Recenica koja opisuje osobu koja u 21. veku i dalje pronalazi sebe u malim zadovoljstvima sa kraja proslog veka.
Mozete se smatrati Totalno retro osobom ako:
-I dalje igrate Segu, Game Boy, Flipere
-Prozdirete cokoladne bananice i Zele Zeke
-Shvatate znacenje stare "Nisam ja - zeka je" fore
-Znate imena svih mocnih rendzera kroz istoriju
-Se secate one glupe najave za informativnu emisiju "Naslovi" koja nam je vikendom na sat vremena prekidala crtace na BK
-Ako i dalje pamtite staru "Bambiku" koja nam je mahala sa svake kutije plazma keksa
etcetra...
Igrica za NES konzole napravljena od Capcom-a. Napravljeno je šest delova ove igrice.
Šta se radi? Igrica je toliko zajebana i teška da ti trebaju refleksi i brzina koja se jedino dobija nakon 12 popijenih kafa, ali ni to ne bi bilo dovoljno. Trebalo bi da budeš kompletni nolajfer koji bi se posvetio uvežbavanju ove igrice da bi se u opšte stiglo do zadnjeg nivoa.
Na početku igrice se prikaže 8 robota koje biraš i tad misliš "o kul urađeni roboti", ali onda kad započneš nivo, vidiš nekon pedera u plavom odelu sa nekim jadnim topom umesto ruke. Tokom nivoa nalećeš na neprijatelje koji se zaleću u tebe k'o mutavi na brašno i koji te pucaju iz svakog dela tela, a ti samo sa topom možeš da ih rokaš. i kad misliš da si ih ubio i slučajno se vratiš nazad, vidiš neprijatelja kako je respavnovao nov-novcat. I tako dok preskačeš prepreke za koji ti trea tajming k'o profesionalnom bejbol igraču na dopu, i pucaš male debilne robote, naletiš na karakonžulu veliku kao pola ekrana, čiji je glavni zadatak da skače i gazi po tebi k'o pijan po govnima. i na kraju kad konačno posle tolikog mučenja i obolelih prstiju stigneš do kraja, saznaš da je boss zapravo onaj robot kojeg si izabrao na početku, i on će biti taj koji će ti dovršiti igru.
Ako kojim neverovatnim slučajem uspeš da pređeš svih osam robota, ulaziš u zadnji nivo kod Doktora Vilija. E njegov nivo je ultra-zajeban i treba da kombinuješ sva oružija koja si uzeo od prethodnih robota.
Uglavnom, za obične smrtnige, igra se ne može preći bez hakova i game genie-a.
Dve reci koje postaju sve popularnije kod danasnje omladine, pogotovo kod postovalaca odredjenih muzickih pravaca : rok, rep, metal...
Pojedinci sebe smatraju RIL baticama (apsolutno posvecenim i slepim vernicima) jer :
1. Oblace siroke pantalone, stavljaju kackete preko marama, srebrne priveske... (RIL reperi)
2. Oblace crne majce sa aplikacijama AC/DC, nose lance na farmerkama,imaju duge i masne kose, pricaju tako sto otezu reci na neki svoj lenj nacin, stalno pokazuju "peace" ili "djavolje rogove"...(rok, metal)
3. Imaju dredove , motaju gandzu 24h i ne kupaju se nikad (rege..)
4. Furaju brze naocare, istripovane frizure i gutaju LSD kao pepermint (rejv, tehno...)
(ne zeleci da pljujem pravce muzicke, jer neke i sam slusam, ovo se odnosi na pojedine postovaoce ovih muzickih pravaca koji nalaze za shodno da odlucuju ko je FEJK , a ko RIL)
HIP-HOP zurka
RIL reper: Tebrex, sta ces ti ovde? Pa ovde se ne pusta The Game, West i ekipa...ovo je underground baticeeee!
Lik: Ortak mi pusta muziku ovde , a i volim da cujem nove stvari nekih manje poznatih likova.
RIL reper: Tebrex! Pa sta si onda obukao starke i kosulju? Koji si FEJKER!!
Lik: Kakve veze ima sta nosim?
RIL reper: Pa brate, vidis da nas je 99 posto ovde obuceno u fazonu- siroke lone, lanci, kape...Ne mozes ovde da dolazis obcen kao neki FEJK madafaka..
Lik: Ok...ovaj, idem do sanka da uzmem neko pice, pa se vidimo.
-POLICAJCI, DOKTORI i VOJNICI SE UNIFORMISU ZATO STO MORAJU.
-BUDALE SE UNIFORMISU ZATO STO MISLE DA IH TO CINI BOLJIMA.
Autentična, po nekima izmišljena, ali u svakom slučaju veona intrigantna ličnost. Niko ne zna, u suštini, da li je postojala, ali o njoj se peva i dan danas. Svojih 5 minuta slave dočeka tamo u sitne sate, kada se otvore duše i novčanici njenih obožavatelja, koji prvo bojažljivo, pa kasnije sve smelije ''natpevavaju'' stihove sa mizikantima.
Sve počinje naivnim stihovima „Cano, Cano, Canule, kupiću ti nanule", nastavlja dečjim „Kuvarica pile peče, iz pileta čorba teče. Pile ćemo da jedemo, kuvaricu zna se - bice muško prase", da bi se onda prešlo na neprevodivu egzaktnu erotiku koju je teško iskazati u jednoj definiciji.
Neki kažu da je Cajka zaista živela u nekoj vojvođanskoj zabiti. Drugi da su je izmislili Cigani, kao što su smislili i laganu, jednostavnu, efektnu melodiju u E-duru. Postojala ili ne, „Cajku" se svirala, i još uvek se svira od elitnih evropskih restorana, do poslednjih sremačkih prčvarnica. „Cajka", ovakva kakva jeste, prija svakom uhu, bez obzira na intelektualni nivo ili socijalni status, iako obiluje terminima sirove erotike, koja u neku roku može da bude shvaćena kao čist prostakluk, ali samo onom ko je ne razume. „Cajka" je deo naše vojvođanske izvorne baštine, samo nama bliska i razumljiva, i kao takva nikada neće biti zamenjena.
Kao takva, dopisuje se u kafani, posle velikih količina ladnih špricera koji otvaraju dušu i srce, i sklanjaju kamen uštogljenosti koji vlada nad nama. Sposobna da digne atmosferu gde to nikom ne bi pošlo za rukom i da otopi led u srcima svih besnih Sremica, Cajka će i dalje vojevati pobede nad učmalom atmosferom, životnim nedaćama, i bar na tren običnog čoveka skolniti mislima iz teškoća života i svih nedaća koje ga muče.
Samo neki primeri, ima ih naravno bezbroj, a to drugom prilikom.
A oj Rado, koliki je, velik kurac u komšije, turio ga kroz kapiju, zapiš'o nam svu avliju. AMAN
Jedva čekam poskupljenje mesa, da za kurac kupim Mercedesa. AMAN
Kada Eksim u iglou jebe, njemu često guzica ozebe. AMAN
Hvalila se iz Stapara Mara, da joj nema u jebanju para, kad to čuo iz Bingule Paja, uter'o joj i kurac i jaja. AMAN
Marš u pizdu materinu, kaže otac sinu, puno selo žena, a ti jebeš strinu. AMAN
I omiljeni stih, većine nas, vojvodjanskih bećara:
Jebo bi je, al' je nebi liz'o, jer je pizda kraj dupeta blizo. AMANZa svel ljubitelje, obavezno preslušati audio verziju, pod nazivom Cajka uživo 1. deo, a i za one koji žele da saznaju nešto više
Pitanje praćeno oduševljenjem koje sebi postavimo kada rešimo problem na nepoznat nam način, onaj način koji kasnije ne znamo da ponovimo.
:Neće CS.. Ali brate skinuh ga sa onog sajta, piše samo install i gotovo, koji li mu je?! A, ček da probam ovaj fajl da izbrišem, hm, neki ZCP, bem li ga ovo sigurno ne treba. Aj sad, neće.. Ma napraviću te ne zvao se ja Kemza! A ovaj fajl... ... E, i sad samo uđem u Half Life, zamenim grafiku na Software, i odem change game na CS. E to. Aj sad.. EVO GA!!!!!!RADI!!!:
O, Bože, kako li sam ovo uspeo?
Jedan od najočiglednijih a opet subjektu najneprimetnijuh znakova starenja. Predposlednji stanica dražanih nam vlasi, pre omražene ćele a nakon srednje-mladalačke začešljuše. Veliko stresna spoznaja koja nepovrantno menje psiha mod na ''uozbilji se dete, nije te stid začešljane kose'' kočnica i pajkanac pa iznaova al novim, mirnijim putem. Svaki novi dan se stapa u sivilo prethodnog, fotelja postaje tron a tv koloseum, krsta se pridružuju zatvoru i svakom promenom vremena podsećaju na greške iz mladosti.
Petao već treći put prebačen na snoze se ponovo oglašava kazujući da je krajnje vreme za hop, služba neće čekati.
Mlađani poslovođa izvikane radnjice se prenu iz dugog sna, zevnu, proteže se, i naposletku progleda. Tren-dva odleža jutanji zev, sabra misli uzburkanih snova i šeretski se nasmeja. Bacivši letimičan pogled na sat, polete užurbano ka ogledalu, pokupi razbacanu odeću i užurbano je navuče. Pritrča malenom skarletnom ogledalcetu nemarno bačenom na komodu i užurbano ga poče nameštati, kao da baš od njegovog položaja zavisi kvalitet današnjeg brijanja a samim tim i čitavog dana. Za trenutak se zagleda u ogledalo i zadovoljno se osmehnu. Očigledno je bio jako zadovoljan prikazom. Iako su podočnjaci odavali očiti umor a izbrazdano lice kazivalo o neminovno teškom životu - on je bio zadovoljan. Obrija se u par veštih poteza i zadovoljno pljeskom nanese losion na osveženo lice, provuče vlažne ruke kroz kosu i još jednom se pogleda. Ostao je skamenjen! Provukao je ruku nervozno još par puta kroz kosu, svaki put sve bleđi i sve nemarniji. Ništa! Opet i opet. Ništa! Kosa je ostala zaterana na pozadi, sekunde su se stisle, zamaglica prekri najednom umorne oči i pokosi donedavno stabilnu pojavu. Misli su se komešale, bunilo je bivalo sve jače, slike života su letele pred očima maglovitom brzinom, sve je stalo u tren. Čovek se prenu, skoči i plašljivo krenu u novi dan, u novi život.
Mesto koje se nalazi na kraju (ili početku?) Knez Mihajlove ulice. Kada prođeš sve one lešinare koji bi da ti izvuku neku kintu, protutnjiš pored izloga čije proizvode ne možeš da priuštiš od svoje bedne plate, dolaziš do ulice koju bi trebalo preći kako bi stigao do Kalemegdana. Tu zastaneš i ako si se smrz'o k'o pizda (ako nisi do sad, uskoro ćeš, ide 'ladno vreme), ulaziš na vrata sa desne strane. Prijatno je, toplo je... Puna kapa! Možeš uzeti koju knjigu s polica, videti šta ima novo od klasika, da l' se ubio još neko od romantičara, takoreći, oplemeniti svoju pojavu mirisom ispisanih stranica i uticajem intelektualaca u vidu bakuta, dekuta i fanatičnih bibliofila koji pretražuju bazu podataka (ne za računarom, već vadeći kartončiće iz onih pregradica), a nađe se i par onih koji traže neke sveCke besCelere za razbibrigu, da odmore mozak između španskih serija i brisanja prozora. Ako si u potrazi za zabavom, možeš se zanimati na razne načine: tražiti naslove knjiga čiji su svi primerci već zauzeti i prigovarati što nemaju dovoljno primeraka, kada prozovu nečije ime možeš skočiti i viknuti: 'otiš'o u wc bilo mu hitno!', tražiti knjige koje uopšte ne postoje ili knjige škakljivih naslova "Analni seks na 101 način", "Umetnost svršavanja", "Gutanje po fazama" (ako se ispostavi da nešto od ovoga zaista postoji, javiti autoru definicije). Kada se smoriš, uvek možeš da se zaputiš ka izlazu, sa osećajem da si danas makar na tren bio uzoran građanin, bela ovca u stadu učenih ljudi, sa čvrstom odlukom da sledeći put pre nego što pokušaš da utekneš s knjigom, pogledaš da li ima onih andraka što pište.
Laganeze se uvući negde ili provaliti u određeni objekat, potpuno neprimetno.
- Čoveče dvajes' poruka sam ti poslao sinoć, i ti ni na jednu ne odgovori. Šta bi na kraju?
- A ništa, zbario sam je, jes' da je bilo na hinjaka, al' ko ga jebe.
- Kako matere ti?
- Ma ušunjao sam joj se pod krevet, a ostalo je istorija.______________________________________________________________________
- Jesi uspeo "posuditi" one papire?
- Jesam, evo ih. Na jedvite jade sam se ušunjao unutra, tren je falio da me vidi.
Kompjuterska opcija koja ponekad zna strašno da nedostaje u pravom životu.
- Treba mi tvoj savet burazeru! Upoznao sam jednu slatku devojku... Lepa je i pametna, i super se slažemo, čak je pristala da se opet vidimo kad sam je pozvao! Al' brate... Ja ne znam šta sad da radim. Šta ako zaserem? A brate, zasraću, uvek zaserem! Šta da radim!? Znaš i sam koliko imam problema sa ženama, evo 29 godina sprcah u dupe a još ne prcah, godine kurcu prolaze... Šta da radim, jbt!??
- Ček, ček, ček... Polako. Sad bi ti najbolje bilo... Da sejvuješ! Pa ako zasereš, menu/load game...
- Ma duvaj ga...
Kažu mudri ljudi da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Ja se slažem, otvara, ali kako.
Jednom davno u zemlji iza sedam mora i sedam gora živeo je siromašni pisac definicija. Jedne noći je usnio san da ga čeka veliko bogatstvo ako uspe da ubije alu hejtersku u zemlji Vukajliji. Rešio je da sledi svoj san i obreo se u toj čudnoj zemlji. Tražeći alu hejtersku danima i noćima iznurivao je sebe do krajnjih granica izdržljivosti.
Odjednom moćni guru Vukajlijaškog neba mu se obratio i rekao da će alu hejtersku naći iza gvozdenih vrata na groblju vukajlijaškome. Stajao je siroti pisac definicija pred tim vratima kada mu se guru ponovo obratio i rekao da ključeve od tih vrata čuva najlepša devojka naroda vukajlijaškoga i da će ona doći tačno u ponoć da obiđe gvozdena vrata i da dalja sudbina sirotog pisca zavisi samo od njegove moći da omekša srce najlepše od svih.
Došla je ponoć i najlepša se pojavila u svom punom sjaju. Siroti pisac je bio opčinjen njenom lepotom i kleknuo kraj njenih nogu. Ljubeći joj stopala samo je ponavljao:
" Oh, najlepša i najdivnija, dozvoli mi da večito tvoj sluga budem samo da bih te gledao. Dozvoli mi da budem prašina po kojoj gaziš i vazduh koji dišeš da bih bar na tren živeo u tebi."
Najlepšu su dirnule njegove reči. Zadrhtala je. Slatka jeza joj je strujala telom, a duge noge se razmakoše i ključ od gvozdenih vrata koji je tu do tada stajao pade pred sirotog pisca definicija koji je brzinom munje zgrabio ključ i otvorio vrata groblja i time stekao neslućeno znanje. Posle izvesnog vremena provedenog na groblju on je ZNAO kakve definicije ne treba da piše. Od tog dana on je postao najbolji pisac definicija i stekao je večnu slavu u zemlji Vukajliji.
Od tog dana svet je boogatiji za izreku iz naslova, a ja za par plusića jer na žalost ja nisam taj pisac definicija iz ove poučne priče i ne znam tajnu vukajlijaškog groblja. :-{opako se smeje hahahahahahhaaahhahha(eho).
Možda je težina definisanja ovog pojma jednaka borbi protiv istog. Atmosfera straha se stvara pristankom velike većine ljudi na prisvajanje stavova koji sa sobom nose mržnju. Nažalost taj strah je svuda. Svi ga udišu, neki bez sopstvene volje ali moraju.
Slučajno sam u autobusu počeo da razgovaram sa jednim čovekom. Na prvi pogled mi je delovao kao dobar momak. Posle dvadesetak minuta razgovora, dva momka su počela da pričaju o gej paradi. Imali su tipačan huliganski stav. "Idemo da ih ubijemo." "Kako ću ja svojoj deci objasniti pedere!" Ja sam pogledao u mog sagovornika očekujući neki ne tako ekstreman stav prema tom događaju. Međutim, on je počeo da se uvija i traži kompromis, da bi ih na kraju podržao. Dečko sa kojim sam razgovarao dvadeset minunta je za samo jedan tren udahnuo strah.
Izraz koji se koristi kao opis nekoga ko je propao, ko veoma loše izgleda.
- Deder, dodaj mi još tog jednog rogonju. Sad se baš setih Mileta iz srednje. Kako je on ispijao jelenka, za tren oka čitavo krdo. Vidaš li ga?
- Ma video sam ga pre neki dan. Propao čovek načisto, savio se ko da je digo kredit. Ostavila ga i žena i deca.
- Šta ceš, to ti je život. Nego, jel te ne mrzi da skokneš po rogonju od limuna? Čisto da procistimo bešiku...
Uzrok razbijenih kućišta,monitora,tastatura,fraktura šake,preloma prstiju,iščašenih zglobova,nagnječenja hrskavice.....
Za one koji ne znaju BSOD je ono go*no što se pojavi na kompu onda kada je najbitnije!!! I naravno sjebe sve.
Instaliram WoW po treći put. Prva dva puta se nisu poklapali pečevi,i ostalo.
...............................
Posle ukupno 7 sati mukotrpnog rada i buljenja u monitor,famozni WoW je instaliram.Palim igru,kreiram lika i kliknem 'start game'. Sve je još uvek normalno,igra se učitava. Odjednom na 99% iskače BSOD i sistem se restartuje!! U vodu pada sav trud...........(tih 10 sekundi vreme je stalo)...Pesnica poleće ka monitoru,dok suprotnom rukom hvatam staklenu kriglu i njome lupam po kućištu.......Epilog:Razbijen monitor(110e),ulupano kućište(70e)fraktura desne pesnice,sa 2 slomijena prsta,više posekotina na levoj ruci usled pucanja krigle.
Naravoučenije: Uštedi 7000dinara idi i kupi orginal WoW.Jeftinije je nego ovako.A i bezbednije.
Opšte poznata stvar je da ko god odluči da poseti Srbiju mora da prodje srpsku torturu. Naravno mora da naleti na nekog srpskog državljanina koji je oran da ga odvede u prvu kafanu na ćošku. Tortura se sastoji iz sledećeg: Kljukanje poznatom srpskom šljivovicom dok se strendžer ne usere od iste. Zatim sledi roštilj, ubedjivaće ga pola sata kako je pljeskavica tradicionalno srpsko jelo dok ovaj halapljivo guta kupus salatu i pomno prati pokrete prsate konobarice koja mu donosi Karadjordjevu šniclu za koju tek predstoji priča, pošto je pljeskavicu omandao za tren oka i čuo priču o njoj. Takodje sledi priča za "šljivovicu", kako je ona naš brend, kako ovi bilmezi iz EU hoće da je maznu i prepišu kao svoj brend. Zatim sledi priča kako su srbi nebeski narod. Kako kad je Bog delio zemlju srbin bio u kafani i naravno zakasnio na podelu. Onda mu je Bog rekao daću ti ja svoje parče zemlje ali jedno znaj, oko te zemlje će se uvek ratovi voditi. Onda će naš srbin maljavih grudi raskopčati košulju izrevoltiran strendzerovim ćutanjem i potvrdnim klimanjem glave i početi da urla kako su srbi oborili F-117A, kako je srbin osmislio mašinicu za šišanje u nemačkom logoru, kako je jednostavno Tesla bio srbin i kako je gre'ota da mu spomenik stoji na Nijagari a ne na Djerdapu. Stranac izbezumljen, šljema desetu šljivu, i posmatra srbina kako mu i rukama i nogama objašnjava poentu priče, kako su srbi nevini uvek bili za sve, kako su svaki rat dobili... Već skoro otrovanom strendzeru pripada muka, izlazi napolje, baca peglu po pločniku dok mu srbin drži glavu i povraćanje je propraćeno pitanjem da li treba njima u EU ovakvo piće. Strendzer lagano mahnu rukom rekavši neka hvala.
Rečenica koja se redovno čuje kad neko gleda top listu sa:
- najboljim golovima Sokratesa,
- zakucavanjima Vinsa Kartera,
- skokovima Jelene Išinbajeve,
- alergijama Novaka Đokovića,
- najboljih golova 38. kola Kalča i sličnih lista...
Ovom rečenicom se iskazuje naše razočaranje što su sastavljači liste stavili na prvo mesto neki klip koji nama ne liči na najbolji.
2001 NBA all star game top 10 plays...ide klip, gledaoci se oduševljavaju potezima Ajversona, Kartera, Brajanta, Mekgrejdija i onda svi žurno očekuju najbolji potez...i evo velika kičasta jedinica leprša u levom uglu ekrana i pojavljuje se scena:
Stefon Marberi pravi majmuna od Divca, jadni Vlade ne zna gde je (ispalio ga onom fintom, kad kao dodaješ loptu, a u stvari je zadržiš, dok ovaj bulji u pravcu gde misli da si dobacio loptu)...Gledaoci: Ma brate, ovo veze nema s prvim mestom, (i onda se doda neki razlog), pa nema šanse da je Vlade pao na ovu foru! Onaj Ajversonov krosover je zbzilion puta bolji!
Nikada ne dođe kada treba.
*
Eh šta bih dao da je sada pokraj mene. Makar da je vidim na tren, nekako bilo bi mi lakše, samo da je tu. Samo o njoj razmišljam, kao Klark Kent o Lani, a ona, ona je negde, negde gde joj je lepo... Jebem ti samoću.
*
Jebo me konj, kada sam je želeo pored mene. Zvoca mi po ceo dan, ne mogu da spavam kao čovek. Te malo zarađuješ, nesposoban si, lenj i neuredan. Šta bih dao za malo samoće.
*
A opet bilo je lepo i dok zvoca. Voleo sam je, a sada sa zidovima ne mogu da pričam...
Nikad mi neće biti jasno zašto misle da sam dosadna? Šta kao da samo ja napravim nered!? A sneg? A Sunce? Napolju vide sunčevu svetlost i odmah im se podigne moral. Pustinje niko se tada ne seti.
Prvi sneg... Možeš misliti. A upala pluća? A poledica?
I onda ja ne valjam.
A zaista volim da padnem s vremena, na vreme. Najviše volim prvi utisak koji ostavim. Padala sam u oko, u uvo, u usta, na čelo, za vrat. Jednom sam čak prvu kaplju poslala jednom paoru između dlakavih obraza. Mislim onih donjih. Jako loše i neprijatno iskustvo. Pu,pu ne ponovilo se.
Volim kada padnem posle deset dana terora onog namćora usijane glave, Sunca. Čak i tada sam interesantna samo na minut. A onda opet bi da dođe onaj glavonja.
Sviđa mi se osećaj kada padam za vreme neke romantične šetnje dvoje zaljubljenih. Oni se onda podvuku pod kišobran i stisnu se hteli oni to ili ne. Nekada, kada sam baš vickasta, volim da im ispolivam odeću, pa da moraju da se skinu. He, he.
Međutim, sećam se i jednog tužnog pada. Padajući sam primetila jednog momka koji je sedeo na klupi sa jednim crnim oblakom u glavi, i sekirom u srcu. Sedeo je tako ostavljen od devojke, dok sam padala po njemu. Primetila sam kako se trese od hladnoće koju sam izazivala, i primetila sam kako zajedno sa mnom, na beton padaju i suze tog momka. Ja sam svim srcem pokušala da prestanem da padam, ali sam se i ja rastužila i onda još više počela da šibam po njegovim leđima.
Celu noć smo tako preplakali on i ja.
Sutradan se čak i prehladio i ja sam morala naći način da ga malo oraspoložim. Nagovorila sam glavonju, i napravili smo, zajedničkim snagama moram priznati, jednu prelepu dugu. I izmamili njegov osmeh. I oterali crne oblake, bar na tren. On mi je time pokazao da ja ustvari nisam uopšte dosadna.
Samo osećajna.
Papagaji podražvanja usvajaju svaku frazetinu ne pomišljajući ni na tren šta ona znači. Ionako rugobni javni svet time postaje još i neizrecivo glup i nepodnošljiv. Srednjaštvo mora svuda da vlada, od prosvete do televizije i s tim se mora pomiriti ali zato ostaje pravo da se svuda i na svakom mestu batinom raskrinkavanja tuku paše i subaše gluposti, neoriginalnosti i imitiranja.
U poslednje vrijeme na talasu jednog lošeg postjugoslovenstva i hrvatske krležijanske komponente utkane i sakrivene u srpsko-jugoslovenskom biću probila je i ova sintagma beogradska čaršija koja se širi neprimetno i na izgled naivno pa je i sami begedijanci usvajaju kao nešto prirodno ne uviđajući skriveno kukavičje jaje pakosti i nipodaštavanja u samom izrazu.
Pa tako, zanimljivo, postoji samo Bg zla čaršija, recimo Prag nema čaršiju ali ima češke ulice, Beč ima samo akademije, valcere i 23 poziva da Serben must šterben, isto tako Sofija iako su oni Bugari oni najgori isto nema čaršiju a Priština recimo, pa to je danas jedan moderan grad mladih ljudi sa svetlom perspektivom šiptarije očišćen od svih loših sećanja, a i još nekih nebitnosti.
Beograd, dakle, to je čaršija, 19. vek, dve ulice, prljavo nešto, kalfe, minderluci i karavan seraj, ali nije recimo kao Sarajevo, u Sarajevu je to simpatično i to je raja, ali ne, ovo je istočnjačko bizantijski prefrigani svijet koji je tako dalek od nas iz Jastrebarskog.
Ali ok, očekivano je i normalno da to koristi neko sa strane ali je ponižavajuće da i sami stanovnici bliže ili dalje beogradske čaršije učestvuju u sopstvenoj stereotipizaciji mada to ulazi u jedan sladak talas autošovinizma i valjanja u sopstvenom, stvarnom ili izmišljenom, blatu.
Beogradska čaršija – to su vam brkate zle žene i njihovi cincarski pokvareni mužjaci koji u mračnim, zagušvljivim i uskim beogradskim ulicama i u podrumima isto tako zagušljivim i uskim koče razvoj cijele napredne Europe i teraju Mešu Selimovića i fra Ivu iz grada i kroje mape Ujedinjene Velike Cincarije i Male Ciganije sa glavnim gradom Adom Kale Batak-Ciganlijom.
Isti takvi glupanderi javne reči uporno kraljicu Dragu Obrenović naizivaju Dragom Mašin a da ih pitate zašto, usvajajući i nesvesno rezultate prljavih kampanja mizoginije s početka 20. veka. Onda Žika Šarenica uradi i nešto dobro, za promenu, a tviteraška gnjila komuna ga napadne zbog kurve kurvetine. Pa možda i postoji ta beogradska čaršija, a?
No, drago moje čedo, znaj, usvajajući pogrešne i naopake riječi štetu činiš i sebi i svojemu narodu, zato pre nego što budeš glup zapitaj se i ugasi tu raskokodanu nemisleću radu bg hroniku u sebi a probudi jednog etimološkog gospodina petra skoka.
Život je jedan ogromni MMRPG (massively multiplayer role-playing game). Izgled ne biraš sam/a, ali se može menjati tokom igre. Igru počinješ, kao i uvek, na prvom levelu, gde nemaš ništa, a levele dizeš svake godine po jedan, nebitno o stečenom iskustvu (experience). Većinu igre ti pomažu roditelji. U većini igre postoji main quest koji se zove škola. Taj quest možeš posle nekog vremena napustiti (abandon quest) ili nastaviti skupljati iskustvo i dizati talente. U tom questu ti pomažu učitelji, nastavnici, profesori (razni NPC-ovi) Od tog questa zavisi i profesija (profession), koju većina ljudi trenira samo jednu, neki koji nemaju dovoljno zarade od jedne, treniraju iliti dižu (train profession) dve, mada je bolje dizati jednu što više, može se unapredjivati, a sa tim, imaće se i više para i skill-a. Sa parama se može kupovati bolja odeća, obuća i ostalo (armor,clothes i jewelry), kao i vozila (mountovi). Mountovi se dobijaju postepeno. Na 5-6 levelu dobiješ biciklo, najsporiji mount, kasnije, oko 14-15 levela manje kubikažni motor, za koji se mora istrenirati. Posle 18-og levela se može istrenirati za više vrsta mountova, kao i za više kubikažni motor, koji su podeljeni u grupe. Većina ljudi položi samo jedan, za auto, jer ostali verovatno neće biti potrebni, osim ako ne izabereš profesiju vozača ili prevoznika. Što više para zarađuješ, mount može biti bolji, lepši, opremljeniji i brži. U igri se takođe mogu imati petovi, ali to kako ko voli. Kasnije dobiješ i decu (minione), mada, mogu se i ona nazvati petovi, ona su takođe opcionalna. Kroz celu igru se vežbaju veštine (skillovi) i talenti koji pojačavaju te skill-ove. Svoj skill tree i talente igrači biraju zavisno od izabrane profesije i ostalih faktora. Profesija i skilova ima beskonačno mnogo i to je prednost ove igre. Igra je jako realna i svaka odluka je bitna za dalji razvoj igre. Grafika je u HD formatu, sa tim da se rezolucija i detalji ne mogu menjati osim ako igrač nema problema sa vidom. Postoji mnogo faktora koji se ne mogu menjati, kao što je boja kože (mada je jedan igrač koji se zvao Michael Jackson to uradio, ali on je dobio trajni ban jer je koristio razne hackove i glitcheve. Mada, neki igrači kažu da im on i dalje živi u srcu). trajni ban se ogleda u vidu smrti igrača. Privremeni banovi su u vidu kome, nesvesti i sl. Hackovi za pojačanja (buff), speed, crack i ostala opojna sredstva, su strogo zabranjena i zbog korišćenja istih se ide u zatvor (ban). Takođe se ne mogu uklanjati nasledne bolesti, izbor roditelja (oni su opcionalni u zavisnosti na kojem lvl-u su nestali ili možda i umrli). Igra je jako nepredvidiva i ima svoje uspone i padove, ali u tome je i čar.
Razvojni tim ove igre se nada da će svaki igrač uživati u datom iskustvu.
Mobil Army Surgical Hospital
Cuveni antiratni film Roberta Altmana i mozda najbolji antiratni film ikada snimljen.Snimljen je 1970 godine i da bi izbegli probleme sa studiom ,zbog antiratnih poruka u vreme najzescih demonstracija protiv rata u Vijetnamu,radnju su smestili u drugi rat...korejski.
Uloge su tumacili,u to doba ne bas toliko popularni glumci kao sto je Donald Sutherland,Tom Skerit i Eliot Guld,koji su svoje uloge vrhunskih ,ali potpuno nenormalnih hiruga ,maestralno odigrali.
Film je osvojio neke oskare ,ali to nije ni bitno,zato sto ovakav film nije za nagradjivanje,vec za gledanje.....puno,puno puta!
Robert Altman je za ovaj film bio placen 70 000 dolara,dok je njegov sin za "Suicide is painless" ,zaradio milione,za autorska prava!
Kasnije je na osnovu filma snimljena i odlicna serija ,koja je trajala 11 sezona i bila je jedna og najgledanijih serija ,koje su ikada snimljene!
Svako ko je gledao film zna ovu pesmu,koja je na uvodnoj spici i prozima se kroz ceo film i napisao ju je sin Roberta Altmana....
'Suicide is Painless'
Through early morning fog I see
visions of the things to be
the pains that are withheld for me
I realize and I can see...
that suicide is painless
It brings on many changes
and I can take or leave it if I please.
I try to find a way to make
all our little joys relate
without that ever-present hate
but now I know that it's too late, and...
The game of life is hard to play
I'm gonna lose it anyway
The losing card I'll someday lay
so this is all I have to say.
The only way to win is cheat
And lay it down before I'm beat
and to another give my seat
for that's the only painless feat.
The sword of time will pierce our skins
It doesn't hurt when it begins
But as it works its way on in
The pain grows stronger...watch it grin, but...
A brave man once requested me
to answer questions that are key
is it to be or not to be
and I replied 'oh why ask me?'
'Cause suicide is painless
it brings on many changes
and I can take or leave it if I please.
...and you can do the same thing if you please.
