Piskavci su vrsta sljive, samonikla koje u mom kraju ima u nedogled obicno sazrevaju u razdoblju jul-avgust. Obicno se nazivaju dzenarike. Postoje zute i crveno-ljubicaste.
Evo jedne anegdote o piskavcima.
Prica se da nekada davno u jednom selu gde nije bilo voca, a pritom bilo poprilicno krava. I u kojem se pravio veoma dobar kackavalj.
Seljani su menjali istu kolicinu kackavalja za dzenarike. I ta se tradicija nastavila tokom godina. A svi znamo da dzenarike su imale mnogo manju vrednost od kackavalja za koji je trebalo svakako vise truda. I jednog dana doslo je do neverovatnog obrta. Naime jedan seljak posle napornog prejednja otisao u prirodni WC "napolje" i izvrsio nuzdu. i na tom mestu su nikle dzenarike. i tada su shvatili da dzenarike mogu da se posade a kackavalj ne...
Proces nestajanja čoveka u potpunosti. Prvo kreće bezazleno. Jedna mala laž, izgovorena tek onako, bezveze, biva dopunjena sa dve veće da bi još uvek bila istina. Na te dve velike laži dodaju se četiri nove, još veće, pa ih je još teže učiniti istinitim. I tako u nedogled, da bi na kraju ostalo ništa osim samih laži, a ličnost čoveka koji ih smišlja se gubi se u vrtlogu neistine i odlazi u nepovrat.
Zemlja takve površine da je osnovcima u dobrom delu sveta zadavala glavobolju kada treba da je pronadju na karti. Što se pak toga tiče, njihove stanovnike (svih 33.000) karakteriše savršen bol u kurcu za granice, služenje vojnog roka, cene goriva u regionu ili svetske probleme, oni na to ne mogu i onako da utiču.
Jebe im se i što Madjarska nema more, jer nemaju ga ni oni, za šta im se takodje jebe - imaju dovoljno velika primanja da mogu da biraju gde će da idu, ne trbaju im vize, nemaju redove..Imaju dobar standard i lepo žive. I boli ih kurac.
Prkosno pokazuju kako ne moraš biti velik da bi bio siguran - oni nemaju koga da napadnu, niko ih neće napasti jer bi to bilo ispod časti, a teritorija je takva da ništa ne može od njih ni da se odcepi. Država mala, gradovi mali, malo ljudi, tako da se gotovo svi i poznaju..
Razgovor dvojice prijatelja koji žive na dva suprotna kraja Lihtenštajna:
- O pa gde si Mateo, nema te dve nedelje da svrneš u naš grad! Priznaj da ti je žena udarila pritvor zbog onog pijančenja..
- Ma jok Sandro druže stari, poslala me na pijacu a kući u Maurenu nestalo brokolija pa naleteo ovamo prigradskim, nisam se vozio 100 godina nekim motorizovanim prevozom.
- Nećeš uzimati kola?
- Ma odustao sam, šta će mi? Prehodam do granice za sat i po polako, bajkom mi treba 20 minuta laganeze..
- Ma uzmeš neku mečku da ga parkiraš ispred kuće za kurčenje, ne moraš da ga vozaš. I onako nemaš gde pare da potrošiš. Nego gde je Alex?
- Otišao u Afriku na svetsko, hoće da ga pojedu oni crnci ili da navuče neku boleštinu..Nema pametnijeg posla, jebo ga fudbal.
- Baš, ne bih mogao u tom rasulu da živim, šanse nema. Nego jesi video grupu za evropsko, biće derbi sa San Marinom a?
- Ma ko ga jebe, i onako se nećemo plasirati..Ej zamisli, malopre sretnem lika u busu, prosi!
- LAŽEŠ! Pa..Pa toga ima i kod nas!?
- Ma nije naš dobro je - neki Rumun..
- Jebem ti sreću, kako su ove granice pootvarali, još će nam i Kinezi prodavnicu ovde otvoriti. Nego gde ćemo ove godine na more?
- Ma možemo gde hoćemo..
Uhvatiti se za ispranu temu k'o pijan plota. Voditi raspravu u nedogled, najčešće o stvarima o kojima niko živ više neće da priča.
- Ali ja ne razumem zašto je to uradio...
- Ma daj pusti ga ajde idemo malo u zezanje!
- Ali Zašto? Objasni mi zašto???
- Rekla sam ti sto puta, nije te voleo i zaboravi!
- Dobro... Ali ja jednostavno pokušavam da shvatim...
- E ajde mani me, nemoj da daviš mrtvu mačku!!!
Vreme kad počneš da pratiš tursku seriju, kad provališ novu onlajn igricu, kad se niotkuda zaljubiš, kad ti dođe da središ sobu pošto si ceo semestar samo pravio haos, kad gledaš ponude za letovanje iako znaš da ne ideš nigde, kad konačno kreneš u teretanu koju planiraš već mesecima, kad počneš redovno da kuvaš iako to pre nikad nisi radio, počneš čak i da pišeš knjigu, i imaš ideje za snimanje filma i tako inspirisan poželiš da ispitni rok traje zauvek.
Veoma korisna rečenica kada vam neko nabacuje "ne tako lepu" devojku.
-Slusaj, jedna moja drugarica se zesće loži na tebe. Stvarno je fina, ajde idi malo popričaj sa njom.
-Opa, koja? Daj da i ja upecam nesto večeras.
-Nije odavde, upoznale smo se na moru, sigurno će ti se svideti. E, eno je tamo pored vrata. Vidiš?
-Ona u crvenom?
-Da, da!
-Kazi joj da posećujem ove parade ponosa i čuda, da sam gej i tako to.
-O cemu pricas ti?
-Kazi joj bre da sam peder, gledaj na sta liči!
Najmoćnija reč u svetu marketinga. Iako niko nema pojma šta kog kurca predstavlja baršun, da li je to neka travuljina, morska sasa ili pak običan korov, mora se priznati da pridev izveden od ove imenice šalje subliminalnu poruku koja se uvuče na mala vrata u naš mozak i odjednom ruska lada 79. godište, koja je prešla 2000 puta relaciju Moskva - Vladivostok izgleda tako dojajno. Jebiga sad, pošto se ovi bogalji od automobila ne reklamiraju na tv-u, ostaje nam da kupujemo peškire, gaće i pazarski teksas, sve zajedno pod kopirajted oznakom "baršunasto".
Trgovački putnik: Dobar dan, želim da vam ponudim analogno digitalni merač krvnog pritiska, časopis "Anoreksični ali srećni" i plastičnu kašičicu za eurokrem. Sve to za samo 17 'iljada.
Mirko Cvetković: Bež' bre u pičku materinu, poč'o sam da šišam bradu, prekide me zvono, mislio sam da je Boris doš'o d'igramo mice.
Tp: Nisam vam rekao ono glavno. Ako kupite ove proizvode, dobijate gratis ove baršunaste patosnice za Renoa 4. Meke k'o duša Havijera Solane.
Mirko Cvetković: Baršunaste veliš? E ako je tako, daj 2 ture svega toga, taman jednu i Borisu da poklonim za godišnjicu predsednikovanja.
Izraz koji u slengu znači uhvatiti nekog u velikoj laži, pandan izreci "krvavi ti zubi". Naime, po mnogim teoretičarima zavere prašnjavi koraci su jedan od dokaza da Nil Armstrong nikad nije hodao po Mesecu, već je svoje velike paljevinske fraze izgovarao iz toplog holivudskog studija izvodeći svoj "mun vok" po običnoj prašini kanjona Kolorado, koja se podizala sa tla što je jedino moguće uz prisustvo vazduha, a isto tako se na njoj ocrtavao đon Nilove čizme broj 45, što je isto jedino moguće uz prisustvo vode, to jest vlage.
- Dobar dan, da li je to stan Gagarina?
- Da, izvolite...ko vam treba?
- Molio bih Jurija ako je trenutno kući.
- Ja sam Jurij, a ko je na drugom kraju žice?
- De si Juro, jebaču stari, Nil na vezi...jesi li gledao prenos sinoć,mmmm? Priznaj da si pišnuo u ćega malo od zavisti, mmmm?
- Lažeš Armstronže, prašnjavi ti koraci! Kurac si moj ti šetkao po Mesecu, nego si se polupijan teturao po Drimvorksu. Da je Van Gog živ i da je video ono tvoje lelemudanje izbio bi sebi desno oko. Ti bre nisi smeo ni do trafike posle devet sati da odeš, nego si slao Oldrina po pivo i cigare... Lajka ima veća muda od tebe iako je kučka...Aj vozdra, idem da pijem!
Rasprostranjena akcija šiljenja one stvari iza monitora, obavezno donosi reakciju tupljenja iste na forumu, četu i komentarima.
Osobe koje ga šilje, uglavnom pate od nedostatka kvalitetnog rezača, te svoju radnju ponavljaju u nedogled.
Neki čudan osećaj. Oseti se samo kada smo usamljeni i besposleni. Kada nas čak i blejanje na netu ili TV - u smara, pa se prepustimo svojim mudrim, mračnim, ludim ili sumornim mislima. Grize nas savest zbog nekog davnog događaja, probada nas sujeta ovog sveta, razmišljamo o realnosti života i apstraktnosti smrti i tako u nedogled sve dok ne zaspimo ili poludimo još više. Onda nam dođe da okrenemo dragu osobu, pustimo poruku nikad prežaljenoj simpatiji ili okačimo neki bedan status na fejs. Meni lično bude lakše kada pišem ovakve nebuloze na Vuki. Svako ima svoj način bežanja od sebe.
- Halo?
- E Jovana, ja sam, Mitar, znaš onaj iz srednje što je otišao u drugoj godini jer su se njegovi razveli?
- Ej pa znam, jebote nisam te videla još od onda, šta treba?
- Pa ništa ne treba, samo sam se pitao, pošto sam tu u gradu za vikend, da odemo na piće negde, ispričamo se malo i tako?
- Ne znam sad baš, uf u gužvi sam nekoj, ajde neki drugi put, sačuvaću tvoj broj pa ću ti se javiti biiip...
.................
Pet minuta kasnije
- Da?
- Ej, Mitre, izvini nemoj da se ljutiš ali poludela sam kad si me nazvao. Iskreno, nisam očekivala da ćeš mi se ikad javiti, a sad odjednom buuum... Još uvek pokušavam da shvatim šta se dešava.
- Ahaaa pa da, ovaj znaš malo sam prošetao na svež vazduh i razmišljao o tebi pa sam se setio da imam tvoj stari broj, a onda sam te okrenuo i kad si se javila nisam verovao da si to stvarno ti... A i još nešto, prošao sam pored tvoje zgrade i video sam te na prozoru, lepa si kao uvek...
- Šta? Gde si sad? Molim te svrati sad ću da siđem do ulaza samo da se spremim!
.................................................................................................
Otprilike ovakve dijaloge stvaram u svojoj glavi kada sam melanholičan.
Tok neke radnje koja se odvija u nedogled, i čini se kao da neće u skorije vreme da se završi.
Na bazenu, 3 drugara:
D1: 'Ajde ti prvi, čekamo te.
D2: Požuri malo, moramo i mi da se presvučemo.
...posle 5-10 minuta.
Obojica: 'Ajde bre, praviš li odelo unutra ?
Kaže se za lika koji se znoji kao svinja. Pri samom kontaktu sa njim ljudi se zalepe za njega kao mokra jaja za led.
-Bravo dečko tako se bre igra flaster, vidiš da ne moze da te prođe celu tekmu.
-Kurac moj flaster, zalepio se lik za mene k'o sličica jebem ga u oko znojavo, pasem mu pod pazuhom vec pola sata !
Biće u isto vreme tako malo, tako veliko, tako strašno i tako ništavno. Biće koga smo se svi plašili (ili gadili) kada smo bili mali dok su naše mame vrištale, a tate psovali( ili se smejali)
Dete: "Aaaaaaaaa mama vidi paaaaauk, vidi ga kolki jeeeee"
Mama: (Vrisak)"Sine idi brzo zovi tatu !!!!!"
Tata: (Ulazi u sobu sa osmehom koji kazuje "A bre šta se tripujete, saćete da vidite kako ja to radim")"Ma ništa sine, ništa se ti ne boj, viš kolko si veći od njega, saceš da vidiš kako će tata da ga sredi."(Uzima maramicu/krpu, izvežbanem pokretom hvata pauka na kvarno, s ledja, i iznosi ga napolje) Mama i ti izlazite iz prostorije, ti ponosan na svog tatu, pitajući se kada ćeš ti postati tako veliki i jak, a mama srećna što se njenom sinčiću nije desilo ništa previše strašno.
Izraz koji se koristi za ispijanje prvog piva, koje se željno isčekivalo duži vremenski period i nakon toga predstavlja uvertiru za nastavak ispijanja u nedogled.
Al je skliznulo ovo pivo, daj da popijemo još po jedno, dva, tri, četiri, pet, šest....
Radno vrijeme dragstora. Uvijek. 24 sata dnevno. Nema kraja. Začarani krug iz kog se teško izlazi. Jedno te isto, jedno te isto... do u nedogled...
''Non-stop mi popujes. Uvek ista prica! Ma dosta mi je svega!''
Običaj da se, po ugledu na premijer ligu, kalčo i ostale vrhunske lige, utakmice igraju nedeljom. I dok se u prvim ligama takmiče timovi u kojima igraju odgovorni i dobro plaćeni profesionalci, u našim beton i džej ligama uglavnom igraju mladi izgovori za sportiste, koji u suštini vole fudbal, ali ne mogu da se suzdrže od odvaljivanja alkoholom subotom (vikend jebiga).
Treneru ostaje jedino da se nada da su igrači rivalskog tima sinoć popili više od njegovih. Ako rešiš da suspenduješ pijane, nećeš imati igrača ni za prvu postavu, tako da trenerima ne preostaje drugo do da gledaju kako im komirani igrači pogubljeno trče po terenu, peglaju kraj aut-linije, i cilj im nije da pobede, nego da živi dočekaju makar poluvreme.
- Pedja ti si trezan, ti čuvaš desetku. Ja ću sedmicu, sinoć sam bio sa njim kod njega u selu u kafani, dobrano smo se upropastili. Pa da ne mučimo jedan drugog, nama dvojici i nerešeno odgovara - mi ćemo polako..
Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.
Iako je rašireno mišljenje da muškarci u društvu non-stop razgovaraju o seksu, to je ustvari pogrešno. Sa druge strane, kad vidite grupu devojaka da se kikoće i razgovara (što se vidja vrlo često), šta mislite, o čemu pričaju?
Pa se posle čudiš što se sve njene drugarice smeškaju dok razgovaraju sa tobom.
Ženska verzija:
-Bila sam sinoć kod Milana.
-IIIIIII, ne zezaj. I kako bilo? Pričaj sve.
-Pa prvo me izveo na večeru i kupio mi cvet. Kako je romantičan... (nakon 5 minuta)... I tako ja pijem vino i pocinjem da gubim kontrolu, i pogledam dole a ono...
-Šta, šta šta?
-Uuuf KIKIKIKIkikikikikikkikiki :sve u glas:
...(nakon 10 min)
I tako, ponudi mi on da me odbaci do njega kući.... kikikikikiki... (nakon 5 min)... Skida me polagano... (3-4 min)... A znaš kakav mu je (20 min kikotanja i priče o spolovilu)... I onda polagano, a ja mu zarijem zube u rame, joj kakva ramena ima (10 min)... Svršim... (5 min)... I na kraju me onako zagrli otpozadi da spavamo.
-Uuuuffff blago tebi. Meni treba jedan takav...
(Priča se nastavlja još pola sata)
....Muška verzija
-Gde si sinoć, dogovorili smo se da igramo fudbal?
-Rešio sam da izadjem sa Marijom, pa smo otišli do mene posle.
-Ne zezaj!!! Bio seks?
-Bio.
U prosečnoj srpskoj porodici kafa se pije iz onih malih, dvogutljajnih šoljica, u "natprosečnoj" se pije nes, espreso, ili već tako nešto, ali ako dođete kod studenta na kafu, očekujte da ćete biti usluženi ogromnom kafom u nekoj šoljici za čaj, toliko jakom i gorkom da nenaviknutom gostu sledi kofeinski šok, pritisak 200 i dva dana nespavanja...
