Jebeni izraz koji koriste roditelji nezadovoljni svojim životom (jer nisu završili fakultete i venčali se sa 20 godina i sada rade kao fizički radnici) da bi dete nagovorili da ostvari njihove snove. Želeli bi da to dete postane ekonomista, pravnik ili neko drugo "veliko zvanje". Taj život se sastoji od osmočasovnog nečastivog posla i služenja osobama koji poseduju IQ manji od tvog bar za 30 i koji misle da je "Niče" letovalšte u Turskoj. Psihički slomljen vraćaš se kući gde zatičeš "modernu ženu" koja ceo dan gleda pink i jede tvoj lebac zajedno sa dvoje male, plave, musave dece koja uopšte i ne liče na tebe. Uspeh????
Primer nije iz ličnog života (još uvek), samo subjektivno mišljenje autora.
Reč koja će vas izbaciti iz takta, ma koliko da ste opušteni bili, pre nego što vam ju je vaš maloumni sagovornik uputio, hoteći njome da istakne svoju vanvremensku i vanprostornu kuloću i ravnodušnost prema svemu, dok vi, o kako ste samo smešni, čak REAGUJETE na dešavanja iz spoljnog sveta. Kako vas samo on žali. Kako ste samo sićušni i patetični u svom nastojanju da nešto postignete. Ne, vi nikad nećete dostići njegov stepen uzvišenosti i bola u kurcu. Nikada. Ikada.
- Zašto mi jebeni internet po sedamstoti put ne radi? Koji ga kurac plaćam više, znači dobiću slom živaca, kunem ti se.
- Opušteno batice, što se cimaš :kapci na pola koplja, zev, zev, češ, češ:... Ehmm.. je l' imamo još ajvara, jede mi se nešto?
- Aj mrš u pičku materinu, ja jesam opušten i OTKUD MI JEBENI AJVAR U AVGUSTU????!
- Smiri se jebote, pusti neku mjuzu...
- Iseli se.
Jebem mu mater, nema dovoljno jake rečenice da počnem ovo.
Kad bolje razmislim, pitam se i da li vredi pisati o tome.
Ali misao je tu, u mozgu, šeta i na da da se smirim.
Većini je verovatno poznata situacija.
Taman ste pomislili da ste zaboravili, da je još sve dobro prošlo, da nije bilo strašno i povratili kakvu-takvu normalu u životu, a ono prc.
Negde u nekom parku, dok ste jeli pljeskavicu ili parče pice, u nekom kafiću dok ste blejali sa društvom, u autobusu GSP-a, u kraju, nebitno gde - Ona.
Nasmeje se kao da ništa nije bilo, kao da ste pre pola sata razgovarali telefonom i dogovorili se da se baš tu nađete i tako kroz smeh pita "e, gde si?".
Probate da nešto smisleno odgovorite, još u čudu otkud Ona baš tu.
Posle dve-tri kurtoazne rečenice, Ona vam kaže "ajd vidimo se".
I ode.
A vi ostanete tako sa gomilom pitanja u glavi.
Šta znači vidimo se, što se smeje, da li joj je stvarno drago što me je videla i ako jeste šta to znači, jel ovo baš slučajno ili neki jebeni znak, da je nisam svojim upornim razmišljanjem prizvao, zašto sam bio glup pa dozvolio da se raziđemo, da li ona sad razmišlja ovo isto...
Pitanja, pitanja, pitanja a odgovora nigde.
Jer, kad ste još mogli da dobijete odgovore niste imali strpljenja da ih saslušate, ili sluha da ih čujete, ili muda da postavite pitanja.
Sad samo možete da se pitate ili da se nadate nekom ponovnom slučajnom susretu. Niste valjda pička da je odmah nazovete.
Duhovit način da se kaže da je neko crn k'o Tuđmanova savest.
Ugalj jebeni.
Pitaće ga crnac da se slika s njim. Pa će onda taj isti crnja da urami tu sliku iznad kreveta, jer ni on sam ne može da poveruje razmeru crnila dotičnog.
Realno, pretpostavka da je prespavao u solarijumu uopšte nije neosnovana ili čudna. Sasvim je opravdana, čak i do te mere, da kad bi došao u Etiopiju, smejali bi mu se. Mogao bi čak da se infiltrira međ' one u ciganmali, posebno ako mu je ponašanje na nivou. Jedna od suptilnijih verzija zajebavanja na račun nečije garavosti.
-Koliko mi više idu na kurac ovi crnci na Evropskom, nači strašno. Naročito onaj Mekejleb. Makedonac moj kurac!
-Mojne tako, Makedonac je on, samo je malo zasp'o u solarijumu..
Osećaj koji se javlja pri gledanju jedne etape Tur de Fransa, kad shvatiš da su ti posle pet sati sedenja u fotelji i gledanja direktnog prenosa slavne trke, utrnuli guzovi i da te celo telo boli a samo si sedeo, dok su oni sve to vreme vozili bicikl punim gasom, popeli se na četiri brda i projurili kroz trideset gradova, i onda svedeš račun koji kaže da poslednji u generalnom plasmanu koji će, kao i ostalih dvesta biciklista, preći dvadeset etapa i tri hiljade kilometara, dobija 400 evra ako bude imao sreće da ne padne i polomi se, a ni oni bolje plasirani nisu mnogo jači osim prve trojice koji su oko 300.000 evrića, dok jebeni fudbaler, čija utakmica traje sat i po i koji uglavnom stoji pa ponekad potrči, dobija mesečnu platu od stotinak hiljada evra i naslovne strane.
Više nam nisu neophodni neoriginalni prostodušni zidni kalendari.. Dovoljno je uključiti najpopularniju mrežu socijalnih slučajeva i na osnovu slika i statusa videti koje je doba godine.
Januar - Došla je Nova godina! Protekla je još jedna noć kao povod za napijanje i prežderavanje i vreme je da svi okače slike sa dočeka, kako bi svi znali gde su oni bili i šta su radili i šta su obukli i koliko su se napili i najvažnije koliko im je l00do bilo, jer koja je poenta ići i zabaviti se kad je moguće slikati se i sutradan komentarisati po slikama jedni drugima kako je prejebeno bilo i koliko se ko po kome ispovraćao.
Februar - Mesec skijanja. Vreme je da se okače slike sa skijanja, zimovanja ili gde god da se išlo. Pored toga, februar beleži i Dan zaljubljenih, a to je pravi trenutak da u svom statusu napišete koliko puno volite svog partnera, ali i da pošaljete srca drugim dragim ljudima putem aplikacije "Send Valentine's gift!" ili kako god.
Mart - Posle duge zime, najzad dolazi proleće, a kako se proleće lepše dočekuje nego tako što ćete pisati o istom u vašem statusu i tagovati sve svoje ženske prijatelje na neku ogavnu cliché sliku ruža na kojoj iznad piše "SREĆAN OSMI MART DAME MOJE".
April - Mesec u kome je najčešće hrišćanski praznik Usrks, pa se shodno tome ponašaju i ljudi na Facebook-u. Pravi je trenutak da svi okače slike svojih jaja i da im se međusobno dive.
Maj - U ovom mesecu najučestaliji status je oblika "A sad adio", a najčešći klipovi koji se postavljaju su svakako iz filma "Lajanje na zvezde". Maturanti odlaze naravno! Pored abnormalne doze patetike koju forsiraju najčešće ljudi koji su mrzeli pola svog odeljenja, procuri i po neka informacija ko će kakvu haljinu za maturu kupiti (i naravno koliko će je platiti).
Juni - Došla je matura i najzad vreme da haljine o kojima je do sada pisano zablistaju i pojave se u svom punom sjaju. Vreme je za veče na kome će sav šljam izaći u najskupljim limunzianama, prošetati se ko pingvini u frakovima, odnosno u haljinama boje breskve, i tako svi zajedno odigrati poslednji ples kojim se napuštaju dani bezbrižnog gimnazijalskog postojanja i ulazi u život pun nedaća, ispitnih rokova, ESP bodova, jurenja budžeta, mesta u domu... Najlicemerniji (mada poneko i iskren) i zaplaču dal' zbog kraja ili zbog novog početka?! Mesec se prepoznaje po albumima "We will meet again", "Poslednji ples :((((((((", "Par godina za nas", "Bolje biti pijan nego star" i tome slično.
Juli - Mesec u kome se aktivnost Facebook-ovaca splasava, valjda jer su svi na moru, selu, ekskurziji Italija-Azurna obala-Barselona, Exitu ili gde već. Nema puno publikacija, tek poneko se javi sa svog mobilnog telefona kako mu je super i ludo, da se slučajno ne zaboravi da postoji.
Avgust - Beer fest! Mislim da je to jedan od najvećih razloga zašto se ljudi vraćaju odatle gde su otišli. Od nedavnog dolaska Kikija i Pilota na gorepomenuti, navala pajsera i ziljavuša eksponencijalno se povećava iz godine u godinu, a sa tim naravno i novi albumi na FB-u. Međutim, za razliku od originalnih patetičnih naziva za albume s maturske večeri, ovde je jednostavno - Beer fest.
Septembar - Školarci kukaju zbog početka škole, studenti zbog obnavljanja godine, brucoši jer im je ostalo još samo mesec dana. Mesec jebenog kukanja, prenemaganja, ali i lepih uspomena sa mora-planine-doline-jaruge u vidu novih albuma, gde se najčešće ni ne može videti more-planina-dolina-jaruga, već samo njeni posetioci kako se spremaju za izlazak, jedu, peru sudove, slikaju ispred ogledala, veš mašine, bojlera, multipraktika, usisivača..
Oktobar - Neko bi pomislio da u ovom mesecu kosmos zrači nekom posebnom vrstom energije koja podstiče intelektualne napore ljudi. Da li je u pitanju OET, anatomija, matematika ili rimsko pravo, oktobar II je najbolji rok da se sve to ispolaže (ili ipak ne) i za to da se podeli radost (ili tuga) sa svojim fb friends.
Novembar - Do sada su sve gotovo svi već vratili sa ekskurzija i okačili svoje slike gde jedu Mc Donald's (jer to je najbolja hrana za jesti u inostranstvu), piju ili eventualno se biju sa medicinskim sestrama iz Hrvatske.
Decembar - Mesec kada počinju zimske čarolije, kada je jako super jer je sneg napadao i usporio već dovoljno raspali GSP, kada se svi raduju što će potrošiti još nekih 50€ za najl00dje novogodišnje veče (a u zoru - trubači!). Mesec se prepoznaje po učestalim statusima u kojima se iskazuju čestitke i želje za Novu godinu, a oni najluđi i čestitaju Božić i svojim prijateljima iz celog sveta koji ga slave 25.XII po gregorijanskom, da ne kažem matematički tačnijem, kalendaru.
Primer? Pa uključite jebeni Fejsbuk.
Na žalost, ovo nije čuveni Ollanikov mali ker, već jedna odvratna mala džukela koju bi najradije obesio za jajca na prvo drvo koje vidim.
Sad se verovatno pitate otkud tolika mržnja prema jednom malom keru?
Prvo, nije u pitanju ker koji je mali zbog godina, tačnije štene, jer štence svi vole koje god da su rase, već se mali koristi samo zbog veličine istog. Naravno, sledeće logično pitanje je šta imam baš toliko protiv malih kerova? Jeste, kao pacovi su, žene i pederi ih nose u torbicama i oblače im neke smešne džempere, ali ne mislim ni na te male kerova. Mislim na nešto sasvim drugo.
U pitanju je jebeni alarm. Najmanja džukela u bandi ozbiljnih teladi koja služi da svojim jadnim, buđavim, piskutavim i podmuklim lavežom, upozori ostale članove svoje bande na tvoj dolazak, kako bi mogli svi đuture da se izlaju na tebe, a ponekad i nešto surovije.
Što je najgore od svega, taman kada misliš da si prošao opasnu zonu koju skoro svako naselje ima, a za koju znaš da je puna džukela. Taman kada misliš si prošao skoro sve mračne budžake iz kojih mogu da izlete i kada misliš da nailaziš na miran predeo blizu kuće, iza leđa odjednom čuješ taj pederski, zvonki lavež tog malog odvratnog stvorenja, nakon čega počinje šou program, jer se pojavljuju njegovi mnogo veći drugari koji tutnje prema tebi kao krdo bizona, lajući pritom nekim lavežima kao iz bureta, tako da više ne znaš da li da tražiš ciglu, spremiš se na šutiranje, popneš se na kola ili jednostavno udariš štraftu pa dokle stigneš.
Uglavnom, sve na kraju prođe OK, ma šta god izabr'o, ali tih nekoliko trenutaka za koje je zaslužno to malo đubre od kera, dovoljno je da ga mrzim iz dna duše, jer sam siguran da oni jebeni kombiji od kerova, ne bi se ni pomerili da ih taj mali šištavac ne naprži na to.
- Opa matori. Čalma, gips, šminka. Zanimljivo letovanje bilo. Ko te nagrdi tako?
- Ma meštani neki. Izuli me iz patika.
- Pa što si pravio sranja, nisi u kraju?
- Tehnički jesam ja napravio sranje, ali nije bilo izbora.
- Šta se desilo?
- Klasika. Izašao napolje iz kluba da se malo raz'ladim, seo na zidić pored šetališta i odjednom čujem kako neko piskutavim, pederskim glasićem govori a zašto dama sedi sama. Okrećem se i imam šta da vidim. Kikirez neki, nema ga metar i japanski kurčić, uputio tu rečenicu baš meni.
- Ne seri.
- Da bre. Ja kao da ga iskuliram, pošto je jedno šes' sedam šifonjera bilo oko njega, kad mi on prilazi i onako namršti mi se u facu. Razmišljam, ma daj makar njega da userem i onako će me prebiti i puknem ga onako pesnicom u vilicu iz ramena. Momentalno se onesvestio. Al' jebiga, onda krenuo onaj živi zid na mene i pravo da ti kažem, sledeće čega se sećam je bolnički krevet.
- E jebiga, al' u pravu si. Neizbežno je bilo. Makar si tog jednog usr'o.
- Ma jašta. Ako ništa drugo, makar to malo govance sada jede na slamčicu.Definicija je napisana za Mizantrophy
Raspad od torbe ili kofera koji se čuva u nekom zabačenom kutku kuće gde miševi caruju i paukovi mreže pletu. Ono što je buvljača u svetu jakni, to je zbegulja u univerzumu torbi i kofera. Čudovište tri do pet puta veće od pijačarke, jebeni ambis u koji može da se strpa pola kućnog inventara i u kome možda pride već godinama besni rat kućnih pacova i zmija. Zavući ruku u zbegulju je podvig jednak zavlačenju bobana u sifilističnu kuravu. Izraz potiče od ogromnih zavežljaja u koje su naši preci trpali neophodne stvari kada su žurili u zbeg pred Turcima, Madžarima, Švabama i sličnim pošastima.
- Jebote, pa je l' nisi imao neki normalan kofer da poneseš nego si povukao tu zbegulju?! Ne idemo u Sutomore, jebiga, ipak je to Paralija.
Prije neki dan htjedoh se i ja oprobati u ovom gospodskom sportu i tako dokazati svim dusmanima svoj supertalenat za sve oblike kreativnog rekreiranja. Kad ono, medjutim... Jebeni teren je veci od onog za stoni tenis, a svaki udarac po loptici istu posalje tamo na fudbalsko igraliste gdje lokalni dripci puse onu smotanu cigaru u krug. Usput, radoznala djeca(koja virenjem kroz ogradu prekracuju svoj izostanak iz skole) svaki tvoj potez proprate sa posebnim odusevljenjem (to je isto ono odusevljenje do kojeg nastoje doci i oni tamo sto puse, par minuta po zavrsetku svog obreda). Ima tu jos zanimljivih stvari, ali ne bih da duzim... Elem, zbog toga se tenis rimuje sa penis.
Kada vas dok se krećete ka autobuskoj stanici posmatra deda koji sedi na kamenu preko puta, mentalno zamenjujući ravnicu planinom, glođe travku, natapa je pljuvačkom i siluje međuzubne prostore njome. Vreba i poznat je po vrebanju... Potencijalna žrtva njegovog verbalnog iskazivanja dosade, dolazi do prvog problema- stati na mesto koje je što dalje od njega i uzdati se u njegovu presbiopiju i rizikovati da vas porazi kratkovidost autobusa. Drugo, ako se nalazite u njegovom vidnom polju, treba pokušati da mu stavite do znanja da on nije u vašem, tj. praviti se da ga ne vidite, ali ipak treba kontrolisati njegov položaj. Najčešća greška je da gubljenjem dotičnog iz vidokruga, rizikujete da dobijete njegovo prilaženje s leđa uz reči ''Kolko još imaš fakulteta? Dve godine? Treba učiti, treba!'' A najveća greška je govorenje svog imena, posle čega sledi rukovanje, uzvikivanje vašeg imena svaki put kad vas ugleda, odavanje utiska da ste u bliskom kontaktu i stvaranje slike kod ljudi da vam nije ostala nijedna godina fakulteta jer verovatno ni ne idete na njega.
Svaki jebeni dan!
Stanje u kojem su svi ljudi oko tebe na većem tehnološkom nivou, iako su od njih informatički pismeniji bili srednjovjekovni lubeničari. Kada je riječ o tome ko ima najzajebaniji računar, telefon ili miš, uvijek su u pitanju poluretardirane protozoe sa viškom hromozoma. Jebeni Marfijev zakon, neobjašnjena hipoteza Steve Orlića nazovi kako 'oćeš. Dok ja sjedim za hevlet-pakardovom mikrovalnom i skidam manastire od Fruške gore do Gazimestana, on igra soliter sa otvorenim fejsbukom i jutjub klipom u kojem internacionalni lopov Goran Bregović ispušta krikove slične crvenom klokanu za vrijeme parenja. Pored toga što su mu mama i tata kupili Cernov superračunar sa plazmom širine Albatrosovih krila, koji može pokrenut' Krajsis na najvišoj rezoluciji, ne on je ipak dovoljno malouman da još uvijek gleda filmove na media plejr klasiku. Zaboga. To je ravno da dadneš Kristijanu Goluboviću džedaj mač. Koji će njemu to kurac, on ne zna sijalicu zavrnut', njegov mozak je opran na ruke. U ovakvim situacijama ne vrijedi ona "Znanje je moć", džaba nema zanata bez alata. Maler.
-E, buraz znaš li neku dobru igru? Dobio sam računar od 'iljadu evra.
-Jooj, Far Kraj trojka, Maks Pejn trojka ima ih bruku.
-Ma ne, mislio sam nešto kao Fifa ili Winning Eleven. Znaš možda kako da to skinem?
-Imaš ti moj broj?
-Imam, imam.
-De izbriši ljeba ti, i goni u kurac međede jedan. Bolje da ti je otac na panj svršio.
Prvo, odmah na početku da se ogradim o sadio - mazio terminologiju. Znači, gazdarica stana u kojem živim, a ne gospodarica, ne mučiteljka i ne mršava crnka u lateksu što u ekstazi gazi štiklom od dva i po cola po testisima bogougodnim...
To je nervozna, nedojebana bakica koja o svemu zna sve i o svakome svašta a do zaključaka stiže obilaznim putevima u poređenju s kojima put Beograd - Novi Sad preko Tutina i hrvatskog Zagorja izgleda kao jebeni shortcut. Diplomirala je ekonomiju, ekologiju, elektrotehniku ili energetiku, nije poudano utvrđeno. Međutim, sva ta količina stečenog znanja joj ne smeta da u razgovoru meša pingvine i Pigmeje, da kaže da temperatura vibrira a ne varira, a da mi na prvi dan Božića kaže: " Hristos voskrese "...
Moja gazdarica mene voli, ona meni kuva kafu... :(
Način življenja asketski, studentski. Vreme radnje - ispitni rok. Mesto radnje - stan. Ispošćenih crta lica jedva nekako dobauljam do svoje sobe i u trenutku dok zatvaram vrata s druge strane čujem bat njenih koraka, milozvuk ravan stampedu pomahnitalih nosoroga u teranju.
ONA: " Vidim, stigao si... Može li kafa? "
JA: " A ja sam u stvari hteo samo da..."
ONA: "Znači, može "( blistav osmeh i agonija počinje )... posle 2 sata i trihiljadedevetstošezdeset dva troskoka na različitu temu i sferu interesovanja...
ONA: " Idi uči, znam da si umoran. Ne brini, kuvam ja slađu i za dva sata ponovo, zvaću te..."......
Ne pomaže što se šunjam i prikradam do svog legla, zaključavam vrata sobe tri puta, pa imam i rezu pride. U par navrata hteo sam svoj život okončati skokom sa Brankovog il nekog drugog pesničkog mosta. Plašim se svoje gazdarice, ali pijem tu kafu sa ukusom babe svakog popodneva... Čudno je, ali taj napitak zaista miriše na Slađu. Pitam se da li je ta jadnica bila bivša stanarka i šta li se dogodilo sa njom? :(
Ako je klasičan šator ideal jednog ortodoksnog meštanina kada je izbor lokacije za svadbu u pitanju, onda je hardver iz naslova nedosanjani vlažni san istog...uz, razume se, onu tradicionalnu brojku od nekoliko mrtvih&ranjenih bez kojih se jednoj nebeskoj svadbi, realno, i ne može nadenuti taj epitet.
Šator jebeni. Pa još na sprat. Sa ne jednim već dva erkondišna tajvanske proizvodnje. Sa dve svadbene torte, dve pevaljke i dva benda sa rečju "bend" u imenu, dva kuma i starojka, dve pijane tetke, sa dvojicom šefova sala, dva oblaka duvanskog dima i dva kola. I vatrogasnim merdevinama na sredini, da povežu veselje. Kako li bi sve to izgledalo da postoji, hmm?
- Pa šta bi, Mitre, aman, toliko mrtvih na svadbi nije bilo ni onomad kad se ženio mesarev mali pa mu tata služio svatove prasetinom što je 10 dana stajala van hladnjaka?!
- A jebiga, moj inspektore, 'teo sam k'o čovek da proslavim ćerkinu udaju pa sam naručio iz Nemačke onaj dvospratni šator da mi dovezu...al' jebiga - u svoj onoj gunguli zaboravim deda Milojka da smestim na gornji sprat. A on čovek voli da pucaaaa, pa da ga jebeš!
Svakakvih likova ima, i dobro, budimo iskreni, ne baš sve se to može opravdati sa neke evolutivne tačke gledišta, ali ako nešto nema opravdanja, to je ovaj izbljuvak (NE SAŽVATAK) moderne civilizacije, koji na žalost, zahvaljujući opšteprisutnosti hrane u većem delu sveta, ne može da se eliminiše procesom prirodne selekcije.
Tamo neki makrobiotičari se neće složiti. Reći će kako je neumorno žvakanje hranje izvor dugog života. Kurac. Kad tamo gepard ulovi antilopu, pa on jadan krlja to koliko god može, dok ga ne otkriju lavovi i otmu mu plen. Isto važi i za majmune. Manji majmuni dođu i gledaju dobrste sve što mogu dok ne dođu veći majmuni, huligani iz kraja, pa ih opet teraju. E, da, ima poneki sisar koji mnogo voli da presporo žvaće, npr. jebeni panda, a svi znamo koliko je on uspešan na evolutivnoj lestvici.
E, sad ti meni reci da postoji nešto više gej od sporog jedenja hrane? Pa ni odbojka i raspoznavanje više od pet boja nisu toliko gej. Kada vidiš nekog takvog odraslog, kako mrlja po tanjiru i razvlači se sa svakim jebenim zalogajem, ne možeš a da se ne vratiš u detinjstvo i prisetiš se one male pizde iz bloka 5 kako je mrljavila grašak i kako bi joj dobro legla jedna lepa vaspitna tada. Pizda mala! I ona i njen jebeni jedini Ken u naselju.
E, da, tu su još gori oni koji se prodaju za hedoniste. Kao hoće da uživaju u svakom zalogaju. Koga bre ti lažeš, bre? Ugojio si se ko prase, i pokušavaš da prevariš centar za sitost kako bi ranije skontao da nisi gladan. Hedonizam, suprotno verovanju, nema ništa protiv manje učestalosti konzumiranja, ali zato, brate kada se odlučiš da naručiš, makar to bilo jednom u pola godine, jedi kao jebeni čovek! Ako si na dijeti, budi na jebenoj dijeti do kraja, pojedi pola, ili, još bolje, disciplinuj se, ali nemoj mi žvakati isto sranje tri sata dok mu ukus potpuno nestane i onda to prodavati za hedonizam, a u stvari samo pokušavaš da podmitiš taj jadni namučeni hipotalamus da te ranije zasiti jer si se ugojila pola kile. Nije ni čudo što su žvakači (pored toga što su pederčine) često i depresivni. Tužan hipotalamus nikom ništa dobro nije doneo.
Tako da posvećujem ovo svim jadnim hipotalamusima tamo u svetu, koji su pod torturom zuba i jezika.
15 000 godina p.n.e.
A: Uga buga. mljac
B: Uga, uga. mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac
A: Uga buga. mljac
B: Uga guga buga. mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac
A: Uga buga?
B: Uga. mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac
A: Uga buga?
B: mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac
A: ????
B: mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac
A: UGA BUGA?
B: mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac
A: UGA JEBENO BUGA! vadi supersonični multifunkcionalni šrafciger i preseca mu kartotdnu arteriju za sveopštu dobrobit čovečanstva
Pitanje koje gubi posprdnu konotaciju, jedino ako je upućeno go-go igračici.
-Šta je stobom? Ko ti drmo kavez?
-Bolje pitaj ko nije! Pičkovac jebeni me neće više videti!
Kad nema kafe jer su zemare povukle sve sa rafova u maniru Vermahta koji prelazi, ili bolje reći, gazi preko Horgoša, pa se mora sabijati Rogač.
I jebati neka od sestara Kovač. Ne zato što su dobre... Nego zato što naleže na rimu k'o prikolica na kuku od Golfa 2.
- Šta cepamo danas, osim standardno tablića, Rubin Štajnmahera i teorija zavere.
- Rogač, brate. Nema kafe kod Zokija, istresla bagra sve iz zaliha. Nađem rogač jebeni u fioci, rekoh aj da probam... Nije loše. Eno ti na šporetu, u džezvi.
- Daj brate, što mi nisi javio jutros, keva navukla tri džaka kafe, mogao sam u kofi da donesem. Rogač jebeni... Rogač za sirotinju.
- Rogač je egzistencijalno pitanje.
- Rogač.
- Rogač. Rogač, jebote.
Sitni, sitni krastavčići za zimnicu. Prvo te smaraju da obilaziš pijace i okultna okupljališta kriptičnih uzgajivača kornišona da bi pronašao najsitnije moguće, one koji se prodaju samo stalnim mušterijama. Posle te smaraju da ih perkaš jedan po jedan, a oni blatnjavi kao da su rasli u zemlji umesto na njoj. Zatim dođe smor od udisanja kiselinskih isparenja tokom barenja i pakovanja, smor oko procedure sa hlađenjem i odlaganjem tegli i pretposlednji smor kad moraš otvarati tegle jer niko nema dovoljno snage za to.
Naposletku, konačni smor je kad sedneš da jedeš pa moraš uz svaki zalogaj da strpaš u usta po dva komada jer su jebeni zlotvori veličine kikirikija pička im materina i njima i onom ko ih je jesenas kupovao.
- Debeli, skokni na pijac da uzmeš kornišone.
- Neka, kupiću preko sindikata.
Apsurdna sprdnja izbija iz ovog uglavnom međuortačkog peckanja na temu sopstvenog ili, pak, tuđeg kašnjenja. Samo jedno iz, zapravo, čitave zbirke originalnih opravdanja za ispalu rendom osobe, smelo podrazumevajući istovremeno i njeno razumevanje i tvoje izvinjavanje.
Jer - što bi bio dosadna ljuštura i servirao templejt laži da a) nije bilo prevoza, b) da ti je pukla guma ili c) da si zaboravio da ugasiš šporet/peglu, kad i jebeni vrapci na grani znaju da si se d) uspavao, e) kasno krenuo ili f) čekao da postaviš reakciju na Vukajliji? Ako si već ispao govno, barem na kraju to budi sa šarmom.
Elem, ako je bilo pod f) mora da si zakasnio pešes sati, znači, najma...Šta? Proradile?...ustvari, ne'a veze.
Lista originalnih opravdanja pri sukobu vremena dolaska (VD) sa vremenom iz dogovora (h). Lista prozivki korelira istoj, ali u formi pitanja (♧).
1. E, izvini, brate, čekao sam da vidim kako će da se završi nićpor...
(♧ Šta? Si čekao da vidiš kako će se završi pornić?)
2. Izvin'te što kasnim, nastavnice, 'nači, slavili sinoć Leovog Oskara do kasno, 'nači, mnogo me je obradovao...
3. Oprostite, šefe, nije bilo mesta na parkingu, mor'o sam kući da parkiram...
4. Jao, draga, izvini, tu sam za 5 minuta, uzjebao mi se retrovizor pa dok je doš'o majstor...
5. Sori, kevo, propustih poslednju skelu pa sam morao da stopiram kanu...
6. Nemoj da se ljutiš, dušo, tramvaju bila pukla guma...jer je pregazio Bosiljčića.
7. Budilnik, profesorka. Pogrešne baterije imao je.
8. Matori, izvinjavaj, znači, mrtvi GPS me odveo na pogrešan Trg Republike, nisam ga skoro apdejtovao...
9. Kad sam rekao "5 minuta", bio sam na auto-pilotu...
Supermoć koju bi sve osobe muškog pola žele da poseduju da bi bolje "primećivali" ženski pol.
Onaj Supermen je jebeni perverznjak.
Izraz koji se podjednako dobro može iskoristiti, kako bi na najprikladniji i najsuptilniji način mogli da prekrijemo istinu, koja jednostavno nije smela da dospe na videlo, jebiga.
Isto tako, on predstavlja pokušaj ubeđivanja sagovornika na neku aktivnost, prema kojoj naš junak, već unapred oseća određenu dozu animoziteta, što zbog zasigurno debelih posledica koju će mu ta nesvakidašnja aktivnost doneti, to zbog mišljenja i osude okoline. No, agonija našem glavnom junaku se tu ne završava - o ovakvim činovima, huškači će u hvalospevima prepričavati širom čaršije svoj poduhvat, dok ćeš ti mučeniče, proći kao kaurin. Krajnji scenario nakon izvedenog čina, svima je manje-više jasan.
------------
-'Pa koj' ti kurac to je Ana Sida jebote, daje ko da deli flajere, a i nije kao da znaš gde treba da ga metneš, završiče ona sama posao, a ti nemoj da si me obrukao!
-A Mićo, je l' mora baš ono za prvi put? Priča se da joj je ona rabota kao šajkača..
-'Ajde, 'ajde.. Pa jebiga, trebaju i novine sutra o nečemu da pišu! xexexe
