Izdignuti se drastično iznad okoline po pitanju poznavanja određene materije.
1)
- Čujem da si postao direktor Koka Kole u regionu.
- Eto, baš nedavno. Prepoznali su konačno moje kvalitete. Pa ko zna više o proizvodnji od mene? Ajde molim te, da se ne lažemo.
- A plata?
- Ne bih da se hvalim baš ali kredit što sam imao na 5 godina se smanjio na 1 godinu.
- Oho! Dostigle se neke nove visine. Baš mi je drago.2)
- Brate, nemaš pojma. Kola se hladi do 4 stepena.
- Si ti dečko svestan da si glup? Tačan odogovor je 2.2 stepena a prethodno se pokvasi čaša u koju se servira da se bolje ohladi u frizu, jer tako zadržava konstantu temperaturu. Leda po volji. Kod mog friza to mu dođe 51 minuta hlađenja s tim da čašu ladiš na 4 minute pre. Naravno, uvek kupiš iz Orisa jer oni kupuju manje količine. Kad uzmeš u Merkatoru zapadne te i po 3-4 meseca stara flaša. I ne uzimaj one popuste i sranja, to valjaju prošlogodišnji sirup.
- Vidi ti njega kako on zna sve o Koli.
- Pa dostigle se neke nove visine. Ja tebra uživam, ne pijem Pepso kao ti.
- Pepsi se kaže.
- Pepso, kineska verzija. Video sam ti kevu juče kako kupuje karton.
Po shvatanju velikog dela populacije, a i pojedinih doktora - glavni krivac za svako loše zdravstveno stanje.
Primer br.1:
-Šta ti je brate, nešto mi ne izgledaš dobro?
-Ne znam, imam temperaturu i proliv dva dana.
-Ma to ti je virus, kupi vitamin C i lezi, odmaraj.
-Pa ne znam, jutros sam imao krvavu stolicu, moram ipak ići kod lekara...
-Pa ja sam ti reko šta da radiš, a ti kako oćeš...Primer br.2:
-Kažite, šta vas muči.
-Ne znam doktore, imam potpuni manjak energije, psihičke i fizičke.
-A, pa to ste pokupili neki virus, pa vam je iscrpeo malo organizam, ništa strašno. Uzmite vitamin C, dosta tečnosti, odmarajte i biće sve u redu.
-Pa ne znam baš, znate... ja se tako osećam već mesecima. Moja žena kaže da je to možda depresija...
-A jel vaša žena lekar?
-Ne, ali...
-Znate šta, idite vi lepo kod vaše žene, pa nek vas ona leči!
-Ali doktore...
-Završili smo, izvolite karton. Dakle, tablete vitamina C i dosta tečnosti, limunadu napravite, to je odlično.
-Znam doktore, ali eto recimo, kada uzmem nož da isečem limun, svašta mi prolazi kroz glavu... Dođe mi da uzmem taj nož i...
-Aman čoveče, izlazite napolje, imam još dvadeset pacijenata da pregledam, ako ne volite limunadu, niko vas ne tera! Bože me sačuvaj, kakva budala...
Subjekat: On, 16g, ludo i nesrećno zaljubljen. Prc'o jednom i to loše.
Epoha: Sredina devedesetih.
Mesto: Beograd, potez Bl. 62 (gajba) - Vukov spomenik (žurka) - Bl. 62 (gajba).
Vreme i vremenski uslovi: Februar, ciča, sneg i led.
19.00
Ritual započinje. Sranje, pranje, brijanje (sve 3 dlake na bradi), šišanje međunožja (nikad se ne zna), izbegnuta nehotična kastracija (malo je nedostajalo). Najbolje krpice koje 50 babinih DEM može kupiti. Litra burazerovog parfema Jazz-YSL (batine usledile) i 5 kubika lične zelene Malizie (vrlo popularne u to doba). Nepromišljeno odbija kevine sarme, jer "biće valjda i tamo nešto da se hasa".
20.00
Pokret. U džepovima pernate jakne 20 kurtona (uvek optimista, a i nikad se ne zna), markica za GSP i paklica najgorih i najskupljih cigareta na svetu - John Player Special. Para nigde. Dok "sedmica" jezdi pored mesta gde je sada Delta City, on razrađuje strategiju. Da li je startovati odmah ili posle 5 piva/votki/rakija/vinjaka/likera? Frontalno (solo) ili s krila (ortaci kao backup)? Uz Kneza ili Funky G? Ding. Vukov spomenik.
21.00
Sve cool. Samopouzdanje raste. Krdža od JSP u uglu usana i ruke u džepovima (ipak je -7C). Svet je pod njegovim nogama. Sneg takođe. Žurka je u blagoj hibernaciji. U predsoblju deo duvačkog orkestra već rola topove i sprema se za kanonadu. Dr. Iggy - Oči boje duge. Sve je spremno.
21.07
Eno je. Odoše sve strategije u kurac. Par godina stariji kik-bokser (džudista, tekvondista, kyokushinkaista, whatever) joj proverava ispravnost i kakvoću krajnika. "Mamicu mu jebem onu borilačko-veštinarsku, drpio je za sisu! Pa ja sam to 'teo, da mu jeb...". Misli mu se lagano gube dok seda za astal na kom je stacioniran sav raspoloživi alkohol na žurci.
21.15
Raspaljuje iz zvučnika "Kralj kokaina". Mlada, oznojena i već blago usmrđena tinejdžerska masa se talasa pred njegovim očima. Znao je Dante šta priča. Liker, "Baltic", guc "Pilsa", guc "Vranca", "Baltic", guc "Pilsa", "Baltic", izmaglica, kasni slika ima tona, jedna "Bajadera" (da, našao se i tanjir pun bajadera na stolu), nema slike ton šušti, "Bljaaaaaaaaaaaaarghhhhhhh!". Manjak podloge u želucu je učinio svoje.
22.03
Pridiže se sa stolice. Nekako. U fazonu je "normalan sam", iako se i soba i ljudi nekontrolisano okreću. Nada se da niko neće primetiti bljuvotinu pored stolice. Provaljen je. Odmah. Pomaže domaćici (ortakinja iz odeljenja) u čišćenju. Biva poslat u jednu od soba da malo prilegne. Na putu do iste zabada klonju i obavlja molitvu po drugi put te večeri.
22.07
Počinak na planini od jakni.
22.08 - 03.15
Black hole.
03.16
Budi se. Zima mu je ekstremno. Uzima prvo što mu pada pod ruku i odlazi u pravcu dobonjanja basova. Uzeo je bundu. U sobi je ostalo tri slepljena para i petorica ortaka koji bezuspešno motaju preostalu smorenu ribu. Nema je. Otišla još oko dvojke sa onim Chuckom Norrisom. Do kurca. Daj to pivo. "Opsesija" - Beat Street. Bacaka se u agoniji po parketu, sa sve bundom. Ortaci ga fotografišu za buduća pokoljenja. Neko mu prinosi i ogledalo - bled kao smrt, modrih usana i psihopatski pogled zamućen od alkoholnih isparenja.
03.45
Ortaci ga izvode u dvorište na efikasno trežnjenje. Sad je već -10C. Posedaju ga na dečji tricikl bez točkova prekriven snegom. On "vozi" i trezni se u trenutku. Opet ga slikaju.
04.00
Kraj. Skida bundu i kopa po garderobi tražeći svoju jaknu. Već je, kao, ok. Dovoljno sivih ćelija je preostalo da se seti da mora da se izvini domaćici zbog bljuvotine u 21.30. Uz izvinjenje, pruža ruku, a iz džepa od jakne ispadaju kurtoni. Zemlja se polako otvara i on lagano propada kroz istu.
05.00
"Sedmica". Kunta na sedištu. Pecaroši u trandži ga posmatraju sa sažaljenjem. Bazdi na Jazz, Maliziu, alkohol i bljuvotinu, stoga su pecaroši na bezbednoj udaljenosti.
05.30
Budi se. Slučajno nabada baš stanicu na kojoj treba da siđe. Napolju Sibir. Tetura se do kuće, pridržavajući se za živu ogradu, bandere, semafore i parkirane automobile.
06.10
Zgrada. Pentra se na 11. sprat pešaka jer je zaboravio da lift ipak radi. Na spratu mrkli mrak. Neko deknuo sijalicu, normalno. Brajevom metodom napipava broj na ulaznim vratima i konstatuje da je to to. Vadi "keso" ključ iz džepa i nabada ključaonicu, klečeći na otiraču.
06.19
Ćale otvara vrata u gaćama, opremljen tiganjem jer je mislio da mu neko obija gajbu.
06.20
On nonšalantno ustaje, želi ćaletu dobro jutro i juri u WC.
06.21
Shvata da je u kuhinji i da drži đoku spremnog za pišanje.
06.22
Vraća đoku u gaće i (ponovo) nonšalantno se vraća ka kupatilu. Ćale ga prati u stopu, sada bez tiganja. Promašuje skretanje u hodniku za nekih pola metra i opaljuje se kolenom u radijator.
06.23
Ćale konačno shvata ozbiljnost situacije i sprovodi ga do klozeta i sa dubokim uzdahom zatvara vrata za njim.
06.25
Keva se budi. Krsti se. Zamračuje sobu. Smešta ga u krevet. Opet se krsti. Zatvara vrata.
Nedelja, 08.20
On se budi. U sobi smrdi kao u paklu. Priseća se prethodnih zbivanja. Momentalno sledi dupli facepalm uz kataklizmičku misao: "Jebote, kako ću sutra u školu...".
Hulk je bio luđaque prejakih razmjera. I najjači u CG sig inače ne bi ove priče ni bilo. Ma, možda bi i bilo ali bi bila drugačija, sig. Elem, ide ovako...
Rodio se Dragiša Gidra Hulk u familiju Rašovića u Podgoricu. Znači, Dragiša Gidra Hulk Rašović. Nije poznato ko mu ime dade ali to nije ni važno za ovu priču.
I ono, Rašovići bijegahu jedna od prvih familija u naselje Konik (od 99 pa nadalje ukazom Mugija Prvog poznato kao Konick City), možda ne baš prvi ali u prvih pet garantovano. Ono, šljlegli iz Kuča, bogati, fini, fino vaspitani, fino se nosili, znači sve top. Hulk (Dragiša Gidra Hulk Rašović, u daljem tekstu samo Hulk), inače treće im dijete bijaše drugačiji. Naime, bijaše poznato da je kuća Rašovića rađala samo junake tipa kad im okineš glavu oni po 7 dana hodaju i tako, ali, Hulk bijaše pizda i to tipa ona pizda koja kad mu narkomani uzmu loptu na poligon on umjesto da izvadi utoku i obračuna se sa istima on trči kući da zove oca i majku. Zdapi, najveća na Konik sig.
I ono, jednog dana prekurči ocu mu, inače Vidaku, kukavičluk sina mu Hulka te ga ovaj, Vidak, ispiše njega, Hulka, iz škole da mu ovaj, opet Hulk, više ne bruka pleme i ode sa njim, još jednom Hulkom, pod Ostrog da se vidi što nije u redu. Ne zna se tačno kakvim obredima su Vračevi pod Ostrog podvrgli mladog Hulka ali se on vratio jači nego ikad, ne zaboravi to nikad, i deje ta ekipa koja nikad nije stala, deje ta ekipa, zabava i šala.
Ali, šalu na stranu, znači, radila se teretana 5 dana u neđelji a dva dana se samo jelo i to jelo sudžuka bogomi i slanine samo, znači sve načural i izraste bogomi polijepo Hulk u gorostasa finoga. Okupio oko sebe 96. godište, malo pokazivao kate neke iz karatea što su ga putujući Šaolin sveštenici naučili prošle godine kada su bili pod Ostrog na razmjenu sveštenika, i ovi odma pali na to, da i oni nauče i tako, stvarao se polako Konički klan i tako počinje Hulk od uzimanja lopti sa poligona i dilova sa Malisorima pa sve do krvavih obračuna po ulicama Podgorice.
Bijaše to crno vrijeme za Podgoricu. Nastade nekakvi manjak nekakvoga morala svuda po narodu. Ako se pročulo da imas neku vezu kod Hulka sva vrata su ti bila otvorena i svuda si bio primljen ka' da si Klint Istvud. Imalo je to i drugu stranu medalje, pokušalo se do njegove 22 godine ukupno 44 atentata na mladoga Hulka no on je većinu izbjega' a ovo ostalo je prvi potega utoku i usmrtio napadača. I ono, što znam, dade mu to poleta, umisli da je prejak, da jači ne može biti. Ono, tako se bar njemu u glavu činjaše.
I tada čini prelošu grešku. Mišljaše da je toliko jak da može da osvoji i Vrela Ribnička (dio naselja u Konik đe policija ne smije uć' a ne običan građanin jer mještani Vrela pale eboli šamare i kradu joj sličice fudbalera). I okupi Hulk oko sebe svoju ekipicu, sprema se taj neki rad, 25 man na Vrelatada, tuča je bila krvava i duga i poslije 35 minuta vratili su Hulka na nosilima a on sav izboden, ama užas živi, 13 dana mu je trebalo da se oporavi. Tu postiđeni Hulk ne mogaše familiji na oči da izađe i onda što će, kako će, pravac za Kotor, tamo završava višu pomorsku i na brod đe se nalazi i dan današnji.
Jedan od onih tipova za koje očekuješ ih sretneš samo u romanima. Ružna faca, malo riječi, potpuna nezainteresovanost. Vole da piju, čovječe, kako samo vole da piju. Pitam se gdje im sve staje. Evo upravo posmatram tog dripca, bubuljičavog lica, sjedi za šankom i ispija jeftini viski već godinama. Ljudi moji, ni jednom nije ustao da se isprazni. Pojma nemam zašto sam to uradio, mislim tip je bio običan, dosadan i sve, kao i svaka druga pijanica u ovom gradu(svaka druga osoba i jeste pijanica), ali prišao sam tamo, pitao je li slobodno mjesto pored njega, naručio piće i duplirao njegovo. Strvina me nije ni pogledala. Izustio je jedno 'svejedno', i nastavio da zvera u čašu. Skot. Počeo sam da pričam. Čovječe, takvi ljudi te baš tjeraju da pričaš. Mislio je da sam peder... Napokon je počeo i da odgovara. Zvao se Henri, radio je u pošti. Volio je da pije i da jebe žene. To je jedino što je i radio u životu. 'Da pije i da jebe žene'. Isuse. Štur i iskren odgovor. Sve što ti u životu treba je da pričaš malo i da gledaš svoja posla, svi će željeti da ti budu prijatelji i da podijele priču sa tobom, kunem se. Osjetio sam da mu bogovski dosađujem i taman kad sam krenuo da pođem do stanice i uzmem kofere, on je ustao i rekao da kući ima dva kartona uvoznog, jeftinog vina, pa da pođem sa njim da ih razbijemo. To me je dotuklo. Taj čovjek me obara sa nogu. Pratio sam ga.
Vukao sam se do bara sav kljakav nakon što sam cio dan vukao kolica sa poštom do brda iznad grada, što radim jednom nedeljno, i donosio prokletnicima njihova pisma od najdražih iz Teksasa ili Luizijane. Mokar i znojav istovremeno, dokotrljao sam se do šanka i naručio viski, da potjeram slatku kaljugu iz grla ka stomaku. Počeo sam da tučem po viskiju dok nisam spazio visoko, nezgrapno derište sa ružno lovačkom kapom na drugoj strani šanka kako pilji u mene. Koliko god se čovjek trudio, nikad nije sasvim sam. Stalno se nadje neki ružnjikavi kreten da gura slinavi nos u tuđa posla. Nastavio sam da gomilam viski i gađam šankera dolarima, polako zaboravljajući malog degena. Taman kad sam pomislio da je odustao, prišao je i počeo nezgrapnim glasom da šapuće. Skinuo je kapu, raspitivao se o meni, rekao da je napustio školu i još gomilu baljezgarija. Platio mi je piće. Gospode. Bilo mi je žao jadnika. Davio se u svom viskiju sa sodom. Bilo mi ga je dosta. Ali prokleta krtica nije odustajala. Onda je naglo ućutao. Okrenuo sam se ka njemu, vidio kako nabija onu istu ružnu, crvenu kapu preko bezveznog lica, i pitao se da li da ga odalamim preko vilice. Odlučio sam da dam šansu bogatom skotu. Pozvao sam ga sa mnom da dokrajčimo karton vina koji mi je ostao u sobi. Razmišljao je par trenutaka i krenuo za mnom.
Vid klasnih borbi školaraca. Direktori škola samo sto sto poriču da se tako nešto ne dešava u već pomenutim ustanovima jer su je l' te mere bezbednosti na nivou onih koje je svojevremeno imao Alkatraz. Ministar prosvete govori da je tako nešto nedopustivo u 21-om veku pokusavajući da kao i drugi političari na svakoj smrskanoj koščici nekog štrebera zaradi po koji politički poen. Staratelji žrtve podižu tužbe protiv staratelja nasilnika, a ovi protiv škole koja “nije” vodila dovoljno računa o potrebama njihovog mezimčeta a ova opet protiv radnika obezbedjenja koji je u vreme incidenta dremao… Psiholozi u emisijama (one sa voditeljkama zabrinutim za stanje nacije)prave profile žrtve i nasilnika, prikazuju tamo neke grafikone sa procentima omadinaca koji roljaju i duvaju. I tako iznova i iznova……
…Sve to na zapanjeno na TV-u gleda otac nekog tamo klinca a onda iznenada diže dupe iz fotelje ne bi li ispratio svog sinčića u školu i tutnuo mu neki dinar za rodjendan koji mu se bliži. Mali pobesneli Maks zadivljen najnovijom tehnikom razbijanja glave o plemenite materijale(npr. drvo) koju je video na youtube kupuje karton Hajneken-a i bejzbolku. Sutradan u novinama naslov “Dete za primer prebilo viceprvaka matematike!”.Nakon date izjave napasnika u policiji proširenom istragom utvrdjeno da je novac koji je dobio za rodjendan(a kojom je kupio paliju)falsifikat te je tako i otac istoga zadržan u pritvoru.
I.M. (16god)nije htela da kupi cigare K.P.(15god).K.P. sačekala posle škole I.M., pretukla je i naterala je da kupi od njenog novca čitav boks cigara. Epilog: Uz vešto posredovanje škol. psihologa K.P. se iskreno izvinila I.M. a uskoro su njih dve i postale najbolje drugarice. Mesec dana nakon incidenta K.P. i I.M. prebile u šk. dvoristu T.C. jer im ova nije htela da kupi upaljač za cigare.
T.P.(15god) nije zeleo da ide na radionice na temu tolerancije pokrenute od strane “škole bez nasilja”. Razredna M.K. zapretila T.P. ukorom ako ne bude išao.T.P. sačekao M.K. ispred njenog stana, ubacio je u obližnji kontenjer i gurnuo niz ulicu. Epilog:razredna puštena na kućno lečenje a T.P. poslat na lečenje u Bg na rusku privatnu kliniku za odvikavanje od alkohola i droge(zbog poverljivosti podataka o T.P.-a nećemo navesti o kojoj klinici je reč)
Veliki Romulanski heroj poznat u favelama i pod nadimkom Žumance.
Postao je čuven međ njima zato što ih je prvi podstakao da se sele u Obećane zemlje - Boljevce, Ovču i Zemun Polje.
Rođen je obeležen belim tenom i žutom kosom koja je kod Romulanaca poznata kao boja sreće, pa su zbog toga svi voleli malog Džilasa koji je vredno radio, vukao gajbice sa Markom Miloševićem, skupljao kartone, pa dobro, ukrao je i koji šaht, al mora od nečeg da se živi i malo po malo stvorio je imperiju.
Tada je upoznao velikog zaštitnika ljuckih prava i ljubitelja krava i teladi Borisa Tadića koji ga je uveo u DS, postavio za gradonačelnika i dopustio mu da najzad ostvari san svih Romulanaca. U svemu tome je pomogao i njihov veliki prijatelj Miroslav Mišković, koji je na mestu njihovog stradanja napravio ogroman kompleks spomenika zvani Belvil,
Sada Džilas radi na drugim projektima pomoći svom narodu, a najveći od svih je nova Parada Romulanaca, za koju ovaj put pokušava da se izbori da traje nedelju dana i da se nazove Festival Romulanaca. Sa njim rame uz rame rade njegovi drugari Šapić i Šaper koji možda nisu Romulanci, ali u njima kuca humano srce koje živi za taj nomadski narod.
Miroslav Mišković: Moramo nešto duradimo. Stanovi se ne prodaju. Zvrje prazni, moraću i kvadrat da spustim na dva soma. Neće niko da živi preko puta Ganjana.
Boris Tadić: Ništa ne brini Miško. Saćemo da zovemo našeg glavnog operativca za takve stvari. Nji'ov je i mnogo ga vole. Ivice. Ivice! Iviceeee!
Ivica Dačić: Šta je bre?
Boris Tadić: Ostavi se tog jagnjeta i zovi Đilasa. Odmah!
Ivica Dačić: Evo bre šefe....njamf...njumpf....cvcccc......nula, šes, tri, dva, dva, dva, tri, dva, jedan. Evo zvoni šefe. Žućko! Pa de si bre Žućko. Šta se radi?
Džilas: Evo ništa Ivice. Kupio voštane bojice pa crtam sa Šapićem most. Kako je sladak ovako kada se udubi, a glup k'o tocilo pa nikako da ga nacrta kako treba. Hoćemo jedan takav da uradimo pa da spojimo Zemun i Novi Beograd.
Ivica Dačić: Ali nema reke između, koji će vam tu most?
Džilas: Ma napravićemo mi reku. Mrka zna kako se to radi. Pravili ste vas dvojica reke devedeseih, nego šta ti treba?
Ivica Dačić: Evo 'oće te Flekica nešto. Sačekaj.
Boris Tadić: Đilas!
Džilas: Reci gazda.
Boris Tadić: Moramo da pomognemo Mišku nešto. Slabo se prodaju stanovi jer oni tvoji Romulanci žive pored Belvila pa niko neće da kupi stan.
Džilas: Hm....neće to biti lako. U našem narodu vlada viševekovno pravilo gde zabodeš karton tvoja je zemlja.
Boris Tadić: Ne zanima me. To mora da se zavši. Ti završi selidbu, a ja ću sada da pregovaram sa Miškom oko šuški.
Džilas: Možda i može da se zavši. Trebaće nam Enver. Sećaš se Envera? Što smo ga poturili da najebe oko Parade Romulanaca.
Boris Tadić: Ne znam ja ništa oko toga. Ništa. Razumeš! Završi to.
Džilas: Hoću. Napraviću Rat Favela. Enver i vođa favele kod Belvila Halid će zaratiti i Enver će sravniti Halidovu favelu sa zemljom. Tada će Šapić da bane kamionima i odselićemo ih u Ovču. Šaper će tamo pripremiti kontejnere. Trebaće nam Ivicini samo da asistiraju.
Boris Tadić: To ću ja da vidim sa Debelim čim se otrezni. Naravno sve ćemo odraditi po standardima EU.
Džilas: Svakako. Šaper ća da odradi i medijski sve da izgleda krajnje liberalno.
Boris Tadić: Odlčno. Moram da idem. Idem u Petrovčić da mazim neku kravu. Saće izbori.
Džilas: Ma kakvi izbori. Toma je protivnik hehehehe...
Boris Tadić: Hehehehe.....jeste, ali i tu formu dispoštujemo. Ćao.
Izraz koji se koristi kada si baš u nekoj veoma zajebanoj situaciji i sve što možeš da uradiš je da sediš i čekaš kako će ona da se reši, a tvoj uticaj na rešenje te situacije je ili nikakav ili krajnje minimalan, dok posledice po tebe, u slučaju da krene na lošu stranu, mogu biti veoma pogubne.
Naravno, ukoliko se situacija reši na dobar način po tebe, onda dolazi do padanja kamena sa srca, zahvaljivanja Bogu za još jedno čupanje i do nekog osećaja koji, iako većina nas nikada nije lutala po pustinji, sigurno izgleda kao kada ti po onoj vrućinštini tamo preleti po licu hladan povetarac.
- Ej matori, što si bled tako? Koji ti je kurac?
- Ma brate, idi bre u kurac i ti i ova tvoja ideja da idem autobusom da budem manje sumnjiv muriji.
- Što brate, šta je bilo, ej sedi brate, baš si bled. Nego jesi sve doneo?
- Ma jesam bre al’ jedno 3, 4 godine ću kraće da živim. Zamisli ovo. Obavio ja sve. Pokupio sam 500 7.62, 250 7.65, 250 devetki, četiri tetke i dva heklera. Natrpao sve u torbu...
- A škorpioni?
- Ma jebali te bre škorpioni, nije ih imao, dobro je i ovo da je stiglo, slušaj me.
- Ajde.
- I sačekao ja lepo autobus, ušao unutra a puna mi torba tih sranja, sedim opušteno, nabio sluške i uživam, kad ono kod Opštine ulazi deset pandura u autobus. Gotova im taman bila smena pa krenuli u onaj njihov hotel izdrkani na Bežaniji i još ko za kurac, svi posedali oko mene. Jedan odmah pored, dva iza, dva na onom sedištu sa druge strane i ostali stoje i baš pričaju sa ovim što sedi pored mene, on je neka faca valjda ‘bem li ga.
- Au brate.
- Ništa me ne pitaj. Ja skinuo sluške, kao kuliram, a samo osećam niz kičmu kako mi curi znoj. Još k’o za kurac, ovaj ker što sedi pored mene, malo malo, pa me pogleda, a ja se tripujem, gotovo, provalio me. I na sve to kako se malo pomerim k’o da čujem da se oni meci sudaraju i samo čujem kling, klang. Ma katastrofa.
- Pa što nisi sišao odmah na sledećoj tamo kod Fontane?
- Ma zaledio sam se i samo sedim i kao nešto vrtim ruke i noge u zglobovima, kao idem sa fudbala, zbog torbe i to i kako se pomerim opet kling, klang.
- Matori, ja bi se usr’o.
- A ne nisam, samo da me jedan pita šta imaš u torbi i eto unapređenja a meni jedan duži odmor u popularnom letovalištu Zabela.
- Dobro je da te nisu izvalili brate, sve je okej.
- Ma nije kraj tu. Još me taj pandur pored što sedi pita: “Izvini dečko, jesi dobro, nešto si mi bled?”, a ja ni živ ni mrtav, srce samo što ne iskoči iz grudi kako lupa. Kao svih deset pandura da gledaju u mene i kao da se ni muva ne čuje. Znaš kakav trip.
- Pa šta si mu rek’o?
- Pa rek’o: “Igrao sam fudbal, pa sam se umorio, a malokrvan sam.”, ništa pametnije mi nije palo na pamet.
- Au koji si konj, pa gde ti to pade na pamet. I šta ti je rek’o.
- Ništa, kaže: “Jedi cvekle više, to je dobro za krvnu sliku” i okrete se dalje da priča sa ostalim pandurima. Idi bre u kurac, šlog da me strefi umalo.
- Kad su sišli mora da ti je kamen sa srca pao.
- Ma 'de nije brate. K’o u sred pustinje da mi je pirn’o ‘ladan povetarac.
Opisuje enormno veliku količinu uloženog napora za neku obavljenu operaciju.
-E, brate, jesi li izvadio pasoš?
-Jesam vala, ali sam se jebatao po opštini i po sup-u jedno 3 dana bez prestanka!
-Što bre, pa zar nije to sad lako, sad je onaj biJometrijski?
-Ma 'de lako?!? Prvo sam morao da izvadim izvod iz matične knjige rođenih, pa opštinska taksa, pa republička taksa, pa onda državljanstvo, pa opštinska taksa, pa republička taksa, pa plati ovde, pa plati onde, pa jedna priznanica, pa druga priznanica, pa uplatnica, pa uverenje, pa ovlašćenje...pa sam onda morao da im nosim kopiju lične karte i promenu mesta prebivališta overenu i u opštini iz koje sam se odselio i u opštini u koju sam se doselio, pa onda vojnu knjižicu, da vide gde sam sve služio otadžbini, pa sam nosio i zdravstveno osiguranje, da potvrdim da sam osiguran, a morao sam da nosim i zdravstveni karton, da potvrdim da nisam kojim slučajem zaražen nekom (polno) prenosivom bolešću...ma nosio sam čoveče sa sobom i svedočanstvo iz osnovne škole, a i venčani list i oružani list, za svaki slučaj, da me ne vrate kući. I tako ti kažem, mečku sam rodio dok sam sve to završio. Pa onda, kad sve to predam i kad me slikaju tamo onim njihovim aparatima i šklopocijama, morao dam tamo kao da ubacujem elektronski potpis, pa sam švrljao po nekoj maloj pločici...
I onda, čekaš jedno 10-15 dana, dok sve ne završe i dok te ne pozovu, odeš, uzmeš, i odahneš.
-Uuuuu, bratiću, nije lako, nije lako...al' sad te boli tuki, uzeo si pasoš i vatra preko!
-Eee, tek za odlazak preko ću mečku da rodim...
Noćna mora za "nestašne" sportiste (mahom fudbalere). Iziskuju maksimalno mentalno naprezanje kada je potrebno opravdati neki posebno kretenast postupak sa utakmice u sutrašnjem TV intervjuu, a sve bez upotrebe psovki.
Scena 1
Prva polovina 1980-ih. Tekma Zvezda-Velež na Marakani. Nedelja popodne. Tadašnji Zvezdin napadač Miloš Šestić (inače de-luxe gospodin, vidi sliku) daje gol iz ofsajda u kome je bio bar 5 metara. Na snimku se u krupnom kadru vidi kako pritrčava pomoćnom sudiji, gurka ga, unosi mu se u lice, preti prstom, a zbog bogatstva srpskog jezika eksplicitnim izrazima, jasno se sa usana moglo pročitati spominjanje bliže i dalje sudijine rodbine u krajnje seksualnom kontekstu. Glavni sudija daje Šeletu crveni karton sasvim opravdano i nakon toga jedva spasava živu glavu od Zvezdinih igrača koji ga jure po terenu, na čelu sa Šestićem. Utakmica se nekako nastavila i završila, Zvezda pukla 2:1, a sudija je brzinom munje šmugnuo u tunel.
Scena 2
Sutradan, ponedeljak 21h, emisija "Indirekt". Šele u studiju opremljen ozbiljnom facom i belim čarapama. Marko Marković, sa sve legendarnim kariranim džemperom, interesuje se za incidentnu situaciju od juče:
MM: (okreće potiljak kameri i neprijatno bulji u Šeleta) "Druže Šestiću, učinilo mi se da ste juče vodili neki dijalog sa pomoćnim sudijom, nakon čega ste isključeni. Narod zanima šta ste mu to saopštavali?"
Šele: (znoji se kao krmak i tupo gleda ispred sebe) Paaaaa.... (briše dlanove o pantalone) Ovaj..... Samo sam mu lepo rekao da se ne slažem sa njegovom odlukom.... Uhm.... Ovaj.... Eto, jasno sam mu rekao da nema smisla... (zvera po studiju) I tako...."
MM: (neumoljivo) "Dakle, smatrate da ste nepravedno isključeni? Koliko sam mogao da primetim, došlo je do nekog meteža?"
Šele: (već se ukenjao) "Paaaaa.... jeste, ovaj..... samo sam hteo arbitru da kažem da nije u redu tako da.... ovaj, da me izbaci tako bezveze.... (briše znoj sa čela) Mislim, nije u redu stvarno, ovaj...."
MM: "Idemo na reklame." (Carnex pašteta)
Soroševac/ka, žuti/a, drugosrbijanac/ka. Ali, sa posebnim obrtom, da od toga nije video/la neke veće koristi, nego samo štete.
Elem, po godinama spada u generaciju koja je najaktivnija bila 90-ih. Ako je muško, na studentskim protestima je nosio američku ili zastavu Ferarija. Drao se iz sveg glasa kako su sankcije pravedne, pa su ga čak i organizatori upozoravali da se malo smiri. Ako je žensko, bila je pod obavezno potajno zaljubljena u Čedu Jovanovića. Doduše, ovo može da bude tačno i ako je muško, samo još potajnije.
Ako je muško, pred bombardovanje je trebalo da ide u vojsku. Povlačio je veze i vezice, pa je na kraju preko tetke koja radi u Lazi izdejstvovao dijagnozu šizofrenije. To ga je oslobodilo vojske (prvo privremeno , pa stalno), ali mu ta dijagnoza povremeno iskoči, pa krije zdravstveni karton k'o zmija noge. Ako je žensko, bombardovanje je provela po podrumima gde je stvarno zakačila neku neurozu, a možda i psihozu. Od tada kune Miloševića kako joj je upropastio zdravlje i mladost.
Član je DS od pre 5.oktobra. Nadao/la se da će preko stranke doći na neku poziciju, kad budu došli na vlast. Umesto toga, video/la je mnoge preletače kako čas posla menjaju stranački dres i postaju nezamenljivi u DS, dok "stari borci" ostaju sa strane. Za to krivi smrt Đinđića i Miloševićeve ubice. Đinđićevu sliku inače drži kao ikonu u stanu, mada ponekad diskretno priznaje da je preletanje počelo još dok je bio živ.
Posle smrti Đinđića prelazi u LDP, nešto što su oni "čuvari plamena" i ekipa, a nešto zbog te stare ljubavi prema Čedi. Samo, ljubav ipak kratko traje i zgašnjava, a sa njom i članstvo. Ipak, učestvuje u njihovim akcijama podrške LGBT zajednici. Ako je muško, par puta ga ionako tuku i šamaraju jer liči na homoseksualca. Ako je žensko, iz protesta se ljubi sa debelom Zoricom lezbejkom, ali zažali jer joj smrdi iz usta i dobija neki herpes, plus reputaciju da je i sama lezi-bezi.
Ako je žensko, ima jednu ozbiljniju vezu sa bosanskim muslimanom ili čak i Albancem (naravno liberalnim) , da pokaže kako je otovorenog uma i multikulturalna. Ta veza možda preraste u brak, ali nažalost posle par meseci ispadne da dotični nije baš toliko liberalan (ili je prosto derpe) i to puca. Ne voli da se seća i pominje to. Ako je muško ozbiljnijih veza i nema, osim par klošarki koje bi da ga opelješe za neku imaginarnu lovu koju takođe nema .
Dolaskom SNS-a na vlast oseća obnovljenu energiju da se buni, protestuje i učestvuje u nekim gerilskim akcijama. Pridružuje se raznim soroševskim ispostavama kao što su kreni-promeni, ne davimo Beograd i slično, a ne propušta ni protestne šetnje. Piše razne zajedljive komentare po društvenim mrežama, doduše pod pseudonimom. Jer i pored svega i dalje radi na državnim jaslama, u nekom institutu ili opštini. To nije dobio/la preko stranke, nego preko gorepomenute tetke (još dobrodržeće gospođe) koja ga/ju savetuje da bude pametan/a i da lepo uđe u SNS, pa da napreduje i obezbedi se za ceo život.
Oseća ipak da sva ta opozicija nije više kao nekad, da je suviše mekana, i žali što Zapad ponovo ne uvede sankcije, pa malo i bombarduje, nego su suviše popustljivi prema Vučiću. Mrzi Rusiju, Kinu i Koreju (Severnu), jer su protiv zapadne civilizacije i progresa. A mrzi i narod što voli ove zemlje, i voleo/la bi da ga vidi da pati i plati zbog toga. Ovo se još više zaoštrilo od kako je počeo rat u Ukrajini. Nada se pobedi Ukrajinaca i Zapada, da će Putin da završi u Hagu, i da će Kinezima najzad Ameri da uvedu sankcije pa da nauče svoje mesto.
Po pravilu ističe da je rođeni Beograđanin/ka, ili Novosađanin/ka, i prezire dođoše. To što su mu preci 1945. došli iz Bosne ili Crne Gore ne uzima u obzir. Od roditelja nasledi neku nekretninu "u krugu dvojke" za koju nove SNS-ovske vlasti traže visok porez. Ima ponudu da je zameni za vrlo pristojnu gajbu na periferiji, ali se plaši "radikalskih" (SNS) investitora. Diskretno se raspituje kod advokata, starog kućnog prijatelja, šta treba da uradi da ga/ju ne prevare. Ako je žensko, ponekad se i odluči na ovakvu zamenu, menja životni stil, ide na fitnes i kod kozmetičara, i traži bogatog deviznog penzionera.
- Kreteni, kreteni, idioti ! Pa sad ste našli da bušite, moj Fransi da doživi nervni slom ! Evo sad laje, laje i ne može da se smiri. Ovaj narod, to ne ne, jeb'o vas Putin razni zločinac i cela Rusija. Vas stvarno treba izolovati od celog sveta, samo sankcije, sankcije i bombardovanje ...
- Ko je ova lujka ?
- Ma pusti je, psihijatrijski slučaj. Skroz odlepila,do podne mrzi sebe a od podneva ceo svet i priziva bombardovanje. Nego probuši ti zid na još ova dva mesta, pa da provlačimo kablove.
Kurtoazija.
Pitanje koje u stvari ne biste ni trebali da izgovarate, zato što ste kupovinom autobuske karte dobili pravo da sjednete gdje god vi jebeno želite.
Ali, uprkos svemu, ovo izgleda neke ljude dovodi u neugodne situacije.
Tako da bi recitovanje ove rečenice ispred čitavog razreda trebalo uvesti pod obavezno za svu djecu koja putuju autobusom do škole.Treba to sve od malih nogu učiti da ne očekuju ništa za džabe i da se valja za svoju guzicu izboriti.
1#
Sjedim u polupraznom autobusu, tri-četiri sjedišta ispred mene nalazi se jedna plavuša, onako građena kao gazela, kreće se kao nešto što je iskočilo sa platna na premijeri „Jurskog parka“.
U autobus na jednoj od stanica ulazi umiljati starčić koji izgleda kao da je preslikan sa TV reklame za nekakav preparat za vitalnost u trećoj dobi.
Kreće se autobusom koji je u pokretu, imao je već dosta prilika da sjedne ali ništa od toga, „Veliki bijeli lovac“ je spazio plijen!
Zaustavlja se tik uz mjesto gdje plavuša sjedi, okreće se u mjestu i postavlja zamku.
Srce od silikona puca nakon par sekundi.Plavuša se miče na mjesto do prozora i izdiše, „Želite li sjesti?“
Mišn akomplišd!2# (Monolog glasa u glavi jednog šizofreničara à la Penumbra Black Plague via Dža ili Bu.)
(vraća se sa pregleda u velikom gradu, autobus staje da pokupi grupu osnovoškolaca, ulaze i svi sjedaju osim jedne cirka dvanaestogodišnje curice)
„Jel ova nijema?Nije valjda da moraš ti da je pitaš hoće li sjesti?A šta je to dolje, majmunče, pa nije ti se valjda digao stoko bolesna?
A možda ti je jednostavno došla u posjetu stara drugarica, vibracijama sjedišta uzrokovana erekcija?Ali dobro, to si sanirao kožnjakom, mada ćeš se zbog te kineske eko kože sada toliko oznojiti da ti ne gine išijas natkoljenica čim izađeš na hladan vjetar.Budi uljudan, smireno, budi uljudan, zapamti šta je dobri doktor koji nam daje čudne bombone rekao!.“
(Proteže se i tapše je po ramenu*): „Sjedni, jadna ne bila!“
„Svaka čast šabane, s obzirom da imaš slušalice u ušima vjerovatno si se izderao toliko glasno da te je pola autobusa čulo!“
Rat koji započne odbranom stavova, a obično se završi potvrdom predrasuda.
Femi: Savremena upotreba muškarca se može svesti na sledeći zaključak: "Više nam ne trebate ni za cepanje drva". Ženski pokret "Jebemo se same" napravio je revolucionarnog "Robota sa kurcem" - surogat za muškarca. Samo mu treba sjebati onaj program uz pomoć koga izgovara komplikovane izraze i pita "Gazdarice, kako ste mi danas?" i napuniti mu malo sperme u rezervoar.
Šovi: Pa eto, to potvrđuje da vama samo kurac i treba, i ništa više. Da ne biste možda da vodimo umne razgovore uz čaj i kolačiće? Evolucija je ostavila ženu na stepeniku niže u poređenju sa muškarcem, tako da, ako i budem hteo da filozofiram, na tvoja vrata pokucati neću.
Femi: "Kolega", upravo se radi o tome. Današnji muškarac je preplašen mogućnošću ženine dominacije. Vi uporno pokušavate da je svedete na kurac, tj. na želju za kurcem, jer ste ubeđeni da ćete tako moći da je kontrolišete. Problem je u tome, što taj kurac u 80% slučajeva ne radi. Moždana prepotencija rezultira genitalnom impotencijom. Zašto? - Jer vas je strah od podređenosti i neuspeha.
Šovi: Šta ti meni „kolega“, bre? Nisam ja s tobom pikao fucu na Dorćolu, seko. I ostavi te pretenzije i genitalnih intencije nekom ko se u to razume, blago meni, a ti da ideš da u’vatiš ovaj popust u Delti, čujem da je opšta pogibija.
Femi: U Delta city-ju je ipak najveći popust na budale poput Vas, "kolega". Jedino što Vi imate da ponudite je 20 cm iz novčanika.
Šovi: Ma ja bih tebe tako slatko izdevetao sa svojih 20 cm pendreka, da bi u istom Delta Citiju morala da radiš manikir stojeći, jer ne bi mogla da sedneš, kašljaro!
Femi: Sanjaj, robe! Jedino što ti meni možeš da uteraš je 3 džaka krompira u podrum!
Šovi: Ma ne bi' ti uterivao ništa, kuravelo jedna, nek ti utera taj tvoj robot , jer za njega i ne moraš da pokosiš taj Amazon u kome ti se izgubila pička, pa je sad uzaludno tražiš u mom mozgu!
Femi: Zbog takvih kao što si ti ću i da pređem na žene. One su bića puna razumevanja, poštovanja i osećaja za druge. To što je vama logično, nama neće biti nikad!
Šovi: A ume li ta tvoja žena da da headshot kalašom u CS-u? A da drmne celo pivo iz cuga? A da prdne i podrigne istovremeno?
Femi: Da, da, vrlo bitne stvari... Ok, poenta je da je muškarac remek delo evolucije i da bi ti i tebi slični sigurno drkali na njega samo da vas to ne čini pederima.
Ne,nije to sto ti mislis.Nije u pitanju nasa najpoznatija planina.
Ne,vec lepak za "samoprozvane" ribice i sponzoruse.
Ne zahteva neko posebno pakovanje,trosenje vremena na obnavljanje gardarobera,kupovine nove ski opreme,a bogami i jeftino je.Kopaonik je zli blizanac poznatijeg mu brata.Paradoksalno,uzivacete u prirodi,ali na drustveno-koristan* nacin.
*Drustveno - Mobe su coporativne aktivnosti;
*Koristan - Zadovoljava se motiv postignuca.
U pitanju je porodica koja se vec generacijama u nazad bavi ratarstvom,stocarstvom,vocarstvom....Malo porodicno gazdinstvo,nedovoljno veliko da bi ponelo epitet farme,ali pak dovoljno da obezbedi zadovoljavajuce prihode.
Clanovi:
#Otac - Ideal modernog seljaka koji naseljava uglavnom suburbane sredine.Vredan,posten i dobar roditelj.Ima pivski stomak,i ne libi se da se obracuna sa bikom oci u oci.Mnogo dobar komsija.U slobodno vreme voli da peca na varalicu.
#Majka - Nekada imala pretenzije ka ekonomiji.Udala se za seljaka i naucila da muze.U slobodno vreme voli da caska sa akreditovanim alapacama u selu.Najvise se ponosi svojim umecem pravljenja domaceg tvrdog sira.
#Sin:Tatina slika iz mladjih dana.Momce za zenidbu.Vredan,ali ne narocito bistar.Voli da trci za suknjama.Miljenik starosedelaca sela zbog spremnosti da pomogne bilo gde i bilo kada.Inace,mnogo dobar decko.
#Cerka:Tatina mezimica.Zrtva modernizacije i globalizacije.Nije nasla svrhu u svom zivotu dok nije otvorila profil na Facebook-u.Otada njen zivot dobija drugaciju notu.Pocela je da se slika u WC-u pred ogledalom,da se sminka,puci i trti.U slobodno vreme voli da gleda "Sex and the city" i divi se Samanthi iz pomenute serije.Plitka je,iako tvrdi da je pametna.Razlog za takvo misljenje je njen lasiciji nacin na koji od tate "muze" pare.Voli da nosi skupe stvari,i imponuje joj zvizdanje mladih seoskih narastaja dok ide do drugarice da se slikaju za Face.
*********************************************************************
- Tata:"Vidis dete,tvoj brat je vredan,a ti si lenja...Vidis li ti tu nepravdu?!Obicno oni koji nesto rade,oni i zasluze negde da idu,a oni koji nista ne rade ne.Vidis kako sam ja dobar,ti nista ne radis,a ja te nagradjujem.Tata te vodi u Kopaonik!"
- Cerka:"Jao tatice,pa ti si super!!!Odmah cu da pocnem da se pakujem!!"
- Tata:"Ma ovaj Kopaonik ne iziskuje neko posebno pakovanje,samo cizme i sesir na glavu"!
- Marljivi brat:"Hahaha,pa jos kad ti deda da dzeparac...Hahahaha...."
- Cerka:"Crkni gnjido,ti si samo ljubomoran sto mene tata vise voli!!!Cekaj tata,sta ce mi cizme?!"
- Marljivi brat:"Ti izgleda nisi dobro cula,tata te ne salje NA Kopaonik,vec U kopaonik!Znas kakvu motiku imam za tebe!Malu,a cuda za korov cini!!"
- Cerka:"TAAAAAAAAATAAAAAAAAAAAAAAA!!"
*Zatim marljivi brat improvizuje kopanje,povremeno ubacivajuci pokrete svojstvene za skijanje uz podrugljivi smeh.
Pojam u svetu kladioničara koji momentalno diže adrenalin i krvni pritisak. Uglavnom je lažni alarm koji tera čoveka na veći izdatak nego što je planirao, i može se desiti bilo kad, bilo gde. U 95% slučajeva se završava tragično, ali nimalo obeshrabrujuće.
Lik 1: Slušaj, javio mi jedan tip iz Nemačke da će Menhengladbah dobiti u gostima Bajern, kvota 8.50!
Lik 2: @_@ sad cu staviti soma na singl!
- malo kasnije, 3:0 za Bajern na poluvremenu -
Lik 2: Dvojka je li, dojava, kažeš.
Lik 1: Sad će brate da izjednače, još će doći iz 1 u 2!
- kraj meča, 5:0 za Bajern -
Lik 1: Možda je lik pogrešio par, nemoguće da me je zajeb'o.
Lik 2: FFFFFFUUUUUU!!-----------------------------------------------------------------------------------
Čovek otišao u goste i sluša razgovor kako anonimus persona analizira današnje mečeve.
Persona 1: Znači danas Rubin dolazi X-X sa Zenitom, namešten meč zbog krajnjih bodova, biće 0:0, može se igrati i tačan rezultat.
- Persona 2 sluša zadivljeno misleći da je Persona 1 pravi maher i njuška za takve fikseve i odma' trči u kladionicu da uplati tačan rezultat i prelaz, ukupan izdatak 4 000. Nešto malo kasnije -
Persona 1: Zamisli ti taj Zenit kako ga sere, 'ladno je dao 2 gola u 5 minuta i još Rubin dobio crveni karton. Ne verujem da će imati šanse da stignu rezultat, ipak je Zenit.. Zenit! Srećom sam igrao 2, iako sam mislio da će biti X i 0:0.
Persona 2: FFFFFFFFFFFUUUUUUUUUUUUUUUUU!!!!!!!-----------------------------------------------------------------------------------
Ortak 1: Bratoriiiii kupio sam dojavu za 50e, neki kinezi dolaze danas iz 1 u X, kvota 17!!! Koliko para imaš, ajde da stavimo sve na ovo, jebote znaš koliko ćemo obrnuti!
Ortak 2: Kvota 17!!! (pipkanje za međunožje) Moramo da ispratimo to, imam 50e, jedva sam skupio za 2 meseca, to mi je sve što imam, ajde taman da stavimo pa da se napijemo k'o bulje, znači idemo bahanalisanje!
Ortak 1: Evo i ja dajem svojih preostalih 50e, na 100e dobijamo 1700e!! Znaš koja kinta b'ateeeee!!!
- Na poluvremenu domaćin kinez vodi 2:0 -
Ortak 1: TO JEBOTE TO! Sad će ovi polako u drugom poluvremenu da izjednače, aaaa koja bleja jao!
Ortak 2: Ne verujem, imaćemo 1700e u rukama za sat i nešto eeee!!! Usraću se od sreće!!!
- Kraj meča, totalni preokret, krajnji rezultat 2:4. Nedugo zatim, dva ortaka bleje u parkiću nedaleko od kladionice, oči fiksirali na zemlju -
Ortak 1: ...
Ortak 2: Šta gunjđaš? Tvoja jebena dojava, poserem ti se u nju!
Ortak 1: Trebalo je da zapišem dojavu, možda je bila ipak iz 1 u 2..
Ortak 2: FFFFFUUUUUUUUUU!!!!!
„Izvoli, draga, posluži se ...“
„Oh, šta je ovo, slatka moja ?“
„Ah, to je specijalna salata po receptu koji sam pokupila pre neko veče u onoj emisiji „Ciklonove kućne čarolije“. Gostovao mu je neki Francuz, joooj, znaš kako je seksi lik ... a specijalitet se zove „Coup de grâce“. Ubija koliko je dobar, a Francuz reče i da je dobar za ... hihihi ... znaš ... ono ...“
„Hihihi ... Kako ? Ku d - ... ma nije važno. Negooo, lepo si ovo napravila, prosto mi žao da načnem, vi’ kako je lepa kupa ... a šta je ovo, je’l ovo grašak ? Aaa, nemoj mi reći da si slagala zrno po zrno, pa sve do ovog na vrhu kupe ?“
„Jeste, to je grašak, slatki, mali provansalac takozvani, spolja, a unutra još ima i kukuruza šećerca, marinirane šargarepe, leblebija, pavlake, majoneza, ma svašta ... Samo se ti služi ... He, he ...“
„Hoću ... Evo, počeću s vrha, bojim se da ne srušim kupu ...“
(dva sata kasnije)
„Auuu, kono, kako sam se lepo najela ... jedva dišem ...“
„Mmmm, daaa ... Hajde ti sad lepo kući, pa onako s vrata spopadni onog tvog mužića. Videćeš, he, he, provansalac čini čuda čak i u ’ladnoj vodi ...“
„Ma nije kući, jeb’o mu pas mater, javio se da će doći kasno, na nekom seminaru je .. muška posla, alii, sačekaću ga ja, he, he ... ’Ajd’ uzdravlje!“
„Uzdravlje, kono !“
(još dva sata kasnije)
„Uuuuh, što me zabole stomak ... nisam trebala jesti onoliko onog graška ... moram u WC ... Aaah! Ouuurgh! Šta je ovo ? Ghaaarglj, krk, krh, kvak, žljok .... Blaaaaargh! Arrrrgh !“ ... TRAAAAS !
Inspektor Smorejšio Kenj bio je izrazito mrzovoljan. Žena mu prethodno veče opet nije dala, jer se najeo nekog graška s teletinom koji je ona skarabudžila pa je celo veče prdeo kao konjuždrina, što mu je gospođu izrazito nerviralo pa ga je povrh svega proterala u kujnu da spava na prokletom jednosedu na rasklapanje, venčanom daru njegove tašte.
I dok je bezvoljno vukao dupe na posao, mlateći usput glavom kao konj na prazne jasle, zazvonio mu je mobilni. Sa druge strane linije bio je njegov pomoćnik, Perica Debilko.
„Šefe, imamo situaciju ovde ... Dođite odmah u ulicu Sofije Bipkuše broj 26. Ouva !“
Uleteo je u prvi taksi i ubrzo je bio na naznačenoj adresi. Ispred oronule četvorospratnice čekao ga je Perica, dok je nekoliko policijskih patrola pokušavalo da drži pod kontrolom okupljene znatiželjnike i novinare iza žuto-crne trake razapete po okolnom drveću.
„Šta se ovde dogodilo, Debi-li ?“ – voleo je da pecka svog pomoćnika.
„Gospođa Dobrila Salatić, 36 godina, udata, bez dece, pronađena je mrtva u svom stanu na trećem spratu. Ležala je u gomili sopstvene povraćke i krvavog proliva. Telo pronašao muž pokojnice kada se kasno sinoć vratio sa nekog seminara.“
„Heh, seminar ... Ili je išao neđe da loče ili da kara, ili i jedno i drugo ...“
„Nije, šefe, ima potvrđen alibi ...“
„Je li telo već odneto u prosekturu ?“
„Jeste. Telo u prosekturu, a uzorci u lab.“
„Odlično. Imamo li nekog očevica ?“
„Gospođa Spajić sa drugog sprata tvrdi da je videla žrtvu kako izlazi iz stana preko puta oko osam uveče, kada se vratila iz šetnje. Vreme događaja smo rekonstruisali na osnovu toga što je bakica izjavila da je žurila kući da gleda „Sulejmana“. Samo što je ušla u kuću, čula je glasove na hodniku, pa je zirnula kroz špijunku.“
„Ko živi u stanu preko puta ?“
„Izvesna gospođa Ubavkić, 34 godine, bankarski službenik, raspuštenica, bez dece. Izrazita lepotica, ako smem da primetim, šefe.“
„Hmmm, raspuštenica, veliš ? To je stavlja na listu prvoosumnjičenih ... Idi ti u centralu i pripremi sve za brifing kad se vratim, a ja ću porazgovarati sa gospođom Ubavkić“ – reče Smorejšio. „A možda mi se i posreći“ – pomisli u sebi.
(nekoliko sati kasnije u sobi za brifinge forenzičara)
„Šefe, sve je spremno za brifing. Dok vi razgovarate sa ostatkom tima ja odoh da časkom prelistam našu bazu podataka i internet. Možda iskopam nešto.“ – reče Perica izlazeći iz prostorije.
„OK, ljudi, šta imamo zasad ? Laboratorija za uzorke ?“
„Uzorci uzeti sa lica mesta ne pokazuju ništa specijalno. Povraćeni sadržaj je čista želudačna kiselina, a u izmetu se nalazi enormna količina krvi“ – javi se gospođica Dosta, doktor biohemije.
„Znači, ništa. Autopsija ?“
„Žena, tridesetih godina, izrazito gojazna za svoje godine, prava mašina za govna“ – uz suv osmeh, reče Mladen, specijalista sudske medicine. „Na telu nema tragova nasilja, a analiza krvi pokazuje povećano prisustvo kolhicina, leka koji se koristi za lečenje gihta, pa sam pomislio da se možda, predozirala. Međutim, uvidom u zdravstveni karton gospođe Salatić, utvrdio sam da nije bolovala od gihta. Onda sam pomislio da se možda najela livadskog šafrana, poznatijeg kao mrazovac pa sam analizirao sadržaj creva, međutim ništa sem ovoga: zaglavljeno u debelom crevu pronašao sam jedno nesvareno zrno graška koje je imalo tragove kolhicina u sebi. Dakle, ubistvo.“
(u međuvremenu, u stanu gospođe Ubavkić)
Gospodin Salatić i gospođa Ubavkić leže zagrljeni i razgaćeni na njenom ogromnom francuskom ležaju. Gospodin Salatić puši postkoitalnu cigaretu.
„I dalje ne mogu da verujem kako si se lako rešila one moje debele kučke ...“
„He, he, ljubavi moja, sad si samo moj ...“ – predući odvrati ona.
„A kako si se dosetila ?“
„Pa ljubavi, znaš da je moj bivši bolovao od gihta. Sve što mi je ostavio bilo je tih nekoliko kutija Kolhicina. Kada sam pročitala uputstvo samo sam sabrala dva i dva.“
„Ma kontam, ali kako to da se ti nisi otrovala, kad kažeš da ste obe jele tu salatu ?“
„He,he, složila sam grašak u obliku kupe i samo sam to zrno što će biti na vrhu ostavila da celu noć stoji u vodi u kojoj sam rastvorila celu kutiju Kolhicina. Znala sam da je đembela pedantna i da neće roviti po salati već da će uzeti baš sa vrha.“
„Hahahaha ... Ooooo, Lukrecijo moja, ljubim ti oko pametno! Dođi opet malo dâ čika u goozoo, m ?“
„Joj, ljubavi, je l' može kasnije malo, umorna sam. Znaš, morala sam da dam i onom blentavom inspektoru Smorejšiju, kad je dolazio da me ispituje ... Ne ljutiš se, je l' da ?“
(u međuvremenu u sobi za brifinge forenzičara)
„OK ljudi, idemo dalje. Profajleru, da li je ovo zrno graška uvršteno u profil ubice ? Šta kažu tvoje profajlerske knjige ?“ – upita Smorejšio.
„Jesam šefe, uvrstio sam ga. A što se tiče profila, otrov je žensko oružje tako da sam sto posto siguran da je ubica žena, a potencijalni motiv ljubomora. I to je sve što bih imao da kažem o tome“ – profajler je delovao neispavano.
U sobu sav zadihan uleće Perica Debilko.
„Šefe, šefe, pronašao sam trag !!! Sajt „Vukajlija“, čiji je vlasnik izvesni Kaizen, na upit „zrno graška“ izbacuje preko dvadeset rezultata. Kaizen je ubica !“
„Perice, sine, oduvek sam sumnjao da ti je prezime ustvari oznaka za koeficijent inteligencije, a sada sam apsolutno siguran u to. Debilu, alo, ubica je žensko ! Ž-E-N-S-K-O !!! ... Osim toga, Kajzen ne postoji, niko ga nikad nije video ... I ajde sad razguli, donesi mi profil ubice.“
„Da, šefe, odmah, šefe“ – Perica izlete iz sobe i minut kasnije se vrati noseći fasciklu.
Smorejšio je zgrabi i poče nervozno da pretura po dokumentima. Na kraju izvrnu fasciklu i protrese je.
„Pa šta je ovo Perice, Boga ti poljubim ? Gde je zrno graška iz profila ?“
„Mis'te ono malo zeleno, šefe ?“
„Da ! Ono malo, zeleno !!!“
„Pa ouvaj, ja ... ja .. ja sam to naš'o pored kompjutera šefe dok sam listao baze podataka, i ouvaj, ja sam to ... pojeo.“
„Ti si šta ?!!!“
„Pa šta ću šefe, bio sam glaaaadan ...“
Smorejšio ščepa Pericu za vrat.
Definicija je pisana za takmičenje "Pačja škola", a scenaristi "SISAJA" nek se jave Kajzenu oko eventualne saradnje, a ako ne, neka sisaju - bolji sam od njih.
Najbolja stvar koja postoji na ovome svetu koja nam i uz neku glupu utakmicu ili glup sport ulepsa vece.
1. I zavrsen je jos jedan pokretni praznik fudbalskih slika.
2. Cudan nacin dodavanja - jako i nikome !
3. Najdoski je odlicno skocio ali nazalost samo preko precke.
4. Zadovoljio je trenera i zato sada igra.
5. Dok je lopta u vazduhu da vam saopstim spisak timova.
6. Kakav udarac, pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik.
7. Krilo nikad ne pada daleko od beka. (Norwich City - Bayer.)
8. Prepun stadion partizana, 50.000 ljudi. Zamislite, 100.000 dlanova!
9. (Hokej) Okrenuo ga je na kocki leda koja bi stala u casu viskija.
10. Brazilska odbrana - planinski venci Siera Madre!
11. Koncert zvizduka za igrace, cisto da se malo muzicki obrazuju!
12. Lopta je proletela paralelno sa ibarskom magistralom!
13. To je bila veca opasnost za avione tipa Avaks nego po gol Pandurovica.
14. Dragan Ciric, igrac duge kose ali velikih mogucnosti!
15. (lopta se natakla na siljak na ogradi i pukla) I lopta je sada pukla kao staklena kugla od porcelana.
16. Navijaci ne prestaju da navijaju iako pada kisa
17. Statistika je kao bikini: otkriva sve, a ne pokazuje nista
18. (Prica o Maradoni, o karijeri, titulama itd) A onda je kudravi gaucos krenuo krivudavim putem kokainskih noci!
19. Zavrsen je jos jedan derbi vecitih rivala, fudbalska predstava van granica prostora i vremena!
20. Ni lose vreme, ni svi minusi gospodina celzijusa nisu mogli da pokvare ovu fudbalksku predstavu!
21. (Zvezda-Napredak,'94.) Posle cetvrtog pogotka crveno-belih iluzije Krusevljana su se pretvorile u rusevine Kartagine!
22. Albert Nadj- perpetum mobile prve vrste partizana!
23. Zbog ovakvih udaraca R.Karlosa osnovace se drustvo za zastitu lopte!
24. Sjajno se ubacuje u fazu odbrane!
25. U Cikagu se igra kriminalni fudbal zato ima puno policajaca oko stadiona!
26. Borusija iz Minhena!!!
27. Bilo je tu kontakta i ful kontakta
28. Strogi sudija iz Danske, postuje fudbalska pravila kao deset bozjih zapovesti!
29. Ljubomir Vorkapic je jak, robustan igrac, kao da se ispod tog dresa krije buldozer!
30. (SP. Korea i Japan) ... je toliko brz da mu konstantno preti opasnost od radara, i kazne zbog prekoracenja brzine!
31. Nema više Lorana Blana da poljubi Barteza po njegovoj božanskoj ćeli. Sada ga ljubi Linda Evanđelista.
32. Stadion se zove "Soldžer fild" iliti – američki stadion JNA
33. Stoičkov je fudbalski genije i ništa više! (sledi dramska pauza od nekoliko desetina sekundi) A kada je neko fudbalski genije, onda je sve!
34. Da,da... dodji 'vamo bato, to se ne sme. Zuta karta!
35. I odlicna intervencija Ljukovcana. Da vidimo zasto se sada Nemci raduju, pa da, to je gol!?
36. Polster, Polster, grhmhm, grhmrhm. (posle dvadesetak sekundi:) I da vidimo zasto su se igraci Kelna kao po komandi povukli na svoju polovinu, da, to je gol, 1:0.
37. Dobro vam vece dragi gledaoci, javljamo se iz Londona sa stadiona Park princeva.
38. (Prenos engleskog prvenstva)"Mekmanamanaman." (McManaman)
39.osigurali prolaz... (pauza 10 sekundi) ...oprostite dragi gledaoci, Kamerun nije u istoj grupi sa Svajcarskom...
40. Na stadionu se okupilo oko 30 hiljada dinara.
41. I to je lagana lopta za golmana Stojanovica... (posle minut:) Ne, izgleda da je ipak bio pogodak. (C. Zvezda u kupu UEFA)
42. (Utakmica reprezentacije) U pocasnoj lozi su i mnogi ugledni gosti i drzavnici na celu sa Drazom Mihajlovicem! (umesto Markovicem)
43. (C.Zvezda-Partizan) Evo izlaze Partizanovi igraci... a evo i nasih.
44. (Jugoslavija - Ceska, 1997) Aut za Holandiju.
Covek vazi za najludjeg trenera i igraca fudbala. Trener reprezentacije BiH, kadeta. Njegove izjave i intervjui mogu uci u antlogijiske.
Ovo je deo intervuja sa Nikicem za magazin "Sport"
9. Je li istina da ste jednom umjesto prema protivnickom, krenuli ka golu zelje s namjerom da date zgoditak?
- Igrali smo protiv Partizana i Jusuf Hatunicme loptom snazno pogodi u glavu. Iznesu mene iza Partizanovog gola i doktor Hamo Hasanbegovic pokaze mi prst i pita vidis li? Ma kako ne vidim prst. Udjem u igru, neko mi doda loptu i podjem ja pravo ka svom golu. Sreca, moj suigrac Josip cilic, na sesnest metara uleti mi klizeci. Sudija mu da zuti karton, a mene iznesu vani.10. Zbog povrede glave?
- Pa, da. Doktor je poslije rekao da sest mjeseci trebam pauzirati. Ali nas fizoterapeut se nije slozio: Ma kakvi, taj ce za mjesec dana biti kao nov. Doktor mu upitao: Kako ce tako brzo, a ovaj odgovorio: ma nema on mozga. I fakat za mjesec dan ja zaigram, a fizioterapet pred svima kaze: Jesam li vam je rekao da nema mozga.14. U karijeri ste dali mnogo golova. Koji je bio recept za tu efikasnost?
- Driblam, driblam, sut i gol. svabo mi je rekao: Tvoje je da das gol, ako ga ne das do osamdesete minute izadji sam.22. Zar niste dobili batine kada ste igrali za Olimpijakos, nakon sto su navijaci usli u svlacionicu da tuku igrace?
- Oooo... Grci su strasni. Izgubili mi jednu utakmicu s tri nula u subotu i dosli na trening u utorak. Zakljucali sve kapije. Ali doslo tristo navijaca na tribine. Mi mislili oni dosli navijati. Joj, kad pocese skakati s tribina. Kad su poceli tjerati igrace, aj strasnog suda. Udaraju nogama i rukama. Ja pobjegoh ziki Stojanovicu pod noge. U njemu dva metra i mislim tu je spas. Ipak do mene se probise dvojica navijaca i kazu mi: tebe nece niko, ti si majstor ovdje. Gdje god sam igrao ljudi su me volili. Samo nisam znao pare zaraditi.24. Vi ste jedan od rijetkih kome je i biznis s kafanom propao?
- Jedini sam koji je imao kafanu i propala. Ovi moji, iz Modrice, dali mi kafanu Roks. Ja sam uveo recke. Ko god mi dodje, kaze napisi recku. Imao sam milion recki. Da sam za svaku uzimao pfening mogao sam se obogatiti. I sto je najgore kafana je bila uz magistrali put. Mozes misliti.30. Bili ste jedan od najbrzih igraca bivse drzave. Jeste li ikada saznali koliko ste u prosjeku pretcali na jednoj utakmici?
- Bilo je brzih igraca od mene. Ali ja sam bio najbrzi s loptom. Moj profesor Hazim Salihovic, koji me tri godine obarao iz matematike, kazao mi je: Ko nema u glavi ima u nogama. Eh, da sam to ranije shvatio bio bih mozda najbolji igrac na svijetu.31. Bas vas nije isla matematika?
- U prvoj godini gimnazije izvede me profesor pred tablu i nacrta krug. Kaze mi: Nikola dat cu ti dvicu, ako pogodis koliko je stepeni ovaj krug? Nisam ja bio na casu kad se to ucilo i okrenem se oko sebe a moj drug na dlanu napisao 360. Kazem profesoru: Dajte profesore, pa 360 stepeni. Ali onda ce on: Dobro Nidzo nemoj se okretati, a ako ti neko bude sapnuo keca ces dobiti. Joj, on onda unutar onog kruga nacrta jos jedan i postavi pitanje: Koliko ovaj ima stepeni. Kazem ja sebi hajde da malo ukljucim logiku: Ako ovaj veliki ima 360, onda je ovaj duplo manje. Rekoh: Duplo manje. Kad sam ja to rekao u razredu nasta lom od smijeha. Prosle godine kad su igrali veterani i novinari ovdje igrali utakmicu za vecerom im ispricam ovaj slucaj. A sofer koji je dovukao novinare, kad sam to ispricao mrtav ozbiljan me upita: pa jesi li pogodio?40. Koju utakmicu bi ste najradije zaboravili?
- Igrali smo protiv Spartaka u Moskvi. svabo je prije pocetka utakmice rekao: ti cuvaj ovog, ti ovog... A meni ti cuvaj Prostor! Kontam kakav prostor. A tada je za Spartak igrao Protasov. Tri puta mi uzmu loptu i odmah poslije toga primimo gol. Poluvrijeme 4:0 za Spartak. U svlacionici svabo pita: Nikola sta sam tebi rekao... Rekli ste Prostor, ali niste rekli koji je broj. Osim se okrene pomocniku i kaze: Boro, vodi ga pod tus vidis da je prolup'o. A ja se taman navikao igrati pod reflektorima i bilo mi krivo.61. Smeta li vam kao treneru kadetske selekcije BiH to sto nasa himna nema tekst?
- Smeta. Da bar ima malo teksta da pjevamo, a ovako nas uspava onda ne mozes pospan igrati.
S obzirom na nepovoljan rezultatski bilans koji reprezentacija Srbije u fudbalu postiže igrajući prijateljske utakmice, potrebno je nešto promeniti. Neka statisktika govori da naši "najbolji fudbaleri" najatraktivnije, ali i najefikasnije igraju protiv ekipa koje ih najviše motivišu. Kipar nas nije motivisao, jer za njega igraju Grci, a njih doživljavamo kao braću. Spram Francuske imamo pomešana osećanja: donegde ih doživljavamo kao istorijske prijatelje, što su se oni svojski potrudili da poreknu u poslednjih 15ak godina. Španci su nam zbog podrške oko Kosova nova braća (barem u najavi). O Švedskoj nemamo nikakvo mišljenje.
Po pravilu, pravi protivnici su ekipe koje su- kako u sportu, tako i u pravom životu, najljući neprijatelji Srbije. Evo 5 ekipa protiv kojih Srbija može da igra niz neprijateljskih mečeva, više zarad satisfakcije nacije, nego zbog rezultata.
5. SAD
Američka reprezentacija u fudbalu je na Fifinoj rang listi odavno bolje kotirana od Srbije, što ne govori da je reč o pravom stanju stvari. Severna Amerika nikada neće biti fudbalski kontinent. Imaju nekoliko talentovanih fudbalera (a kako i ne bi na 250 000 000 stanovnika), ali naši bi i dalje trebalo da mogu da ih rasture ko povratnik iz rata svoju suprugu. Ovo bi bio daleko napetiji duel da je reč o košarci. Ili je barem nekada tako bilo...4. Nemačka
Tek u poslednjih 10 godina, Srbija i Nemačka gaje kako-tako dobre poslovno-partnerske odnose. Ne treba zaboraviti ni silnu srpsku dijasporu koja živi u ovoj zemlji. Pa opet, u genima nam je urezano kako su nam Nemci jedan od arhineprijatelja. No, za razliku od Amera, oni su konstantna fudbalska supersila, koju je i bivša Jugoslavija veoma retko pobeđivala, i spram koje je gajila velike komplekse. Međutim, od samostalnosti Srbije, odigran je svega jedan veliki meč, i to na SP u Južnoj Africi, kada je Srbija slavila sa 1:0. Bio je to šokantan poraz za Nemačku, a jedina pobeda za "orlove", koji su se posle opustili kao da su osvojili sam trofej. Time je zaboravljen prethodni poraz od Gane, a ekipa se nepotrebno opustila pred presudni meč protiv Australije, koji je takođe izgubila.
P.S.: Od dijaspore saznajemo da i među Nemcima, doduše više zbog drugih sportova, postoje izvesni kompleksi spram "male, ali kurčevite" Srbije.3. Turska
Pa kud će nam bolji protivnik od nacije koja nas je gazila 500 godina? Prosečni Turci danas jedva da znaju da su vladali Srbijom (autor defke ih je lično propitivao), ali mi i dalje od najmanjih nogu učimo o zulimima, godišnjem danku, globi, danku u krvi, janjičarima,... U fudbalu dosta dugo nismo odmeravali snage, svakako ne posle njihove istorijske bronze na SP 2002. godine. Posle pojave turskih serija, koje muške gledaoce onemogućavaju da prate svoj omiljeni sport na TV-u, gnev i motivacija će svakako biti veliki u publici, a to se po pravilu reflektuje na igrače.2. Albanija
Ovde je bitno naglasiti kako će motivacija biti ogromna sa obe strane. Albanci nisu naročito popularni na Balkanu (čitaj: mrze ih i Grci, a u novo vreme i Makedonci), ali su im Srbi velika inspiracija, zbog poznatih odnosa sa njihovim sunarodnicima na Kosovu. Mada je fudbal u Albaniji tek u povoju (i to već jako dugo), navijači "Partizana" se još uvek sećaju jednog od najšokantnijih poraza u istoriji, od "Flamurtarija". Na nivou reprezentacija, Srbija je veliki favorit, ali bi pored naše sigurne pobede sve trebalo da pršti...1. Hrvatska
Za razliku od mečeva protiv Albanije i Turske, koje donegde moramo da zamišljamo, Srbija je u raznim uzrastima već igrala protiv svog (ne samo) sportskog arhineprijatelja nekoliko mečeva. I gotovo svi su bili istorijski. Reč je o večitom derbiju balkanskog fudbala. Pošto su Srbi i Hrvati najpre delili istu zemlju, pa isto bojište, a potom Hrvatska nije morala da trpi sankcije (kao Srbija), dugo je igrala međunarodne mečeve, dok sirota Srbija (SRJ) nije. Sve je kulminiralo 1998. godine, kada su uzeli bronzu na SP, dok smo mi morali da se zadovoljimo Mijatovićevom prečkom i desetim mestom. Već godinu dana kasnije, tadašnja SRJ i Hrvatska su igrale prve mečeve u kvalifikacijama za EP. U Beogradu je bilo 0:0, ali je ova utakmica upamćena po nestanku svetla na "Marakani". U poslednjem kolu, na "Maksimiru" je u odsudnom meču bilo 2:2 i SRJ je prošla na EP, a Hrvati su ispali. Mnogo važnija dva motiva sa tog meča su bila Mirkovićevo vaćarenje hrvatskog fudbalera (za šta je dobio crveni karton) i Savićevićevo vređanje hrvatskog navijača. Seniorske reprezentacije se od tada više nisu sastajale (ali će imati priliku već u narednom kvalifikacionom ciklusu za SP). Mlade reprezentacije su se sastajale 3 puta, takođe u zvaničnim takmičenjima. Sva tri puta je pobedila SCG/Srbija. Jednostavno, kvalitet igrača obe zemlje je uvek približno isti, rivalitet je beskonačno veliki (kao i u svim sportovima), Hrvatska u globalu postiže bolje rezultate na velikim takmičenjima, ali se u situaciji napete atmosfere međusobnog duela, Srbija uvek bolje snalazi.Sa spiska izostavljena- Bosna i Hercegovina
Razlog: Srpski fudbaleri koji ponekad igraju za ovu reprezentaciju mogu biti motivacioni problem za naše momke.
I kako da ih pobiješ u deset koraka. Argumente, ne gejeve.
1. FanatičniAntiGej: To nije prirodno.
TI: Brate, za tebe imam samo jednu reč: rč. Ili u prevodu, muškarci imaju prirodnu potrebu da ga meću u sve što stignu i to svi mi muški dobro znamo. Među blouap lutkama, ovčijim vulvama, čašama napunjenim džigericom, bananama i usisivačima, rč bilo kojeg pola je samo još jedna tesna, pa još i mesna šupljina. A da, u prirodi inače postoje brojni primeri homoseksualnosti kod životinja oba pola, nemoj sada da guglamo „homosexuality animals“, razočaraćeš se straobalno.
2. FAG: Ali seks je mehanizam za razmnožavanje, a homoseks to nije! Dakle, nije prir...TI: Onda jebi samo kad se razmnožavaš, pizda ti materina. Jebote, pa upražnjavanje seksa kod homo(s) sapiensa je toliko davno otišlo izvan sfere proste reprodukcije i ušlo u domen čistog zadovoljstva, da je kad kažeš „ploditi“ umesto „karati“ već bajata fora!
3. FAG: Dobro, ali gejovi će uvek biti manjina i kao takvi treba da se povinuju volji većine kojoj je neugodno da ih gleda, nek rade to u svoja četri zida da im ne bi kićmu polomili.
TI: Brate, evo, znam bar još dvaes ljudi kojima je neugodno da tebe gledaju sa onom tvojom ženom, jebote oboje imate 100-120kg i strije po jebenom čelu i psujete se međusobno ko dobar dan. Molim vas da zbog volje većine, koja je mršavija, lepša i ne psuje toliko, ne izlazite iz kuće kao takvi. Najbolje je da se pravite da ste neko drugi. Uhvatite se lepo za ruke, smršajte i ljubakajte se u parku slušajući Lindu Ronštat.
4. FAG: Ali mi smo normalni, a fegetluk je psihološki poremećaj, Mislim šta je sledeće, razumevanje za nekrofile? Pedofile? Batu Kan-kana?
TI: E, slušaj, sad već DB zatvara krug ovde, u opasnosti si da te streljam ne samo pogledom, majke mi. Ali probaću ipak da ti objasnim. Vidi, „psihološki“ i „poremećaj“ su samo termini oko kojih su tamo neki ljudi seli pa se dogovorili i zapisali u knjige šta oni označavaju, nisu reči kao „kamen“ ili „prdenje“, gde tačno znaš šta označavaju. I sad, misliš da mi ko rovci sad treba da pratimo to što su oni odlučili, samo zato što su oni „stručnjaci“? A zipa ovo - posle su neki drugi ljudi, isto „stručnjaci“ seli i dogovorili se da ne, nije poremećaj jer ne može da se leči. I šta ćemo sad? A inače tih vaših „filova“ mi je pun kurac, uvek istu priču pričate! Evo, da ti otkrijem što ti ta priča ne pije vodu: svi ti „filovi“ ne isključuju homoseksualizam! Zamisli – postoje gej pedofili! I nekrogejevi! I sigurno negde na svetu sada diše neki tip što kara samo pastuve u rč, nihc kobile, kao što garant negde postoji paćenik koji može da svrši samo gledajući delikatni ples biljke mesožderke dok ždere madagaskarsku bubašvabu. Iz toga zaključujemo dve stvari: „filovi“ su poremećaji jer su u u suštini oblik nasilja, nema saglasnosti svih učesnika, dok je „homo“ na istom nivou kao i „hetero“, jer se susreće u svim „filovima“ i pretpostavlja dve jedinke koje svojevoljno i svesno stupaju u odnos! Vidi jebote, čist Vitgenštajn od logičkog zaključivanja!
5. FAG: Ali brate, šta ako mi dete vidi to, pa postan...
TI: Da, baš će da utiče postojanje gejeva na to, sigurno. Ajde onda da sklonimo negde sve ljude s leukemijom, mislim brate ko bi hteo da mu dete ima leukemiju. A da, radili smo to već, sa tuberanima i leproznima, kada nismo znali šta ćemo s njima i to je baš super prošlo, je l’ da? A je l’ se brineš koje će biti posledice kad te dete jednom uhvati kako se spavaš sa gospodžom? Možda ti ćera postane lezbo kada te vidi tako golog, u svoj svojoj dežmekastoj slavi, pa zaključi da su svi muškarci užas iz Gehene koji treba držati zaključan u podrumu i hraniti isključivo ribljim glavama.
6. FAG: Ma ja bih mojim moćnim spolovilom lezbaču odma ispravio, ta samo nije pravog kurca probala!
TI: Po toj logici, trebalo bi da i ti probaš da te kresne Bili Herington, ko zna možda u tebi čuči neotkriveni potencijal! A pretpostavljam da pedere samo treba da gađamo najseksi ženama, probranim alfa primercima estrogenstva, manekenkama, glumicama i tako to? A da, čekaj, u kojoj ono industriji ima proporcionalno najviše gejeva?
7. FAG: Pa ne bi ih valjda pustio da mi se tu drže za ruke i ljubakaju na ulici? Grozno, a i šta da kažem det...
TI: Da, nemoj da dete nedajbože vidi nešto što ćeš ti morati da mu objašnjavaš, kao što je zgrada Elektrodistribucije ili driker. A konto onoga da je to grozno, ako si hteo da mi kažeš da je izraz ljubavi između dve osobe ravnopravan sa stvarima koje zaista mogu da ostave trajne posledice na psihu, kao što su ubistva na filmu, svinjokolj prošlog novembra kod deda Rajka, tetkin rak debelog creva, karton-naselja, Jelen Super Liga ili Aca Ilić, imam ja švedski TV detektor ovde, možemo da se dogovorimo.
8. FAG: Ma brate neću da mi se nabacuje neki derpe, jebote!
TI: Dobro, to je OK, ali ti samo lepo reci „ne zanima me“ i ćao. A inače, mene baš zanima - kada ti se poslednji put nabacivala neka riba? Ne mora da je bila dobra, može i nivo privlačnosti „vidimo se u čitulji“. I odmah da ti pomognem: ako si pomislio da odgovoriš bilo šta, pogrešio si.
9. FAG: Ali širenje pederluka može da bude pogubno po samu strukturu i tkivo ljudskog društva!
TI: Kako tačno, majke ti? Svi će da se prešaltaju na proizvodnju podmazivača, sva muzika će da liči na C&C mjuzik faktori, šta, ne razumem, ono, bik će postati svetinja u Indiji? A čekaj, čekaj, umalo da mi promakne - a kako će pederluk tačno da se proširi? Da neće da se RAZMNOŽAVAJU možda??? Jebešmisve, ako čujem od tebe još neku glupost ovog gabarita, odlemiću majkemi, odlemiću i neću moći da odgovaram za svoje postupke!
10. FAG: Bog je spalio Sodomu i Gomoru!
TI: (desni kroše, on rotacija na patos, ti vadiš tuki instant ukrućen od naleta pobedonosnog testosterona i krećeš da ga karaš u dupe): E baš sad da vidimo! Unf. Unf. Je li, nešto ne vidim da me spaljuje? Unf. Unf. Gde je sad tvoj bog? Je li, care? Unf. Unf. Je li... care... unf... unfh... je... li... care... care... CAREEEEEeeeeeeEEeeEeEEE!
