Ljudska priroda objašnjena u par reči; potreba da se uvek vraćamo starim odlukama — kako našim tako i tuđim — i razmišljamo šta bi bilo da smo odabrali ono drugo, nakon što se prvo loše pokazalo u praksi.
Šta da su mami onog dana kada su me pravili bilo neplodni dani ili da ga je tata izvadio na vreme, bi li sada ovo pisao ja ili neki drugi Težak slučaj pakla? A šta da sam ono leto ostao kući da učim umesto što sam otišao na bazen, šta da sam položio taj jebeni popravni, sad bih bio na faksu a ne opet četvrta godina srednje? A šta da je deda batalio cigare na vreme, je i` bih morao u sredu da idem na četrdeset dana?
— Je i` se sećaš kad sam mogao Micu da opalim?
— Micu doparu?
— Da, i tad je bila hiv pozitiv!
— Haha, zamis` to!
— I šta da sam tog dana jebao, sad bih se jebavao po apotekama i ustanovama. Ne daj Bože nikome!
Osoba koja se ne može pohvaliti da je bogata moždanim vijugama, ima ih tek toliko da zna kad da ide vršiti nužde, nekad mu i to zakaže. Glupan, panj od čovjeka. Omiljeni fudbaler mu je Toti Žemka.
- Upišao sam se u gaće.
- Koji si ti jebeni moždani isprdak!
U puknutoj formi,nedosanjan san mnogih dečaka,kasnije momaka i još kasnije muškaraca u zrelom dobu.
-Igraš fudbal na terenčetu u kraju, 7-7 a igra se do 10, sredina jul meseca,5 popodne.
Pored terena,dobrih 30 ljudi iz kraja i čak 3 ribe.
U jednom trenutku skačeš u duel,odnosiš loptu,puca kontra ali ti ostaješ u mestu jer čorba kulja niz jednu polovinu lica. Svi te gledaju sa onim strahopoštovanjem karakterističnim za zajebane povrede,ribe vlaže a kako i ne bi kada izgledaš kao jebeni Rambo koji je upravo objavio da je prekjuče prešao u pravoslavlje i kao rite of passage otišao u Bujanovac i skalpirao 14 Šiptara.
Krećeš ka autu sa ozbiljno-kežualnom facom i ležerno dobaciš masi : *Arkada*.
Ukratko, nemoguća misija. Koliko god knjiga pročitao, radova pregledao, sajtova posetio na kraju shvatiš da nikada neće biti dovoljno... U svetu ispitne literature ti si Super Mario, želiš da oslobodiš princezu (položiš ispit) i koliko god da misliš da si blizu na kraju shvatiš da si propustio da pokupiš jedan novčić, pojedeš jednu pečurku, ubereš jedan cvet... Jednostavno it can't be done. Ti si Isus koji ne može da okaje sve ljudske grehe, ti si srpska fudbalska reprezentacija koja ne može da se plasira na evropsko prvenstvo, ti si jebeni Sizif koji gura kamen uz brdo... Na kraju...na kraju postaneš svestan toga i umesto da ispoljiš svoj bes, mržnju, gnev, ti moraš biti kulturan, fin, uljudan, sa jebenim osmehom na licu...
-Ja: Profesore, pročitao sam dvadeset knjiga, pregledao isto toliko radova, posetio ni sam ne znam koliko sajtova (smešim se misleći da sam napokon uspeo)
-Profesor: pa dobro je to, ali mogao si da pročitaš to, to i to, pregledaš to, to i to, i posetiš to, to i to...
-Ja: ali profesore...
-Profesor: nema ali kolega, gradivo se mora znati...
-Ja: (izgovaram) Uredu profesore, nikakav problem, napuštam kabinet uz osmeh...
-Ja: (mislim) Pizda ti materina nenormalna... Pa jel moram da umrem da bih dao ispit, manijače jedan nenormalni. Jel život da nemam? Jel to hoćeš? Jesam ja kriv što ti nisi jebao pre tridesete? Što su te svi maltretirali u školama? Što ti je Mara ukrala olovku u trećem osnovne i Darnika odbila da je vodiš na maturu? Jesam ja kriv???? aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Moderna verzija goblena. Kupuješ ga kao krunu samačkog života, misleći u sebi "jebo te, kako sam kul, imam pikado tablu u svojoj kući". U tom momentu ti prolaze kroz glavu metroseksualne scene iz reklama za pivo/muških šampona i u tim scenama si ti sa mnogo kul ortacima kako pravite luđačke žurke tipa klabana i svi se kezite ko blentavi na brašno, mnogo ste čilovi dok igrate jebeni pikado. Zabavljate se, bole vas kurci, sve oko vas je stalo i surova stvarnost ne postoji. Zamišljaš kako vredno treniraš i vežbaš pikanje strelice i zveku stoosamdesetke, na vratima ti lupaju skauti i zovu te u pikado reprezentaciju Papue Nove Gvineje za predstojeće Olimpijske igre. Ali euforija kratko traje. Zamajavaš se njim desetak dana, do prve upale mišića. To dalje dovodi do intenzivnog odmaranja desne ruke dva ili tri dana, što je sasvim dovoljno da zaboraviš houm entertejnment sistem. S vremena na vreme provališ "u vidi, odakle ova tabla ovde" i "e stvarno moram nekada odigrati partiju, da se prašina ne skuplja." I tako ponavljaš dok se ne utopi u neprimetnu pozadinu.
Replika koja se omakne nakon petnestominutnog bloka reklama koja se zavrsava jebenom Saumom.
tv: To nisam ja to je moja sauma.A zato su...
K: ...svi muskarci u tvom pedu kurvo raspala pustajte jebeni film !
Kajl iz South Parka.
Kartmen: Kajl, jebeni Jevreju!
Mr. Gerison: Erice, rekao si rec na J.
Kartmen: Jevrej?!
Ultimativna definicija izgubljenog vremena. Al' ne onog prustovskog već normalnog, svakodnevnog. Floskula čoveka totalitarno razočaranog u sopstveni kvalitativni sud ali, nažalost, u trenutku kada je već isuviše kasno za jebeni reset. Čest gost na virtuelnim stranicama world wide web-a, inače čuvenom po tome da guta vreme k'o današnje klinke pilule za kontracepciju. A opet - ljudi ga konstantno koriste, surfuju jebeno, traže koješta; po ko zna koji put slušaju novu pesmu Ane Nikolić na portugalskom, tiradu neke glupe likuše o prokletom čišćenju rča pre i posle analnjaka ili gledaju novi spot Džastina jebenog Džibera, pijanog retardiranog Rusa ili onog Koreanca na spidu što objašnjava neke stvari u jebenom Starkraftu. Uostalom...Vratite mi mojih šurnaest sati života što sam izgubio na ovom jebenom sajtu!!!
IZRAZ: Moj deda i Facebook :D
DEFINICIJA: Moj deda voli fejs za to što ima lajk a on je iz LIKE XDHoću svojih 5 sekundi života nazad!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ah, uh, oh, ih...ček', ček', još samo malo...evo ga, evo ga...AAAAAaaaaaa!!!! Ja svršio. Ti?
- Hoću svojih minut i po života nazad!---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Brate, samo da ti se zahvalim što si mi preporučio da gledam "Podrhtavanja 2". 'Nači, promenila su mi život skroz...
- E, do jaja, tebra, znao sam da će ti se svidet...
- A sad hoću svojih dva sata života nazad, majmune jedan glupi i retardirani!!
Drevna narodna izreka koja na veoma plastičan ali i bizaran način govori o beskorisnosti, suvišnosti i totalnoj nepotrebnosti postojanja jednog ljudskog bića. Diskretnosti oslobođen komentar, upućen nesrećnoj majci koja je verovatno propljuvala likvor rađajući jednu, ispostaviće se, običnu cepanicu. Ustvari, siguran sam da bi i jedna cepanica bila mnogo korisnija od osobe u biti - zgubidana koji badava troši vazduh i džaba hleb glođe, što se kaže. Njegova ili njena nesposobnost poistovećuje se sa sposobnošću nadgrobne ploče da diplomira na FON-u, što je, priznaćete, ne baš previše težak zadatak. Elem, srpski narod je uvek umeo da bude duhovit u situacijama koje su to od njega zahtevale i ovaj slučaj nije ništa drugačiji. Naravno, niko se pametan nije setio da jadnim svinjama donese taj jebeni kamen iz naslova ali to je već neka druga tematika.
- Sine, ajd' molim te skokni do šupe i nacepaj malo drva. Za'ladelo nešto u kući, promrz'osmo živi, jebotebog...!
- 'Oću, ćale, 'oću...***
- Pa, dobro, doktore, kako je naš mali...?
- Ah, šta da vam kažem...Ja i dalje ne mogu da pojmim kako je samo jednim jedinim zamahom uspeo sebi obe noge da odseče! Jeste li vi sigurni da ga nije napala neka kriminalna grupa ili horda...?
- Ama, kakvi, doktore, pa znamo mi našeg sina! E, Radmila, Radmila...Bolje da si drvo rodila, hlad kravama da pravi nego što si doživela da ti rođeni sin sopstvene noge za potpalu seče...!
Najodvratniji deo godine,kada pocinje ozbiljno hladno vreme,sunca gotovo i da nema,dani su kraci,sto kod nekih ljudi utice na pojavu depresije.Kasna jesen je vreme kada ne mozete da parkirate auto u dvoristu,a da ostane cist,cak ni kada je suvo vreme,zato sto proklete macketine cik osete toplu haubu,penju se na nju i useru je sa prljavim sapama,jebeni vetar nanosi i lepi lisce na soferku.Uz kosavu i usran auto,ujutru kada krenete na posao,ako jos pada i kisa,uzitak je potpun!
Posto u kasnu jesen tepmperatura zna da oscilira,tako da ujutru moze da bude 2-3 stepena,a popodne i 12-13 stepeni,pederi iz toplana gase grejanje i nase kuce pretvaraju u stenare,tako da moramo da palimo klime i grejalice da bi smo se zagrejali.
Leto je zakon i tesko mi je da zamislim da neko uziva u jesenjem ,usranom i pasjem vremenu.U jesen prodaja bensedina i ostalih "veselica",vrtoglavo skace....
Da te JA pitam, majmune jedan retardirani!
Elem, međ' nebeskom braćom našom, veoma popularan apendiks upitnim rečenicama u kojima se, između ostalog, želi naglasiti sopstvena zblanutost inkriminisanim postupkom/cima sagovornika od preko puta. I kako su gorepomenuti stanovnici neba od vajkada bili mistično nedokučivi i redovno nespremni na saradnju, ovo predstavlja suptilan pokušaj da se pronikne u podsvest istih - espešli onog muškog dela - i zapravo sazna zašto je tajitaj ubijen, gde je nestao jebeni deda, šta to već metar dana rezi iz pravca podruma, zbog čega je upotreba kondoma tako komplikovana rabota, ko je srao van rupe ali i rasvetle svi ostali logici nerasvetljeni slučajevi. Uostalom - "Lepa reč i gvozdena vrata otvara." Saznanja, doduše, mogu biti mešovitog sadržaja...
- Kuku, crni sine, pa što unakazi svoju ženu onako, da te čovek pita?!
- A, jebiga...Ponovo mi kurva nije dala da pijem pivo iz flaše a ti znaš, majka, kol'ko sam ja tu na pokojnog oca...
- Znam, znam...-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Pa, što si dirao MOTORNU TESTERU kad ne znaš da je koristiš, skote jedan nesposobni?!
- 'Teo sam da vidim kako seče...
- 'Teo si da vidiš kako seče...I šta ćemo mi sada sa dedom, da te čovek pita?!-----------------------------------------------------------------------------------------------
- A šta si ti tu uopšte tražio, da te čovek pita?!
- Ništa, kevo, keve mi! Ja sam samo đuskao i pio sok od jabuke a onda se odjednom odnekud stvorila policija i sve nas odvela u ivicu...ovaj, maricu...
Jedna od najiritantnijih stvari iz sveta igara. Naime, na početku singl plejer kampanje nalazite se u vagonu koji vas vodi do tajne baze. To putešestvije traje desetak minuta i ne može se prekinuti. Za to vreme ne možete ništa raditi sem da pomerate miš (ali ništa zanimljivo nećete videti) ili da slušate glas koji se sve vreme čuje. Oslušnete, možda govori nešto vezano za igru, ali ne. Čućete informacije vezane za samu bazu tipa "temperatura je tolika. tamo ćete nositi specijalno odelo, tamo su naučnici bla bla" i slične banalne gluposti koje su nebitne zbog toga što ćeš tu bazu sjebati čim kročiš u nju jer je neophodno to učiniti da bi nastavili sa igrom (otvorite portal iz koga izađu vanzemaljska čudovišta).
- Hej instalirao sam Half Life, sećaš se toga, hoćeš da igramo malo?
- Joooj, jebeni vagooon!
Fantom kablovske televizije. Televizijska stanica koju nikad niko nije memorisao, niti bi naravno to želeo al ne- tu i tamo se pojavi, iščezne, opet pojavi, onda je nema na šaltanju sto godina pa odjednom na nekim srednjecifrenim brojevima iskoči kao zec iz šešira koji veze nema đe mu je gazda zglajz'o da ga vrati u nevidljivost jer mu je tamo i mesto.
Pojava čiji je razlog postojanja misteriozniji od pitanja ima li života u univerzumu, kanal za koji postoji zamalo pa urbana legenda da postoji čovek koji je jednom i film odgledao na njemu mada su to zaista sve neprovorene informacije.
Avangardni revolucionar među televizijama koji se odupire svim komercijalizacijama prkoseći tako svim nepisanim i pisanim pravilima da nekad nekog i iole poznatog treba dovesti pred kamere, jebeni rijaliti prenositi, zakuvati nešto protiv nekog i negde da bi se iko i zadržao makar dvadeset sekundi ispred ekrana.
A jok oni. Nema ništa od tog moj jado.
televizijska šema TV CG
12:00- Oj svijetla majska zoro, jutarnji program.
13:00- Serdaru u pohode- muzičko obrazovna emisija.
14:00- Vaterpolo- prijenos (Muškarci)
14:45- Vaterpolo- prijenos (Žene)
15:30- Muzički predah, gusle; uživo repriza prijenosa KUD-a Kano klisurina.
16:15- Savremenica Cuca, Gusinja i Plava, politička emisija.
17:00- Vaterpolo- prijenos (Škarpine)
17:45- Zaštitimo ekologiju Crne Gore- humoristična emisija.
18:30- Čaušu u pohode- muzička emisija.
19:30- Dnevnik /Kako su nas Srbi zajebavali al mi se nijesmo dali/
20:00- Džez, prijenos
21:00- Vaterpolo, prijenos (Divokoze)
21:45- Iskrice pjevaju za vas.
22:30- Zahvaljuj se svijete što nas imaš visoke, obrazovna emisija.
23:30- Laka ti noć Crna Goro
Vrsta gmizavca. Mesožder. Pored toga što važi za najvećeg guštera, poznat je po enormoj količini bakterija u pljuvačci od kojih je većina smrtonosna. Ugrizom može da usmrti i bizona.
U slengu, izraz za čoveka kojem nemilosrdno badžuga iz ustiju.
- Ona likuša od sinoć je zmaj! Al komodo. Tolko širi dezinformacije zadahom da mi je spržila sluzokožu u nosu. Kapiram da je, neposredno pre susreta, jezikom klistirala đavolji čmar jebeni.
Prestati jesti čips, smoki, kikiriki ili nešto slično prije nego se pojede sve, uključujući i mrvice na dnu kese/činije. Jedino se možete izvući ako vam neko skloni kesu ili činiju, što ćete možda i zatražiti ukoliko vas počne boliti stomak, a možda i sami pokušate skloniti grickalice od sebe. Jedini je problem, što se toga uglavnom kasno sjetite.
Manifestacija bolnog želuca nemoćnog pred nekontrolisanim žderanjem:
SKLANJAJTE OVAJ JEBENI KIKIRIKI OD MENE!
Hleba i igara, dabome, za vjek i vjekova. Narod voli igara, voli da gleda kako loptica preskače mrežu i kako Ekrem prca Vendi, ali bogami Srbin voli i dobrog i nadasve kvalitetnog 'leba, što je najvažnije. "Dvaput meri jednom seci" je temelj ideologije ove društvene anomalije, mere predostrožnosti su povećane na maksimum. Jebeš mu mater, ko zna, možda ga nisu ispekli dobro, možda je gnjecav, možda je trošan, bakteriološki neispravan, možda su ugradili čipove u njega da mogu da te prate šta radiš pokući, možda ga neka sekta pravi. Nema veze, uzmi ga ti lepo, promandrljaj ga, uzmi mu dimenzije, vidi dal' se poklapa sa sazveždjem Velikog Medveda, ščepaj ga ko gujcu Amber Rouz. Boli te kurac, imaš pravo, ti to plaćaš pedes' kinti, ko jebe ove iza, izvuci maksimalno iz uloženog novca. A ne, ipak je dobro ispečen? PA ŠTA ONDA DRKAŠ TAJ JEBENI HLEB TIM PIKLJAVIM ĆEVAPIMA TRISATA!?!?!?
S.T.R KNIĆ (nedelja, rano jutro)
Gospodja u godinama, još uvek dobrodržeća, poteže rukom ka pultu sa osnovnom životnom namirnicom, vidi da su malo zagoreli, oblizuje se, zavata prvu veknu, taman da je oproba. OPAAAAA! Oseća stisak za mesnatu ruku jači neko ikad.
-(Kroz zube, crvenih očiju i polako): OSTAAAAV TO, OSTAAV TU VEKNU!!!
-JAO UPOMOĆ, JAOOOO, UBI MEEE!!!Definicija napisana za Mizantropy.
Papirnati predmet naših detinjstava, mističnog značenja i moći. Naime, onaj ko ga je dobijao definitivno nije bio samo pozivan na jebeni rođendan već je na specifičan a opet nedvosmislen način bio svrstavan u VIP grupu povlašćenih, popularnih...ljudi od poverenja, ako tako mogu da kažem. S druge strane, predstavnike NEDOBITNIKA čekala je mračna sudbina socijalno odbačenih, šokantno preskočenih i vrlo verovatno omraženih. Prirodno da je takva skandalozna podela prouzrokovala mnoge paćeničke pokušaje istih u pravcu podmićivanja, šlihtanja i ostalih sličnih metoda u nadi da će se stvar ipak okrenuti u nji'ovu korist. I sam znam za par slučajeva ozbiljnog pušenja kurca - kako figurativnog tako i onog bukvalnog - od strane onih kojima čast uručivanja pozivnice nije ukazivana. Ali, džaba. Možda si jednostavno previše ružan, pametan, visok, debeo. Ko će ga znati. Deca su oduvek bila bolno iskrena...
11 god.
- E ćao, Matija! Gde ideš...?
- Zdravo. Idem na Filipov rođendan...
- Aaaaa...Ovaj...Mene nije zvao...
- Šta ćeš. Skloni se da prođem...15 god.
- 'De ćeš, brate?
- Ništa, idem na rođos kod male Marijane, zvala me pre neki dan. Jel' i ti ideš?
- Ama, jok...Ovaj, imam nekog posla, mislim...Možda dođem kasnije, ne znam...
- Kul. Ae vidimo se...
- Ae...23 god.
- E, nabavio sam one skripte iz Mikrobiologije, tebra. Mogli bismo večeras zajedno da ih pregledamo...
- Bi', care, al' ne mogu. Idem na neki osamnaesti rođendan, biće alkohola i pičetine kol'ko 'oćeš, bre!
- Pa, ovaj...Ništa, lepo se provedi...
- O'š i ti sa mnom, možda?
- Ama, neee! Mis'im, nisam pozvan i to...
- A meni su kao uručili pozivnicu, šta?! Ma daj, sreo neku ribu na stanici, bacio spiku, dobio informaciju! Na osamnaesti se, ionako, i ne zove, tebreks...
Jedan od fenomena koji je masovnom upotrebom interneta postao duboko rasprostranjen međ' ljudima sa ovih prostora, a preti čak da potisne u drugi plan i "Klikni like ako je Sveta Petka dobrodošla u tvoj dom" ljude.
Naime, u pitanju su tekstovi u kojima se raskrinkavaju zataškavanja raznih naučnika, da l' vezano za lečenje neke jebene bolesti, pojavu nekog prirodnog fenomena ili možda sakrivanje bitnih istorijskih činjenica.
Kako god, ovi tekstovi imaju svoju široku publiku, međutim sve je ok dok oni to rade u svoja četiri zida. Problem nastaje kada počnu da smaraju postavljanjem linkova svuda ili još gore, kada te sretnu na ulici i pričaju o tome dva sata bez namere da te puste da kupiš jebeni nimulid jer te boli glava, a ne želiš da probaš tradicionalni lek iz središta Sibira koji se sastoji od mešavine snega, govneta od belog medveda i sibirske ljubičice, koja uzgred ne postoji.
- Brate što si snužden tako?
- Ćale fasovao rak. Jebiga. Mora na ona zračenja.
- Ma kakva zračenja crna. Pre neki dan sam baš čitao kako nas farmaceutska mafija laže i da samo jedna čaša dnevno kisele vode u koju umočiš krastavac i naseckaš Matijević hot dog viršlu, čisti organizam od raka za 10 dana.
- Zar nisi pre pet dana pričao Borisu da je to za povećanje penisa?
- Rak, povećanje penisa, isti kurac. Sve rešava.
-------------------------------------------------------------------------
- Mi Aljbanci smo starosedeoci Balkana. Iljiri. Naućnici to zataškavaju.
- Buraz ja stvarno čisto sumnjam da je postojao Ilir koji se zvao Hašim.
