Kaže se za vodu za piće sumnjive bakteriološke ispravnosti.
- Brate, žedan sam k'o pas, je l' mogu da se napijem vode s ove tvoje česme?
- Ma možeš i da se najedeš, ako mene pitaš.
- Kako misliš da se najedem?
- Pa fino, matori, ima kamenca mo'š Skadar da sazidaš, a o planktonima da i ne pričam.
- Znači, ti je ne piješ? Pa šta ću sad?!
- Otvori sebi pivo k'o čo'ek, eto šta ćeš. Jebeš vodu, ne valja ni u opancima.
- 'Si siguran da nije dobra? Meni izgleda normalno.
- E jebi ga... Eno ti je prenoćila u onom kanisteru kod vrata, skokni da vidiš mapet šou na dnu i sve će ti biti jasno.
Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.
Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?
Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.
Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...
- E, pa, dragi roditelji, ovo je moja nova verenica, Alison!
- Namaste...
- Šta reče, bre?!
- Ćale, to znači „zdravo“ na indijskom, ne budi rudimentaran, molim te...
- Kako sad „na indijskom“, sine? Ti si meni i tvom ocu rekao da si je upozn'o tamo preko bare. A i „Alison“ mi zvuči nekako američki, šta znam...
- Da, kevo, Alison jeste Amerikanka ali je poslednja tri meseca bila u Indiji na spiritualnom pročišćenju pa je prihvatila njihove nači...
- Da tebi tata odmah nešto „pročisti“, sine. Nemô slučajno da se desi da mi OVA OVDE budućim unucima meće tačke na čelo i udara u gong 'mesto da ih vodi u crkvu. Mogu ja da budem još rudimentarniji, ščuo!?
Veri mač gud zajeban lik. Tokom vožnje će se truditi da po svaku cenu izbegava prečice, pričaće viceve iz vremena Gruča Marksa, psovati, puštati turbo folk, i da kreće sa pitanjima. Ko si? Jel ti ćale bio na ratištu u Bosni.? Čime ti se ćale bavi? Čime se ti baviš? Ono što svakog taksistu čini jedinstvenim je izgovaranje gore navedenih pitanja uz odbijanje dimova, I blaženi osmeh na licu koji je imao i Jusuf-paša daleke 1702, u Carigradu dok ga oralno zaovoljava mlada orijentalka. Druga situacija je dolazak na odredište na koje si želeo da stigneš. Tada se iz nadrkanog kromanjonca pretvara u slatkorečivu čivavu. sa ciljem da zadrži kusur. Ako to ne upali, brojaće pare u novčaniku sve dok se ne smiluješ I polkloniš mu kusur.
Nepisano pravilo divani da je najgori taksista u velegradu. Posle se pitate zašto ljudi idu pre trolom, busom nego taksijem.
-Majstore, do glavne autobuske!
-Evo, evo, ček dupalim cigar, e tako. Oklen si?
-Uhm, jel moš da požurite kreće mi bus za petnes minuta?
-Pi, kakvi ste vi južnjaci napadni, sve bi nešto da se žuri…. Im’o sam komšu sa naglaskom sličnim tvojim , onomad polomio ruke kad je isp’o sa traktora. Otkazale kočnice, a on brže bolje pa sa mosta, kao da se spase. A pokojni Momir, isto mu se onomad desilo, spičio se traktorom u drvo, našli ga čitavog, lep k’o živ.Ma lud čo’ek obe ruke slomio…
-Majstore, oš krenuti ti danas? Pet minuta smo u taksiju.
-Ček, samo da pustim Šemsu… Opa! Ajmo!
Mučna i surova igra veoma popularna u vozilima gradskog prevoza. Stekla je ogromnu popularnost i na ovim prostorima zahvaljujući nehumanim uslovima za boravak u prevozu, usled čega se javlja neopisiva potreba za ispoljavanjem svojih sadističkih potreba i zagorčavanja iovako kranje stresnog puta slučajnim saputnicima. Za revolverom, u srpskoj verziji za peršunom i cegerom, nalaze se heroji kamenog doba, moćni ratnici koji se bore protiv nevaspitanih mlađih generacija drogera, njhovo veličanstvo, babe! Naravno, u njih se ne ubrajaju urbane nalickane beogradske ženice od šezdeset i kusur godina, već stariji i ruralniji primerci. Ostali učesnici igre, tj. žrtve su svi putnici mlađi od četrdeset godina, a u nekim verzijama igre i ta granica se gubi. Igra počinje ulaskom našeg revolver-cegeraša koji započinje igru zavrtevši svoj svemogući pogled po autobusu. Onaj na kojem se zaustavi babin urokljivi pogled osuđen je na suroviju kaznu od one koja je primenjivana u originalnoj verziji igre - smrt u najgorim mukama usled gušenja u revolver-cegeraševom neodoljivom telesnom mirisu, a ukoliko je na podijumu za igru gužva, primenjuju se i metode prebijanja žrtve (koja sedi, normalno) cegerom, svežim povrćem sa pijace, nekom motkom ili jednostavno dupetom koje će sesti preko vas ukoliko odbijete da ustanete.
Lastuša socijala, 50°C, pun kurac ljudi i onih koji se baš i ne mogu tako nazvati.
Nekako uspevaš da se dočepaš mesta, sav srećan vršiš fotosintezu i bleneš kroz prozor, pomišljaš kako ti je ovo srećan dan, mrtav si umoran, a još i sediš, ej, u Lasti. Četvorotočkaš koji je neko iz zajebancije nazvao autobus zaustavlja se pred prepunom stanicom sa koje četvrtina kreće ka tvom već prepunom basu, među njima bar dva'es divljih baba. Moliš sve bogove za koje si čuo i usput izmišljaš još pedeset njih da te zaobiđu samo danas, a sutra ćeš ('oćeš, kurac) ustajati i mlađima od sebe. Ali, vraga! Točak se zauštavio upravo na tebi, konstantuješ dok ti prilazi odnosno trči ka tebi jedan primerak ove nikad-izumirajuće vrste. Praviš se lud, pričaš sa svojim prstima na nogama, ali ne vredi, ceger ti je već zgnječio svaku hrskavicu, a nos je sam sebi kosti polomio u pokušaju samoubistva. Game over.
Isto što i nabasati, ali brže za zeru i sa manje očekivanja. Ni pet ni šest, naći se u neočekivanoj situaciji. Da li u nebranom grožđu ili u loju k'o bubreg, odlučuje viša sila.
Gospodine Savo Stevanoviću, da li je tačno da ste dana dvanaestog jula, na Petrovdan, 2010. godine ispred seoske čitaonice Monako držalom od krampa naneli teške telesne povrede Mitru Laziću, zvanom Abadžija, ljubavniku vaše žene Radojke, u daljem toku suđenja referisanog kao žrtva M.L.?
Druže, ovaj - gospodine sudija, nije tačno. On je sam neletio na držalo, ne od krampa, nego od budaka. Petšest puta.
Št'?!... Hm... Izvinite, gospodine Savo, molim Vas, objasnite kako to "naletio"?!
E, sad kako - ja sam seljak, poljoprivrednik, nisam školovan čo'jek k'o ti. U šestom razredu jedva dvojku iz fizike izvuk'o. Božije davanje, mečšini...
Opste je poznato da se nasi prevodioci i ne trude toliko oko prevoda filmova i serija kod nas, valjda im dosadi posle 10 min ili je u pitanju nesto drugo, nikada necemo saznati. Elem, evo nekoliko primera "tacnog" prevoda:
Serija Prison Brake, Majkl govori Sukreu:
"Drop the sheet Sucre" (aludirajuci na to da prebaci carsav preko resetki)
Nasi prevode:
"Prospi govna Sukre"
Serija Simpsonovi, homer na stadionu bejzbol utakmice dobacuje sudiji:
"Judge go home, you ruined the game" (Idi kuci sudija, unistio si utakmicu)
Nasi prevode:
"Sudija upisanko, mlaz mu krenuo tanko"
Film "Airplane (1980)" - pilot poziva u pomoc centralu govoreci u radio stanicu:
Mayday! Mayday! (disstres signal eng.)
Nasi prevode:
"Majski dan!" "Majski dan!"
Takodje: Glavni lik gleda sa aerodroma kako mu odlazi avion, a ortak mu kaze:
"Hurry you gonna miss that plane" (pozuri propustices taj avion)
Nasi prevode:
"Pozuri, nedostajace ti taj avion"
Serija Prison Brake - Majkl se sprema da izadje kroz rupu koju je napravio u celiji, da bi nacrtao djavola, a Sukre mu govori:
"Give 'em hell" (Priredi im pakao)
Nasi prevode:
"Najebi im se keve"
Scena u LOTR - Vojska u sumi napada Gimlija, Aragorna i Legolasa:
Aragorn: "Legolas, fire a warning shot past the bosun's ear."
Nasi prevode:
"Legolas, sibni jednu hajvanu kraj uveta!"
Sleng za boga i batinu u zemljama brdovitog Balkana. Najčešće skorojević i mufljuz koji se na mufte uvalio jer je bio podoban nekoj strukturi pa sada vedri i oblači, muze silovito a grabi bahato. Iz opanaka i ručno zakrpljenog gunja, uskočio u firmirano eleganci odelce, vodeći se krkanskom maksimom: "što se više žabarski kreator, šupakmeraklija hefta u rčminu, i što je skuplje - odelce ima veću vrednost." Preko stomačine pustio kravatu kao kastom-mejd belu trkaću štraftu preko haube VW Bube, a na nožurde, sviknute na gumene opančiće, natakario uglancane cipele, ali samo sa šiljatim vrhom lebgajeb'o. Dosta stvari se može uraditi za tridesetak srebrenjaka, pa i od zabagrelog kokošara napraviti iluziju gospodina...
Od sveg tog perja i šljaštiluka, kravata ima najvažniju evoluitivnu vrednost, kao bodlje u ježa, brzina u antilope i oko u sokola. Kravata-totem koji ima magijsko dejstvo u očima našeg sveta: "propisno se utovi, prevuci kravatu preko stomačine, malo laži i smeškajući se izreklamiraj porcelansku protezu, rukuj se sa seljacima, ispeci vola i povedi trubače - i voala - uspeo si u životu!" A naš svet, od Turaka preko Austrougara i najvećeg sina naroda i narodnosti - Tita, uduvek je, i pored lažne želje za kurčenjem i traženjem slobode, oduvek je krišom i želeo tiranina, delomično jer voli da se samosažaljeva, a delomično jer mu je sama institucija demokratije oduvek bila nakaradna: "Pu, ko će sada misliti svojom glavom?!" - oduvek je bilo lepše biti ovčica, ali ovčica lažno nabeđena da je neki uber zajeban predator - jer, složićeš se, lepo je i živeti i u nabeđenju zajebanosti.
A institucija govnjive motke i kuke i motike postoji kod nas samo u slengu i bajkovitom predanju "kako je nekad, nekome popizdilo, uzeo motku pa Bećir Agu po leđima pešest puta... nakon toga je postao najveći jebač u kraju, seljančice se straobalno ložile sa njega, neki Saša Matić-Filip Višnjić sklepao par pesmica o njemu pa ih na prelima u G-duru cepao na bis... trala la... trala la..." Veoma lepa uspavanka narodu koji se odvajkada kurčio slobodom, a nikad nije stvarno voleo gledati uspravno. Navik'o je da šuti i skuplja mrvice sa stola vlastodržaca, kako se koji smenjuje u jahanju zadružne kobile. Oduvek je očekivao tiranina da mu te mrvice baci, nekad je to bio Nemanjić, nekad Ismail Aga, a naposletku kravataš je došao kao uglađena i modernija verzija viševekovnog poriva za proživljavanjem Štokholmskog sindroma. Vremena prolaze, ali naš narod i dalje ne poteže tu dugo spominjanu govnjivu motku, a ta dugo obećavana kuka i motika se dižu kao ćuna već četrdeset dana umrlog stogodišnjaka - jebiga, lakše je oduvek bilo skinuti gaće i naguziti se, biti u ulozi jebača je ipak malo zahtevnija rabota. Kravataš to dobro zna, ipak je on "narodski čo'ek".
Ni nema ih mnogo. Uglavnom se sve odnose na seks ili alkohol ili oba pomešano. Tekstovi Turbo-Folk pesama govore o teškim socijalnim problemima kao što su: snalaženje na javnim mestima u alkoholisanom stanju ili kvantitet i kvalitet seksualnog odnosa. Najčešće prvu vrstu pesama pevaju pevači a drugu pevačice. Izdovjiću nekoliko izvođača i za svakog po jednu pesmu:
Kao prvo, obradiću Sanju Đorđević koja izvodi pesmu "Svetlo crveno". Tekst pesme ide ovako:
"Svetlo crveno u mojoj sobi je
To je svetlo zeleno da noćas imaš me
Mala kamera neka snimi sve
Sutra bićeš deo moje seks kolekcije"
Očigledno je da se u ovoj pesmi radi o seksu i to ne o bilo kakvom seksu već seksu uz atmosferu obojenu u crveno, što dodaje kvalitetu. Poruka refrena ove pesme je sledeća (bez šminke, bez metafora):
"Prazna mi je gajba, dođi da se jebemo, ja ću da te snimam dok me karaš pa ću sutra da se samozadovoljavam uz taj snimak".Sledeća pesma je "Anonimna" od čuvenog i iskusnog pevača Slobodana Vasića! E, ovde već imamo i prisustvo alkohola u krvi. Naravno, i seks je tu, opet, ne bilo kakav! Ovaj seks je anoniman i zaboravljen, jedino što je ostalo od njega jeste "Anđeo u krevetu". Tekst prve strofe ide ovako:
"Još uvek mamuran
Sve mi nejasno u glavi
Da l' je noć il' da l' je dan
Neka mi neko javi
Pored mene anđeo spava
Ne znam šta će tu
U mom krevetu"
Ovo nam govori o pesnikovoj pismenosti: "Da l' je noć il' da l' je dan". Kapiram ja da je to tako zbog "pesnikove slobode pisanja", ali stvarno zvuči bez veze. Nego, sama srž, poruka ove strofe je sledeća:
"Sinoć je bio dobar provod, našljokao sam se kao stoka. Sada se rastrojen budim i skapiram da pored mene leži dobra pička! Kako to da sam ja seljober odveo takvu ribu u krevet (verovatno je i ona bila narokana)? Nema veze, makar sam je overio!"I poslednja pesma, kao vrhunac ove definicije, za posmatranje je "Hotel Casino" izvedena od strane najveće domaće estradne umetnice Jelene Karleuše! Ona je previše vruća za metafore, stoga, ona ih ni ne koristi:
"Napravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće dete sreće
Sve će da mu ide
Svi će da mu zavideNapravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće milioner
Biće smrt za žene
Kao ti za mene"
Iz gore priloženih strofa vidimo da Karleuša veoma direktno i bez ustručavanja izjavljuje svojoj simpatiji da želi seks na licu mesta.Ono što povezuje ove tri pesme jeste SEKS! Zato, deco, imajte seks sa svime i svakime, sa kondomom ili bez - potpuno je svejedno, jer seks je smisao života!!!
Kako mislima, tako i pokretima ponavljati jednu te istu radnju, ne nalazeći ništa novo; iako je cilj sasvim suprotan - potraga za rešenjem. Dakle, vrteti se u krug sa namerom da se reši, tebi u tom trenutku - nerešiva enigima.
- Da joj priđem ili ne? A šta ako ima dečka? A i ja imam devojku... Ako priđem koju takiku da koristim? I da joj se ne svidim, samo ću dobiti korpu, šta je to? - ništa, razmišljao je u sebi. Pa opet on u sebi, da joj priđem ili ne? A imam devojku, ne smem joj to raditi. A možda i ona ima dečka, pa ću korpu da dobijem, ali to je ništa... I tako u nedogled opisivao je krug.
- Šta je ona tražila sa njim? Moram to da je pitam, pričali su celo veče. Ali šta je loše u tome što su pričali? - ništa! - vrteo se po sobi sa namerom da je pozove na telefon - ali sramota je biti ljubomoran, ali opet šta je ona tražila sa njim? Šta je loše u tome što nu pričali - ništa! Buncao je u sebi opisivajući krug kako mislima tako i koracima po sobi.
- Ako joj bacim po faci, razmažem sminku nateraću je na suze, pa će da se naljuti, ali to je zadovoljstvo! Možda je i njoj zadovoljstvo. A mogu i po sisama. A? Bolje po faci! - Ali naljutiće se. Uostalom šta ima loše u tome? Ništa! A šta ima dobro u tome?! Svašta, sa moje strane. Da joj bac... :svrš: U kurac! :ode sve u kondom:
Autohtona bosanska dobričina čije ime nema dodirnih tačaka sa srećom, jer Srećo je Nesrećo. Radi boljeg razumjevanja teksta oslovljavaćemo ga velikim slovom.
To je onaj ubogi komšija koji će vam bez pitanja pritrčati u pomoć prilikom cijepanja deset kubika čvornovate grabovine i galantno odbiti bilo kakvu novčanu nadoknadu, iako su mu sitna djeca željna svega kod kuće. Naivan i pošten, ali uvijek na svoju štetu. Kada bi bio iole obrazovan, vjerovao bi u kosmičku pravdu i "neko to gore sve vidi".
Naučen odmalena principima od kojih neće odstupiti ni za živu glavu, pritom nemajući misaoni kapacitet da ih primjeni u zavisnosti od situacije, svojevoljno će biti onaj sa dupetom u procjepu.
Srećo je autohton zbog imena, ali Sreća kao pojavu je moguće sresti i drugdje. Na Srećovim leđima počiva svijet.
- Da vi'š, ženo, šta mi se danas desilo na poslu! Dok sam istres'o kantu za smeće u kontejner ispade iz nje jedna crna kesa. Ja se sagnem da podignem, kad ona puna para! Utom ti priđe jedan prolaznik, ka'e - Gospon smećaru, pa to je moja kesa, greškom sam je bacio umjesto kese sa šnenoklama.
- I, šta ti?
- Vratim mu ja kesu, kad on nazor 'oće da me časti, veli, pošteni nalazač... Ma. rek'o, neću ništa, vidim da si dobar čo'ek. Mene je pokojni otac učio: S ciganima - ciganjski, s gospodom - gospodski...
- :drhtaj u uglu usana, beznadežan pogled u očima, kratak pomaz po glavi: Moj Srećo... Ajde da večeraš.
- Šta je za večeru?
- Popara.
- Ope'?
- Jope'.
Prema igrici "GTA - San Andreas" - mnogo slabašna sorta. Grančice. Za razliku od prizora koji se mogu sresti u Srbiji, u kojima bandera skoro prepolovi neko auto u slučaju udesa, u gorepomenutoj igrici stvari stoje drugačije. Ako je igrate po prvi put, ako izgubite kontrolu nad autom i udar u banderu je neizbežan, očekujete da će se vaše auto mnogo oštetiti i da će vas bandera odbiti nekoliko desetina metara od tačke udara, kao što smo i navikli. Ali, neočekivano, pokosićete banderu i nećete narušiti ništa drugo do estetskog ugleda auta... Ako ste iskusniji igrač, najveća poslastica u bežanju policiji. Stvar možete ponoviti i sa jačim motorom. Ista stvar i sa semaforima.
Kragujevac 2011. Tri brata se voze u autu koji im je poklonio otac. Jedan osamnestogodišnjak koji je tek položio vozački i dva sedamnestgodišnjaka koji jedva čekaju svoju priliku. Primer predstavlja bukvalizovanu frazu: "Nekada deci niste morali da napišete >>ne pokušavajte ovo kod kuće<<"
...
Rale(vozi Mečku): "Divi kožno sedište, modernizujemo se bato."
Mićo(na suvozačevom mestu, izbacio glavu kroz prozor): "E bato vidi onu banderu kako je tanka, kladim se da možeš da je pokosiš kao onaj Karlo iz San Andreasa bato"
Žika: Ne bre! Šta radiš to....
*Bum*Tras*Urlik*
Rale(u jednoj polovini auta): "Batoo .. kukuuu.. Novi auto, ubiće nas ćale."
Mićo: *muk*....
Dva dečaka na severu Filadelfije vise na Fejsbuku i gugluju vesti iz sveta na poznatim Američkim sajtovima.
A: "Hey, check this out. Some losers tried to drive over a traffic light like in that game."
B(deveti put udara u banderu njegovom igračkom-džipom pokušavajući ne znam ni ja šta.): "Yeah. What fools. Everybody knows that's impossible."
Svesno i lukavo ševrdanje levo-desno tokom razgovora, kako bi se izbegla škakljiva tema i umanjila narastajuća neprijatnost.
- I? Kako se osećaš sad kad je otišla? Jel te hvata nostalgija, puštaš sentiše i to?
- Ma jok. Eee, kad smo kod sentiša, u petak nastupa neki bendić u centru, zamolio me pevač da dovodim poznanike...
- Ma ko ga jebe, ja te lepo pitam. Otvori dušu, čo'eče. Nije malo četiri godine, mora da ti je mnogo značila...
- Da, četiri godine zaista nije malo. Čovek prosto da se zapita da li će doživeti sledeće svetsko...
- Što me jebeš?! Vozaš u cik cak sve vreme, odgovori mi k'o čovek!
- Kako kažu, otkad nje nema spavam kao beba: budim se na svaka dva sata i plačem...
- Dođi te zagrlim, bratić moj! :šmrc: KONOBAR, DEDER NASPI JOŠ JEDNU!
Svi imamo takvog prijatelja, drugara. Ponekad je on taj jedini pravi među njima, a ponekad i jedini. K'o brat rođeni. Elem, on je tu za sve. Da sasluša šta baljezgaš, da te natjera da se ostaviš droga, da ti skrene pažnju da se nisi, recimo, okupao, obrijao. Da te spusti na zemlju, da te podigne kad padneš dok se pijan vraćaš mračnim ulicama, da ti kaže da seoski putevi nisu stvoreni za brzine preko 50 km/h. Da sluša kako u nedogled pričaš dok puštaš mašti na volju, da sluša o tvojim snovima, simpatijama, ljubavima, nejebici, bolestima, tufnama, bubuljicama, aflatoksinima, o novom Cecinom albumu, o metalikama, o zavjerama na Vukajliji i mnogo štošta drugog.
I da, uglavnom, kaže da mu se prosto jebe za sve to.
- I da, nisam ti pričao za ono što se sinoć desilo.
- Ne želim da čujem.
- Idem ti ja gradom i sretnem Miću. Bokte, nismo se 9 godina vidjeli.
- Aha...
- I kažem ja njemu "De si Mićo, sto godina, e!" a on ništa.
- Aha...
- I ja ga ono, po ramenu, kad se okrenu čo'ek, ne znam ko je uopšte.
- Možda neki glumac iz Bolimuda, Šerloče?
----------------------------------------------------------------------------------------
Krajem XIX vijeka:- Dragi gospodine, ne bi li ste malo izašli i recimo, prošetali duž keja ovog predivnog sunčanog dana?
- Ne hvala, radim na ovom uređaju već dugo vremena i...
- Baš zato biste mogli da prošetate, da malo odmorite mozak.
- Ipak ne. Ostavimo šetnju za drugi put.
- Kako god kažete gospodine.
----------------------------------------------------------------------------------------
Elementarno, dragi moj Votsone.
Tačka gomilanja utemeljenih sirovina koji učestvuju u masovnoj tuči.
- Kako prođe vikend?
- Uff, šuti... Ja i Šone pravili zijan.
- Šone Minkica?
- Pa čuj, s obzirom na ono od sinoć, ne bi' baš rek'o da je minkica. Dobro smo se borili sa ruljom.
- Gdje ste bili?
- * Ticijano, Osojnica. Jebeno mjesto, likovi nose lance od motorki u džepovima, čakije su išle k'o djeca u školu. Obmotaju se žicom jedno 3-4 puta da ih ne raspori neko. Odmah kraj diskoteke je put, jednog momka su držali na terasi sat vremena i čekali da naiđe auto da ga bace na put.... Pičetina žalosna, 6 riba 4 zuba, katastrofa, ali se lako ogrebati za snošaj zato što su mahom kurveštine. Kako završiš posao u šumi tako bježi kući dok ne saznaju da vas nema, ne gine ti nož u bubreg. Stoka.
- I šta se desilo?
- Ma Šone bac'o fleške nekoj brđanki i odjednom se stvori guta.
- I vi dobijete po pičci?
- Malo morgen. Katanaćo, rođače! Dvojica su mi neletjela samo tako.
- Vidim i tvoje oko je naletjelo na nečiju ruku, hnjo hnjo.
- Ori, ori, naorat ćeš!
-A jes brate bila ružna, za medalju.
-Pokoj joj duši, i o pokojniku sve naj, al jeste bila gaborka.
-Bila dobar čo'ek.
-Al ružna. Nisam siguran dal ga je ikad primila. Ko bi to mogao uraditi?
-Trebalo bi joj napisati epitaf ''Vraćena neotvorena'' (prigušen smeh)
-Alo bre šta vama fali? I samo da znate, nije otišla nevina...
-Ne seeeri? Ko jebote?
-Šaja
-Šaja strvojeb?
-A ko bi drugi oskrnavio groba?
-I to što kažeš...
-Prašio je na nekoj žurezi, a pijani Paja gledao i bljuvao. Kakav to prizor mora da je bio...
-Ha-ha-ha-ha!
-Tiše stoko pijana! Sa'će pop...
Tobogan izjava osobama koje misle da je za određenu radnju presudno oruđe, a ne shvataju da je najjače oruđe u njima samima. Nesvesni da ako skrenu fokus sa predmeta i usresrede se na samu tehniku, srčanost i želju, mogu postići daleko više. Jer iza svakog svijetlog oružja se ipak krije samo mali, nesigururni, upaplašeni čovečuljak.
-Šćepakadabra: Joj matori vidi šro sam uzo nove kope, Neke Mercurial, k'o Kristijano ima da pokidam! Ti samo šalji lopte u prostor a za ostalo ću se ja postarati.
-Sale kapiten: Ok. Aj sad pali...
I GOOOOOOL!!! Marko Šćepović!!!
-Vidi molim te ovog Šćepovića vezaru, iz pet stopostotnih šansi on je dao jedan go i sad se busa u grudi ko da je oslobodio Beograd.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Konstantin: Aj dotu pičko! Kupio sam novu Blizard tastaturu pravljenu specijalno za dotu, devet somića, al kida! Znači sad mi nema ravnog!
Stefan: Aj pešovanu.
FIRST BLOOD!!!
-Konstantin: leave the game.-
Stefan: Ha-ha. Mali iskompleksirani nub-liver.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Joj nemam ni za cigare...
-Ma pusti sad to nego da ti pričam što sam kupila platinasti vibrator. Sa-vr-šen-stvo! Misli znam da je glupo, ipak ti nemaš ni za has a ja se ovde rasipam, al' šta ću...
-Ma opušteno. Mene moj Dragan jebe! OPAAA!
Ovaj izraz nepravilnom upotrebom reči apel postaje jednina. Otkad su izvesni voditelji i vlasnici televizija, produkcijskih kuća i slično počeli da apeluju na jednu osobu koja je sa druge strane žice, široka narodna masa označava ogromnu, neotesanu gromadu od čoveka koji zove iz Prijepolja ne bi li pozdravio takmičara iz njegovog rodnog kraja. Široku narodnu masu karakteriše nepristojnost, vrhunsko poznavanje folk muzike proteklih 30 godina i to da ma koliko mu govorili da utiša i priča telefonom, on uporno viče u televizor.
Voditelj i vlasnik produkcijske kuće:"Dobar dan, direktno ste u programu, izvolite?"
Radoslav iz Prijepolja:" Aloooooo, SAAALEE, ođe Radoslav, želio bih pozdravit' mog čo'eka Đurašina, što je pjeva' pjesmu od Šabana!"
Voditelj i vlasnik produkcijske kuće:"Šta kažete? Molimo stišajte televizor..."
Radoslav iz Prijepolja:"Aloooooo, SAAALEE, ođe Radoslav, želio bih pozdravit' mog čo'eka Đurašina, što je pjeva' pjesmu od Šabana!"
Voditelj i vlasnik produkcijske kuće:"Nažalost, veza je pukla, ali moram apelovati na vas da ubuduće stišate televizor i pričate preko telefona."Kiosk brze hrane, pljeske se peku, ljudi stoje i čekaju, jer su žene prestale da kuvaju...
Igor i Ivan stoje u redu i čekaju svojih 20 ćevapa, kada ispred njih u red ulazi ogroman čovek sa tragovima znoja na leđima koji se mogu videti, a i osetiti...
Ivan:"Vidi ovu široku narodnu masu što se ugurala ovde, u pičku lepu materinu!"
Igor."Izvinite, gospodine, ušli ste preko reda, mi ovde čekamo 10 minuta, mogli ste sačekati svoj red..."
Radoslav:"Ma pusti me, čovječe, gladan sam k'o ker..."
Ivan:"Alo, bre, majmune jedan, jel' ti ovo liči kao kraj reda?! Hajde nazad!!!"
Radoslav:"Slušaj, ti mene dečko, ja sam doša' ođe sa željezničke stan'ce i putova' sam pet i po sati... A tebe jeb'o ko te vaspita' tako da se obraćaš starijim od sebe i 'ajde ti na kraj reda da ti ne bi jeba' majku ođe na sred Biograda!"Igor i Ivan naglo ućutkuju i gledaju svoje Najk patike, dok Radoslav pobednički pevuši jednu pesmicu koju je pre trideset godina pevala gospođica bez grudi, a sada je peva ugledni estradni umetnik i udata žena sa ogromnim biorazgradivim grudima.
Napomena:Apel je francuska reč koja znači javni poziv, odnosno, obraćanje svim građanima jedne države, što Radoslav iz Prijepolja svakako nije.
Večiti pesimista. Osoba koja UVEK vidi jebenu čašu koja je poluprazna. Dukatlija koji traži negativnu stranu, i stvara je, u slučaju da je nema.
Novopečeni ćale: Šankeru, piće za sve! Dobio sam sina!
Š: Odma' dođe, lafe!
Večiti Pesimista: Pff... Š'a se raduješ, majmune?! Sad kad krene da ti cmizdri, oka, bre, nećeš sklopiti godinama!
NĆ: Pa, dobro, to je sve cena roditeljstv...
VP: Ma, kažem ti ja, prijatelju, lepo... A tek kad krenu troškovi!
NĆ: Nema veze, dobrostoj...
VP: Pelene, krevetac, talk, Palmovićeva, vrtić, ,,Čo'eče ne ljuti se'', vrtić, lego kocke, pa ,,Burago'' autići...
NĆ: Prijatelju, ne ruši sneška, dobio sam sina, e! A sutra ću mu uzmem zv...
VP: Pa tek sad kreću troškovi! Osnovna, rekreativne, mito profesorima, patike na par meseci, srednja, još veći mito za profesore, čitavo bogatstvo na ekskurziju, a ima ih bar dve... Pa kurtoni, abortusi... A da ne pominjem što ne'š glavu dići minimum dva'es' godina...
NĆ: ŠUPIČKU MATERINU, BRE! TORNJAJ SE U TRI KURCA, PESIMSTO PIČKA TI MATERINA, HEPI MIL BI RASPLAK'O!
Udariti svom snagom.
- Gledam na dnevniku da hoće debelo da kažnjavaju roditelje koji tuku svoju djecu.
- Ih, kako je mene moj ćaća znao da udara... Jednom mi cijepali drva, a ja nikako da razbijem jedan kladić i opsujem Boga. Dragi si moj Bože, kad ja pogleda u njega, on se smrk'o k'o nebo pred oluju. Zgrabi za onu jednu cjepanicu, baci je na mene, ja se sagnem, a ona pravac u prozor. Ode staklo u tiftike... Nisam se ja ni okrenuo, on se već stvorio preda mnom. Kad mi je zaždio šamar, izbrisao mi se treći razred osnovne... I neka me je udarao, bar sam post'o čo'jk.
- Jes' vala, batina je iz raja izašla.
Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.
-I tako zamisli kako je tek Peci i Miri što žive na 15. spratu i imaju najlepši pogled u gradu, a tek što imaju prostran stan, samo njih dvoje, kad jedan drugom dosadi mogu da se ne vide deset dana bez da se sretnu, imaju dva mokra čvora.... A tek mesečinu što vide, uf, sve puca od romantike.
-Da li si ti svesna da taj stan treba održavati, buđ im se vata, jer su na poslednjem spratu, ne mogu da je se otarase, sad ne znaju kako da prodaju taj stan, jer niko neće da im kupi za tu cenu...
-Aman, ženo, ja ne pričam o problemima materijalne prirode, ja govorim o lepoti izlaska i zalaska sunca svaki dan...
-Ali taj izlazak i zalazak košta, itd. itd, blabla bla truć.
-AH, sve ima svoje dve strane, ali, pusti me makar u mislima da odlutam od kapitalizma sveprokletog. Ghhhh, odoh da sedim i ćutim i maštam, bez upadica.
-Nego ček, stani, dođi da porazgovaramo o dokumentima koja bi trebalo da nabavimo za....
-:krvari i umire u agoniji papirologičnosti:
