Ултимативна, ненадјебива изјава која, када се изговори мења ствари, не из корена, већ много даље - из семена.
На ову изјаву Шешељ остаје без текста, Леа Киш престаје да се смеје, а шеик потписује Закон о забрани полигамије.

Иако је у последње време, поновним освајањем од стране Турака, делимично потиснута са нашег говорног подручја, далеко од тога да је изгубила оштрину и снагу аргумента.

Оном коме је упућена остаје само да се повинује суровој, до тада непознатој стварности и да се сложи са оним што је други саговорник наумио и рекао пре ове победничке реченице.

Gde?

Dama koja ima dijareju.

Ултимативни коментар којим обавештавамо творца ремек-дела да је превазишао сам себе оним што је урадио/написао и тиме себе управо сврстао у аутора из врсте одличнан, подврста Боготац. Пандан изразима: кобјаснијо и потписујем.

Muško čeljade koje je već zagazilo u četvrtu deceniju života.

Poznata, čak štaviše premda međutim, možda i jedna od najpoznatijih fontana vodoskočkog karaktera na svetu, dobila je naziv po jednom bizarnom događaju.
Elem, naš Šumadinac je onomad, sledeći starovekovno mondijalističko uputstvo da svi putevi vode u Rim, pošao kao pravi pravcati stanovnik ovog sveta da obiđe "večni grad". Kad on tamo imade šta i da vidi: vodi se narod ruku pod ruku, šeće 'vamo-'namo, okuplja se raja i pučina oko nekakve vodurine i baca kojekakve novčiće sve okrećuć' se leđnim stilom ka vodi. A naš čovek k'o naš čovek, pomisli da je to nešto kreativno i da ne škodi mladom životu, pa ti dovati i on jedan dukat što je vrgo od kuće i zabaci ga a la Vlade Divac metodom preko glave i pogodi direktno u glavu jedne od skulptura, te ti naš Milojica uzviknu: "Di trevi baš u glavu?" I tako ti fontana dobi, sad već istorijski, naziv!

Mera za lepotu.

Česta fraza organizatora narodnih veselja u potrazi za čuvenim estradnim umetnikom, Ramadanovskim.

Rječca koja odvaja važno i svima poznato od nepoznatog i manje važnog. Za naglašavanje svega što to naglašavanje zaslužuje. Ono THE iz engleskog jezika, prilagođeno uslovima koji vladaju na našim putevima.

Likovi koji smeju da se suprotstave nekom samo preko neta (Facebook, forumi, komentari na raznim sajtovima). A onda, kada u stvarnosti sretnu osobu koju su prozivali preko neta, prave se ludi ili se izvinjavaju.

Funkcija u Windowsu koju je Bil Gejts izmislio da bi i dijabole mogle da pišu ponešto po sajtovima na kojima treba biti kreativan.

Delikates

Odgovor iznerviranog kladioničara na pitanje o razlogu pada njegovog tiketa.

Ne znam šta ću pre od tolikih obaveza... Slično izrazu- ne znam gde mi je dupe, gde mi je glava.

Ili ime bilo kog drugog fudbalera, kod naših komentatora idealno za pauzu posle kraće priče o utakmici koju trenutno gledate. Gotovo je nemoguće odgledati utakmicu bez takvog komentara.

Odlučio si da pogledaš sa ortacima najnoviji Spilbergov film. Naravno, to bi sve išlo glatko da živimo u srećnijem svetu gde se duga preliva svakog dana preko neba i gde devojčice skidaju tangice čim te ugledaju. I naravno, da kerovi imaju krila.

Ali ne, u ovom našem svetu, film ćeš pogledati samo ako se izlomiš kao jugo po atarima, gde usput moraš da preskačeš bare, gaziš krave i gađaš vanzemaljce korpama sa pijace koji te usput napadaju u tvom questu ka slatkoj pirateriji. Ali opet. Nećeš jebati.

Koren vuče iz nemačkog mada je toliko gramatički neispravno u pogledu na sve kategorije da u tom jeziku nema nikakvo značenje.

U srpskom se izgovara u jenom dahu i označava nešto kao udri, seci, lomi, sahrani.
Služi kao pobednički usklik.

Vrhunac kreativnosti nekih članova ovog sajta. Zasniva se na ideji da je knjiga iz koje su prepisali fazon izašla u tiražu od jednog primerka.

Ne, ovo nije ime modnog kreatora niti vrsta cipela od krokodilske kože za čukljave noge, ovo je šaljiv izraz isčuđivanja, ciganskog porekla, kojim prekidamo sagovornika jer smo u njegovom izlaganju prepoznali veću dozu proseravanja i primese laži.

Изузетно незахвалан посао. Покушавање увођења било каквог реда у хаотичну репетитивно силовану плејлисту равно је седењу замраченој соби и покушавању удевања црног кончића у иглу која је већи део своје (игласте?) егзистенције провела у муљавој фиоци међу шрафовима, алаткама и дуплерицама Памеле Андерсон из деведесетих година прошлог века умрљаних моторним уљем.

Која год песма буде пуштена, у маси ће се увек наћи неки незадовољник који ће почети гласно да негодује против избора музике варијацијама реченице: "Jа сам пијан и мени је лепо и хоћу своју музику, ко јебе остале металце/шабане/репере/дабстепере/хипхопере/електронце итд".

Расправа је безнадежна, најбоље решење је заузети хладнокрван став и манире нацисте из Нирнберга:
"Ја само пуштам песме које су ми речене да пустим, а ти, алкохолисани хомосапиенсу, би требало да схватиш да сам ја само експресија воље овог колектива и самим тим сам деперсонализован и недоступан за било какву међуљудску комуникацију осим наручивања песама од стране других алкохолисаних хомосапиенса. Другим речима речено, ја обављам племенити посао менаџмента музичких жеља заједнице изнетих под утицајем легалних и нелегалних опијата, и аутодеструктивно је бунити се против истог, јер он представља рефлексију саме колективне персоне у датом психофизичком стању, а део колективне персоне си и ти, што опет имплицира да си и ти деперсонализован и да живимо у добу гушења индивидуализма и појединачних слобода индивидуе, што је трагично, и сматрам да би једина филозофија која би могла да нас издигне из бесловесног крдо- менталитета јесте управо Ничеова теорија Надчовека, која се управо залаже да се систем моралних вредности окрене наглавачке, и жеље заједнице потчине жељама појединца. Али пошто ја заступам теорију Свечовека владике Николаја Велимировића, бојим се да твоји захтеви не могу бити испуњени, осим ако ниси спреман да решимо филозофску битку између Ничеа и Велимировића физичким конфликтом, и самим тим доведемо до есхатона овог колектива и ове релативно угодне вечери?"

Варијације и цитирање горенаведене реченице би требале да буду сасвим довољне да бунтовник добије фацијалну експресију "живуљка на путу гледа у ФАП-ове фарове", и да се удаљи уз збуњено "Блаааргх".

Једна од бенефиција диџејинга јесте што он увек седи, и (ако је могуће) једе и пије. Самим тим велике су шансе да ће отићи кући трезан, сит и напит, док ће остатак масе пеглати по клоњама, улицама и двориштима.