Ako znaš išta o istočnoslovenskoj mitologiji Perun mora da ti je poznat?
Bog gromovnik, vuče korene iz drevne arijske epohe. Posle hristijanizacije zamenjen svetim Ilijom. Donosi kišu, strelama ubija zle duhove, kenja munje i gromove...
E jeste, taj mangup!
Sigurno sada analoški zaključuješ da gorenavedeni izraz označava udar, pogodak etc.
Recimo da si promumlao u bradu nešto na račun ćelavog istetoviranog tipa sa pesnicama ko macole, vezano za njegovu etičku percepciju i estetska merila. A on, eto malera, sat vremena pre toga sipao kapi za uši i čuje miševe kako se trpaju ispod 50 tona zemlje. E onda će on da te usere od batina tim macolama, ko Perko bombama gromovnjačama jadni sasušeni hrast.
Bolje da si se dobacivao granatama sa debelom Bertom ili skakao iz aviona držeći kineski kišobran. Možda i nije... Ali je tu negde.
Znate svi one situacije, kad ustanete cirka u pola 7, jer imate ispit u 7, i obucete se za dobra dva minuta, usput serete, pisate, popijete pola vodovoda, jer je sinocna zurka bila tako do jaja, a propustiti se nikako nije mogla, i onda izlazite iz zgrade, i shvatate da napolju trese kisa ko da ste u londonu, a kisobran,naravno niste poneli, jer oci tek polako otvarate... onako u platnenim patikama preskacete bare, to vam uspeva, prva 3-4 puta, posle toga stajete u prvu sledecu, psujete sve po redu, i onda, kao slag na tortu, kad ste pomislili da ste vi jedina presna budala koja u ovom momentu ide negde, vidite lokalnu komsinicu kako seta svog maltezera, kako mu je metnula Sirogojno prsluk, povodac roze boje i kako se lepo sa njim raspricala, ko da prica u najmanju ruku sa muzom.
"bubi, ne tamo da ides... to je bara bubi, vrati se... bubi, ajde kazi komsiji av av" more da se nosis i ti i bubi u picku materinu, odzvanja vam u glavi jos muzika sa zurke a glava zuji... a dzukela prilazi vama, i verovatno misli da ste drvo i to bukovo, pa da vas zapisa... MARS...MARS... ali dzabe... takve dzukele to ne razumeju... "nece on, dooooobar je on...braaaavo bubi... daj komsiji sapu" (dobices ti bubi preko picke balave, ako me ukaljas) ali dzabe, komsinica ne cuje nista... samo svoju dzukelu...
a vama i dalje nije jasno zar zivot moze da bude bas tako dosadan, kad u ovom kurcevom jutru neko moze da vidi najzanimljiviji uzitak prosetati kera po kaljavoj ulici u pola 7 ujutru, i zajebavati svakog ko naidje... jos sa njim sretna da se isprica... da nece mozda i kafu da im skuvam??
Uvodni deo rečenice sa kojom se popunjava neprijatna tišina u trajanju od 10 - 15 sekundi. Prednost ove jeftine fraze jesto što se može upotrebiti bilo kad, bilo gde, s' kim god da razgovarate. Vreme je UVEK "loše", nezavisno koliko je ono stvarno loše ili dobro, bilo da je zima, leto, proleće ili jesen. Sagovornik se uglavnom solidariše sa konstatacijom.
A: Ma, ovo vreme danas, kao u paklu je, ne mogu da dišem.
B: Jes' vala, je htedoh da se onesvestim malopre. Ima 300 stepeni.A: Jaoo ovo vreme, ne mogu vise da izdržim ovu kišu, samo mi se spava!
B: Da bre, ja jos i ne nosim kišobran, svako jutro dolazim mokar na posao.A: Ih, ovo vreme, samo se menja, ceo dan mi se nešto vrti, pao mi pritisak!
B: I meni, raspoloženje mi je na nuli.
Muzikolog je osoba koja ne veruje u odgovaranje na pitanja. Muzikolog, naime, veruje u izgovaranje stihova koji su, po njegovoj logici, adekvatni datoj situaciji.
Svako poznaje ponekog muzikologa, makar to bio i on sam.
- Čoveče, vozimo se već pola sata... gde je ovde uključenje na autoput ?
- "On a highway to hell, baby, I'm on a highway to heeeeeeeelllllllllllllll !"- Ej, jel zna neko u koji smo kofer spakovali šampon i regenerator ?
- "NI - KONEZNA, NI - KONEZNA !"- Šta kažeš na odbojkaše, evropsko zlato, u onakvoj situaciji ?
- "Imo sam strašnog petla, bio je prvak sveta..."- Već dva sata ne staje ! Imaš kišobran u kolima ?
- "Under my um-b-rella ela ela e e !"- Treba nešto da donesem, idem po pivo ?
- "They tried to make me go into rehab, but I said..." ČEKAJ ! Uzmi i meni jedno, neće da se baci...
Jedna od najlepših ljudskih osobina.
Ako počnete da je očekujete od ljudi u vašoj okolini vreme je da posetite psihijatra.
On: Jebala te bušilica i kad sam je uzeo od tebe! Crkla mi na sred posla!
Ja: ??!!On: Onaj tvoj kišobran je sranje, izlomi ga vetar dok sam izašao na ulicu. Sav sam pokisao, ti si kriv ako se razbolim!
Ja: Izvini....On: Kad sam te i zvao da me odvezeš ovih šugavih pedeset kilometara, pa sad čamim ovde zaglavljen u ovom tvom kršu od auta! A ja sam imao šest automobila i nikad mi se nije ovo desilo.... . Kažem ti prodaj ti ovo govno pa kupi nešto što ide...
Ja: ( smiri se, smiri, broj, 1,2,3,4,5.....)On: Izvini komšija, unapred sam ti zahvalan ako......
Ja: Mrš bre u tri lepe p....m...!!!!!!!!!!
U teoriji nešto uzvišeno. Dramatično. Ponekad i romantično. Uvijek gledaš to po filmovima, glavni lik šeta po kiši, iza svira neka dramatična muzika, i u tom trenutku se njegova realnost izbistri. Sve mu se složi, i odjednom shvati rješenje svih njegovih problema. Jeste, al u kurcu.
U praksi to izgleda malo drugačije. Prvo treba spomenuti da je šetnja sama po sebi besmislena stvar, i onaj ko je nagovorio ljude da idu u šetnje je vrhunski trol. Ideš negde, a ne moraš. Niti ideš ka nečemu, niti bježiš od nečega, već samo ideš. I ajde to što odeš bez neke svrhe, nego još moraš i da se vratiš! Ali nema veze, ako to i prihvatimo kao nešto normalno, onda tu uskače kiša. Kišu je lijepo vidjeti samo kroz prozor ili na televiziji. Ako voliš stvarno da budeš na njoj ili si na heroinu, ili si kvazifilozof i neshvaćena duša u pokušaju pa si se previše izložio na citate Boba Marlija, jer kako drugačije možeš da vidiš hektolitre vode koji polivaju asfalt i drveće kao nešto uzvišeno.
Ipak, kreneš tako u šetnju. Odmah na početku te 'ladan vjetar spiči u lice, pa žmirkaš ko svraka na jugovinu. Raširiš kišobran ali to kurca ne pomaže, jer kiša ne pada pod perfektnim uglom od 90 stepeni kao na filmu, već ti je vjetar nosi u lice. Kišobran moraš držati ispred sebe ko da intervjuišeš nekoga, i isti ti u najboljem slučaju zaštiti glavu i gornji dio tijela do pupka, dok ostatak izgleda kao da si izašao iz poplave. Pritom ti vjetar gura kišobran, pa moraš non stop da se rveš s njim i pomalo imaš osjećaj kao da vodiš bika na grmečku koridu.
Nema veze, sad si izašao, nećeš se sigurno odmah vraćati. Ubrzo, koliko god pazio, moraš da staneš u neku lokvu, i da bar malo pokvasiš noge, ako ne, onda će automobil u prolazu da prođe kroz neku i on će da te pokvasi. Svakako, mokar si. Hladnoća ti grize obraze ko da si ona riba Tošeta Proeskog, nos polako počinje da ti curi, i primjećuješ da ti svu pažnju odvlači borba sa kišobranom i izbjegavanje lokvi, te polako shvataš da ono dubokoumno razmišljanje iz filma možeš okačiti mačku o rep. Sve više uviđaš da ovo i nije bila tako dobra ideja.
Odlučiš da zapališ cigaru, bar da imaš neki merak. Naravno, vjetar duva 300 na sat, i počneš da se okrećeš oko svoje ose ko krme na ražnju, ljudi gledaju da li si narkoman ili su te buve napale, a ti pokušavaš da nađeš ugao pod kojim je možeš zapaliti. Kad te već palac zaboli od onog točkića za kremen, konačno je upališ. Ali ubrzo vidiš da vjetar nosi sav dim i žar sa cigare direktno u tebe, gledaš je u strahu ko vrelo mlijeko na ringli, bojiš se da se ne ugasi i više ti se i ona popne na kurac, jedva čekaš da je završiš i baciš. Psuješ sve bogove od Zevsa na ovamo, i konačno odlučiš da ideš kući.
Kući dolaziš mokar, hladan ko leš, umoran i nos ti curi. Dovedeš se u red, odvrneš grijanje, pogledaš kroz prozor, kažeš kiši da se napuši kurca, legneš i upališ film. Život je ponovo lijep.
Žovlin burazer od tetke. Žela, na gBoa ne misli.
- Tebra, išao ja sinoć na ćepi sa nekim kujama što sam ih upozno za vikend i navatam se sa jednom u WCu a s drugom kad je ova prva otišla gajbi. I krljamo se mi tu na sred kafića i vraća se ova prva, zaboravila kišobran. I nebiverovo šta se desilo...
- Uletela da se krlja sa vas dvoje?
- ROĐENI! Kako si zn-
- Ma aaajde bre Želabal, sreo sam ti kevu u Maksiju, rekla mi da ste gledali Zadrugu celo veče.
Raano jutro, zvoni prokleti mobilni koji te zove da krećeš na faks iako si u potpunom autu jer si lego pre samo par sati. U sobi jos mrak jer je napolju vreme užasno i pada neka odvratna, hladna kiša. JEDVA nekako ustaneš, tražiš neku svesku koja kao da je u zemlju propala, shvataš da ti je sve što možeš da obučeš izgužvano, nema više paste za zube, a o toploj vodi za umivanje i da ne pričamo. Vreme već radi protiv tebe i već kasniš. Ne znaš gde su ti pare, pa tražiš neke kusure po svim pantalonama i jaknama. Onda tražiš kišobran, a kad ga najzad i nađeš pokaješ se jer je to uvek onaj kineski u stanju raspadanja, opasan po okolinu, pa kreneš bez njega. Pritom obavezno nešto zaboraviš a setiš se tek usput.
Prolaznici, uglavnom stariji ljudi, sa kišobranima, koji obožavaju da se bude rano, gledaju te sa čuđenjem jer si neobrijan, čupav, u izgužvanoj odeći i izgledaš kao alkos. Put do faksa je posebna priča. Bara ima toliko da se ne mogu promašiti i obavezno te neki bus ili auto poprska dok stojiš na semaforu. Već na pola puta proklinjes i vreme i faks i prolaznike i sebe što si uopšte krenuo! plus te boli glava jer si verovatno sinoć pio s nekim društvom koje sada spava jer nije ludo ko ti ili je na nekom faksu gde ne traže glupe potpise.
Vidiš da već kasniš i da će profesor da pravi od tebe budalu pred svima kad uđeš posle njega, pa zato kreneš i da trčiš, već potpuno mokar i blatnjav...Stižeš pred faks gde vidiš neke "kolege" tatine sinove koji pristižu u novom Pežou ili Audiju iz koga trešti neka opuštena muzika, i što je još gore, vide oni tebe...
U tom trenutku izlazi iz zgrade faksa neki poznanik kolega i saopšti ti da danas nemate predavanja..
E TO NIJE SKRIVENA KAMERA, iako je ti tada pogledom željno tražiš!
Nikad mi neće biti jasno zašto misle da sam dosadna? Šta kao da samo ja napravim nered!? A sneg? A Sunce? Napolju vide sunčevu svetlost i odmah im se podigne moral. Pustinje niko se tada ne seti.
Prvi sneg... Možeš misliti. A upala pluća? A poledica?
I onda ja ne valjam.
A zaista volim da padnem s vremena, na vreme. Najviše volim prvi utisak koji ostavim. Padala sam u oko, u uvo, u usta, na čelo, za vrat. Jednom sam čak prvu kaplju poslala jednom paoru između dlakavih obraza. Mislim onih donjih. Jako loše i neprijatno iskustvo. Pu,pu ne ponovilo se.
Volim kada padnem posle deset dana terora onog namćora usijane glave, Sunca. Čak i tada sam interesantna samo na minut. A onda opet bi da dođe onaj glavonja.
Sviđa mi se osećaj kada padam za vreme neke romantične šetnje dvoje zaljubljenih. Oni se onda podvuku pod kišobran i stisnu se hteli oni to ili ne. Nekada, kada sam baš vickasta, volim da im ispolivam odeću, pa da moraju da se skinu. He, he.
Međutim, sećam se i jednog tužnog pada. Padajući sam primetila jednog momka koji je sedeo na klupi sa jednim crnim oblakom u glavi, i sekirom u srcu. Sedeo je tako ostavljen od devojke, dok sam padala po njemu. Primetila sam kako se trese od hladnoće koju sam izazivala, i primetila sam kako zajedno sa mnom, na beton padaju i suze tog momka. Ja sam svim srcem pokušala da prestanem da padam, ali sam se i ja rastužila i onda još više počela da šibam po njegovim leđima.
Celu noć smo tako preplakali on i ja.
Sutradan se čak i prehladio i ja sam morala naći način da ga malo oraspoložim. Nagovorila sam glavonju, i napravili smo, zajedničkim snagama moram priznati, jednu prelepu dugu. I izmamili njegov osmeh. I oterali crne oblake, bar na tren. On mi je time pokazao da ja ustvari nisam uopšte dosadna.
Samo osećajna.
Beograd, Glavna železnička stanica, 1885 god.
- Oprostite, molim vas...Hteo bih znati odakle polazi voz za Grac...
- Šalter dva...- Ja se izvinjavam...Sa kog perona polazi voz za Grac...?
- Mo'š da se izvinjavaš do sutra, dečko, jer ja sam za danas završila. Šalter jedan!- Izvinite, gospođo, opet ja. Ovaj...Zaista mi treba informacija odakle polazi voz za Gr...
- Opet ti?! Jesam li ti lepo rekla da ideš na šalter dva?! Šupičku materinu, bre!
- Ali, ali...
- EJ MILANE, MALTRETIRA ME NEKI SELJAK OVDE, DOĐI BRZO...!Epilog : Seljak je pronašao voz za Grac i naizmeničnu struju, šalteruša obešenog oca i polovni kišobran.
Suptilan način da nekoga okarakterišete kao stoku nad stokama.
- Idem večeras sa onim Lazom na neku žensku žurku. Biće seksa!
- Sa onim Lazom? Brate, vratićeš se suva kurca.
- Otkud ti to?
- Za početak, treba ti kišobran kad sa njim razgovaraš, kupa se jednom godišnje, psuje i vređa sve koje sretne, podjebava i nepoznate, prdi češće i jače nego konj, konstantno češe jaja bez obzira na društvo, a kad se napije, sve to na kub i još povraća gde i po kome stigne. A voli i drugome da upropasti jebačinu. Nije za u žensko društvo, definitivno.
- Nije valjda stvarno tolika stoka?
- Jok, nije! Samo ide kod veterinara kad dobije poziv za vakcinu!
Sama činjenica da se praznovanje 1. maja svelo na nerad i podsećanje na masakr čikaških radnika našem soju nije bilo dovoljno. Morali smo tu dodati još nerada, još krvi i uživanja u svemu što se po prirodi stvari smatra pogubnim po organizam. Sve primese totalnog ugođaja, gledano sa obližnjeg brda deluju kraljevski. Dakle blud i nemoral srednjevekovnih srednjeevropskih dvorova i divljaštvo Balkana i njegove dece ni malo plave krvi. Mojih pet predloga za otkačiti bi trebalo da bude veoma konstruktivna pomoć u postizanju prebačaja.
1. Potes, zvano mesto
Velika je verovatnoća da većina vas ima dobro utabane staze ka svetilištima ludila i razvrata u vidu omiljenog mesta za prvomajsko kampovanje. Međutim tradicije su tu da bi se rušile, ko što bi rekli mnogi superligaški klubovi pred okršaj sa , da se tako duhovito izrazim, večitima. Dakle odbacite logiku ''tamo nam je bilo dojajno lani''! Probajte nešto novo, nešto divlje! Odabir lokacije nije jednostavan ali probajte iskoristiti savremenu tehnologiju, dakle Google Earth, pa pravac tamo gde se najslabije vide konture terena i okoliša. Vojnu kartu razmere 1:25000, potraži staze i bogaze, da samo vi i vojni vrh zna kako doći do orgijališta. Bitne stvari koje bi logorište trebalo da poseduje: proplanak, šumičak, nedostatak signala i potok ('naš što sam gledao njavu sa potokom!).
2. Mazga vuče ali se teže jaše
Odabir prevoznog sredstva je vrlo bitna stavka. Ako ne možeš gajbu piva da staviš pod auto ne kreći sa njim! Dakle idealan izbor bi bila Lada Niva ili TAM 110 u nedostatku istih bilo koji službeni auto. Na kraju krajeva uvek može i peške da se krene ali onda to isključuje mogućnost posete živopisnih vukojebina kojima naša zemlja obiluje.
3. Ne guraj trougao u krug!
Nemojte od kuće nositi ono što vam neće pružiti užitak ili smanjiti patnju. Samo preko potrebne stvari poneti, dakle na uranak se ne nosi kišobran, suncobran i ostale brane. Tamo te čeka širenje spoznaje uticaja prirode i od toga se, kažu stari, ne treba sklanjati. Šta još kažu stari? Da, voda se ne nosi na izvor ili transkriptovano: ne nosite drva i ćumur (zato služi državna šuma). Ponesite neophodan alat u vidu sekire i upaljača, viljuška komada jedan, nož komada dva za seći meso i za odbranu od mesa, ko voli da srkne može da ponese kašike za celu ekipu (ako već pravite gulaš, pasulj i ostale plodove kotlića, ponesite i tanjire).
4. Umočiću!
Napomenuh li da je uranak svrsishodan u slučaju prisustva bluda i nemorala? Da, e pa onda svoje dušice, mačkice, kuce, maze i ostalne legalno steknute lepše polovine ostavite u kuhinji! Vazda si uporan u slobodno vreme sad je trenurak da budeš uporniji. Umočiti nešto sa strane na uranku je vrhunski ugođaj, stoga se postaraj da povedeš što više potencionalnih ženki za priplod ili pak neku siguricu kvota 1.15.
5. Brda eee, brda!
Kada je o količini alkoholnih, opojnih i hranjivih derivata reč, tu ne bi trebalo da imaš ograničenje. Bar 30 krmača, balonče žganje, nameštaja po ukusu, dva-tri keta dum-duma, loma dsa za trežnjenje i izobilje hrane (čitaj mesa) - je univerzalan recept za hedonistu kao što si ti. Ako baš želiš da se dokažeš pred društvom prikolji ono malo u džaku što je skičalo celim putem.
Na ti spisak, ispuni sve stavke i nećeš žaliti za uzalud pogaženom rosom i majskim cvećem. Napomena: sve što se desi na uranku ostaje na uranku! Osim ako nekog od ekipe ne pocepaju gladni vuci, međed ili besan lovočuvar. To onda lepo dokumentovano podeli sa nama. Aj' sad prioni na posao i doživi uranak za pamćenje.
Iliti 'kriminalu prolazu'
Kad prođeš pored trafike,i u prolazu marneš gume za žvakanje.
Nešto što su svi klinci kriminalci-u-pokušaju radili.Kao i ja i ortaci.
Opis metode tj organizovanja istraživanja je sličan scenariju za novi Oušn'z ileven,ali je tako prosto da je i pasulj složen kao dehidrohalogenovanje alkil-halogenida.
Mada je i to prosto,al' nema veze.Ortak izlazi iz autobusa,ja ga čekam na stanici.
Šetamo kroz centar,naletimo na trafiku.
Vratimo se,kao,zaboravili smo kišobran(a sunce peče pa satire)
I onda se polako vraćamo,vučemo noge
Stanemo kod izloga.
Pitamo kasirku za trenutnu cenu troslojnih maramica domaće proizvodnje.
Dok ona pogleda,mi smo prošli šestu trafiku.
Žvaćemo žvake sa osmehom,džepovi nam puni.
Pravi mali kriminalci(u pokušaju)...
Reč koja se koristi za sneg, grad i pljusak, ali nijedna od nepogoda koje sam naveo nije pravi kijamet.
Deca uživaju u snegu, grad i pljusak ne traju duže od 15-ak minuta.
Pravi kijamet je prisutan tokom jeseni u velikim gradovima i traje danima, čini gradjane da se osećaju kao govna.
Kiša, nošena jakim vetrom, neprestano pada različitog inteziteta (od pljuckanja magle do slabijeg pljuska), blato i lišće koji su prisutni svuda po ulicama kaljaju gradjanima nogavice pantalona, sive fasade zgrada dostižu klimaks sivoće, autobusi su prljavi kao da su prošli kroz odzak. Temperatura je ispod 10 stepeni, ali nikad ispod nule.
U ovakvim prilikama kišobran je neupotrebljiv, kolko god ga nabili uz lobanju, jer vetar uvek nadje način da vas pokvasi. Isto je i sa blatom kolko god se trudili da hodate što gracilnije i pažljivije ono će se naći na vašim nogavicama.
Beznačajni ples komadića prašine u zraci sunca.
Pored otvorenih balkonskih vrata, na malom stočiću obasjanom jesenjim suncem, u potpunom miru i čarobnoj atmosferi koju su pravile grane poluogoljenog velikog divljeg kestena, nalazila se stara ukrštenica umazana polukružnim tragom osušene kafe.
Na toj stranici bila je slika Sereme Vilijams. Primjetih veliko naguženo dupe koje čeka servis i odlučih: ako je ispunim do kraja i bez greške - jebaću Serenicu. Zavalih se na trosjed odlučan da je spapunjam i umočim u mlađu od sestara Vilijams. Pred sam kraj, na zadnjih par riječi se zamislih i počeh da se dvoumim: pa i ne znam baš, nije da je ne bi ali i nije mi nešto, možda je bolje da ostavim neispunjeno koje slovo... Na momenat mi pažnju odvuče pogled kroz prozor. -Kakvo iznenađenje! Dobar dan gosn. Kadinjski, moram vam priznati da mi je mnogo žao što ne sviram violinu, da vas ugostim kako dolikuje. Ali nije ni bitno, ako mi ostavite malo narandžaste, zelene i crvene slobodni ste, rado ću vas se sjetiti. Mogu da navučem roletnu ili da...
Kišobran! Znao sam da ću zaboraviti! Jebeš hipopotamuskinju i ukrštenicu, moram da vratim kišobran. Ali sija sunce! HAH! Odlično! Zar mogu nešto bolje sada da uradim nego da hodam po sunčanom i vedrom vremenu sa kišobranom?
Izašao sam napolje. Smrknut i napućenih usana. Noge su mi stajale uspravno, povijen u kuku prema napred pod uglom od četeresipet stepeni, prosijeda brada mi se vukla po podu a šešir je išao u špic šezdes centima i imao je hrčka sa išaranim gipsom na nozi koji je svirao trubu, umjesto kopče kao kod Okultisa. OH! Pa kako to izgledam, začudih se ja, mada mi je bilo svejedno a srećom nikome također to nije bilo čudno iako su svi ostali izgledali, ono štatja znam, normalno.
Dok sam šetao marševskim korakom vrteći kišobran, neka žena u klimaksu me je pogledala ljutito. Pomislih koji joj je moj, kad ugledah da trči prema meni. Ja zino, kontam vidi budale. Naskoči mi na leđa, obujmi me nogama oko struka i gurnu ruke u prednje džepove od mojih pantalona. Ritao sam se, da je zbacim. Ne da, drži se ko pijavica. Zaletim se u rikverc i otresem je od zid - ništa! Pokušam je prebaciti preko glave, kakav, nema šanse. Kad me ugrizla za vrat, ritnem nogu iza leđa i nabodem je mamuzom u pičku! Ona cijuknu, ispusti lokvicu krvi i pobježe.
Stigao sam. Izvolite kišobran dobri gospodine kome ne znam ni ime. Ispričao sam mu šta mi se dogodilo. Ponudio mi je kašičicu sode bikarbone ali ja sam tražio da mi da papagaja, odbio je, i na kraju smo se našli na čaši vode. Popio sam vodu i krenuo u carstvo divljeg kestena.
Bilo mi je dosadno da se vraćam kući ali srećom to je primjetilo jato gavranova. Smijući se, spustili su se do mene i počeli da me vuku za ruke kljunovima i nogama, kao da poletim a ja sam se kao batrgao i smijali smo se baš puno, a joj da vidiš šta smo sve radili. Ali bar su mi bile slobodne ruke, nisam vise nosio kišobran, tako da sam sa njima došao do kuće za čas.
Sunce je bilo pod drugim uglom, prozor je bio običan. Onaj lik mi nije ostavio boje. Ali ja imam lampu! Op, op kakva sreća. Pa sa lampom može mnogo toga da se uradi!
Ovo banalno pitanje plasirano u pravom trenutku, može da posluži kao vrhunski odjeb za smarača.
Ako iole mozga ima, to će mu biti jasna indikacija da je nepoželjan, a ako je u pitanju retardinjo, ni pesnicu u glavu neće pravilno protumačiti.
-Brate ko ti je ovaj?
-Ma rođak neki, al dalji. Ponekad mi uvale da ga izvedem.
-Jel uvek tako satire ljude? A i onaj njegov izraz ''momcovi'' mi diže pritisak.
-Obično je još gori. Sad nas naprimer jebe sa rezultatima karlinga, a nikad ne znaš šta će sledeće. Aj sad obustavi, evo ga vraća se...
-E momcovi, a 'este gledali danas Noleta? Kakav je kralj taj čovek! Kako je onoj maloj, onoj što skuplja lopte, pridržao kišobran. Čoveče, ko bi to uradio? Ej, umesto da ga zabole patka, on pred svima...
-Krenuo si?
-Jesam! (nestaje u sekundi)
-Au brale, pa bar nije glup. Ukapirao je iz prve.
-Aha, izuvam ga šokerom od prvog osnovne i uvek ga pitam jel krenuo.
Sto, nalik slavskom(ne toliko po dužini, koliko po širini). Osnovna namena mu je osiguravanje nepovredivosti psihičkog i fizičkog integriteta učesnika dijaloga(gostiju i domaćina, jelte). Širina varira u zavisnosti od isfrustriranosti domaćina koji ga pravi, broja krezubih gostiju i njihove učestalosti u posećivanju već navedenog ispljuckanog domaćina.
-Mamu im bre :pljuc: pa nije ono za penal :pljuc, pljuc: !
-Da, sudije su uvek protiv nas(odmiče se od sagovornika i briše ispljuvano lice maramicom).
-A i ovi naši baksuzi :pljuc: uvek nas izjebu u poslednjem minutu :pljuc, pljuc: !
-E, stvarno mi treba kišobran kada pričam s tobom, svog si me okupao!
-Pa jebiga kad nemaš bosanski astal, na ovom tvom ne može ni da se ruča pošteno!
................................
-Kažu u vestima da su Edita Tahiri i Borko Stefanović najavili novu rundu pregovora...
-O čemu li oni tamo razgovaraju da mi je znati. Samo čekam kada će da jave da su se potukli..
-Ma neće, dokle god razgovaraju za onim bosanskim astalom biće sve u redu!
Kad ti ženska kaže da možeš sve da joj ispričaš.
- Je l' mogu nešto da ti kažem, ali da se ne ljutiš?
- Naravno dušo, sve mi ispričaj šta te muči.
- Sreo sam juče Joku, znaš onu sa faksa što je mrziš, pitala me je da je otpratim do kuće, pošto je padala kiša, a nije imala kišobran.
- Pa dobro srce, kakve to veze ima.
- Pozvala me je da uđem, da sačekam da stane kiša.
- Ma hajde molim te, to bi svako normalan uradio.
- I to što kažeš, ali nije sve, pustila je neku muziku, pa smo đuskali da se zagrejemo, onda je i vino sipala, i tako ispismo celu flašu.
- Ma ajde, jednom se živi.
- I onda je skočila na mene, nisam mogao da se odbranim, jedva sam uspeo da spustim čašu sa vinom na neku komodu, a da je ne polomim. I onda...
- Molim?! Šta ti to meni pričaš? Hoćeš da mi kažeš da si ti... posle toliko godina... zar ti stvarno ništa ne znači to što sam te toliko učila da nikad ne spuštaš čašu bez podmetača?! A, a, a?! Ti i ja smo završili!
Legnes u "sitne" sate, jer si imao parti (naravno, LAN parti); buduci da su ti roditelji otisli na more prije par dana te da je kuca prazna (ako izuzmemo sestru).
Budite te sestra oko 6 h u jutro (kisa pocinje da pada) kako biste zajedno izneli smece na ulicu, jer kako kaze sestra: "Necu ga ja iznositi kad kisa pocne da pljusti!"
Vracas se u dvoriste i ugledas dzukca koji ti se obradovao, trci prema tebi kao lud, hop, skocio je na mene, pidzama (jbg, morao sam - zazimilo nocas) na sebi sad sadrzi motive sapa.
Sestra odlazi da nastavi spavanje, kisa prestaje.
Kontas, ajde kad sam vec budan da budem od neke koristi, odlazim po hleb - naravno biciklom, jer su roditelji otisli autom.
Na pola puta kisa pocinje da pada, ulazis u pekaru, ulazi baba u pekaru - dum tras - skoro ostanes bez levog oka, izlazis besan i psujes (naravno, u sebi) babu i kisobran.
Sedas na bicikli i kreces, nailazi sleper, rekao bih da mu je promer guma 400; dum tras fljus - mokar sam.
Nastavljam voznju, kontam da me valjda nece niko videti, jes vraga, pola sela po pljusku vuce smece na ulicu (da, po kisi).
Dolazim kuci, odlazim obici prasice (blizi se kirbaj pa smo pazarili :)); i oni su na moru, voda im do clanaka. Posto sam vec "prljav" ulazim u svinjac... dum tras oskliznuo se (pogadjate na sta?), prilazi veselo prase.
Smrdim!
Vadim vodu iz svinjca, ocistio sam ga, izlazim van, kokoska upada u onu malu sahticu - mase krilima da izadje, ja je vadim (da, rukama).
Ulazim u kucu, idem da se tusiram, palim tus, kvasim kosu, dum tras - nestaje struje => plinski bojler ne radi => nema tople vode. Izlazim polu smrdljiv polu mokar, brisem se (:S).
Odlazim u sobu, sedam za laptop (puna baterija :)) palim COD, sad cu da vam j.... kevu!
Sestra se budi.
9 h, ulazi sestra u sobu, "Ti nisi normalan oci su ti crvene a gledas u tu kutiju, mogao si doneti hleb, a i da si obisao prasice ne bi ti nista bilo, sigurno si celu noc sedio za kutijom, a ne bi ti ni skodilo da se otusiras, a jesi ti radio nesto uopste?"
Odgovaram, "Ne, celu noc sam tu!".
Okrece se i odlazi da nastavi spavanje.
PS, postao bih i prije, ali je grmilo :).
Stavio bih sliku, ali ne bih da se brukam pred svetom.
Prizivanje tzv. loše sreće, baksuziranje. Možete se naći u ulozi onoga koji maleriše u pokušaju da izazovete po nekoga loš ishod, a istovremeno po sebe dobar, u nekom nadmetanju, ili iz čiste zlobe, i zavisti. S druge strane, može vas zadesiti sudbina onoga koji je predmet uspešnog ili manje uspešnog, da ne kažem bezuspešnog, malerisanja. Poslednja, može se reći paranoidna situacija je da ukoliko ste sujeverni, imate manijakalnu sklonost da malerisanjem proglasite bilo šta što neko izgovori.
1)
Na amerikancu:
Ljuba:”Aši maši da promaši!“
Srki:“Brate, ako već pokušavaš da mi malerišeš, nemoj tim pesmicama iz vrtića...“ :promašuje: “U pičku materinu!”
Ljuba:”Matori, podcenio si moći malerisanja predškolske ustanove “Pčelica”, opaaa!”2)
Novopečeni srpski ljubitelj tenisa gleda prenos teniskog meča Đoković-Marej
Marej servira.
Komentator:”Mali aut.”
Gledalac:”Svaka ti takva bila!”
Komentator:”Neverovatno, as iz drugog servisa!”3)
a)
Prenos košarkaške utakmice Estonija-Srbija
Komentator:”Već 5 minuta naša reprezentacija nije primila koš...”
Gledalac:”Magarče, ne maleriši!”
Komentator:”3 poena za Estoniju…”b)
Darko kreće u grad (ništa ne ukazuje na kišu).
Keva:”Što ne poneseš kišobran, ne traži hleba?”
Darko:”Joooj, što mi malerišeš? Sada, ako ga ne ponesem pašće kiša, ako ga ponesem nosiću ga džabe! ”
