Vadili ste zubni živac. Kad ste bili mali, đilkoši iz kraja su vam napucavali specijalku u jaja. Bivša riba vam je svakodnevno prepričavala knjigu 1000 zašto ( da živimo zajedno ) – 1000 zato. Prebrojali ste sva zrna praška za veš Duel iz pakovanja od 3 kg, dok ste slušali novi CD Zdravka Čolića. Preživeli ste psihofizičku torturu koliko i prosečni logoraš u Jasenovcu. Na red je došlo i vađenje lične karte.

Neophod: hrana za nekoliko dana, voda takođe, hoklica, vreća za spavanje (kamp kućica, ko ima), mp3 plejer sa 5 giga različitih žanrova muzike, 2 para gaća, kenj papir, vlažne maramice, kišobran, ćebe, peškir, nešto slatko, bele semenke i živci ko brodski konopci.

Čuli ste da treba da se pojavite oko ponoći, kako biste imali kakvu-takvu šansu da JOŠ TOGA DANA izvadite dokument koji život znači. Tako i radite. Po dospeću percipirate atmosferu iz Kusturičinih filmova: Alfa Ciga sa 8-članom porodicom leži na betonu ispred ulaza u stanicu i nešto mrmlja. (Očekujete WTF momenat kad oni polete, kao i neke guske koje tumaraju unaokolo. Naravno, i usranu facu Slavka Štimca). Master čekač vas obeshrabruje rečima da već 10 dana puši za izdavanje l.k. i da ste došli kasno. Mudroser sa vaše leve strane nešto zapisuje i broji. 3 babe iz potaje bacaju hejt na omladinu. Jedina osoba vredna zadržavanja pogleda je došla sa dečkom i spava mu na ramenu. Kako se bliži zora, noge se oduzimaju. Hranu ste pojeli, vodu popili, i skljokavate se na stazu sa slušalicama u ušima i tonete u polusan. Trzaj. 04:09. Trzaj 04:05. Nemoguće, ovo je ružan san. Zažmurićete, i kad budete otvorili oči, probudićete se u svom krevetu, a na ramenu će vam spavati nega megapička koju ste satima seksualno vozdizali u nebesa. Otvarate oči. Sedite na betonu, a na ramenu vam spava Ciga sa osmočlanom porodicom. Bože, uzmi me...telo više ne može da izdrži, padate u san.

Budi vas komešanje. Već se uveliko razdanilo. Na početak reda je stigao ćelavi glavonja sa zlatnom kajlom i napravio gužvu. Svi protestuju, pominju majke, očeve, sestre, Tita, Slobu, Đinđića, Koštunicu, Tadića. Nalaze kompromisno rešenje i konsenzus oko toga da je Tito kriv za sva ova sranja i slom moralnih vrednosti. Jedino se sa tim ne slaže Master čekač, kome je dokurčilo desetodnevno pušenje u redu i uzima stvar u svoje ruke, te glavonju spičava hoklicom u ćeletinu. Haos. Rasulo. Vijetnam. Policija istrčava i privodi 20-ak najratobornijih: ćelavog, Master čekača, Cigu sa osmočlanom porodicom, Mudrosera, tri babe iz potaje, dečka jedine osobe na kojoj vredi zadržati pogled...

8h. Otvaraju se vrata pakla. Izlazi FT1P teta i po redu upisuje imena današnjih srećnih dobitnika. Jedina osoba na kojoj vredi zadržati pogled se nalazi tik iza vas i vi kao pravi džentlmen joj ustupate mesto ispred. Posle par minuta shvatate da je prokleta kurva poslednja na spisku za danas, a FTJP teta ljubazno saopštava da vam želi više sreće u sledećem izvlačenju. Nadrealizam koga bi se i Dali postideo.

U prevodu "nema čega nema" pored "mrtvih taksista" simbolizuje haos,džumbus,pretrpanost........

Antologija viceva u 5 delova.Sluzi da bi nasmejala mentalno zaostalu i degenerisanu decu uzrasta do 7 godina.Te "viceve" su smisljala ista takva deca,samo malo starija.

1. Najzanimljivija (ako takva kategorija tu uopste postoji) igra u emisiji 'Slagalica'.
2. Isto tako zanimljiva igra koju Vukajlisti cesto igraju, po principu 'vidim definiciju i podseti me na nesto'. Cilj igre je sto veca udaljenost asociranih pojmova.
3. Normalan misaoni tok osobe sa IQ vrednoscu proseka.

Ako znaš išta o istočnoslovenskoj mitologiji Perun mora da ti je poznat?
Bog gromovnik, vuče korene iz drevne arijske epohe. Posle hristijanizacije zamenjen svetim Ilijom. Donosi kišu, strelama ubija zle duhove, kenja munje i gromove...
E jeste, taj mangup!
Sigurno sada analoški zaključuješ da gorenavedeni izraz označava udar, pogodak etc.

Znate svi one situacije, kad ustanete cirka u pola 7, jer imate ispit u 7, i obucete se za dobra dva minuta, usput serete, pisate, popijete pola vodovoda, jer je sinocna zurka bila tako do jaja, a propustiti se nikako nije mogla, i onda izlazite iz zgrade, i shvatate da napolju trese kisa ko da ste u londonu, a kisobran,naravno niste poneli, jer oci tek polako otvarate... onako u platnenim patikama preskacete bare, to vam uspeva, prva 3-4 puta, posle toga stajete u prvu sledecu, psujete sve po redu, i onda, kao slag na tortu, kad ste pomislili da ste vi jedina presna budala koja u ovom momentu ide negde, vidite lokalnu komsinicu kako seta svog maltezera, kako mu je metnula Sirogojno prsluk, povodac roze boje i kako se lepo sa njim raspricala, ko da prica u najmanju ruku sa muzom.
"bubi, ne tamo da ides... to je bara bubi, vrati se... bubi, ajde kazi komsiji av av" more da se nosis i ti i bubi u picku materinu, odzvanja vam u glavi jos muzika sa zurke a glava zuji... a dzukela prilazi vama, i verovatno misli da ste drvo i to bukovo, pa da vas zapisa... MARS...MARS... ali dzabe... takve dzukele to ne razumeju... "nece on, dooooobar je on...braaaavo bubi... daj komsiji sapu" (dobices ti bubi preko picke balave, ako me ukaljas) ali dzabe, komsinica ne cuje nista... samo svoju dzukelu...
a vama i dalje nije jasno zar zivot moze da bude bas tako dosadan, kad u ovom kurcevom jutru neko moze da vidi najzanimljiviji uzitak prosetati kera po kaljavoj ulici u pola 7 ujutru, i zajebavati svakog ko naidje... jos sa njim sretna da se isprica... da nece mozda i kafu da im skuvam??

Uvodni deo rečenice sa kojom se popunjava neprijatna tišina u trajanju od 10 - 15 sekundi. Prednost ove jeftine fraze jesto što se može upotrebiti bilo kad, bilo gde, s' kim god da razgovarate. Vreme je UVEK "loše", nezavisno koliko je ono stvarno loše ili dobro, bilo da je zima, leto, proleće ili jesen. Sagovornik se uglavnom solidariše sa konstatacijom.

Muzikolog je osoba koja ne veruje u odgovaranje na pitanja. Muzikolog, naime, veruje u izgovaranje stihova koji su, po njegovoj logici, adekvatni datoj situaciji.
Svako poznaje ponekog muzikologa, makar to bio i on sam.

Jedna od najlepših ljudskih osobina.
Ako počnete da je očekujete od ljudi u vašoj okolini vreme je da posetite psihijatra.

U teoriji nešto uzvišeno. Dramatično. Ponekad i romantično. Uvijek gledaš to po filmovima, glavni lik šeta po kiši, iza svira neka dramatična muzika, i u tom trenutku se njegova realnost izbistri. Sve mu se složi, i odjednom shvati rješenje svih njegovih problema. Jeste, al u kurcu.

U praksi to izgleda malo drugačije. Prvo treba spomenuti da je šetnja sama po sebi besmislena stvar, i onaj ko je nagovorio ljude da idu u šetnje je vrhunski trol. Ideš negde, a ne moraš. Niti ideš ka nečemu, niti bježiš od nečega, već samo ideš. I ajde to što odeš bez neke svrhe, nego još moraš i da se vratiš! Ali nema veze, ako to i prihvatimo kao nešto normalno, onda tu uskače kiša. Kišu je lijepo vidjeti samo kroz prozor ili na televiziji. Ako voliš stvarno da budeš na njoj ili si na heroinu, ili si kvazifilozof i neshvaćena duša u pokušaju pa si se previše izložio na citate Boba Marlija, jer kako drugačije možeš da vidiš hektolitre vode koji polivaju asfalt i drveće kao nešto uzvišeno.

Žovlin burazer od tetke. Žela, na gBoa ne misli.

Raano jutro, zvoni prokleti mobilni koji te zove da krećeš na faks iako si u potpunom autu jer si lego pre samo par sati. U sobi jos mrak jer je napolju vreme užasno i pada neka odvratna, hladna kiša. JEDVA nekako ustaneš, tražiš neku svesku koja kao da je u zemlju propala, shvataš da ti je sve što možeš da obučeš izgužvano, nema više paste za zube, a o toploj vodi za umivanje i da ne pričamo. Vreme već radi protiv tebe i već kasniš. Ne znaš gde su ti pare, pa tražiš neke kusure po svim pantalonama i jaknama. Onda tražiš kišobran, a kad ga najzad i nađeš pokaješ se jer je to uvek onaj kineski u stanju raspadanja, opasan po okolinu, pa kreneš bez njega. Pritom obavezno nešto zaboraviš a setiš se tek usput.
Prolaznici, uglavnom stariji ljudi, sa kišobranima, koji obožavaju da se bude rano, gledaju te sa čuđenjem jer si neobrijan, čupav, u izgužvanoj odeći i izgledaš kao alkos. Put do faksa je posebna priča. Bara ima toliko da se ne mogu promašiti i obavezno te neki bus ili auto poprska dok stojiš na semaforu. Već na pola puta proklinjes i vreme i faks i prolaznike i sebe što si uopšte krenuo! plus te boli glava jer si verovatno sinoć pio s nekim društvom koje sada spava jer nije ludo ko ti ili je na nekom faksu gde ne traže glupe potpise.
Vidiš da već kasniš i da će profesor da pravi od tebe budalu pred svima kad uđeš posle njega, pa zato kreneš i da trčiš, već potpuno mokar i blatnjav...Stižeš pred faks gde vidiš neke "kolege" tatine sinove koji pristižu u novom Pežou ili Audiju iz koga trešti neka opuštena muzika, i što je još gore, vide oni tebe...
U tom trenutku izlazi iz zgrade faksa neki poznanik kolega i saopšti ti da danas nemate predavanja..
E TO NIJE SKRIVENA KAMERA, iako je ti tada pogledom željno tražiš!

Nikad mi neće biti jasno zašto misle da sam dosadna? Šta kao da samo ja napravim nered!? A sneg? A Sunce? Napolju vide sunčevu svetlost i odmah im se podigne moral. Pustinje niko se tada ne seti.
Prvi sneg... Možeš misliti. A upala pluća? A poledica?
I onda ja ne valjam.

A zaista volim da padnem s vremena, na vreme. Najviše volim prvi utisak koji ostavim. Padala sam u oko, u uvo, u usta, na čelo, za vrat. Jednom sam čak prvu kaplju poslala jednom paoru između dlakavih obraza. Mislim onih donjih. Jako loše i neprijatno iskustvo. Pu,pu ne ponovilo se.

Volim kada padnem posle deset dana terora onog namćora usijane glave, Sunca. Čak i tada sam interesantna samo na minut. A onda opet bi da dođe onaj glavonja.

Sviđa mi se osećaj kada padam za vreme neke romantične šetnje dvoje zaljubljenih. Oni se onda podvuku pod kišobran i stisnu se hteli oni to ili ne. Nekada, kada sam baš vickasta, volim da im ispolivam odeću, pa da moraju da se skinu. He, he.

Međutim, sećam se i jednog tužnog pada. Padajući sam primetila jednog momka koji je sedeo na klupi sa jednim crnim oblakom u glavi, i sekirom u srcu. Sedeo je tako ostavljen od devojke, dok sam padala po njemu. Primetila sam kako se trese od hladnoće koju sam izazivala, i primetila sam kako zajedno sa mnom, na beton padaju i suze tog momka. Ja sam svim srcem pokušala da prestanem da padam, ali sam se i ja rastužila i onda još više počela da šibam po njegovim leđima.
Celu noć smo tako preplakali on i ja.

Sutradan se čak i prehladio i ja sam morala naći način da ga malo oraspoložim. Nagovorila sam glavonju, i napravili smo, zajedničkim snagama moram priznati, jednu prelepu dugu. I izmamili njegov osmeh. I oterali crne oblake, bar na tren. On mi je time pokazao da ja ustvari nisam uopšte dosadna.
Samo osećajna.

Struja.

Sama činjenica da se praznovanje 1. maja svelo na nerad i podsećanje na masakr čikaških radnika našem soju nije bilo dovoljno. Morali smo tu dodati još nerada, još krvi i uživanja u svemu što se po prirodi stvari smatra pogubnim po organizam. Sve primese totalnog ugođaja, gledano sa obližnjeg brda deluju kraljevski. Dakle blud i nemoral srednjevekovnih srednjeevropskih dvorova i divljaštvo Balkana i njegove dece ni malo plave krvi. Mojih pet predloga za otkačiti bi trebalo da bude veoma konstruktivna pomoć u postizanju prebačaja.
1. Potes, zvano mesto
Velika je verovatnoća da većina vas ima dobro utabane staze ka svetilištima ludila i razvrata u vidu omiljenog mesta za prvomajsko kampovanje. Međutim tradicije su tu da bi se rušile, ko što bi rekli mnogi superligaški klubovi pred okršaj sa , da se tako duhovito izrazim, večitima. Dakle odbacite logiku ''tamo nam je bilo dojajno lani''! Probajte nešto novo, nešto divlje! Odabir lokacije nije jednostavan ali probajte iskoristiti savremenu tehnologiju, dakle Google Earth, pa pravac tamo gde se najslabije vide konture terena i okoliša. Vojnu kartu razmere 1:25000, potraži staze i bogaze, da samo vi i vojni vrh zna kako doći do orgijališta. Bitne stvari koje bi logorište trebalo da poseduje: proplanak, šumičak, nedostatak signala i potok ('naš što sam gledao njavu sa potokom!).
2. Mazga vuče ali se teže jaše
Odabir prevoznog sredstva je vrlo bitna stavka. Ako ne možeš gajbu piva da staviš pod auto ne kreći sa njim! Dakle idealan izbor bi bila Lada Niva ili TAM 110 u nedostatku istih bilo koji službeni auto. Na kraju krajeva uvek može i peške da se krene ali onda to isključuje mogućnost posete živopisnih vukojebina kojima naša zemlja obiluje.
3. Ne guraj trougao u krug!
Nemojte od kuće nositi ono što vam neće pružiti užitak ili smanjiti patnju. Samo preko potrebne stvari poneti, dakle na uranak se ne nosi kišobran, suncobran i ostale brane. Tamo te čeka širenje spoznaje uticaja prirode i od toga se, kažu stari, ne treba sklanjati. Šta još kažu stari? Da, voda se ne nosi na izvor ili transkriptovano: ne nosite drva i ćumur (zato služi državna šuma). Ponesite neophodan alat u vidu sekire i upaljača, viljuška komada jedan, nož komada dva za seći meso i za odbranu od mesa, ko voli da srkne može da ponese kašike za celu ekipu (ako već pravite gulaš, pasulj i ostale plodove kotlića, ponesite i tanjire).
4. Umočiću!
Napomenuh li da je uranak svrsishodan u slučaju prisustva bluda i nemorala? Da, e pa onda svoje dušice, mačkice, kuce, maze i ostalne legalno steknute lepše polovine ostavite u kuhinji! Vazda si uporan u slobodno vreme sad je trenurak da budeš uporniji. Umočiti nešto sa strane na uranku je vrhunski ugođaj, stoga se postaraj da povedeš što više potencionalnih ženki za priplod ili pak neku siguricu kvota 1.15.
5. Brda eee, brda!
Kada je o količini alkoholnih, opojnih i hranjivih derivata reč, tu ne bi trebalo da imaš ograničenje. Bar 30 krmača, balonče žganje, nameštaja po ukusu, dva-tri keta dum-duma, loma dsa za trežnjenje i izobilje hrane (čitaj mesa) - je univerzalan recept za hedonistu kao što si ti. Ako baš želiš da se dokažeš pred društvom prikolji ono malo u džaku što je skičalo celim putem.

Suptilan način da nekoga okarakterišete kao stoku nad stokama.

Iliti 'kriminalu prolazu'
Kad prođeš pored trafike,i u prolazu marneš gume za žvakanje.
Nešto što su svi klinci kriminalci-u-pokušaju radili.Kao i ja i ortaci.

Reč koja se koristi za sneg, grad i pljusak, ali nijedna od nepogoda koje sam naveo nije pravi kijamet.
Deca uživaju u snegu, grad i pljusak ne traju duže od 15-ak minuta.

Beznačajni ples komadića prašine u zraci sunca.

Ovo banalno pitanje plasirano u pravom trenutku, može da posluži kao vrhunski odjeb za smarača.
Ako iole mozga ima, to će mu biti jasna indikacija da je nepoželjan, a ako je u pitanju retardinjo, ni pesnicu u glavu neće pravilno protumačiti.