Onaj što privremeno živi i arbajta preko grane, a rođen je u kevi Srbiji.

Transplantirani želudac.

Osoba koja je dosla iz daleke zemlje Svajcarske,Austrije,Nemacke,Australije(ponekad).Vozi dobar auto('dobar'-skup).Glavna zanimanja su mu kurcenje po domovima nasih srpskih kuca i nasim diskotekama gde je pice u vrh glave 200 din.Moze ponekad i da se kurci pred klincima '96 ,koji su mu pogledali auto,covek koji misli da je Srbenda(slusa cetnicke pesme i narucuje pesme preko tv-a kada je poselo na Bn ili na Tv Duga).

Osoba koja je izričito protiv toga da Srbija uđe u EU, a inače radi i živi negde po Nemačkoj, Austriji, Italiji i sl.

Pijani gasterbajter na feriju u rodnom selu.

Gasterbajter koji se iole razume u fudbal.

Gasterbajter koji kad dodje na godisnji odmor vidi odakle je pobegao.

Momenat u kom shvatiš da britanska kraljevska porodica i gasterbajter iz istočne Srbije imaju isti ukus.

Motiv kojim se svaki gasterbajter vodi u nadi da će jednog dana voziti Mercedesovog pulena.

Hvatanje bidermajera na gasterbajterskoj svadbi.

Gasterbajter koji prilikom godišnje posjete rodnoj grudi rado obilazi restorane domaće kuhinje. Plaća izdašno. Dao bi svu valdorf salatu svijeta za samo jedno parče vruće domaće pogače.

Isto što i gasterbajteri. Uvek u množini. Ako znate nekog, onda on više nije gastos, već osoba. Gastos ima ružni prizvuk, sad, dali zbog toga koga označava ili je to zbog puno slova s, što podseća na zmije, van je mojih moći poimanja.

Čokolade i sladoledi koje se kupuju samo teorijski. Novac koji dobijemo od ujaka, kumova, strina, tetki, i ostale rodbine koje možda i prvi put vidimo, i daju po neki dinar da bi deci nadoknadili to što im nisu doneli ništa na poklon. Gorepomenuta suma koju daju, seže od 1000 dinara, pa čak i do 100 evra, kad se teča gasterbajter zapije. Pare konkretno služe da deca kupe zalihu majci, čarapa i patika, dok sladoled može da pričeka.

Beć je grad pored Viene.

Marka automobila koja na Balkanu predstavlja statusni simbol gastarbajtera. Iz još nerazjašnjenih okolnosti je i auto iz snova većine muškog dela studentske populacije.

Poslednji pokušaj drugova da se uteše kada te vide sa avionom.

Tokom ranih 60ih godina prošlog veka kada su televizori bili skupi, a samim tim i retki, obično je postojao jedan te-ve prijemnik u celoj mesnoj zajednici ili selu koji je bio u vlasništvu najimućnijeg člana iste (čitaj: najveća komunjara). Pošto je postojao sam jedan od ovih aparata celo selo bi se sjatilo u tu jednu kuću da se prati Dnevnik ili neka utakmica, a gazda bi uredno svima naplatio gledanje - iliti gledarinu. Početkom 70ih su već počeli masovnije da se prodaju, te je ovaj vid uslužne delatnosti iskorenjen...

... Ili ipak ne?!

Mesto u kom se još uvek naplaćuje gledarina je mesto gde kad vide auto donose vode da ga napoje, a lekar stiže na 40 dana. Toliko zaostali da imaju jedan televizor, koji je neki gasterbajter poslao svojim matorcima koji ubiraju prihode ovako.

Mesto do kojeg ne vozi ni jedan bus. Mesto koje nije na karti. Mesto koje je bogu iza kosmodiska. Mesto gde Tito nikada nije umro.

Mesto gde se još naplaćuje gledarina.

Riječ izvedena iz srpske riječi 'seljak' i engleske riječi 'look' što znači izgled, gledati. Označava situaciju koja odaje snažan utisak ruralnog, često, mada ne neophodno, u defaultno urbanoj sredini.

Najčešće kada se mlada i lepa sponzoruša uda za matorog, debelog, ružnog, (stavite po želji)..,ali bogatog čoveka. Naravno jeste neugodno biti sa matorcem, ali pare su pare.

Mož biti i kad naš čo'ek, pošten seljak, koji ne može da prehrani porodicu ode u Švabiju da čisti kolzete ili radi slične rabote da bi zaradio i poslao njegovim u Srbiju...Naravno još više je ''koristi'' kad dođe u BMW na kredit kupljenom u selo, a komšije da crknu od muke.

Samo jedan mada, verovatno, i najpoznatiji od nimalo beznačajnog broja termina u srpskom slengu na kojima možemo da zahvalimo našoj gasterbajterskoj braći nastanjenoj na teritoriji SR Nemačke, tim hrabrim muškarcima i ženama koji su se u potrazi za boljim životom pre maltene pola veka uputili u ovu srednojevropsku “zemlju piva i kobasica”, tu ostali i sad podižu već treću ili četvrtu generaciju potomaka u istoj ( podizanje sopstvenih nadgrobnih ploča, pak, ostaviće za rodnu grudu; za to je, valjda, jedino dobra ).

Bilo kako bilo, izraz iz naslova je klasičan primer “srbizacije” jedne strane reči tj. procesa u kojem se ista raznoraznim metodama govornog unakažavanja filtrira u maltene neprepoznatljivu verziju sâme sebe, a sve u cilju zvučnog približavanja prirodi i tonu srpskog jezika. U prilog tome svedoči već i sâma reč “gasterbajter”, koja je u poređenju sa svojim originalom ( “gastarbeiter” ) ne samo netačna već i sasvim pogrešno akcentovana ( “gast-arbeiter” ). Doduše, treba staviti ruku na srce i reći da čak i najstrahotnija srpska “prevedenica” nije ni upola nakazna koliko jedna turska varijacija reči “Entschuldigung”. O tome, pak, nekom petom prilikom.

Elem, upotreba naslovnog izraza u svakodnevnoj komunikaciji na ovim meridijanima daleko je raznovrsnija od one u zemlji iz koje isti potiče ( “Aufwiedersehen” – doviđenja; prim. veoma ponosnog nem. prev.). Između ostalog može se susresti kao: specifičan pojačivač ukusa u tzv. “savetodavnim” rečenicama ( nešto kao “...i gotova stvar!”, samo loma zajebanije ), pomalo ruralna poštapalica neklasifikovanog tipa ali uglavnom negativne konotacije, latentna psovka nastala najverovatnije pogrešnom ritmizacijom originala ( “a u fiderzen” = a u pičku materinu ), dok se u nešto ređim situacijama dâ naći i u svom osnovnom značenju, ali više fore radi što je onda opet najpribližnije reči “doviđorno”. I kad smo već kod toga...Srdačan.