Od svih godišnjih doba najviše volim leto zato što je tada letnji raspust.
Ove godine letnji raspust je najduže trajao. Da, tek sam završio prvi razred, ali sam tako čuo od starije dece. Ovaj raspust je trajao duže zbog nekog čike koga stalno prikazuju na televiziji umesto crtaća. Mislim da se zove Miloš ili Sloba. Uglavnom, njegova žena uvek nosi neki cvet u kosi. Kao nekakva ciganka, uvek moja baba dobaci. Taj čika se posvađao sa nekim drugim čikom i onda je drugi čika naredio da nas gađaju bombama iz aviona. A mene baš briga, u mom malom gradu nije pala nijedna bomba, tako da nisam imao razloga za brigu i raspust sam proveo u igri i šali. Osim jedne bombe koja je pala u šumu mog komšije, ali nije eksplodirala. Nakon toga on je od nje napravio korito za svinje. Kaže da se ne baci.
Tokom leta, mi, deca iz kraja smo se skupljali na školskom igralištu kako bismo se jurili, pravili smicalice devojčicama i igrali rata. Kad mogu odrasli, zašto ne bismo mogli i mi? Najviše sam voleo da posmatram devojčice dok piške u mraku. To je jednom primetila debela Radmila i prijavila mojoj majci koja me je izvoštila prutom. Tata me je samo potapšao po ramenu sa odobravanjem. Sutradan sam Radmili pripretio da ću joj ubiti mačku ako još jednom nešto kaže. Otada više nije dolazila na naša mala okupljanja na igralištu.
Zauvek će mi ostati u sećanju i jedan strašan događaj od kog mi se sledila krv u žilama. Pošto je svako veče nestajala struja, obično sam išao ranije na spavanje ako ne bih otišao na igralište. Jedno veče nisam mogao da zaspim i gledao sam u nebo nadajući se da će naši pogoditi neki zlikovački avion. Odjednom, bela svetlost je zapalila nebeski svod. -U-s-r-a- uplašio sam se kao nikad do tada. Mislio sam da smrt dolazi po mene i da je ta bela svetlost svetlost iz Raja kao u onim serijama što majka gleda gde svi plaču. Gotovo, ubiše me, kao da me nije ni bilo. Srce mi je stalo i nisam mogao ni da se pomerim. Na moje iznenađenje, opet je u sobi bila tama. Kad ja pogledo, čitav sam i nemam krila i onaj krug iznad glave kao u crtaćima. Tad je majka ušla sa svećom u sobu i rekla da je to samo neka sigilalna raketa ili tako nešto i da ona nije opasna. Mojoj sreći nije bilo kraja, bio sam oduševljen jer nisam poginuo kao kakav Kosovar.
Od kolevke pa do groba najlepši je letnji raspust! Jedva čekam da nas opet bombarduju!
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Posebna sorta ljudi koja sebe smatra višom klasom u odnosu na ostale oko sebe. Bar u smislu stručnosti neophodne da se iseku jebene piKtije.
On je samozvani doktor, majstor što ima čast da parom rezova transformiše ovalni tanjir svinjskih ušiju i papaka u ovalni tanjir svinjskih ušiju i papaka sa 21 kvadratom dimenzija 5h5 i 4 pravougla trougla na ćoškovima. Može da se kaže da ovaj lik pomalo liči na onog sa teme "Prosečna srbenda".
Pomalo nadrndan, čeka trenutak da niko ne reaguje, hvata nož, gleda oko sebe i zajebanim glasom izgovara: "Da sečem pihtije, a?" Naravno, mlađi svet zaćuti, slegne ramenima i pogleda u svoj tanjir.
40 dana. Skupila se žgadija da pojede i popije za dušu pokojnika. To se zapričalo, razgalamilo, samo još muzika fali. Da nekog pitaš što su uopšte došli, malo njih bi znalo da odgovori. Iznose se predjelo, paprika u pavlaci i pihtije, onako na svaka četiri čoveka. Brkati čilac gleda, žmirka očima, osvrće se oko sebe, češne za guz...
SECI, PIČKA TI MATERINA!
Taj urođeni nam gen za samoodržanjem. Probali razni da ga unište, modifikuju, pa ništa. Srbin, brav jedan, živi svoj život da preživi. Kako? To nije toliko bitno.
A kad dođe frka, u ulici Akacija dešava se čudo: brav postaje nadčovek!
Proći će golgotu, ožaliti mrtve i izgubljeno, vratiti se nazad u redukovano stado, pa opet isto. Samo od nule.
Neće se mnogo brinuti šta je dovelo do stradanja, niti će izvući naravoučenije i paziti da mu se greške ne ponove. Jok on. Samo će na tren načuljiti uvo iz kog pravca dopire zvuk medenice sa ovna-predvodnika, te pokorno opet saviti glavu ka zemlji. Do sledećeg sranja...
- Ma, aj živeli mi Srbi, brate, da prođe i ovo sranje, nek smo živi i zdravi, na jasen - na jasen, pa šta!?
- Dobro sad, nismo svi živi, a još manje zdravi... Živeli, kažeš?
Boldirati određeni deo teskta. Popularna alatka u forumaškim raspravama.
>Random forum member says:
http://www.blablabla....
Quote:
"tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst tekst"Naprotiv gospodine. Kao sto možete videti u delu koji sam zakrmačio, moja tvrdnja, a ne vaša, je ona koja je ispravna.
>Other random forum member says:
Jedi govna!
Čujete li, počinje? Poluusrano dupe može da sačeka i do reklama. Svesni ste da nije isti doživljaj gledati reprizu reprize i reprizu! Zar ne? Ostavite sve smislene radnje, pošaljite mozak na ispašu i - doživite svim čulima porodicu Kardašijan. Prema nepisanim statističkim podacima muška populacija tri sestre deli na onu koju bi vrlo rado jeb'o, onu koju bi jeb'o i onu koju bi jeb'o ako zagori. Gledajući da prosečan Amerikanac, bez jasnog uputstva da to ne čini, smatra logičnim da opere kućnog ljubimca u veš mašini, a ostatke osuši u mikrotalasnoj, jasno je odakle tolika ushićenost prilikom praćenja da li je očuhu izašla još jedna bora, pa mora ponovo na zatezanje lica (pretpostavlja se da je muško, mada nije naučno potvrđeno), majci gorepomenutih sestara otišao dolar u nepovrat i da li će posle poslednjeg emotivnog kraha sestre moći ikad više da nađu sponzore? Čuj mene ljubav, sponzore.
Sve je lako kad gledaš svet kroz dolare. Istorija ovog rijalitija počinje, IZNENAĐENJE, seks snimkom koji je „procureo u javnost“. Bio je crnac, morala je da se pohvali. Kako su godine prolazile došlo je do trenutka kada su i Amerikanci shvatili da će za ponovno gledanje takvog snimka ipak morati da guglaju, bez obzira na to koliko su strpljivo pratili premazivanje strija, otvaranje fešn radnji i lansiranja parfema (važni momenti u životu svake američke samozvane zvezde), interesovanje za ovaj šou je opalo. Pronašli su neku novu Paris Hilton. Tararara! Srbijo, zemljo američkog izmeta, dolazi ti nova senzacija. Logično, zar ne?
Ne htevši da bude okarakterisana kao porno glumica, ili sponzoruša, a botoks i antitalenat su ubili potencijal za „običnu“ glumu - bi starleta Kim Kardašijan.
Ne, niste ušli na temu boli me kurac na Vukajliji. Šta vam pada na pamet? Otvorili ste srpske novine (tako se bar vode). Pogledate među brojnim vestima o porodici Kardašijan, kojih ima koliko nećete, i vidite - Lamar se vratio kući. Napokon ćete moći mirno da spavate. Sad shvatate da bez ove spoznaje vašem snu nikakav jastuk Kontur ne bi mogao da pomogne. Egzotično: Kim Kardašijan se isplazila i okačila sliku na Instagram. (Meni više deluje kao da duva sopstveni jezik, ali ne bih da utičem na vaše emocije). 3, 2, 1... Osećate li kako vam se život menja?
Definicija je napisana za MizanTrophy.
Forum vam ne radi. Pisem dva sata, i nece da mi izbaci post, sada moram da kucam iz pocetka, prvo to poboljsajte. Posto forum ne radi, pisacu ovde.
Ja sam stari clan. Bio sam dosta aktivan ovde pre 4-5 godina, bio sam 50. po broju poena i procitao sam i ocenio na desetine hiljada definicija, cisto da ne bude komentara da neki novi clan lupa. Neki ce me mozda prepoznati. Ne hvalim se, samo zelim da ukazem na to da znam dosta o ovom sajtu, i da nisam novajlija. Moje misljenje nakon ovog perioda. Dodjem ja ovde ponekada, ali sajt je realno izgubio na kvalitetu. Ima tu starih dobrih definicija, postera i reakcija koje vredi ponovo videti, ali u zadnje vreme sajt zivi "na staru slavu". Ranije sam zanimljive stvari naloazio ovde, sada ih nalazim na drugim mestima. Neki ce reci "Ako ti se ne svidja ovde, sto si dolazio?". Pa i u Srbiji nisu idealni uslovi za zivot, pa mnogi ostaju ovde i pokusaju da promene nesto. Mozda ja ovih pokusavam da iznesem svoje misljenje kako bi sajt bio bolji. Neki ce reci "Pisi na forumu". Jbg, forum ne radi, ovo sam pisao u temu "Predlozi za pobiljsanje sajta", pa nije hteo da se postavi ovaj tekst. Ako hocete predloge za poboljsanje sajta, prvo popravite forum. Dalje, mislim da je sajt bio bolji dok je bio vise takmicarskog tipa, dok su se birale definicije, posteri i reakcije dana. Neki ce reci da je ovako bolje, jer nema hiperprodukcije gluposti. Tada je mozda bila hiperprodukcija gluposti, ali je bilo i pametnih i zanimljivih stvari. Verovali ili ne, neko je produktivniji dok se takmici, makar za te imaginarne internet posene, za koje me takodje zabole uvo. Ovde me niko ne zna, a ni u realnom zivotu ljudi ne znaju da sam ja ovde pisao sve i svasta, tako da je glupo da kometarisete u fazonu "tebi je bitna samo popularnost". Iskreno, jee mi se za popularnost. Dovoljno sam uspesan u realnom zivotu da mi se jee za ovaj imaginarni zivot ovde. Sada sajt nema ni hiperprodukcije, ni pametnih stvari, samo po par gluposti koje se objave sa vremena na vreme i to je to. Sajt se sveo na neke interne fore u okviru foruma i chata. Iskreno, boli me uvo sta mislite o ovome sto sam napisao. Boli me uvo da li ce ovo neko procitati. Boli me uvo da li cete obrisati ovu definiciju. Boli me uvo ako me banujete, sto se mene tice, mozete i odmah trajno (ako hocete), boli me uvo. Boli me uvo i ako ovog momenta prestane da postoji ovaj sajt. Ovo je moje licno misljenje na koji je nacin moguce ponovo oziveti sajt. Mozda ce ovo uticati na neke pozitivne promene na sajtu, a mozda i nece, iskreno, boli me uvo. Pisao bih jos mnogo toga, ali dosta je i ovo. Radite sta hocete, ali ako ce Kaizenu nesto znaciti ova informacija, ja na ovakav sajt dolazim sve redje i redje, ranije sam na sajtu visio po ceo dan, sada dodjem ovde jednom dnevno, pogledam top postere i reakcije (za 2 min), razocaram se i odem. Ako zelite da sajt bude bolji, menjajte nesto. Pozdrav za sve.
Nedelja, 11. septembar 2011. U 21:00.
Nova epizoda Insajdera – (Ne)moć Kaizena.
Naša hrabra istraživačka novinarka Brankica Stanković ulazi u mračne hodnike Vukajlije gde će pokušati da odgonetne neka od najbitnijih pitanja. Ko je Kaizen? Zašto se svi boje moderatora i da li su oni stvarno Kaizenova policija koja guši slobodarski duh ovog sajta, surovo se obračunavajući sa neistomišljenicima? Da li se na Vukajliji stvarno planira državni prevrat i ko je Gorila? Da li je to jedini borac za pravdu na sajtu ili je samo ucenjivač koji hoće Kaizenu da uzme pare?
Ko su Gorilini Svedoci? Da li sile mraka planiraju Kaizenov atentat? Da li je istina ono što tvrde Kaizenovi protivnici da je on zajedno sa Moderatorima uhapsio Caru, jednog od lidera destruktivne struje Kaizenovih protivnika i drži ga u svom privatnom zatvoru u Donjim Pičkovcima ili je Cara ustvari Gorila? Da li je kult Radeta Lackovića samo još jedna u nizu sekti koje su nastale na Vukajliji ili religija koja će na kraju ujediniti svet i šta o tome misli Srpska Pravoslavna Crkva?
Saznajte u emisiji Insajder – (Ne)moć Kaizena.
Brankica Stanković: Kada se saznalo da ću raditi ovu emisiju meni je odmah prećeno i to još više nego kada sam radila emisiju o navijačima. Morali su da mi dodele duplo obezbeđenje. Tamo se dešavaju strašne stvari.
Kaizen: Ucenjen sam od strane Gorile i znam da ima svoje ljude na sajtu koji mu pomažu. Istraga je u toku i mora da se utvrdi ko je umešan pored njega u celu ovu priču.
Ivica Dačić: Napad na Vukajliju je napad na državu i to ćemo zajedno sa Kaizenom sprečiti, a krivce ćemo osuditi na velike zatvorske kazne. Gorila je kriminalac i anti-državni element.
Kizo: Vukajlija je sajt koji finansira Vatikan i Papa, Kaizen je Hrvat, a Gorila Šejpšifter. Novak Đoković je takođe Hrvat jer Srbi su dečki koji ne znaju igrat tenisa.
Zyclon: Prvo moram samo da pomenem da sam primetio česte greške u izgovoru Brankice Stanković kao i svih njenih gostiju i mislim da je to apsolutno neprihvatljivo, pošto televizija koja je veoma popularna treba da promoviše pravopis i ispravnost govora a ne da podjaruje nepismenost naroda, koje je i ovako na jako visokom nivou. Dalje, smatram da je potpuno neprihvatljivo praviti emisiju na nekim polunagađanjima a predstavljati ta nagađanja i polunagađanja kao neke dokaze jer dokaz treba da bude nešto čvrsto i opipljivo a ne spekulacije, pošto je takođe poznat sindrom u našem narodu “Što je bilo na TV-u, to mora da je istina”, i služiti se tim verovanjem naroda je krajnje podmuklo i veoma neprincipijelno. To je sve što imam da kažem.
StefanKostić: O meni kruže razne priče na sajtu, kako se trtim da postanem moderator i želim odmah da kažem da to nije istina i nije istina da sam ja drukao grupu koja je pokušala da svrgne moderatore da bi im se ušlihtao i postao Mod. I po stoti put ponavljam i podvlačim, NE ZNAM GDE JE KULEN!!!!
Black Hole (Moderator): Kostiću ajde idi grli sekvoju ili još bolje, što bi rek’o Jogurt, onako iz duše, idi mešaj malter.
Johnny Kurajber: Ja nemam pojma šta se dešava, ja sam samo došao da vidim da li mi je bejbe tu i želim samo da napomenem NAPRED PARTIZAN. Ovaj, Brankice nisam ja navijač, ja gledam iz fotelje i to. Nemam pojma o nikakvim izlozima, incidentima i tako to. Nek’ uđe u zapisnik.
Ella Kurajberka: Ej srećak tu sam.
Johnny Kurajber: Dušo bež’mo na PVT, evo sa’će hapse.
Roki Bilbao: Ja sam išao ulicom, a dan je bio siv i kišovit, kao i moje misli. Tada se ispred mene pojavio Rade Lacković, dotako me prstom po čelu i nebo se razvedrilo, a moje misli su postale najzad jasne i sve sam video. Obećao sam mu da ću širiti NJegovu reč i tako postah prvi Apostol Radetov, jer On će ujediniti svet i neće više biti rata i gladi a vladaće samo pesma.
Patrijarh Irinej: Ta nova vera je jako opasna i apelujem na ministra Dačića da joj stane na put jer je moguće da baš odatle potiču grešne misli ljudi koji obitavaju na Vukajliji. Glavne krivce pohapsiti a zalutalo stado ćemo mi vratiti pod svoj okrilje.
Dankan Ferguson: OOOO POŠTAREEE, HOĆE DA TE ZABRANEEEE, DA BI STRAJA BIO PRVIIIIIII, HAPSE SVE S VUKAJLIJEEEEE.
SMarko: A đe ja znam šta se događa, ja znam samo da sam lijep i za ostalo me baš briga.
Električar: Mene ako neko iznervira, ja samo uzmem kalaš i najebem mu se mile mame jer ja sam Krajišnik i nije istina da ne znamo gde ćemo na prelo.
Samhain: Mene moderatori non-stop hapse jer tvrdim da je Sinanova muzika lek za ranjeno srce, ali ja uvek izađem sa mardelja i nastavim isto. Ne može mi niko ništaaaa, jači sam od sudbineeee, ne čekaj, to je Tarmi Rićmi, ma i on je dobar, mogu samo da mi pušeeee, oni što me ne voleeeeee.....
Buttinacookiejar: Alo bre decxko Brankice, zašto to radiš? Zašto praviš tako glupe emisije decxko? Opameti se više.
Boris Tadić: Ja se unapred izvinjavam svima koji će ovo gledati, jer ne znam da li će tu biti nečeg za izvinjavanje, pa da to uradim odmah.I još mnogo toga, u emisiji Insajder – (Ne)moć Kaizena. Večeras u 21:00 samo na B92.
E ovako... Pre n'o počnem da serem, čisto da spomenem jednu staru poslovicu... „U kafani radi il' lud il' pijan“. Asocijacija slična psihijatriji. Kao što psihijatri vremenom sliče na svoje pacijente tako i ugostitelji na svoje goste. Il' pak obrnuto. Dakle...
Kafana! Jebeno tesna rupa bez dna. Đavolja varoš prepuna neograničenih resursa koji produktuju more poroka i čak više od toga...
Jedan od mogućih resursa, jeste „rakija“. Ne šljivovica, ne loza.. Već prava grehovača. Ispečena isključivo u đavoljem kazanu. Servirana u maloj crnoj piratskoj bočici sa etiketom mrtvačke lobanje. Poseduje osobine posvađuše i pri tom uneređuje svoje žrtve.
E sad... Njene sluge su Konobari, u ovom slučaju - demoni, legalni lopovi -, koji ti, svojim kombinovanim tehnikama, izvlače zadnji dinar iz džepa, koji si možda namenio za bolesnu babu, opravku juga il' za verenički prsten. Ne matori, boli njih kurac, oni će i to uzeti...
Možeš li se suprotstaviti? Pa ne možeš prika, nemaš ti muda koliko oni imaju aduta. Jedan od ponuđenih jeste adut ispod šanka u obliku bejzbolke, namenjen za krivljenje vilice i prebijanje bubrega. Potencijalni razarač kamenja u istim za šta bi insistirali da im budeš zahvalan, ako naravno dođe do toga. I sve to radi naplate duga il' pak falširanja neke pesme koja im para uši. N'o, da krenem dalje...
Najzajebaniji od svih – Gazda. Poznatiji kao „Lucifer“, šef đavolje varoši. Vlasnik nekolicine demona kojima lično upravlja vezanim koncima kao Đepeto Pinokijom. On je taj baja, koji krije svoje rogove k'o zmija noge, bičuje radnike zarad veće dobiti, maltretira goste jer su ružni i odvratni i nemaju novca koliko njemu treba, pojebe svaku drugu ženu koja se nađe na njegovoj teritoriji, ima para i može mu se...
A žrtve.. Žrtva si ti! Žrtve su nesrećni, pijani boemi prerezanih vena starim, kuhinjskim, tupim, reckavim nožem. Jeboteee,.. Ala to boli! Ma i treba da ga boli jebem li mu nanu, šta seče vene koje pičke materine? N'o, da se vratim na temu.
Oni su zaluđeni tipovi, zaluđeni od abnormalne količine alkohola koju su uneli u svoj organizam, umesto narodnjaka koji trešte iz dana u dan, oni haluciniraju eho razbijene čaše, 'mesto babe od pedes' i pet godina vide mladu konobaricu od sedamnes' leta, koju neprestano štipkaju za guzu. Ako i pojebu nešto ne ginu im bar picajzle il' sifilis. U najgorem mogućem slučaju pada i alimentacija...
I zato brale, pamet u glavu. Ako zagrizeš ovakav mamac, rđava udica ti ne gine. Udica koja se ne skida tako lako...
Definicija napisana za Mizantrophy.
Čovek? Šta znači to? Hodati na dve noge? Imati moć govora? To može i papagaj. Biti pametan? Ne baš. Čovek je nešto drugo. Nešto što ga razdvaja od ostalih životinja.
Sneg do kolena. Više ne hladan, osećaj se ko zna kad izgubio u mojim nogama. Ipak, one same idu. Bez ikakve veze sa glavom, one rade svoj posao. Glava puna misli. Da pukne! One lete bez ikakvog reda, sudarajući se sa oštrim albanskim vetrovima, koji poput žileta režu meso preteći da ogole kosti. Tišina u masi kao na kakvom sprovodu. Sami sebe pratimo do groba, bez ikakve nade da će nas nešto okrenuti od smrti. Čuju se samo fijuci vetra i sneg pod našim nogama. Ponekad neka psovka. Psuju ljudi cara, kralja, sudbinu, sebe, sve živo i mrtvo. Psuju Boga, od koga takođe traže pomoć, Sunce koje ih ne greje ko zna od kad, hleb koga nemaju...
Ah, hleb... Sladak li je kad ga majčine ruke umese... Gorak li je kad je suzama zaliven, onaj vojnički. Obično parče ispečenog brašna sa vodom, služi samo da te drži još malo pre nego li ti metak presudi. Eee, da je bar tog gorkoga. Pa nek je kao pelin, samo da creva ne zavijaju kao izgladneli kurjaci u planini. U sebi psujem kralja, kud nas ne povede u leto preko ovih planinčuga, bar da travu pasemo kao i druge ovce, ne da gladni idemo na klanje. Vetar kida meso.
Pade mrak. Skupljen kraj jednog palog debla koje mi služi kao jastuk ne mogu da sklopim oči. A voleo bih. I da ih ne otvorim više. Tako je lakše, velim sebi. Žmurim i gledam svoja stada. Rasuta po zelenim livadama, dok ja naslonjen na staru krušku grickam travku. Jedno nemirno jagnje trčkara okolo, dolazi do mene da me onjuši. Hrabo li je, i radoznalo. Gleda me krupnim očima i zableja. Majku mu, kao da ga čujem. Opet. I opet? Otvaram oči. I opet ga čujem. Poludeo si, Milorade, velim sebi i sklapam oči opet. Ma čujem ga ja, nego šta! Da li ga Radovan čuje? Radovane, budi se. Budi se, ludače! Eee, Radovane... Sutra ću mu krst napraviti. I popu ću dati očev sat da ga opoji. Ama, odakle se čuje ovo jagnje?! Kroz šumu i mrkli mrak pratim zvuk. Koliba. Arnautska. Uzimam pušku i približavam se polako. A sav drhtim, koj sam moj pošao sam. Budala. Kad me vide Arbanasi gotov sam. I neka. Kroz prozor dopire slaba svetlost lampe. Jagnje sve jače zapomaže, oseća da se gladni kurjak približio. Škripa vrata me preseče i brzo digoh pušku spreman da opalim. Iz tople kolibe izađe žena. Mlada, nema više od šesn'est. Da li je ovo delo Nečastivog? Da li me Bog kuša? Devojka stade i prestravljenog lica gledaše me. Kao jagnje svog izgladnelog vuka. Čekajući da je režeći uhvatim i raskomadam oštrim očnjacima. Držala je nešto u rukama, stezala ga uz grudi kao najvrednije blago. Jagnje se dralo. Gladan sam, njegovi me krici teraju da ga zakoljem i pojedem živog tu, odmah. Devojka, bez ikakvog zvuka, sleđena, krupnim očima me je gledala. Ah, kako boli taj pogled, više od promrzlih nogu i švapskog olova. Dete zaplaka. Skrenulo je pogled mlade Albanke sa mog lica i ona mu šapnu nešto, ljuljavši ga tu sama, nezaštićena. Jebeš ovo, Milorade. Vraćaj nazad. Jagnje utihnu.
Umro sam sutradan. Nađoše me kako sedim na onom deblu pored Radovana gledajući prema kolibi. I pop me opoji dok nas zatrpavaše snegom. Ko bi rek'o, pokvarena matora jajara je za džabe to uradila.
Čovek? Da li životinja, kurjak il' ja'nje? Da li nešto... Ako sam ne vidiš, ne umem ti ja to objasniti, sinovac.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
To je odnos slican onome koji ima seljak prema svome usevu. Obilazi ih, gleda kako su se primile i predvidja kakva ce biti zetva(prema prvim komentarima). Definicije su izlozene razlicitim vrermenskim uslovima (bodovanje ostalih vukajlijasa). Culi su negde da im treba tepati i pevati da bi bolje napredovale, pa im dodelise i ime iz miloste iliti ,,defka,,. Mogu biti unistene ukoliko ih satre grad (negativni bodovi), ali nada umire zadnja (da ce odnekuda naleteti horda obozavalaca i povratiti ga iz mrtvih pozitivnim bodovanjem).Neki razmenjuju iskustva sa komsilukom kako bi se unapredio prinos po hektaru (forum). Neki se, pak, uzdaju u moc molitve pa je upraznjavaju svakoga dana, okrenuti bogobojazljivo ka nebu, no svi oni dobro znaju da je poslednja ipak u rukama bozanstva (citaj:moderator).
Predstavlja prikaz životnih aktivnosti polarizovanih u virtualnom i realnom svetu. Amplituda nije periodična, što je i logično, jer čovekov život nije isti iz perioda u period. Ona povezuje ova dva sveta na jedinstven način, pokazujući njihovu sličnost. Teško je napraviti idealan balans između ova dva sveta, tačnije, to polazi za rukom veoma malom broju ljudi. Na kraju, amplituda oslikava svačiji život na njemu svojstven način u skladu sa afinitetima pojedinca.
U virtualnom svetu: Evo ti forum na koju god hoćeš temu, evo ti milijardu igrica, evo ti Vukajlija, evo ti sve informacije koje te zanimaju, evo ti...
U realnom svetu: Evo ti obaveze, evo ti park, evo ti reka, evo ti pivo, evo ti sport, evo ti ribe, evo ti pasoš, evo ti...
Kako izgleda tvoja amplituda?
Ortak 1: Šta ima brate?
Ortak 2: Amplituda.
Ortak 1: Standardno...
Neprestani pokušaji gašenja kuće u plamenu čašom vode.
Definicija nije pisana za takmičenje "Svi putevi vode u pakao", jer smo Putinka i ja ispali u polufinalu, jbg...
Pala je noć... U sobi ste samo ti i komp čiji kuler zapomaže već duže vreme od prašine... Pališ internet explorer ili mozilu, ideš pravo na Vukajliju, sagledaš svoj profil na kome ti je popularnost porasla za samo jedan je*eni palac... Neaktivan si već danima, nema inspiracije, imaš osećaj da su svi Vukajlijaši zaboravili na tebe i iz dubine stomaka te glođe hladan smor... Jednog trenutka se dosetiš da ti je na pamet pala neka definicija dok si se vozio gradskim prevozom ali ti ni na kraj pameti nije šta ta definicija beše... Ideš na forum, tupo "klik", ni jedna tema u kojoj možeš da učestvuješ, ni jedan PVT... Vraćaš se na profil, popularnost i dalje ista... Čitaš definicije i pljuješ sebe što se ti nisi toga setio i zašto nemaš inspiraciju... I tako u nedogled... Klik, klik...
On/ona (biće muški rod, lakše mi je) je pravi "Lone Ranger" među vukajlijašima. Ima ga par dana, pa ga nema par meseci. Indiferentan je na pluseve, minuse, pozitivne komentare, negativne komentare, pohvale i pokude. Ne komentariše i ne ocenjuje tuđe definicije. Na prste jedne ruke se mogu izbrojati od njega udeljeni komentari u vidu neke nedefinisane haiku mudrosti, u fazonu "pa se ti, ubogi tvorče definicije, sad misli šta sam ovim hteo da kažem". Slike i klipovi se ne kače, trulo mu je, jer se sve rečima lepo može iskazati. Njegovih definicija je malo, ali mu je popularnost ogromna. Ne menja ih tokom pisanja i ne briše nakon istog. Ne posećuje ni forum, niti chat, a o stvarnom druženju sa vukajlijašima da i ne govorimo.
Metaforički rečeno, vukajlijaški Clint Eastwood - pljuga u uglu usana, pončo preko ramena i lagani kas u suton.
Najuvjerljivija laž. Ona u koju sigurno povjerujete dok vam je sagovrnik govori. Iskrni poznavaoci ove tehnike mogu obmanuti dosta ljudi. Političari sa velikim govorima su izuzetni korisnici. Također može se koristit kao i prepričavanje situacije iz života sa ciljem stvaranjem kvalitetnog humora i osobe koji ga stvaraju su izuzetno talentovane za humor. Situaciju za koju se koristi može biti svakodnevna i njena upotreba se koristi tako što se barata sa mnoga istinutnim podacima(pogledaj post ždrepčeve svrši na temi triling iskustvo prim.aut). Čak cijela priča može biti zasnovana istinitnim podacima, ali njena srž nije tačna. Na kraju priče sa humorističnim sadržajem poželjno je da bude razotkrivena od strane autora.
Prije dva ljeta ono kad sam radio u Dubrovniku na kamenolomu zaradio sam neku dobru kintu. Kad sam završio poso napio sam se ko zemlja sve sam pare spičko tu noč, sjebo sam sve ono što sam zaradio za četri mjeseca ostalo mi samo za kartu. Sutradan trebo kući i odem ranije na stanicu, bilo mi dosadno, oni moji ortaci svi rade. Sjedim ti na stanici onaj narod prolazi gore dole, znaš kako je na stanici. I tako sjedim ja kad iz busa sa relacije Doboj - Dubrovnik izlazi anđeo u ženskom obliku, crnka brate, ono nisam nigdje u životu vidio, Jaričeva Andrijana nije ništa za nju, najljepša žena na planeti. Vidim iznosi neke kofere, imala je tri, na svakom je pisalo nešto na turskom, plave boje su bili. Jedva ona to iznosi, vidim niko nema da je čeka i svi bulje u nju čak i žene. Kontam da joj priđem, nemam šta izgubit, a i boli me kurac niko me ni ne zna, ako ispušim nema me čega bit stid. Ja mislim da su to i ostali mislili koji su se zatekli tu. Nekako skupim hrabrosti priđem, pitam jel mogu da pomognem, a ona naravno i još mi se prva predstavi. Ines brate, kako to divno zvući ko što bi reko onaj u kenguru. Odnio ja do taksija, zahvali se i pita me dal bi joj učinio uslugu kad bi kreno sa njom do stana da joj pomognem iznjeti, ne radi joj lift u zgradi a živi na šestom spratu, jedno 10 minuta vožnje od stanice. Bio sam u fazonu ŠKK, jel ovo sanjam, kapiram nisam baš neka reprezentativna pojava, zna me 5 minuta i već me zove u stan. Znam, iskoristit će me ko nosača, nemoguće da nju voda neki tucač kamena već samo oni koji imaju jahte duže preko triest metara, al brate ono kad bi samo gledo bila bi mi satisfakcija. I krenem ja sa njom, do polaska busa sam imo još nekih sat. Onaj taksista nije sklanjo pogled sa onog špigla i jednu ulicu je namjerno promašio da bi duže vozio ne zbog taksminetra već samo da je gleda, razumio sam ga. Nije htio ni da naplati punu cijenu, nešta malo skroz uzeo, nije ni on vjerovo šta je mu je sjelo u auto. Uzmem ti one kofere, teško ko jedna dobra mješalica grube malte, jedva sam ja to iznio, išla je ispred mene i pogled u one obline mi davo snagu. Kad smo došli ispred stana pita on dal bi htio da popijem nešto da se osvježim, da mi se nekako oduži, nudila je i novac, nisam mogao da prihvatim. Ponudila me nekim sokom od grejfuta i nudila mi nešto da pojedem, nisam mogo ništa jesti, sok sam popio. Razgledam onaj stan vidim sama živi ili sam barem stekao takav dojam. Veli ona meni ako nigdje ne žurim da sačekam je 15 minuta da se istušira pa da možemo da se bolje upoznamo, nije odavno srela kulturnijeg muškaraca, valjda vidi i ona da mi bale isapadaju za njom. Našao sam neki viski, popio sam tri, čuo sam da se može duže tako. Projektovo sam svaku moguću situaciju u glavi. Kad je izašla, usta su mi stala.
Odmah je prešla na stvar, ništa okolišanje. Rekla je da je do sad spavala samo sa jednim muškarcem i da ću joj biti drugi. Svejedno mi je bilo, bio sam mnogim drugi. Kad je otvorila frižider sve mi je bilo jasno i bila je prva žena kojoj sam sa sigurnošču reći da sam joj bio drugi. U frižderu je držala neka govnad i rekla mi je da ima taj neki fetiš. Fetip ne bi mogao režirati ni najbolesniji um japanske porngrafije. Morao sam ona govnad koja su bila mjesec dana u frižderu pojesti. Ukoliko bi to uradio mogao bih je posjedovati sedam dana i raditi sa njom šta mi je volja. Velika unutrašnja borba se odvila u meni. Prelomijo je. Jeo sam govna. Nakon prvog, ujedno i najmanjeg, odmah sam povratio. Povratio sam još četri puta, za svako govno po jednom, plus još bonus kad sam završio i opro se.
Čim sam došao prešao sam na stvar, raščupo sam joj gaće i skino sam se brzinom Klark Kenta. Kondom nisam imao, a i da sam ga imao ne bih ga stavljo. Kad se namjestila u dogi pozu, sekund prije akcije osjetio sam neku ruku na ramenima i poznat glas. „Hajd ustani Denise, zakasnit ćeš na poso sine“
"Idi kevo u kurac, što me nisi probudila dok sam govna jeo"
Vreme ovde teče sporo. Letnji raspust kod nas traje 5 sekundi. Jebeno predugo!
Obožavam da radim! Posao me pokreće! To je ceo moj život i samo to znam! "Radi, nahrani Glavnu i zbrini Malene!", to je moj moto. Lovim i skupljam! Akcija!
Imam dva prijatelja: m487602 i m487607. Upoznali smo se još u porodilištu, jer sva trojica smo rođeni u razmaku od 7 sekundi od iste majke. Od tad smo nerazdvojni... Već tri duge nedelje. Pre neki dan bio nam je rođendan. Dvojka se prvi našmrkao feromona i ispeglao po skakavcu. Spalio mu je antenu kiselinom. Kakav je to car! Obožavam ga! Skakavac nas je ionako davio po ceo dan i odvlačio od posla. Mi smo se smejali a on je plakao. Kažu da mi mravi čudan smisao za humor imamo. Sedmica, kako ga od milja zovemo, klimnuo je antenom. Morali smo nazad na posao.
Čuli smo priče, a dvojka kaže i da je video - sto posto sere jer je najstariji, da posle plođenja otpadnu krila i mnogi ne prežive. Kakve kurac polne bolesti, odma crkneš, nema te, obereš bostan - šta god to značilo! Stoga je naš trojac odlučio da ćemo i ovaj letnji raspust apstinirati! Ako ništa ne kresnemo - nećemo ni umreti. Logika je jaka ovde!
Neki dan na poslu našao sam poveću mrvicu. Odlučio sam da je uštekam za raspust. Prijatelji su me s prekorom gledali kao lopova, ali su ipak prihvatili. Kažu da ih navodim na zlo i da veruju da ću prvi prekinuti dogovor, kresnuti nešto i umreti. Ne ljutim se ja, možda su u pravu...
Polako je stigao i raspust, našli smo se dve sekunde pre početka. Podelio sam onu mrvicu na tri bratska dela (meni najveći) i počeli smo grickati. Bilo je sjajno. Ne znam kako su mravi živeli i šta su jeli pre neko što su Velika stopala počela praviti hleb. Pojeli smo mrvicu i raspust se završio.
Jedva čekam da opet nađem mrvicu. Jebeš raspust!
ps. mrzim i vanilin šećer!
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Napravise umetnost od toga!
Ako se odlucite da citate definicije od jednog autora,morate paziti da ne ocenjujete previse,jer mozete da budete banovani zbog lajkovanja ili hejtovanja njegovih definicija!
Izvor:
Forum Vukajlije
Izraz koji postoji od vajkada, ali je retko u primeni s obrzirom na širok spektar domaćih sočnijih izraza koji su u potpunosti potisnuli osnovno značenje ove reči koja u slobodnom smislu označava osobu koja je niko i ništa.
Osim ako vam matori nisu bili iz stare aristokratske porodice i imali generacijama unazad trve germanskog batlera sa magistraturom Bečke akademije za poslugu - odsek nosati ''nosači'' srebrnog platoa, za nikogovića je većina nas čula čitajući Mikijev zabavnik pre više od dvadeset godina, i to je bila najjača psovka koju ste mogli da nađete tamo. Ali sam je uvek začinio čitajući je kao 'nikogovnić', čisto da zabiberim malo.
Neće Paja Patak da psuje pred širokim maloletnim auditorijumom svoje kolege, za razliku od svog hibridnog rođaka Puja.
Paja Patak:
- Pujo bre, što bre ne'š da mi pozajmiš par soma evra za operaciju Vlajinog tumora na mozgu? Što me jebeš tako kad nije vreme za to, mojne si nikogović toliki...
Pujo Šotan:
(jebem Paju dupe mu pomeram pare ne dam)
