Легендарна изјава, већ више од двадесет година приписивана покојном Патријарху Павлу, која и дан-данас међ' свеколиким народом небеским представља предмет расправе око тога шта је писац хтео да каже и изазива опречна мишљења, а покаткад и макљажу у кафани "Љуц", у Скопљу. Ух.

У свему томе - а како то обично бива када човек око нечега закрви и заборави о чему се ту, с почетка, уопште и радило - из етра јавног мњења потпуно је скрајнута она реална прича, прича о томе како се наводна изјава омиљеног српског верског вође и заправо догодила. А било је то деведестих година, у време масовних студентских протеста у Београду, када се Патријарх Павле обраћао студентима код Теразијске Чесме а цело обраћање је на радију Б92 (тада можда и једином бастиону слободне мисли у Србији) преносио и коментарисао, испоставиће се и каснији директор Студија Б, хомо-новинариус по имену Александар Тимофејев. И онда се то догодило. Паја је у једном тренутку, позивајући на мирне протесте, рекао "Будимо људи!" а Тимофејев је на то (у изливу инспирације на мозак, штали) преко радија додао "...иако смо Срби."

И то је цела заборављена истина. Можда је добро да посстоји исписана негде, историје ради.
А људи требамо бити увек...колико год да је понекад тешко бити Србин.

Inkvizicija ili crkvena policija ,je organizacija,koja je postojala u srednjem veku,organizovana od crkve da se bori protiv "jeresi"Naime ,u to doba su pocele da se pojavljuju razlicite hriscanske sekte,cije je ucenje odstupalo od zvanicnog ucenja katolicke crkve.Katolicka crkva je odlucila da im stane na put i to je bio posao inkvizicije.To su postizali ubijanjem,mucenjem na najrazlicitije nacine,kao i genocidom.U F
Francuskoj je izvrsen genocid nad nad pripadnicima sekte Katara,koji su stavljali Jovana Krstitelja ispred Hrista....
Inkvizicija je odgovorna za najvece zlocine u istoriji,kao sto su progon jevreja u Spaniji,sistematska eliminacija svih protivnika crkve,kao i jednog delahriscanskih vernika,koji su se usudili da kazu nesto sto nije bilo odobreno od crkve.
Na nasim prostorima nije delovala inkvizicija,a nije ni bila potrebna,posto smo bili pod turcima.

Čovek, hehe, rođen u Reusu, tamo negde u Španiji, nije bitno, uglavnom, delovao je u Barseloni, te danas pojedini profesori ili doktori arhitekture kada drže predavanja na seminarima znaju da ga poistovete sa Ronaldinjom arhitekture, jer se čovek jebeno igrao svog posla. Nije ga radio, igrao se. Ronaldinjo. Gaudijev šmek za stvaranje remek dela među prvima primećuje izvesni Eusebi Guelj. Slušajući Vikipediju, Guelj je bio glavni i oficijelni sponzor Gaudijev. Eto, i tada su postojali sponzori, ali su barem imali ukusa. Ovi danas sa X6-icama, ma ajte molim vas.

Nego, Gaudi i Guelj. Po njemu, ovom drugom, nazvan je park tvoren umom ovog prvog, park koji koji u sebi sadrži jedinstven vazduh, opojan, ispunjen česticama pečurki (prim. aut.), park koji iluzioniše. Gaudi je, takođe, tvorac Sagrada Familije, dela koje je još u fazi izgradnje i ne zna se kada će biti gotova, ne zna se ni da li će da bude gotova, jer postoji verovarnoća da će da nas pogodi meteor, šta, uglavnom, Sagrada Familia je jedno od dela iz one stare dobre arhitekture, bake Arhitekture, slično piramidama po Egiptu i tim forama iz pamtiveka.

Čovek je stvorio ovu Barselonu koju možete da vidite danas, i to po ceni od samo... dobro.
EJ, PA ČOVEK JE SAGRADIO JEBENI GRAD! MISLIM, ZGRADU, OKEJ, DVE ZGRADE, OKEJ, ALI GRAD! Ima slučajeva i pre ovog, naravno, ali grad...

Nostalgija je osećaj gladi za domaćom hranom kad se nalaziš 8.500 hiljada kilometara daleko od Srbije.

Klasičan idiom koji, kao takav, ne treba nešto posebno analizirati i objašnjavati, te ću ja 'mesto toga nabrajati imena bircuza u Bg-u u kojima čovek može dobro da poje': Džakarta, Orač, Orašac, Kafana-Kafana, Znak ? (mada, mnooogo deru, bre, mamicu im turistički orijentisanu jebem ja! ), Kolarac, Zlatno Burence, Proleće, Druga Kuća, Krčagin (u, jebotebog!), Čuburska Lipa, Čubura, Škorpion (samo paz' da se ne prepiješ jerbo je splav u pitanju), itd.

Dopuna liste je svakako poželjna, drage kolege.

Elem, što se izraza iz naslova tiče, u pisanim medijima se često može pročitati u skraćenom obliku "pružiti ruku", a to opet u verbalnoj provinijenciji otvara mogućnost za upotrebu pri džentlmenskom priznavanju poraza u rendom takmičarskoj disciplini. Uf, ipak je tu bilo šta da se objasni, šta ja njamke...

ono što se kaže nakon što čuješ/vidiš nešto neočekivano i ne znaš šta drugo da kažeš.

inače, bukvalni prevod na srpski jezik engleskog akronima "WTF?!" (what the fuck).

Najveći zlotvor međ' običnim življem. Nevidljivo, ali svuda prisutno biće čiji je smisao postojanja da ti napakosti. Bilo kad, bilo gde, dok si živ.

Prvi post kompjuterasa pocetnika na raznim forumima o pokvarenim monitorima, tastaturama, misevima, plocama, itd. Ovakvi slucajevi su beznadezni, jer vrlo cesto ne znaju u cemu je problem, vec cekaju gotovo resenje od prepametnih forumasa.

Поново посветити сваки тренутак живота некој девојци, иако си вероватно после оне прошле рекао - никад више.

Човек који је бесмртан. Још увек није сагледан његов допринос нашој нацији. Био је модни креатор. Његова једина колекција је била "Зелди тебра". Нажалост није стигао да креира његову другу колекцију. Састојала се од "каиша на доњи део тренерке", горњег дела тренерке, и 21 ланца марке "Чисто тозла тебра". Такође је едуковао подмладак. Тако сада наша држава има суфицит његових ђака, што надокнађује дефицит радних места. Радно место им је "ћошак", занимање делинквент, а имају склоност репу, али и турбо џихад фолку. На лествици познатих личности је испред Николе Тесле, Ива Андрића, али дели прво место са Цецом и Арканом.

Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.

Англицизам који означава цртање цртежа који не мора имати неки посебан значај, а обично је резултат досаде аутора (дудлаша).

Познато је да дудлање позитивно утиче на меморију.

Fudbalski klub iz Francuske, u sportsko-kladioničarskom slengu poznat kao beskompromisni ploditelj koji ordinira po sistemu ''Uđe - napravi sedmorke - izađe - nestane iz tvog života''.
Zašto baš sedmorke? Ovaj klub je decenijama beležio prilično mršave uspehe da bi tokom 2000-ih čak sedam puta zaredom osvajao trofej domaćeg prvenstva i izazvao šok u zemlji galskih petlova, ali kako svakoj sreći dođe kraj, nastupila su i neka smutna vremena za popularne ''lavove''.

Na rezervi, polu mrtav. Izarčen kao raga ili njutnovan zubom vremena bogougodnih činjenja... svakako daleko van nekadašnjih kapaciteta i mogućnosti. :Heh, bilo nekada!:

Израз који се користи за огромно испаљивање које се граничи са понижавањем. Екстремно неиспуњавање датих обећања, поспрдавање са твојим ликом и дјелом.

Наиме, Роберт Џордан је неки тамо писац епске фантастике, творац Точка времена, књиге са једанаест дијелова и хиљаде страна. Човјек је одлучио да своје фанове почасти огромним уживањем, па им је намијенио дванаест књига. Написао је првих једанаест, до зла бога заплео радњу, разрадио причу, довео до самог расплета.

Али авај, све би то било добро да није умро прије него што је стигао да напише последњу књигу, од неке болести са запетљаним именом и тако оставио своје фанове огорчене, кивне и надасве тужне.

Јебига брате, могао си сачекати са умирањем бар док не напишеш и ту последњу...

Nikakva metafora nije u pitanju, tetris. Najobičniji onaj. Samo što gospoda ni to nisu mogli da ostave na miru, već su i njega upropastili.
Skinete isti sa google play-a, zauzme ko gta san andreas i tri albuma Slavice Ćukteraš i traži da pravite nalog mrtvi.
Kad to završite birate neke GAME MODOVE. Koji modovi srećo tetris. Ništa drugo, samo oću kockice one da slažem što padaju.
Onda tu imaju neki nivoi naloga pa jedna priča pa druga i na sve to, morate biti ONLAJN UVEK. Došli smo u to doba dragi moji čoveci da nam za tetris iz 85te godine treba internet. Za čega dan ti poljubim?
Secam se da su valjda 2016 valjali one MINI starinske konzole kao nintendo nes i sega mega, jer vole ljudi, klasici su klasici s razlogom. A za njih je to naravno samo profit jer korporacije boli kurac. To i nije bilo toliko loše da nisu nakarikali cenu za koju komotno nađeš original konzolu iz te i te godine i komplet igara ako znaš gde da gledaš. Da ne pominjem more kopija tih mini konzola koje su bile na nivou digitrona ali su ličile na originale da bi zajebali pokoju bakicu koja se ne razume a uzima za unuče svoje, ljubi ga baba.
Rambo, Star wars, Gta SA, Sega mega, a sad i tetris. Sve su morali da unakaze, ništa im nije sveto.

Imati keša i ne stezati kaiš kao skoro svako pošten na ovom području zadnjih dvadeset i kusur godina. Moći se s vremena na vreme ponašati k'o Toti u Rimu, ali što je najvažnije - ne oskudevati u potrebnom.

Fraza od koje se svakom studentu ledi krv u žilama. Profesor koji ovo upotrebljava nije svjestan da je negirao svoju svrhu i da slobodno može pokupiti prnje. Mnogi, nažalost, ne razumiju da nije cilj prepričati knjigu koja se koristi kao dio obveznog gradiva, već da se sadržaj izloži na takav način da profesor posluži kao spona između autorovih misli i razine na kojoj se trenutučnoj nalaze studenti. Pritom se može poslužiti različitim anegdotama kako bi zabavnim digresijama skrenuo pozornost na bit koja će neposredno uslijediti. Istodobno, naglasak je na obradi pojmova koji su od iznimne važnosti, a s kojima studenti imaju poteškoće. Nažalost, približavanje materije ostaje nedosanjani san.

( rus. человек, как это звучит гордо, izvor: Gugl translejt, jebi ga...)

Da, zaista gordo zvuči... al' na ruskom jeziku. Maksim Gorki je to rekao na jebenom ruskom, a ne na srpskom ili bilo kojem drugom jeziku. Rekao je человек, što na ruskom znači čovek i ta reč se razlikuje po zvučnosti od naše reči čovek, nemačke (der) Mensch ili na primer španske reči hombre. Eto, to je sva filozofija oko ovoga, al' prosečan naš čovek voli da filozofira u nedogled, zato nam tako i ide.

Maksim Gorki je imao ambicije da malo ulepša ruski jezik i otud ta njegova izreka. Tako je isto sebi promenio prezime iz Peškov u Gorki, jer ga Rusi ne bi uzimali za ozbiljno sa njegovim devojačkim prezimenom. Neće ljudi valjda da slušaju šta im priča tamo neki Peškov? Peškov.. hehe.. I tako, kad je Gorki stao da kobjašnjava u svojim delima, rečima nežnim, ali snažnim i napadnim, a opet nekako mehkim, sve je bilo lepo prihvaćeno kod publike i živeo je srećno dok se nije upucao od sreće. Bilo je dosta suza radosnica na njegovoj veličanstvenoj sahrani, baš iz poštovanja prema njegovoj odluci da se rokne kad je bio najsrećniji. Šalim se, nije se upucao. Pokušao je jednom da se ubije, ali je tada još uvek bio mladi Peškov.

Najcrvenija crvena od svih crvenih. Keva svih nijansi crvene boje. Sve ostale su plagijati i neuspeli pokušaji da se dostigne crvenoća koju ima Ferrari.