- Ajde bre, crni sine, uči malo, ako Boga znaš ! Imaš dva ispita za malo dana, kako te nije sramota da izađeš pred profesore i lupetaš koješta... Pa JA kad sam studirala -ih, to se znalo : nema izlazaka, nema momaka, nema bioskopa, nema sedenja na klupi u dvorištu ili kod onog tvog retardiranog, šta li je, druga... Ja i tvoj otac se ubismo od objašnjavanja i nerviranja i kuđenja i grđenja i kažnjavanja i batina...kako se ti ne umori samo!? Samo spavaš, ždereš NAŠ hleb, trošiš NAŠE pare i vreme, dolaziš kasno, piješ TO pivo, verovatno i pušiš - sve mi znamo, tu gadost što vi mladi zovete 'Fejsbukom' ne vadiš iz usta...umesto odatle da ti izlaze anatomija, fiziologija i ostale pametne stvari...Vidi soba na šta ti liči! Pravi pravcati svinjac! Ne mogu da hodam po njoj a da ne nagazim na neko djubre...
- ... ?
- Ma, je l' ti čuješ šta ja tebi već pola sata govorim ovde!?
- E, kevo...aj iskuliraj malo, majke ti!...A što se ostalog tiče videću šta mogu da uradim povodom sobe i toga...
_________________________________________________________________________

- Znaš, ja nisam laka devojka kao što si ti možda mislio. Ako si se nadao da ćeš samo morati da me izvedeš na piće i to u neku propalu rupu kao što je na primer ova, i onda da me odvedeš u neki raspali stan, kao naprimer tvoj, i tamo da me zbariš da se sa tobom kresnem...e pa, mladiću, grdno si se prevario! Ne bih ni mrtva tamo pošla sa tobom, sve3 i da si poslednji tip na planeti! Pa, ja se sa frajerima koji su pet puta bolji od tebe nisam kresnula ni posle 5-6 izlazaka, a kamoli ću sa tobom! Mogao si bar da se potrudiš da od nekog ortaka pozajmiš neki auto a ne da ovako , kao neki naprimer kreteni, idemo autobusom GSP-a! A tek tvoje ponašanje - to neći ni da pominjem ! Celo veče mi pričaš neke svoje glupe muške priče, doživljaje, kao da ja to naprimer hoću da slušam, i onda taj fudbal... Da li ti shvataš da mene ne interesuje to?! NE INTERESUJE ! Baš me briga ko je dao gol, ko ga je primio, MENE fudbal i fudbaleri ne interesuju, alo! Znaš ti, bre, da je mene jurio onaj, kako se zvaše, iz Partizana, jedan dečko, lep... Slao mi poruke, kupovao cveće, slao kola po mene, a ja - ništa. Znam da samo hoće moje telo. To je u psihologiji svakog muškarca. Zato su svi muškarci isti. Ili su mamini iskompleksirani sinčići koji se ceo život plaše da urade bilo šta ili su seljačine koje idu po kafanama, piju, puše, gledaju FUDBAL i pokušavaju da iskoriste sirtoice kao što sam , na primer ja. Je l' shvataš ti šta hoću da ti kažem?
- Ej, slušaj...Mnooogo mi se sviđaš i hteo bih da ti predložim da možda...ne znam,...možemo možda da promenimo lokaciju.Evo, tu blizu ja živim....

- HOLANDIJA

Zemlja lala, pedera i kanabisa. Obzirom da mi Srbi za hortikulturu nikad nismo previše marili a ni da nam vutra nije nešto preterano potrebna pored drage nam rakije ( a i imamo ooodlične dilere sa Kosova – përshëndetje për vëllanë Hallim ), najveći utisak na nas svakako ostavlja krajnje slobodoumno guzičenje na ulicama Ajaksa, PSV-a i Ekselziora, što je definitivno dovoljan razlog da u našim konzervativno-pravoslavnim srcima naprečac osudimo sve Holandeze na večni boravak u najtoplijim kutovima pakla. E sad, i taj Hag je poprilično osetljiva tema iz razloga očigledne veze između nas i gorepomenutog ''guženja'' ali činjenice stoje i istorija se ne može promeniti...Do sledećeg rata, barem.
ČINJENICE: Ako i zanemarimo flamansku slikarsku školu koja je iznedrila ( opa, trojica ) neka od najčuvenijih imena likovne umetnosti ( van Ajk, van Dajk, Rubens...), nikako ne smemo zaboraviti da je Holandija odgovorna za nastanak nekih od najukusnijih žutih sireva na svetu što – složićete se sa mnom - ipak nije mala stvar. Pedera, pak, što se tiče, realnost je umnogome drugačija od gorepomenute Sodome i Gomore ali da JESU – 'vala jesu! Uostalom, možda im onako ružnjikavim Holanđanke i ne daju da umoče u nji'ove cenjene narandžaste vagine pa su, siroti, primorani da se prangijaju međusobno. Jebiga.

- JAPAN

Nindže, roboti i suši. Tri prve asocijacije na zemlju izlazećeg Sunca. Atomska bomba je četvrta. Zemljotresi peta, cunami šesta. Posetioci porno sajtova mogli da bi obogate ovaj spisak i sa terminima kao što su 'manga', 'hentai' i 'bukkake' ali nisam naišao ni na jednog zainteresovanog. Elem, ograničeni time što impresije o Japanu i Japancima uglavnom dobijamo preko serijala samurajskih filmova na B92 u kojima igra Toširo Mifune ( ovim putem želimo da im se i javno zahvalimo na tome ), vanrednih izdanja vesti RTS-a sa rifrešovanim bilansom žrtava i aktuelnim nastavcima epske porno sage ''Deep Asian Ass'' ( kako mi rekoše ), jasno je zašto o ovoj bogatoj i interesantnoj zemlji znamo tako malo. Ipak, u to da piju sake i pevaju karaoke uveče nakon posla i da bez izuzetka izvršavaju harakiri ako nešto zajebu na istom, poprilično smo sigurni.
ČINJENICE: Jedna od najstarijih civilizacija na planeti. Tehnološki sigurno najrazvijenija država na svetu. Industrija, ekonomija, umetnost, kultura...šta god vam padne na pamet – oni su to imali prvi. Ne prođe niti jedno svetsko sportsko nadmetanje da gomila Japanaca ne pokupi bar neku od medalja. I povrh svega toga, poklonili su nama - sirotim ali ponosnim Srbima, nove autobuse za prevoz. Ako vas zbog nečega volimo, dragi Japanci, onda to nije zbog toga. Kontrolori GSP-a – M'RŠ U PIČKU MATERINU!!!

- SAD

I konačno, tu smo. Najomraženija zemlja među nama Srbima. Državni i duševni neprijatelj broj 1. ( To dostignuće je utoliko veće ako se zna da je na specifičnoj rang listi mrskih nam naroda prestigla i Hrvate i Albance a za šta je imala daleko manje vremena od pomenutih. ) Ustvari, mržnja prema Amerima je toliko snažna da bi čak i eventualni armagedon u vidu ogromnog plamtećeg asteroida koji u nezadrživom naletu juri ka planeti Zemlji i njenom totalnom uništenju, bio rado pozdravljen od naše strane ukoliko bi PRVO pobio te izdegenerisane predstavnike ljudske rase pa tek onda uništio i ostatak planete. Dok do toga ne dođe, nadamo se barem tom uveliko najavljivanom Trećem Svetskom Ratu u kojem bi, ako je do nas, Sjedinjene Američke Države bile potpuno izbrisane sa lica Zemlje a njeni stanovnici pretvoreni u novo, biorazgradivo djubrivo – što svakako i jesu u trenutku pisanja ovog teksta. Razume se, do ovolike akumulacije besa u nama nikako ne bi došlo da nije bilo tog kobnog i ničim izazvanog bombardovanja ali animozitet prema naciji koja je svet obogatila žvakama, koka-kolom i Oprom Vinfri datira još s početka prošlog veka i pojavom prvih ideja o socijalizmu. Uostalom, ko je od nas ikada želeo da bude jebeni ''kaubojac'' u igri iz detinjstva?!
ČINJENICE: Gledamo njihove jebene filmove, jedemo njihovu jebenu hranu u njihovom jebenom Mekdonalds-u, pijemo njihovu jebenu koka-kolu, slušamo njihovu jebenu muziku...Ko je uz mene?!

N.B U sledećem i poslednjem delu, obračunaćemo se sa Englezima, Francuzima i Špancima a jednak književni tretman dobiće i Azerbejdžan. Autor.

Preživeo si užasan dan na poslu/u školi, pakao u gradu dok si završio dodatne obaveze, gužvu u saobraćaju (jer je zbog dolaska nekog američkog predstavnika zatvoreno pola ulica u beogradu da bi mu pokazali da mi možemo da napravimo veće sranje u našem gradu nego što oni mogu bombama samo ako tako 'oćemo), gužvu u busu, svadju, smrad i pitaj boga šta sve jos. Izlaziš konačno na stanici dokle ideš tim prevozom i sad si dve stanice daleko od zgrade. Još samo malo i kući si. Al' ko da ti nije bilo dosta pakla koji si do sad preživeo, zajebeš se i rešiš da sačekaš malo da vidiš da li će da naidje “tvoj” bus i da tvoju lenju guzicu odveze baš do ispred tvoje zgrade/kuće. Išao bi ti peške, al' nešto te zbog fudbala boli noga, a i izvrnuo si je juče nešto kad si baka Mirki nosio namirnice do stana (a u stvari ne želiš samom sebi da priznaš da te mrzi da propešačiš 200 metara uz brdo nagiba 2 stepena). I zato čekaš…

Mora sad da naidje “tvoj” bus. Piše na redosledu vožnje da ide na svakih 15 minuta, a našim redosledima vožnje se može verovati koliko i ćopavom cigančetu koje traži pare da je ćopavo. Prolazi minut za minutom, a ti misliš: "Ma mora da naidje, kasni već 10 minuta, pa sad mora da naidje." Krenuo bi ti peške, al nema te stvari koja te može iznervirati više nego kad na pola puta izmedju dve stanice pored tebe prodje taj “tvoj” autobus, a ti ga pre toga čekao i ipak odlučio da je pametnije ići peške. E pa nisi ti kadar da dozvoliš da se to tebi desi. Ima da ga sačekaš pa ne znam šta da se desi. I zato čekaš…

Ne veruješ šta ti se dešava i zašto nema tog jebenog busa. Vadiš pljuge iz džepa i pribegavaš onom starom srpskom verovanju da ako zapališ cigaru odma naidje autobus. Nisi sujeveran, al' ajde... Vadiš upaljač, kresneš, upališ i gle čuda evo busa… al nije "tvoj". Popušiš cigaretu i odma' pališ novu i eto opet busa, al' opet nije "tvoj". Stojiš tako i pušiš ko lud. Prolazi po tri autobusa od svake linije ali samo tvog nema. U suprotnom pravcu ide million “tvojih” i počinješ da kuneš sebe što koji kurac ne živiš na suprotnoj strani naselja. Nailazi čak i onaj bus za koji na tabli piše da tu staje, al' ga ti za života nisi video. Pa pička mu materina jel ovo neko zajebava ili šta?! Gledaš ljude oko sebe kako ulaze u te autobuse koji prolaze I misliš: “Pa jel ja ovde navukoh rak pluća od silnih popušenih cigareta da bi VAMA dolazili autobusi i vi stigli ranije kući?!?! Niko ni hvala da mi kaže ili bar paklu cigareta da mi kupi (u pakli inace ostalo jos jedna ili dve cigarete)… Bagro jedna nezahvalna”. “Tvog” autobusa nema već sat vremena, prošao je ceo vozni park GSP-a kroz tu stanicu, pa sad mora i tvoj… I ti ćeš ga sačekati. I zato čekaš…

Prolazi vreme, a busa još uvek nema. Gledaš okolo vidno popizdeo. Jezik te peče od silnih cigareta koje si popušio i zgadile ti se više. Kako sad da prekratiš vreme? Sve samo da ne razmišljaš koji si tenkre što nisi išao peške tih jebenih 200 metara, jer bi do sad već bio kući. Snimiš ribu koja stoji tu kolko i ti pa možda da joj pridješ. Al zajebi. Više šansi imaš da na orgiju nagovoriš 5 riba koje drma PMS jer, povrh svega, ona stoji na štiklama pa je još nervoznija od tebe. Odustaješ od te ideje. I baš se tad pojavi tu neka komšinica koja te zna od malih nogu i koja ti je uvek govorila kako si lep i kako si porastao samo što je sad dodala i kako je šteta što se ne baviš sportom nego stojiš tu i pušiš, a pri tom već 20 godina ne može da upamti “čiji si ti” jer ima još jedan u zgradi tako lep i porastao. Oterao bi je u majčinu, al bi sigurno zbog toga goreo u paklu jer je, ko za inat, to neka dobronamerna i umiljata bakica koja ti je kupovala čokoladne bananice kad si bio mali. Od pomisli na čokoladne bananice si sad ogladneo, pa ožedneo, pa si se setio da ti je već počeo fudbal/serija/film na tv-u, gledaš ovu trafiku na stanici kako je puna svega i svačega, a ti imaš samo pare za cigare koje ćeš kupiti u prodavnici kod svoje zgrade. Bakica ne prestaje da smara, ne znaš kako da se izvučeš iz toga. Jedini izlaz ti je da kažeš da ipak ideš peške jer znaš da ona ne može za tobom, al' nisi ti budala pa da posle sveg ovog vremena odeš kući peške. I zato čekaš…

Evo ga. “Tvoj bus”. KONAČNO je došao. Naravno, prepun je. Rulja na stanici masivno gasi cigarete. Jebote trebalo je vas 10 da zapali da bi ovo sranje došlo. Svi odma' kreću ka busu i vozač mora da zaustavi metar od trotoara da ne bi zgazio ovu stoku jer je masa izletela na ulicu ko ‘leb da se deli gladnima. Naravno, i ti sa njima. Otvaraju se vrata, guranje, dranje, žamor, kuku lele, “ajmo malo sredina” se čuje iz mnogih usta, a ljudi iz autobusa ne mogu da izadju od ove najezde. Za čudo, cela stanica se spakuje u taj bus, nataložili se svi jedni na druge i sad se lakše diše iako se teže diše. U gomili slučajno pogledaš na sat nekog ko se drži za šipku i vidiš da je 5 do 9. Jebote radnja radi do 9!!! Ostaćeš bez cigara. Al trafika sa tim slatkim otrovom ti je pred nosem. Izaći ili ne izaći? Naravno, ta dilema u stvari i ne postoji jer nema šanse da izadješ posle ove torture, al suočen sa mogućnošću da ćeš ostati bez cigara, hvata te frka. Mrmljaš sebi u bradu: “Ajde jebote vozi već jednom”.

Izlaziš na svojoj stanici i vidiš kako iza idu još tri “tvoja” busa što znači da je kumulativno paljenje cigara svih koji su ga čekali i više nego urodilo plodom, a da si se ti ko bolid gurao u prvom dok u drugom ima i mesta za sedenje. Samo razmisljaš da radnja radi jer u suprotnom moraš peške do neke druge radnje (a već je dokazano kroz šta si spreman da prodješ samo da ne bi pešačio) Trčiš brže bolje do radnje, a radnja… jebiga, nekad otvorena, a nekad zatvorena pa sve zavisi dal' ti je takav dan.