Domaća ljuta koja se iznosi pred dragog gosta neposredno po dolasku istog u kuću. Normalno, pre nego što dragi gost i surdukne tu tradicionalnu čašicu srpstva ( sa ukusom šljive, kasjije, dunje ili nečeg petog ) u grlo, domaćin je obligatoran da objasni origo superbia pomenutog alkoholnog pića, naglasi da je, NAŽALOST, ostalo još samo jedno ''malešno bure'' istog i da pre samog momenta ispijanja dva-tri puta značajno omiriše taj, bar njemu, toliko nostalgičan buke. Dočekuša se, tradicionalno, NE ODBIJA osim u slučajevima ako je ponuđeni/a beba ili je tek poš'o/la u školu. I možda Francuzi imaju vina i silne fakultete gde školuju buduće vrsne enologe, i možda bez greške znaju koji jebeni sir ide uz koje jebeno vino iz koje jebene godine, ali...TAJ pogled i taj zamišljeni izraz lica jednog Srbina dok gustira rakiju, dok se priseća svoje prošlosti, porekla i nasleđa, dok s mislima zagledan u pravcu Kosova vizuelizuje ruku Miloša Obilića kako u nezadrživom naletu zabada bodež i para debeli trbuh turskog sultana Murata i tako zauvek menja istoriju naroda srpskog, dok u duši nazdravlja svim golovima i trojkama u poslednjoj sekundi protiv ''lijepe njihove''...to se u visokim školama ne može naučiti. Uzdravlje!
- E, pa, dobro nam doš'o... : cmok, cmok, cmok :
- Hvala, bolje vas naš'o... : cmok, cmok, cmok :
- Izvoli u kuću, daj kaput...MILANKA, DONESI ONU MOJU RAKIJU, IZ ONO MOJE BURE!
- Jooj, hvala, ja ipak ne bi' rakiju mog'o al' ako ima neki viski il' tako nešto...
- Ima, ima, kako nema...MILANKA, DAJ TI MENI IPAK ONU MOJU PUŠKU, ŠTO JE DRŽIM NA ONO MOJE MESTO!
Jednom sam bio samo običan Google image search. Zvao sam se BorisTadić02.jpg. Mnogi su me skidali, neki samo guglovali, ali jednog dana sam prestao postojati kao takav. Sačuvan sam na desktop pored slika Cucknorris.jpg i Ekrem.png. Odjednom me je oblio hladan znoj. Imao sam loš osećaj. Neki klinja je zurio u mene sa druge strane stakla. Smejao se. Počeo je nešto da klikće. Krenuo sam biti uploadovan. Video sam šta je pisao. Vrištao sam očajnički: ''Ne! Molim te nemoj! Dovoljno je moje braće postalo glupi poster o Tadiću! Ne želim takvu sudbinu. Ne, samo nemoj foru o izvinjavanju. Jao Bože pa ti ćeš stvarno da napišeš : Izvinjavam se sto sam prdno! I još sa smajlijem. Čekaj, još možeš da iskoristiš ovo i da napraviš dobru foru. Ne! Ne klikći: pošalji!"
Sve je bilo odjednom gotovo. Našao sam se izobličen i kaljavog obraza čekajući neminovno. Skor je bio 1:8. Onaj jedan plus je bio sa duplog naloga BobanZmaj02, dok sam kreiran sa BobanZmaj01. Osetio sam hladnoći kako klizi niz kičmu. Obrisan sam. Postao samo bela stranica sa par reči. Sada plutam u ništavilu. Osećam se kao da padam ali nema dna. Svakog dana hiljade slika doživi isto. Ponked se pitam da li ima pravde na ovom svetu.
Legendarna izjava, već više od dvadeset godina pripisivana pokojnom Patrijarhu Pavlu, koja i dan-danas međ' svekolikim narodom nebeskim predstavlja predmet rasprave oko toga šta je pisac hteo da kaže i izaziva oprečna mišljenja, a pokatkad i makljažu u kafani "Ljuc", u Skoplju. Uh.
U svemu tome - a kako to obično biva kada čovek oko nečega zakrvi i zaboravi o čemu se tu, s početka, uopšte i radilo - iz etra javnog mnjenja potpuno je skrajnuta ona realna priča, priča o tome kako se navodna izjava omiljenog srpskog verskog vođe i zapravo dogodila. A bilo je to devedestih godina, u vreme masovnih studentskih protesta u Beogradu, kada se Patrijarh Pavle obraćao studentima kod Terazijske Česme a celo obraćanje je na radiju B92 (tada možda i jedinom bastionu slobodne misli u Srbiji) prenosio i komentarisao, ispostaviće se i kasniji direktor Studija B, homo-novinarius po imenu Aleksandar Timofejev. I onda se to dogodilo. Paja je u jednom trenutku, pozivajući na mirne proteste, rekao "Budimo ljudi!" a Timofejev je na to (u izlivu inspiracije na mozak, štali) preko radija dodao "...iako smo Srbi."
I to je cela zaboravljena istina. Možda je dobro da posstoji ispisana negde, istorije radi.
A ljudi trebamo biti uvek...koliko god da je ponekad teško biti Srbin.
- GDE SU MOJE PARE?!?!
- Ooo, Nešo, pomaže Bog, otkud ti, hehe...
- PUSTI SAD BOGA, OCA LI TI JEBEM, GDE JE BRE MOJIH 500 EVRA?!
- Pa, skupljam polako, hehe, ne brini, dobijaš vrlo usk...
- PA POLA GODINE "POLAKO SKUPLJAŠ", PIČKA TI MATERINA, E SAĆU DA TE ODROBIJAM!!
- Joooj nemoj, Nenade, čemu to, pa biće para, rešićemo, neće se ponoviti...ma, BUDIMO LJUDI IAKO SMO SRBI!
- To si već iskoristio prošli put.
- E jebiga. Ajd 'udri, onda...
- Ma jok, bre, daj neku rakiju, čim se setim Patrijarha odmah me uradi emocija...
Inkvizicija ili crkvena policija ,je organizacija,koja je postojala u srednjem veku,organizovana od crkve da se bori protiv "jeresi"Naime ,u to doba su pocele da se pojavljuju razlicite hriscanske sekte,cije je ucenje odstupalo od zvanicnog ucenja katolicke crkve.Katolicka crkva je odlucila da im stane na put i to je bio posao inkvizicije.To su postizali ubijanjem,mucenjem na najrazlicitije nacine,kao i genocidom.U F
Francuskoj je izvrsen genocid nad nad pripadnicima sekte Katara,koji su stavljali Jovana Krstitelja ispred Hrista....
Inkvizicija je odgovorna za najvece zlocine u istoriji,kao sto su progon jevreja u Spaniji,sistematska eliminacija svih protivnika crkve,kao i jednog delahriscanskih vernika,koji su se usudili da kazu nesto sto nije bilo odobreno od crkve.
Na nasim prostorima nije delovala inkvizicija,a nije ni bila potrebna,posto smo bili pod turcima.
Posle neka mi neko prica o svetosti crkve i Pape.To sto nije delovala kod nas,ne znaci da ne bi,da slucajno nismo bili pod turcima,koji su i zasluzni sto smo ostali pravoslavni,jer da nije bilo njih,davno bi svi bili pokatoliceni.
Ko ne veruje meni,neka konsultuje literaturu ili Google!
Čovek, hehe, rođen u Reusu, tamo negde u Španiji, nije bitno, uglavnom, delovao je u Barseloni, te danas pojedini profesori ili doktori arhitekture kada drže predavanja na seminarima znaju da ga poistovete sa Ronaldinjom arhitekture, jer se čovek jebeno igrao svog posla. Nije ga radio, igrao se. Ronaldinjo. Gaudijev šmek za stvaranje remek dela među prvima primećuje izvesni Eusebi Guelj. Slušajući Vikipediju, Guelj je bio glavni i oficijelni sponzor Gaudijev. Eto, i tada su postojali sponzori, ali su barem imali ukusa. Ovi danas sa X6-icama, ma ajte molim vas.
Nego, Gaudi i Guelj. Po njemu, ovom drugom, nazvan je park tvoren umom ovog prvog, park koji koji u sebi sadrži jedinstven vazduh, opojan, ispunjen česticama pečurki (prim. aut.), park koji iluzioniše. Gaudi je, takođe, tvorac Sagrada Familije, dela koje je još u fazi izgradnje i ne zna se kada će biti gotova, ne zna se ni da li će da bude gotova, jer postoji verovarnoća da će da nas pogodi meteor, šta, uglavnom, Sagrada Familia je jedno od dela iz one stare dobre arhitekture, bake Arhitekture, slično piramidama po Egiptu i tim forama iz pamtiveka.
Čovek je stvorio ovu Barselonu koju možete da vidite danas, i to po ceni od samo... dobro.
EJ, PA ČOVEK JE SAGRADIO JEBENI GRAD! MISLIM, ZGRADU, OKEJ, DVE ZGRADE, OKEJ, ALI GRAD! Ima slučajeva i pre ovog, naravno, ali grad...
-Ovog Gaudija ludaka, brate čovek je izgradio jebeni grad. NE VERUJEM EEEJ GRAD
-Haha, legendo, a ja i ti ni kuću na Simsu ne možemo u celosti
Nostalgija je osećaj gladi za domaćom hranom kad se nalaziš 8.500 hiljada kilometara daleko od Srbije.
Evo baš sad mi se jede neka naša hrana i da li neko može da mi objasni kako bre da odštampam kajmak preko „google“ i kako da prebacim kiselo mleko, mladi sir, leskovačke ćevapčiće, vešalice i pljeskavice putem telefonske žice?
Kako ja da objasnim onom „stream“-u da mi se baš sad jede srpski meze, sa užičkom pršutom, kajmakom, kulenom i ajvarom? Kako?
Klasičan idiom koji, kao takav, ne treba nešto posebno analizirati i objašnjavati, te ću ja 'mesto toga nabrajati imena bircuza u Bg-u u kojima čovek može dobro da poje': Džakarta, Orač, Orašac, Kafana-Kafana, Znak ? (mada, mnooogo deru, bre, mamicu im turistički orijentisanu jebem ja! ), Kolarac, Zlatno Burence, Proleće, Druga Kuća, Krčagin (u, jebotebog!), Čuburska Lipa, Čubura, Škorpion (samo paz' da se ne prepiješ jerbo je splav u pitanju), itd.
Dopuna liste je svakako poželjna, drage kolege.
Elem, što se izraza iz naslova tiče, u pisanim medijima se često može pročitati u skraćenom obliku "pružiti ruku", a to opet u verbalnoj provinijenciji otvara mogućnost za upotrebu pri džentlmenskom priznavanju poraza u rendom takmičarskoj disciplini. Uf, ipak je tu bilo šta da se objasni, šta ja njamke...
A moj drugar Google ust’o, pa kaže:
● Papa Franja pružio ruku homoseksualcima u Rimokatoličkoj crkvi, ali je istakao da su „zatvorena vrata“ za ideju da žene budu sveštenici...
● Lečić: “Đinđić bi danas pružio ruku Vučiću...”
● Đole Đogani pružio ruku pomirenja svojoj bivšoj snajki Anabeli...
● Fudbaleri Partizana pružili ruku fudbalerima Vojvodine u 7-om kolu Superlige i pognutih glava napustili stadion “Karađorđe” u Novom Sadu...
ono što se kaže nakon što čuješ/vidiš nešto neočekivano i ne znaš šta drugo da kažeš.
inače, bukvalni prevod na srpski jezik engleskog akronima "WTF?!" (what the fuck).
situacija 1.
gledaš Naconalnu Geografiju i vidiš kako krdo afričkih gnuova napada lava, i ubije ga. Koji kurac?!situacija 2.
iz dosade kucaš riječi u google, i gledaš "suggestions", te se čudiš šta sve ljudi traže. koji kurac?!situacija 3.
izađeš iz kuće ubijeđen da je srijeda, isplaniraš sebi ostatak sedmice, i onda ti neko kaže da je četvrtak. koji kurac?!
Najveći zlotvor međ' običnim življem. Nevidljivo, ali svuda prisutno biće čiji je smisao postojanja da ti napakosti. Bilo kad, bilo gde, dok si živ.
- Još si ti mali da ideš napolje u ovo doba, ukrašće te Neko.
--------------------------------------------------------------------
- Parkiraj bre na nekom osvetljenom mestu, marnuće ti Neko kola u ovoj pomračini.
--------------------------------------------------------------------
- Mnogo se prokurčio čovek, isprangijaće ga Neko.
--------------------------------------------------------------------
- Pa gde ste njega našli onako matorog da pošaljete u prodavnicu?! Šta treba, da ga pokupi Neko kolima? Šta posle da radim?
Prvi post kompjuterasa pocetnika na raznim forumima o pokvarenim monitorima, tastaturama, misevima, plocama, itd. Ovakvi slucajevi su beznadezni, jer vrlo cesto ne znaju u cemu je problem, vec cekaju gotovo resenje od prepametnih forumasa.
-Pomagajte ljudi, ne radi mi tastatura!?!
-Kako kucas onda? :)
-Proveri da l' je ukljucena, to je resenje..
-Vidite da nas lik zajebava..neka ga kickuje neko od administratora...
-Ma dajte da pomognemo coveku. Je l' si proverio da l' je ukljucena?
..i tako u krug..
Ponovo posvetiti svaki trenutak života nekoj devojci, iako si verovatno posle one prošle rekao - nikad više.
V: De je bre Cope, nisam ga video već mesec dana...
B: Umro je...
V: Šta?
F: Ma zajebava te, ima neku novu ribu pa je s njom stalno...
V: Al' zar se on nije zakleo da se više ne bakće ozbiljnim vezama?
B: Ma de bre, izvadio papuče iz ormara, nije stigla ni prašina da se navata po njima...
Čovek koji je besmrtan. Još uvek nije sagledan njegov doprinos našoj naciji. Bio je modni kreator. Njegova jedina kolekcija je bila "Zeldi tebra". Nažalost nije stigao da kreira njegovu drugu kolekciju. Sastojala se od "kaiša na donji deo trenerke", gornjeg dela trenerke, i 21 lanca marke "Čisto tozla tebra". Takođe je edukovao podmladak. Tako sada naša država ima suficit njegovih đaka, što nadoknađuje deficit radnih mesta. Radno mesto im je "ćošak", zanimanje delinkvent, a imaju sklonost repu, ali i turbo džihad folku. Na lestvici poznatih ličnosti je ispred Nikole Tesle, Iva Andrića, ali deli prvo mesto sa Cecom i Arkanom.
26. oktobar 2022. godina Beograd.
Ministar za kulturu
"Naša država je pred bankrotom, vlada glad i siromaštvo. Većina bolnica je zatvorena, nezaposlenost je 91%, a vojska i policija nisu u stanju da održe red i mir. Ali mi smo se okupili ovde danas u ogromnom broju da otkrijemo spomenik najvećem idolu današnjice"
-2000000 kriminalaca započinje rafalnu paljbu(u vazduh).
-Skidaju platno sa Knelovog spomenika u Knez Mihailovoj
-Ekstaza, ludnica, baklje na sve strane, vatromet.
(A onda se vratiš u realnost i ukucaš na www.google.com "Aleksandar Knežević Knele" i..)
Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.
- Ovo više ne može da se toleriše, moramo da dejstvujemo?!
- Vidi, ja s Namerom pođoh u veliki grad a ti kreni kako misliš da ti je najsigurnije pa se vidimo večeras na kafi Bože zdravlja...
Anglicizam koji označava crtanje crteža koji ne mora imati neki poseban značaj, a obično je rezultat dosade autora (dudlaša).
Poznato je da dudlanje pozitivno utiče na memoriju.
Dudlanje je uveliko zastupljeno u školama, a javlja se kada se učenici dosađuju na časovima, te počnu dudlati po stolovima.
Ima poznatih ljudi koji su voleli da dudlaju.
Nekima je dudlanje posao (Amerikanci ih zovu "doodlers").
Neki, čak, produkte svog dudlanja i prodaju.
Fudbalski klub iz Francuske, u sportsko-kladioničarskom slengu poznat kao beskompromisni ploditelj koji ordinira po sistemu ''Uđe - napravi sedmorke - izađe - nestane iz tvog života''.
Zašto baš sedmorke? Ovaj klub je decenijama beležio prilično mršave uspehe da bi tokom 2000-ih čak sedam puta zaredom osvajao trofej domaćeg prvenstva i izazvao šok u zemlji galskih petlova, ali kako svakoj sreći dođe kraj, nastupila su i neka smutna vremena za popularne ''lavove''.
Predgrađe Pariza, leto 2014.
Vinz: Pozvao sam onu alžirsku glavudžu Malika El Djebenu u teretanu u kraju, dečko je harmonikaš, broji rebra, štono kažu... Nikad u životu ništa teže od sopstvene ćune dizao nije, kad ono međutim - podiže on 60 kila k'o iz pičke, i traži još! Povećavali smo težine, stavljali teg za tegom na onu šipku al' on ne prestaje da diže! Kažem ti, ima tu neku nadljudsku snagu, k'o da je Čemberlejn!
Saïd: Merde! Al' vas je izdominir'o k'o Olimpik iz Liona!
Na rezervi, polu mrtav. Izarčen kao raga ili njutnovan zubom vremena bogougodnih činjenja... svakako daleko van nekadašnjih kapaciteta i mogućnosti. :Heh, bilo nekada!:
- Uhhh, al sam se smorila. Šta ćemo?
- E možemo da zovnemo Dekija i onog njegovog ortaka?
- Lako ćemo se napiti i bez njih, nego mislila sam...
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Čuo sam da se vraća Krle?
- Slaba vajda. Isluženo to odavno!
Izraz koji se koristi za ogromno ispaljivanje koje se graniči sa ponižavanjem. Ekstremno neispunjavanje datih obećanja, posprdavanje sa tvojim likom i djelom.
Naime, Robert Džordan je neki tamo pisac epske fantastike, tvorac Točka vremena, knjige sa jedanaest dijelova i hiljade strana. Čovjek je odlučio da svoje fanove počasti ogromnim uživanjem, pa im je namijenio dvanaest knjiga. Napisao je prvih jedanaest, do zla boga zapleo radnju, razradio priču, doveo do samog raspleta.
Ali avaj, sve bi to bilo dobro da nije umro prije nego što je stigao da napiše poslednju knjigu, od neke bolesti sa zapetljanim imenom i tako ostavio svoje fanove ogorčene, kivne i nadasve tužne.
Jebiga brate, mogao si sačekati sa umiranjem bar dok ne napišeš i tu poslednju...
Nikakva metafora nije u pitanju, tetris. Najobičniji onaj. Samo što gospoda ni to nisu mogli da ostave na miru, već su i njega upropastili.
Skinete isti sa google play-a, zauzme ko gta san andreas i tri albuma Slavice Ćukteraš i traži da pravite nalog mrtvi.
Kad to završite birate neke GAME MODOVE. Koji modovi srećo tetris. Ništa drugo, samo oću kockice one da slažem što padaju.
Onda tu imaju neki nivoi naloga pa jedna priča pa druga i na sve to, morate biti ONLAJN UVEK. Došli smo u to doba dragi moji čoveci da nam za tetris iz 85te godine treba internet. Za čega dan ti poljubim?
Secam se da su valjda 2016 valjali one MINI starinske konzole kao nintendo nes i sega mega, jer vole ljudi, klasici su klasici s razlogom. A za njih je to naravno samo profit jer korporacije boli kurac. To i nije bilo toliko loše da nisu nakarikali cenu za koju komotno nađeš original konzolu iz te i te godine i komplet igara ako znaš gde da gledaš. Da ne pominjem more kopija tih mini konzola koje su bile na nivou digitrona ali su ličile na originale da bi zajebali pokoju bakicu koja se ne razume a uzima za unuče svoje, ljubi ga baba.
Rambo, Star wars, Gta SA, Sega mega, a sad i tetris. Sve su morali da unakaze, ništa im nije sveto.
Sram vas bilo.
Imati keša i ne stezati kaiš kao skoro svako pošten na ovom području zadnjih dvadeset i kusur godina. Moći se s vremena na vreme ponašati k'o Toti u Rimu, ali što je najvažnije - ne oskudevati u potrebnom.
Gde ćeš na more?
Pajsad, to ti je retoričko pitanje, kako stoje stvari. Sad se spremam za odbranu diplomskog: šuljevi mi otekli od sedenja za računarom k'o da me pola LDP-a naguzilo a podočnjaci otromboljili kano klića sredovečne Moldavke. Mentor me za diplomski brutalno jebe k'o mlad Šiptar sansku kozu, a roditelje sam za ovih šest godina izmuzao do te mere da su na ovogodišnjoj slavi mislili služiti goste Argetom, Lisa salamom i supom iz kesice. Neka, imam Gugle Earth, cimera Crnogorca, zagarantovan hladan tuš jer tople vode u domu nema otkako su se dva Hercegovca zamenila na mestu direktora, skoro načetu kilu Tuzlanske soli, golotinju sa interneta i dve litre rakije u flaši od Skaj kole što mi ujka doneo. Nije more, al' je solidna aproksimacija. Boli me kurko, ima se, može se.
Fraza od koje se svakom studentu ledi krv u žilama. Profesor koji ovo upotrebljava nije svjestan da je negirao svoju svrhu i da slobodno može pokupiti prnje. Mnogi, nažalost, ne razumiju da nije cilj prepričati knjigu koja se koristi kao dio obveznog gradiva, već da se sadržaj izloži na takav način da profesor posluži kao spona između autorovih misli i razine na kojoj se trenutučnoj nalaze studenti. Pritom se može poslužiti različitim anegdotama kako bi zabavnim digresijama skrenuo pozornost na bit koja će neposredno uslijediti. Istodobno, naglasak je na obradi pojmova koji su od iznimne važnosti, a s kojima studenti imaju poteškoće. Nažalost, približavanje materije ostaje nedosanjani san.
- Kakav tovar, Majko Božja!
- Šta je reka mudrac?
- Reka je da se ne brinemo te da nećemo ostati zakinuti za ispitne rokove u šestom mjesecu.
- Najbolje još i to. Kako oni misli da mi ovo sami obradimo? Logika 2 koja je teža od logike 1 jedno deset puta. Jedno predavanje nije odradio priko Google Meeta. Samo šalje mejlove s pitanjima.
- Pa e, sve je lijepo u knjizi objašnjeno.
