... Nestvarna lepota njene kože poklonjena jagodicama prstiju ruke kojom joj skidaš gaćice... Cunami strasti koji ti preplavljuje mozak dozvoljava ti da misliš samo kako da što brže otkopčaš kaiš. Skida ti košulju nestrpljivim pokretima. Potpuno gola, razmaknutih nogu, čeka dok skidaš pantalone. Prilaziš joj, konačno go, osećajući se kao vitez kome ništa od oklopa ne smeta da zarije svoje koplje...
I odjednom puf, magija nestaje – setiš se da moraš da staviš jebeni kurton i krećeš da ga tražiš po džepovima pantalona malopre bačenih jakim volejem kroz rašlje vrata na drugom kraju sobe na sredinu neosvetljenog hodnika...
Jebem te civilizacijo, sjebala si svaku lepotu.
Kurton. Mrzim ga bre. Za kurac pravljen, ni za kurac nije. I on ga mrzi. Ja još i više. Proklet da si od kurca omote.
Sve znam, neželjenje trudnoće, side, picajzle, gonoreje i druge boli mekurac pretnje, ali mrzim pa to ti je. Kao da se štitiš od gripa hodajući umotan u providni omotač. Kao da godinama kucaš po tastaturi koju nisi izvukao iz najlonske ambalaže.
Kad ti treba nisi ga poneo, kad ga poneseš izmalerišeš se. Ili mali ili preveliki. Il je preskup ili će ti pukne kad ga navlačiš. Jebeni banalni balončić. Neprirodan, iritirajući, imbecilan do nepopravljivosti. Sve kvari. Sve je drugačije. Ko tvrdi da nema razlike u seksu sa i bez kondoma, ili nikad nije umočio bez njega ili ni sa njim nikad nije jebo. Džabe mu ukus sveže ubrane papaje ili jagodice bobice, zalud mu izbor boja koga se ne bi postidela ni gej zastava. Ma nema leba od novih kompozitnih mikro fiber materijala koji će mi partnerku, povećajući voluminoznost kurca mojega, vinuti na sedma neba neslućenih orgazama... To bre nisam ja, to je moja Dureks šauma.
Nije slučajno ni to što je u prenesenom značenju Kurton drugo ime za govno od čoveka, ljudsku nulu i tragično izbegnuti abortus od insana. Bez para ni jebanja više nema, zbogom sirotinjska zabavo. Simbol straha od svega i svačega ubio je radost jebanja. Oduzimajući kurcu personaliti vlasnike im pretvara u uniformisano stado. Sprečavajući najpriprodniji mogući dodir kurca organskog i natur pičke postaje savršen simbol modernog otuđenja. Kondom alijenacija braćo po unesrećenom visuljku.
Sloboda kurcu, smrt kurtonima!
- Nađe li ga više?
- Nisam ga poneo majku mu jebem kurtonsku, al' ne brini, naš'o sam u kuhinji neku alu foliju. Ne zatvaraj rernu!
Definicija je napisana za MizanTrophy
