Opaska upućena 2 ili više sagovornika, kad njihov međusobni razgovor kumulira svađom oko teme koja je potpuno besmislena i nevažna. Obično se izgovara ironičnim tonom, kako bi društvo o'ladilo.
Šomi: Jao, šta mi se pre neko veče desilo, užas...
Marko: Šta, ae pričaj
Šomi: Idemo Peca i ja pre neko veče sa žurke, mrkli mrak, na ulici ni žive duše. Kad, na 20 metara od nas vidim onog mog jezivog komšiju sa 7 sprata koji retko izlazi i jedva da komunicira sa ljudima. Kako nam se približava, kreću meni po glavi da se vrte svi horori koje sam odgledao do sad. Prolazi on pored nas, ovaj Peca, idiot, drobi li drobi, kako čovek može toliko da priča posle onol'ko piva i 2 peglanja ja stvarno ne znam. Ja se nekako javljam, komšija promrmlja nešto u bradu i nastavi dalje. Sva sreća ostadosmo živi.
Marko(kroz smeh): Šteta, a baš mi se jelo žito.
Šomi: Ma zezaj se ti samo.Dolazi Peca
Peca: Ej, 'de ste.
Šomi: Ćao, evo pričam Šomiju našu dogodovštinu od četvrtka.
Peca: Jao, znam onaj Ciga ne da je izgledao jezivo, nego strašno
Šomi: Šta pričaš, bre, kakav Ciga, to je bio onaj moj komšija.
Peca:Ne, nije, video sam bio je Ciga, još je terao one kartone .
Šomi: Brate, ti si izgleda bio pijaniji nego što sam mislio.
Peca: Znam šta sam video, a video sam Cigu.
Šomi: E stvarno se nekad zapitam dal' si ti normalan.
Peca: Sine, 'nači video sam šta sam video.
Šomi: Da, onako pijan k'o majka si mogao da vidiš i golu Kristinu Hendriks.
Marko: Ae, molim vas sad se lepo pobijte, stvarno bi želeo ono žito.
Aukcije, rasprodaje, kupovina kofera na aerodromima, licitiacije i slična sranja koja su trenutno aktuelna na kanalamima kao što su Discovery ili Nacional Geographic..
Sve što ti treba je nešto keša i taj neki lovački njuh koji imaju glavni protagonisti emisije. Doduše, ne može baš svako biti toliko inteligentan da na osnovu kvaliteta i težine kofera skonta da postoji mogućnost da se u njemu nalazi nešto vredno.
A stvari koje ljudi ostavljaju u koferima su fascinantne. Ploče Bitlsa sa potpisima, samostrel Viljema Tela, blago Asteka ili faraonova maska.
Pošto neke skupocene stvari ne mogu baš da stanu u kofer pa da ih čovek tamo izgubi, on ih ostavi u garažama koje posle zaboravi da poseduje, sa sve Dodž Vajperom iz 67'me u njemu. Opet samo treba da te usere. A usraće te sigurno, sad je samo pitanje dal' će to biti Vajper ili ploča Bitlsa.
A na kraju zašto ne bi i komplet kuću ispraznio, možda i tu ima nešto. Tu uskaču likovi što ruše kuće. al prvo se jelte pregleda ista da slučajno nema neka istorijska relikvija u njemu. A mora biti. Makar repetirka iz Američkog gradjaskog rata, sa sve posvetom nekog generala i par ordenja pride.
- Nadam se da će u ovoj velikoj torbi da bude nešto zanimljivo i skupoceno, jedva čekam da je otvorim.
-- Ne to je samo luster, on nema neku vrednost. Ali šta je ovo ispod, a ovo bi moglo da bude premija. To je usna harmonika marke Hohner. Idemo sad kod mog prijatelja Džima on je ekspert za usne harmonike.
- Zdravo Džime, imam nešto za tebe.
- Da, to je to. Usna harmonika marke Hohner, ovakvu je imao Bob Dilan. Možda je ovo baš njegova. Sad ću da proverim.
- Čoveče, nadam se da je ovo harmonika Bob Dilana, to će mu zasigurno podići vrednost.
- Da, na donjem delu harmonike vidimo izgrebano Bob + Sara, njegova žena u to vreme.
- Tooo.. Ovo će biti uspešan dan, samo šteta za onaj luster što nije stariji.
---------------------------------------
Nažalost, u ovoj garaži nismo ništa našli. Izgleda je bila greška što smo ovu garažu uzeli. Tepisi, kosilice, bazen i ostala sranja. Brajane izgleda da smo pogrešili.
Ne Džime, našao sam nešto. Nisam baš upućen al mislim da je ovo snajperska puška marke Karkano. Idemo do mog prijatelja Tima on je eskpert za snajperske puške marke Karkano.
- Zdravo Time, pogledaj ovu pušku.
- Da da, to je to, karkano je mačka. Nema rata bez karkana ja kažem. Saćemo je pogledati, vraćam se za minut.
. Momci ovde imamo deo američke istorije. Ovom puškom je ubijen Kenedi. Li Osvald je uspeo da puca četiri puta za sedam sekundi sa ovom starudijom sa kojom ne možeš ni jednom pošteno repetirati za to vreme. Ali tako je CIA rekla i mi u to verujemo.
- I mi verujemo, jer će nam to doneti keš, je li tako Time ?
- Momci, boli vas kurac do kraja života i ne morate više da se blamirate u ovom raspadu od emisije kad ovo prodate.
Deo koji administrativno pripada Beogradu a teritorijalno Vojvodini, najebao jer na obe strane žive..Srbi.
Srbija. Godina 2088. Beograd i Novi Sad ulaze u treću rundu pregovora, okončanje tridesetogodišnjeg hladnog rata još uvek nije na pomolu. Prelazna vlada Republike Subotice koči iznalaženje konačnog rešenja, zemunski gerilci zahtevaju otcepljenje od Beograda i potpunu samostalnost.
Kontigenti kamiona tajnim kanalima dopremaju brašno iz Vojvodine na beogradsko crno tržište, gde kilogram dostiže cenu od 1,5 konvertibilnog dinara, tj. četiri prosečne plate. U nemirima na pijaci Zeleni venac, koji su izbili zbog protesta penzionera koji se na silu ugurao u red, poginule su četiri osobe a više desetina je povredjeno. U napadu pristalica brdjanske jedinstvene koalicije rakija - koktelima na zgradu vlade Srbije spaljen džip patrijarha i pričinjena veća materijalna šteta.
Istovremeno, u šabačko - valjevskom kantonu vodi se žučna rasprava dve zemlje, Srbije i Vojvodine. Sednici prisustvuju visoki zvaničnici ujedinjenih nacija, kao i predstavnik evropske unije iz Brisela: Reč ima vojvodjanska strana:
- Gospodine molim vas, pa ceo svet zna da je teritorija Novog Beograda oduvek bila i biće srce Vojvodine! To dokazuju i brojna kulturna i antropološka nalazišta, dokle mislite da muzete našu napaćenu zemlju? I zar je u Srbiji SPS još uvek na vlasti?
- Predstavnik srpskog pregovaračog tima, oštro negirajući navode suprotne strane, obećava da Novi Beograd nikada neće biti otcepljen od matičnog Beograda, i optužuje vojvodjansku vladu za saradnju sa Zapadom i izdajničkim terorističkim zemunskim frakcijama. Optužuje predstavnika koalicije vojvodjanskih Madjara da je izgradio imperiju na švercu kukuruza kokičara.
- Sa druge strane, optužuju Beograd da ne želi da odobri azil Romima koji su se pobunili protiv zakona po kom svaki pipadnik romske nacionalne manjine stariji od devet a mladji od šezdeset godina mora da vuče rikšu u širem centru grada. Kroz prozor uleću cigle. Spolja dopiru povici razularene svetine, NBG JE SRBIJA, KO SU VAM BILI PRADEDOVI, KARADžIĆU LOPOVE i NEĆEMO SPLAČINE. Izbija sukob u kom gine nekoliko članova ekstremističkog ogranka novosadske antife i dva skinheda banjičke otačastvene levice. Izbija požar u zgradi pregovora i nalaže se vanredna evakuacija. Dogovor, ni ovaj put, nije postignut.
Sve nam treba. Hajmo kupiti flaširani vazduh, ona fina teta na tv-u kaže da nam treba. Hajmo negovati perut, moramo imati osveživač prostora sa mirisom lavande u obliku vaze. Ako wc šolja ne miriše na limun, možemo se baciti sa mosta. Ako ne koristiš pastu koju je preporučila većina stomatologa, ili nemaš sopstvenu šaumu, nećeš jebati. Daj, daj, daj. Kriza?Ali mi imamo duck fresh diskove! Tvoja mama NEMA novi trik? Kupite novu mamu u Idea marketima za samo 999.99! Ne rodila nam kruška ako kupimo "drugi" deterdzent.
Dobar dan gospodine, izvinite što prekidam, ali primetila sam da ste kupili jedan od skidača laka za nokte iz našeg asortmana. Da li bi mogla da vam preporučim i nešto za negu zanoktica?
Pa ne znam gospođo, meni nema potrebe da preporučujete, meni je krema za negu zanoktica potrebna isto koliko i ovaj aceton. Sad molim vas, žurim, čeka me trudna žena.
Pa dobro gospodine, možda da je iznenadite jednom ovakvom kremom, sigurno će to ceniti.
E ovako. Ja se gospođo ne razumem mngo u modu i lepotu, ali, barem po mom mišljenju, zanoktice se ne neguju. Za mene, znate, to je ona kožica sto izgrickam kad me nervira. Nikad do sad nisam razmišljao da je potrebno da ih negujem. Ja nekako smatram da su nepotrebne, al ako vi kažete, od sad neću da ih grizem.
Pa ja...
E, a za negu vaši jel imate nešto? I one zaslužuju negu. Nemam vaške, al znate, ako ih dobijem. Desilo mi se jednom kad sam kao mali išao spavaćim kolima. Baš bi mi bilo krivo kad bi slučajno pomrle. A jel imate možda mala roze odela, kao za pse, ja volim kad moje vaške izgledaju flafičasto.
Pa ovaj...
Nemate? Šteta. A barem mašnice? Ne? Aaa evo, ja volim malo da radim u bašti, imate li nešto za negu korova?
Pa, ovaj, nemamo, ali gospodine...
Nemate? E sad sam stvarno razočaran. VI gospođo, totalno niste IN. Idem ipak ja kući, da zalijem korov, da ne uvene bez odgovarajuće nege.
Gospodine, ja mislim da...
Mislite? A ja sam bio ubeđen u suprotno. Baš mi je drago zbog vas. A sad bih stvarno morao da idem, čeka me žena.
...
Deveti krug pakla. Ko preživi, pričaće. A i taj će mucati i imati tikove.
Likovi: Ć - ćale K - keva M - mučenik
Ć: Ustaj stoko neotesana, već je 10! Polazak u 10:45, nemoj da si zakasnio, najebaćeš!
M ustaje i iznenađuje samog sebe brzinom kojom se spremio. U 10:41 sa osmehom na licu, umiven, doteran i obuven ulazi u hodnik da sačeka polazak. U 10:45 postaje skeptičan. U 10:48 odlazi da izvidi situaciju.
K: Jao, pa sad ćemo, samo da tata završi u veceu, malo sam jače zaljutila paprikaš pa mu teško palo.
Ć(iz vecea): Sunce ti jebem, pa ovo je crveno i zeleno. Oćeš da me otruješ, jel to oćeš, a?Posle pola sata čoporativno silaze do kola. Ulaze u ista i kreću ka pijaci.
K: Slušaj, tamo imaš da parkiraš samo sa one strane gde su...
Ć: Jesi ti KRŠTENA? Pa ja sam VOZAČ ovde, reko sam ti sto puta, kola su moja briga! Ti misliš da ja ne znam gde da parkiram, a?
K: Nisam to htela da kažem. Ja znam šta sam htela da kažem...
M: Ljudi, aj nemojte sad... Ćale, skretanje,
Ć: Molim? (produžava pravo) Jao! Pa trebo sam da skrenem! Konju jedan, pa što mi nisi rekao? Ja trebam da pazim na put, a vi me tu zajebavate!
Lik ispred staje jer je zeleno na pešačkom.
Ć: Majmune smrdljivi, idiotski! Šta staješ sad koju pičku materinu?! Tako je, čitaj mi s usana, jebem li ti sestru!
K: Jujuju! Kakih sve vozača ima, ccc, strašno!
Ć: Sine, otvori prozor da mu nešto poručim!
M: (propada u zemlju od stida i gura glavu u jaknu)Stižu na pijacu. Misija: kupiti M ski pantalone. M i K izlaze, Ć produžava da nešto ,,obavi'' u kafani.
K: Jao, sine, znaš ... mnj mnj mnj... skrc... ćmd
M: (ne čuje jer kola prolaze i glava mu je 40cm od kevine, vertikalnom linijom) Da,da.Dolaze do štanda, priključuje se i prodavačica.
P: Evo gospodjo, ove su vam najbolje. Da dečko proba?
M probava XL model.
P: Ma ko salivene! Nema dalje ni da gledate!
K: Jel ti odgovaraju? možda su kratke, a?
M: Dobre su, ajmo odavde.
K: A da probaš ipak XXL? Aj dajte XXL.
P: Dobro gospodjo al ja vam kažem, ove su prave.
M probava XXL model.
P: Odlično! Bolje ne može! Gospodjo ove mu savršeno stoje!
M upućuje pogled pun koncentrisane mržnje P.
K: Jel ti odgovaraju? možda su kratke, a?
M: Samo kupuj!
K: A da probaš opet one prve?
M: Kupuj! (plačni pogled)Pantalone kupljene. K prelazi na kupovinu cveća. M stoji na prolazu. Guraju ga 2 babe. Uručuju mu besplatne novine ,,Ja volim Vojvodinu''. Baca ih u prvu kantu. Prilazi mu P od koje je kupio pantalone.
P: Jel, mali, a de ćeš na zimovanje?
M: U Crnu Goru. (okreće glavu i moli Boga da je otišla)
P: Jel, a na kolko dana?
M: 7. (ista procedura)
P: Jao, znaš moj sin...
M: Vas upravo zove! Eno tamo preko! Ajte, brzo!
P: Jao, šteta, baš sam htela da ti ispričam nešto...
P odlazi. M dobija ,,Ja volim Vojvodinu''. Baca ih u prvu kantu.Izlaze s pijace i idu do Ć. Ć uručuje M ,,Ja volim vojvodinu''. Baca ih u prvu kantu.
Na putu do kuće svraćaju u mesaru.
K se zadržava kao da kolje svinju. M dobija prve tikove. Kreću ka kući.
Pešak prelazi ulicu na zeleno. Ć koči, a M opizdi koleno.
Ć: Vidi idiota! On oće da pogine, a ja da budem kriv!
K: Jujuju! Kakih sve pešaka ima, ccc, strašno!Stižu kući. M odlazi u svoju sobu i plače...
Sutra idu na buvljak.
U svakom žitu ima kukolja, rekle bi babe. Tebe poslovođa smatra za jedini kukolj u svom žitu, pa na sve načine pokušava da te istrebi iz istog, ako me razumeš.
Ja znam razlog za to ponašanje. On je već mator, vršnjak ga slabo služi, a kada im se poklope termini i tada je go kurac na bicikli, proćelav je, žena mu ne da, a ja je razumem. Ne bih mu ni ja dao, da sam na njenom mestu. Slepac, slepi. Jebem ga usta. Druka te kod gazde, beleži svako zakašnjenje, čak i kada je opravdano. Ne treba to trpeti. Nemoj da ga izmlatiš, sramota je tući starije ljude, ako nije stariji, onda je malouman, pa je opet gre'ota. Napuši ga, istresi sve iz sebe, ko ga jebe, nećeš na svadbu da ga zoveš... Kad ovo učiniš, bićeš automatski isteran sa posla, ispašćeš džukela, a za neke što moraju da ćute, jebiga, 'rane dvoje usta kod kuće, bićeš heroj. Više nećeš gledati njegovo pogano lice, a u firmu nećeš moći ni da se vratiš, pa makar gazda bio furundžija koji ti predlaže seks na njegovoj jahti. Zatvorićeš vrata guzicom, bratić.
-Opet kasnite, kolega... opet. Treći put u ovaj mesec. Možda vi mislite da se ovdi radi kao u Jevropi, od pola devet?
-Auuu, šefe... znate da živim u staroj zgradi, lift jebe pa rastura, predsednik stanara štekuje ključ od lifta, a senilan. Morao sam da čekam ove iz stambenog.
-Kolega, to opravdanje svojoj mami da prosipaš, ovdi toga nema. Nesam ja džabe završav'o fakulteti za ovo mesto... moraću te tužim kod gazdu. A i nesi neki radnik, ja ti kažem. Em, malo-malo ne dođeš na pos'o, kao fakultet, a ja ti gledam kroz prsti.
-Čekaj, rođače da te ja pitam... koji ti problem imaš sa mnom?
-Nemo' sa taj ton da mi se obraćaš, letećeš naglavačke...
-Vidi, bajo. Pun mi te kurac. Da, kurac. Nemoj me gledati tim alkoholičarskim očima, ovde neki moraju da ti ćute, jebiga, ljudi hrane decu od ove kurčeve plate, ja ne moram. Imam samo mačku, a ona može da juri skakavce i leptire, tako da me baš zabole.
-Kolega...
-Nisam ti ja kolega, nakazo iz pakla, proćelava. Imaš sreću što možeš otac da mi budeš, inače bih te odveo dole u magacin...
-Vi to meni...
-Nisam završio... pošalji me kod gazde, molim te. Taman i njemu da kažem šta mi je na duši, pa da se svi teramo u kurac... Narode, budite dobri. Ovaj bandit će i onako za godinu dana u penziju, pa nećete morati da delite vazduh sa ološem...
.............
-Bi dobar dečko ovaj...
-Aham... šteta što zatvori vrata guzicom, mogao je da mu prećuti.
-Ma, daj. Ko bi mu ćutao? Od kad je mali smuvao onu iz personalnog ovaj mu se popeo na leđa. Neka je.
-Da l' će i gazdu da napuši?!
-Čućemo sutra kad dođemo u firmu... tu je Mira sekretarica, ona će ti sve prepričati...
Genijalan potez jednog japanskog proizvođača prenosnih računara (da ne bismo vlasniku sajta pravili probleme, nećemo reći da je u pitanju "Tošiba"), koji ovom jedinstvenom garancijom omogućava da korisnici mogu servisirati/dobiti nov uređaj bez dodatnih troškova čak i u slučaju problema koje konkurentske garancije ne pokrivaju, kao što su krađa laptopa (uz priloženi dokaz, jelte), zatim slučajna oštećenja poput pucanja ekrana kad na njemu iskalite bes pošto vas kolega iz kanca sjebe u Kanteru, ili deformacija tastature jer ste preko nje u krilo spustili vrelu šerpicu sarmica sa zeljem dok slušate "Tamburalo momče uz tamburu" u izvedbi Himza Polovine. Znači, ma šta da se razjebalo, nije frka.
Jedna legenda kaže da je popularni No matter what guarantee™ doneo profit u svim zemljama sveta, izuzev u Srbiji, gde su troškovi servisa unakaženih laptopova debelo prešišali dobit. Druga kaže da svaki put kada u srpskom predstavništvu Tošibe neko uđe sa laptopom ispod miške, jedan nedužni igzekjutiv, državljanin zemlje izlazećeg sunca, ponekad čak i CEO, izvrši harikiri.
- Bar dan.
- Dobar dan, izvolite.
- Imam problem sa laptopom. Riknula mi je tastatura, jbg.
- U redu, sačekajte da pozovem koleginicu zaduženu za to.
. . .
- :pevuši: ♩ ♫ Tamburalo momče uz tamburu, tambura mu od suhoga zlata... ♬ ♪
- Dobar dan.
- Oh, lepojko. Izvini, zaneo sam se malo. Čuj, imam problem sa laptopom.
- Da, čula sam. Tastatura, je l' tako? Dajte da pogledm.
- Evo, nisam ga ni gasio. Samo sam ga turio na slip, jer ću lakše tako objasniti problem. Saće se digne, hehe. Saček čas.
- Iju, gospodine?!? Pa šta je ovo na tastaturi?
- Sigurno nije cis-2-fenil-2-brom-butanoat. Šta bi ti rekla šta je, m?
- Pa, ovaj... izgleda kao, s, s, sperma...
- Dabome da je sperma.
- Pa, pa... ja ne znam kako to da objasnimo. Znate, morate opisati kako je došlo do kvara, a ovo je zaist...
- Ma šta ima da opisujem? Vidiš da je i dalje učitan spot Nataše Šavije?
- Vidim.
- I šta ti nije jasno? Krenem tako malo džepni fliper, posle isto to samo bez džepova, a kad svedoci postanu teški i cimaju kao jo-jo, ne može čovek ciljati kako treba, a sa Šavijom, artiljerija je teška, šta da ti kažem.
- Zaista ne znam da li vam možemo priznati garanciju, moraću da pozovem nadležnog.
- Ajde, lepa. Čekam ja ovde... e da, da dodam da na vašem laptopu ni YouTube Downloader ne radi uopšte na RedTube-u, što je frapantno, ali sam i preko toga bio spreman preći.
...
- :pevuši: ♩ ♫ tanke žice kose djevojačke, a terzijan pero sokolovo... ♬ ♪
- Dobar dan, gospodine.
- E, zdravo, šefe. Je l' vam koleginica ispričala šta se desilo?
- Jeste, jeste, ali moram da proverim da li tastatura zaista ne radi.
- Samo izvolite, sveže je još. Stiki kiz, ehehe.
- :šljic, šljic: Da, zaista ne radi. Ništa, pozvaćemo zaposlenog iz magacina da donese nov.
- Znači nema onih problema koje je lepotica najavila?
- Ne, naravno. Direktor za Srbiju je upravo skočio sa krova zgrade, tako da je šteta već učinjena, a i nije mi se sviđao.
- Ah, pa nema na čemu.
- Srdačan pozdrav.
Šatro dame na autoputu. Još jedna klasa poznatih radnica. U nju spadaju žene svih dobi, a razlog lokacije mesta rada, jeste tajnovitost.
Pokušavaju da prikriju od porodice ono čime se bave i bore se da niko od njih ne sazna ili da ih niko njima poznat, ne vidi. Zato često nose kitnjastu odeći i na lice stavljaju talog šminke.
Predveče, drug i ja se vozimo 23. magistralom. Na zapadu, sunce polako nestaje iza purpurnih oblaka. Ispred i iza nas, kolona automobila. Ortak je za volanom i smeje se.
Skoro je položio i kupio auto. Kada uđete i osetite bilo koji njegov deo, uvidite i sami da je nov.Vraćamo se od njegovog burazera, koji pohađa faks.
Kada, pored puta, uz samu ivicu, nazire se silueta žene srednjih godina.
Drži palac, sa oštrim lakiranim noktom, visoko. Nosi tesne farmerke i kožne čizme do kolena. Leđa i ruke joj prekriva karirana jakna, dok njene obimne grudi izbijaju iz crne majice. U desnoj šaci drži malenu tašnicu i njom maše u krug. Lice joj je prekriveno rumenilom, dok crne obojene trepuške joj padaju preko plavih očiju.
- U jebote, pa to je Đokina keva!
- Ne seri?
- Da, ne mogu da verujem čoveče, da se pamprči po putevima.
- Šteta, Đoka dobar dečko.
- Jebeš njega, vidi kakva mu je keva milfara! Hoćeš da je ošacuješ?
- Ma ne, da li si lud?
- Što?
- Pa, kao prvo: to je keva mog druga..., kao drugo: nemam kondom, hoćeš da navučem neku boleštinu?, kao treće: da radim to u kolima, pa da mi se kita skvrči kao pikavac? Nema šanse!
- E, jesi papan tebra, kao da će on znati? Hajde, odluči se dok je nismo prošli!
- Znam to, ali ne volim autostoperke. Da li znaš, da su one najgore kurve?
- Evo prošli smo je! Kakav si ti kreten tebra! Vidi kakva je riba!
- Neću, već sam ti rekao zašto. Što je ti ne rokneš?
- Pa znaš, ja sam sa Slađom, ne mogu. A, ti si slobodan.
- Za keve svojih drugova? Zamisli da tvoju mamu jednom opali neki tvoj ortak, zar se nebi osećao bedno?
- Bih, ali moja keva nije fuksa kao Đokina.
- Bez obzira, makar ispoštuj njega....
- Dobro, ali je riba....
Produžavanje agonije. Smrt na rate. Pozdraviš se sa svima, a još si tu. Taman se oprostiš, a oni ti daju još malo. Skočiš pa kažeš hop, a i dalje se osećaš kao da se nisi prizemljio, pa iznova vičeš "hop, hop, hop, hop, hop". Otpuste te sa posla, ali te ostave da radiš dok oni traže zamenu. Ne platiš hipoteku, na nuli si, a oni te ne isteraju 25-og, nego te puste da provodiš vreme u iščekivanju sudnjeg dana.
- Pusti me, brate, u kurac, vidiš da nisam dobro...
- Šta ti je?
- Ma rekli su mi na poslu da svakog meseca sve manje zadovoljavam kriterijume i da je ovaj poslednji prevršio svaku meru. Ali su me ipak ostavili na neodređeno da popravim utisak...
- Ma valjda će biti bolje...
- Hoće. Kurac će da bude bolje. Osećam se kao da imam rak i da idem tamo na hemoterapije, pitanje je dana kad će da me otpuste...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Izgleda da više nećemo da se vozimo ovim kolima...
- Što bre?
- Ma bili su neki ljudi jutros da gledaju da ga kupe, moramo da ga prodamo da bi moji vratili ratu za kredit...
- Kakva šteta, ovakav auto! Orden bi' mu dodelio. A kad će da dođu po njega?
- Ne znam, rekli su da će da jave. Skroz sam se skenjao...(nakon 2 dana)
- Još je tu! Daj Bože da ne dođu još par dana po njega...
- Ma idi bre, kad sednem u njega osećam se kao da sam doš'o na hemoterapiju, svakog trenutka čekam da zazvoni telefon.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Još mnogo primera tipa:Starački dom - odeš tamo (kao na hemoterapiju) da skinu brigu sa sebe dok ne umreš.
Yugo - sedneš unutra i samo čekaš šta će prvo da se sjebe.
Čekanje poslednje utakmice na tiketu - mogu oni da vode i 7:0, ali nikad ne znaš da l' će Ilija Gromovnik da strefi jednog odozgo pa da uzmeš 3 umesto 13 hiljada.
Čekanje poziva za vojsku - nekad bilo.
Čekanje kazne za saobraćajne prekršaje - znaš da ti je pisao onda kad si parkirao ispred Milevinog ulaza, al' nisi siguran da li je uzeo onu crvenu što si mu bacio.
Gledati fudbalsku reprezentaciju Srbije sa nadom da će ovog puta "biti bolje" - objašnjenje nije potrebno, svaki pripadnik naše nacije oseti to svakog puta kada pun vere i nade u naš tim sedne ispred televizora.
Život u Srbiji - mazohistički čekamo "veliki prasak".
Upadljiv trenutak tišine često propraćen uzvikom ''au brate'' ili ''au, jebote'' izgovorenim u sebi, izazvan spoznajom razmera opšteg raspada i idiotluka u okolini.
1) Mlađani komšija, samoproklamovani navijač i veliki patriota prepričava nemili doživljaj sa časa istorije, pa kaže:,, Reci brate šta mi se desilo, ono, da ostaneš bez teksta, znači, istoričar majmunčina mi dao keca, znači zovem Šoneta i ekipu da mu namestimo neku sačekušu, lik se nešto gadno istripovo, pito me ko su Solunci, ja lepo reko oni iz Soluna, a on kazo da smo na času istorije i da probam opet ša znam o Solunu. Ja kontam oće lepo izražavanje ovo-ono, pa reko to su ljudi koji su se rodili i žive u Solunu, tamo u Grčkoj. I on me istera napolje. Izvali debila retardiranog, pa šo me on pita iz geografije kad smo na istoriji...'' Ja: ... (muk)... (u sebi- auuu, jbt!)
2) Asistent ocenjuje seminarske radove studentima četvrte godine i kaže: ,,Bravo, zaslužila si maksimalne poene, rad ti je bio vrlo pismen...'' ja:...(muk prvih par momenata uz propraćeno au, brate koji kriterijum, i državni fakulteti otidoše u krc!), a onda : ,, hvala, doviđenja.''
3) Razgovor između profesora i studenata na predavanju iz pedagogije vezan za naša prva iskustva sa školom.
Studentkinja priča : Moja prva učiteljica je bila jedna divna žena, jako ljubazna, nasmejana, organizovana, bilo mi je bap lepo na njenim časovima, šteta što je nakon mog prvog razreda otišla u penziju, pa je onda došla jedna druga...''
Profesor: ,, Pa koliko si učila kod nje?
Studentkinja: ,,Prvi razred sam završila kod nje, pa je došla nova učiteljica''
Profesor: ,, Pa zašto je došla nova, kad je došla ta nova ?''
Studentkinja: ,, Pa zato što je učiteljica posle godinu dana otišla u penziju, u drugom razredu nam je došla druga učiteljica.''
Profesor: ,, Pa ne razumem zašto je došla ta druga...?''
Cela grupa:...(muk)...
Nemušto retoričko pitanje koje emitujemo u etar kad god život, deleći bombone, isprazni kesu upravo kada je na nas došao red, baš kad nam je potekla voda na usta.
Početak septembra, veče ono najlepše, jer još uvek je leto, ali je i sveže. Ono idealno vreme kada su ONE još uvek razgolićene u svojim lepršavim suknjicama i šorčičima, a vama nema one odvratne lokve pod pazuhom. Okupio si drugare, niste se gledali celo leto. Šetate centrom, oni dobacuju devojčicama, a ti se zagonetno smešiš i odlažeš trenutak kada ćeš ih fascinirati svojim utiscima sa letovanja, održati im par lekcija iz istorije na temu znamenitosti koje si obišao, ma učinićeš ih ponosnim što te imaju za ortaka... Odjednom nešto na horizontu kao da zasija... U moru ljudi tvoj fokus zaokupila je pojava predivnog ženskog bića... Poput ždrebice gazi iz suprotnog pravca... Rastojanje se smanjuje a uzbuđenje povećava, inkarnacija Afrodite pred tvojim očima... tu,nadomak... efekat je toliko snažan da haluciniraš da se smeši u vašem pravcu...
- Pa gde ste ludaciii !
drugar1/ cmok!
drugar2/ cmok!drugar3/ cmok!
Deluje kao san... ali ti ne želiš da se probudiš, već nišaniš ćošak njenih čarobnih usana da prilepiš svoj cmok...
- Ćao! (pruža ruku) Anđela...
- ...
- Endži zlato, ovo je naš drugar iz Pakistana, ne govori srpski... hehehe...
- Šteta, baš je sladak... hehe... Idem, žurim, čeka me drugarica, pa zovite da repriziramo onaj haos... hehehe... Ljubim vas...Tužnim pogledom ispraćaš naizmenične kontrakcije njenih gluteusa i dubokim udahom kroz nos pokušavaš da zadržiš i poslednje čestice njenog Šanela...
- Jebiga Pakistanac, ti si prevazišao Exit, ideš na Krit da slušaš bajke o Minotauru...
- ... AaA ?!?
- Da, da, dobro si razumeo. Bila na Exitu sa dve drugarice, valjale eksere, Šone ih snimio, a mi skupili vulo i uzeli sve što su imale, tako da se nismo razdvajali narednih dana...
- Mmmmnnngghh... nnnngggddhhhkhkhkhk...aaarkkhhh....
- Brate jesi dobro !? Eeej baticee... Dajte vode,brzo,brzo !!!
Jako poučni snimci ovog neustrašivog mladića za neke tamo kampere, koji njegove epizode, verovano gledaju na način ''a da ne trepnu'' i maštaju o tome da će nekad biti kao on, Ber Grils. Međutim nama običnim smrtnicima padaju na pamet neke sulude ideje, pa se ponekad javi i sumnja. Jer kao što bi Molder rek'o: ''Istina je negde tamo''.
...Negde u Severnoj Irskoj.
Režija: Ber spremi se za iskakanje.
Akcija!
Ber(iskočio iz helikoptera): Evo nas u gustim šumama Irske, ovde je klima jako nestabilna, u proseku godišnje 367 dana pada kiša. Temperatura konstantno varira, noću pada i ispod nule Ja ću pokušati ovde da pronađem civilizaciju i naravno da preživim.
Stop!
Ber: E, dodaj mi onaj čips, nisam stigao ni koka kolu da popijem jebem ti sunce, šta je danas na repertoaru da jedem.
Režija: Stonoge, mrtvog pacova, i ovcu udavljenu u živom blatu.
Ber: A daj bre je l' niste mogli nesto normalnije da nađete idite u kurac, šta sam pojeo sve u ovom serijalu, neću dočekati drugi.
Režija: 'Ajde sad ide potraga za skrovištem.
Akcija!
Ber: Već pada noć, treba da pronađem sklonište, e eno stonoge bog te, sad ću je smažem. (žvaće i gadi se). UuUu, AaAa ima ukus medveđe povraćke pomešane sa mrmotovom mokraćom, ali ima i dosta proteina.
Stop!
Ber: A u pičku materinu, jebem ti stonogu, želudac da povratim (ispira usta vodom, otvara pivo seda na kamen) Je l' ima neko cigaretu?
Režija: 'Ajde nek' mu neko zapali vatru, pa da snimamo, jeste li doneli mu drva?
Ekipa: Da!
Režija: Idemo Ber
Akcija!
Ber(struže nožem od kamen sevaju varnice, duva, planu vatra): Ovde je noću jako opasno spavati jer tek sad šuma se budi, jednog mog druga su ovde pojeli divlji zečevi tako da moram biti izuzetno oprezan. Dok sam išao po drva, našao sam ovog mrtvog pacova, sad ću ga ispečem i pojedem (jede) UuUu, ima ukus mrtvog pacova pomešan sa mrtvim pacovom, ali je jako hranljivo, a da bih preživeo moram jesti ono što mi priroda daje. Moram se naspavati, sutra me čeka dug put.
Stop!
Ber: O Bože, je l' moguće, pre ću pojesti mrtvog četnika, nego opet pacova, ko se setio da ubaci pacova da jedem pojede mi kurac. Je l spreman šator, hoću da se odmorim i zaboravim ovo. Je l' ostao koji snikers?
Ekipa: Šator je spreman, stiže snikers.
...Sutra.
Režija: 'Ajmo ljudi ovo da završavamo, ubacite ovcu u onu blato tamo, Ber sad ćeš da uskočiš tamo, da malo plivaš i da pokažeš kako se izvlači iz živog blata.
Akcija!
Ber(uskače u blato): Evo gledajte ja sam sad u živom blatu (trte-mrte, kurac-palac, gore-dole, ruka-noga, ovca). Eto tako ćete uspeti da se izvučete iz živog blata. Uzeću ovu ovcu da je jebem, ne da je jedem. Sad ćete da vidite kako čiča guli jarca.(skida kožu sa ovce i otkida parče mesa, meće ga usta, u usta ga jebem) Mmm, konačno nešto lepo za promenu, ukus je predivan, šteta što nemam vremena dispečem, ali nema veze bitno je da unosim jebene proteine. Krzno od ovce poneću da mi ne bude hladno.
(Štrika kroz neke jebene vodopade, doline, planine šume, sreće Batu Živojinović, ubija medveda, žirafu, aligatora, godzilu. Iskače iz šume pravac na asfalt)
Ber: PRONAŠAO SAM NEKI PUT, PRATIĆU GA I PRILIČNO SAM SIGURAN DA ĆU PRONAĆI CIVILIZACIJU!( ne seri da hoćeš, Kolumbo bi ti pozavideo).
Od malih nogu nas uče, savetuju, pripremaju za svakakve situacije u životu. Ipak postoje mnoge stvari koje nam niko nikada nije rekao već smo bili prepušteni sami sebi da ih iskusimo, primetimo i ukapiramo i koje se u skupu naših životnih iskustava mogu jednino opisati kao "priceless"
Gde god da sakriješ čokoladu, brat/sestra će je uvek pronaći
Kad izgovoriš reči “nemoj nikome da kažeš” očekuj da to čujes i na vestima
Kad se celo odeljenje dogovori da pobegne sa časa, pobećićete vas nekoliko i najebaćete
Kad keva pri izlasku ponese vozačku, to znači da se ćale večeras leši
Ako si ti taj koji dolazi kući pijan, neko je sigurno budan da te vidi
Ako živiš u stanu i hoćeš psa za ljubimca, dobićeš macku. Ako hoćeš mačku dobićeš papagaja, ako hoćeš papagaja dobićeš hrčka, ako hoćeš hrčka dobićeš ribice, a ako hoćeš ribice onda ti se želja ispuni (roditelj primenjuje princip opadajućeg pravljenja sranja i sirenja opojnog mirisa po stanu od strane ljubimaca)
Kad udješ u wc i kasno primetiš da nema wc papira, niko nije kući da ti doda ili ode da kupi
Ne izlazi iz kuće da prvo ne proveriš džepove jer si sigurno zaboravio ključeve, pare, mobilni (autor je jednom prilikom zaboravio da obuče pantalone – ne pitajte)
Ako ne znaš gde su ti ključevi, znači da su na nekom vidnom mestu samo što ih ti nećeš videti čak iako pogledaš pravo u njih
Ne ostavljaj stvari tamo gde ćeš se 100% setiti da si ih ostavio jer ih nikada nećeš posle naći
Ako ne znaš gde ti je mobilni, pozvaćeš ga, a on će biti na vibraciji
Ako sedneš na mobilni i on sam okrene neki broj, obicno pozove neku bivšu čiji broj nisi obrisao, a ostao je upisan pod znakom "." pa je prvi u imeniku
Ako zi fale pare, pretresi stare pantalone i jakne i naći ćeš 1000 dinara
Kad babi i dedi legne penzija, tebi legne džeparac
Ako dobiješ pare za rodjendan, to su u svakom pogledu TVOJE pare osim što ne možeš da ih trošiš kako hoćeš i možeš samo da ih držiš kod mame i tate u novčaniku
Nikad se ne izuvaj cim udješ u kuću jer ćeš baš tad morati u radnju da kupiš nešto sto fail (osim wc papira koji niko nikad ne ne primeti da fail)
Ne leži na kauč u dnevnoj sobi jer uvek ima neko stariji kome se leži više nego tebi
Ako ne znaš gde je daljinski od tv-a verovatno je u frižideru, wc-u, na terasi ili nekom drugom mestu gde nema razloga da bude
Ako se daljinski od tv-a pokvari ti preuzimaš njegovu funkciju
Kad prvi put namestiš video rikorder da snimi pornić na palmi u 2 ujutru, kaseta nije premotana i snimićeš samo deo pornića u kom baja (sinhronizovano na španski naravno) nagovara stjuardesu da se kresnu, ali ni to nećeš razumeti niti ikada saznati šta joj je on to rekao da je nagovori (totalni gubitak)
Kad se razboliš, cele te nedelje u školi nema kontrolnog, pismenog niti usmenog ispitivanja
Kad baš moraš napolje, jer se igra finale kraja u malom fudbalu (Akijevi pajtosi protiv Dekijeve šupe), cela familija će ti doći u goste i ostaćeš kući
Kad negde kreneš na vreme, zakasniceš.
Kad negde kreneš ranije, stići ćeš mnogo ranije
Kad u privatnom busu cigi kondukteru daš 100 kinti, dobiješ 120 kinti kusura i kartu (šteta što ovoga više nema)
...
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Laik, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladnaIščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…
Nastalo od koje, ali u formi retoričkog pitanja na koje odmah sledi odgovor od strane onoga koji ga je i postavio, najčešće u vidu masne laži u koju i sam neupitno veruje. Zasluga za transformaciju reči i gubitak jednog slova ide na račun izražene neverice koja nastaje usled sumnje upućene od strane sagovornika.
- Matori, kaže mi Leka Šaner da tvoja Opel Calibra može na navuče 200 ko iz pičke. Daj, reko, mojne me ložiš mislim koje je ona godište? Možda 91-vo?
- Ko'e? Ma i 240 nagura na autoputu kad je zaletim. Beograd - Niš za manje od sata, pa ti vidi.---------------------------------------
Emisija Ćirilica, gost premijer Vlade Aleksandar Vučić aka Vučitelj ( jedini koji je i smeo da gostuje sa samim sobom u emisiji)
- Dobro veče, gospodine ....
- Tišina u studiju!
- Izvinite, mogu li ja barem da postavim pitanje?
- Možete gospodine Mariću. Postavite pitanje svoje karijere.
- Jer to ...? Jao sad nemojte ja od ovog decu ranim. (laže Vučitelju ima samo jedno i to debilno)
- Izvolite Mariću, imate reč.
:krsti se:
- Ajd pomozi Bože. Gospodine Vučicu, recite nam precizno koliko ćemo morati da izdvojimo za sanaciju štete nastale u poplavama? Mediji nemaju konkretne podatke, ali priča se da po proceni EBRD-a taj iznos dostiže i do 2 milijarde evra.
- Ko'e? Ma neće biti na kraju ni 20 evra sa sve parizerom i lebom za volontere. Kakve milijarde, kakvi bakrači? Sve će to donacije da pokriju. Vlada Srbije, na čelu sa SNS-om će uraditi sve da ugrožena područja budu što pre sanirana i da se tim ljudima prioritetno obezbede ....pola sata kasnije
.... A ujedno bih se ovom prilikom i zahvalio .... tomovača .... doktor Stefanović .... 1003 .... hapsim redom ....
Sat vremena kasnije, emisija uveliko završila, kamere pogašene ali nema niko srca, a možda i muda, da mu kaže
.... I vi mene pitate koliko iznosi šteta? Kako vas nije sramota, gospodine? Ja sam mislio da ste vi ozbiljan novinar Mariću. Mariću? Alo ljudi, ima li koga?
:gasi svetlo da ne troši struju građana Srbije i napušta studio:
Alternativna verovanja rođena u malim sredinama pa potom zbog manjka podrške u narodu presađena u gradove gde služe gospodi kao razonoda.
Moguće ih je prepoznati po tome što se božanstvo bavi nekom sasvim običnom, narodnom zanimacijom što je smišljeno s ciljem da približi objekt obožavanja čoveku u malim sredinama a kod gradskog življa izazove divljenje. Jer onaj iz njihovih krugova koji se bavi nečim tako egzotičnim kao što je zemljoradnja ili stočarstvo mora da je ostvario sve što se ostvariti može na društvenom i ekonomskom planu pa se moren dosadom povukao u divljinu da tamo drvi kurac.
- Radni narode! Čujte i počujte! Danas imate čast da vas poseti mesija glavom, niko drugi nego Svetozar veličanstveni, živi svetac iz čijeg znoja niču ljubičice usred pustare a od mokraće njegove ku'ruz poraste ko levča.
- Šta priča ovaj?
- Nemam pojma Savatije, aj da vidimo koji mu je andrak.
- Braćo! Putem božanskih mikrotalasa primili smo volju svemoćnog THORA i naloženo nam je da je širimo međ' narodom kako gođ znajemo i umijemo. Reč ima Njegov prvi apostol, prepodobni gospodin Svetozar!
- Draga moja buduća braćo po THORU, dobro upamtite reči moje jer one zapisane biće u analima onih koji sledili budu volju božanskog THORA. Oni koji otvore srca svoja božanskoj svetlosti a zatvore ih paganskim običajima svojih predaka dostići će spasenje večno, jer ono najveća je nagrada, blagostanje i prevashodno miropomazanje. Okrenite leđa blagu ovozemaljskom jer ništa vam drugo osim naklonosti velikog THORA potrebno nije. Haug.
- Lepo je to sve, rođače, nego šta bi mi morali da uradimo za naklonost tog vašeg THORA?
- Ne trebuje THOR svemogući postove i ramazane, on ne ima krupnih zapovesti za vas koje svakodnevni život mučnim vam čine i u ostvarenju želja svojih gvozdenim lancima vas sputavaju. Nije potrebno kao kod nekih drugih koje nećemo da imenujemo činiti skupih obreda, krštenja i čašćavati popova lopova, kod nas se plaća članarina! Na godišnjem nivou!
- A koliko je to godišnje, ako smem da upitam?
- To vas, gospodine sa pastirskim štapom, izađe četvoro ozimih prasića, po jedno za svako godišnje doba, četrdeset i osam pilića, po jedno za svaku neđelju u mjesecu i dvadeset pataka, za svaku godinu koju je veliki Svetozar proveo lutajući svetom u potrazi za prosvetljenjem.
- A, pa to je baš jeftino.
- Istinu zbori moj brat po THORU, mi nećemo kao neki da vam pričamo bajke kako je zemlja ravna, i to je šteta jer ima logike i nije mnogo komplikovano, međutim nije istina, zemlja nije ravna, šteta što nije, ali nije.
- Pa šta je onda istina?
- Istina je da je vaš jedini bog, veličansveni THOR, kao i mnogi među vama pastir a zemlja i sva nebeska tijela brabonjci su iz prkna njegove čarobne svemirske koze.
- Kako može ovolki narod da stane na jedan brabonjak? Ja sam čak do Soluna išao a nijesam mu vidio kraja.
- Koza je džinovska, toliko je nezamislivo velika da joj je i brabonjak džinovski.
- I kolko ti ono, komšo, reče pilića godišnje?
- Samo čerdeset i osam, braćo, a šta je to u poređenju sa cenom spasenja vaše besmrtne duše, samo četrdeset i osam!
- 'Oćeš ti da mu kažeš, Savatije, il ću ja?
- Ja ću, u mene je veći, na kurcu te nosam! Dršte ih đeco dok ja umočim motku u đubrenjak.
...
- Eto, reko ja tebi da našeg seljaka ne moš zajebati tek tako.
- Malo je falilo, imao sam ih u šaci nego lukavo je to.
- Imao si ti kurac moj u šaci, a i kud ti je baš koza pala na um, znaju oni sve o kozama. Što nisi izmislio nekog šta mu ga znam, laligatora.
- Vidiš, palo mi je na um nego nisam znao seru li oni brabonjke.
- Pa kad ti nisi znao a čitaš svaki dan novine otkud bi oni znali?
- Ma znam nego reko neću da lažem narod, a ni ti se nisi proslavio s tim tvojim bogom, kakav se to bog zove THOR, ja tako psa ne bi nazvao.
- Šta ti znaš, od deset pasa što si imao, osam si nazvao Suljo, jednog Alija i onu kučku što 'ramlje na jednu nogu Dara po svastici. THOR baš zvuči gospocki, vidio piše na akumulatoru što je donio zet iz njemačke.
- Dobro, pusti to, nego da mi bolje zapucamo za neki veći grad, tamo je sve ovca do ovce. Eto, čitam nedavno u Ameriki prodaju priču da je svako od nas reinkarnacija nekih Tetanusa što su nekad davno stvorili svet ali smo zaboravili ko smo i sad moraš da platiš da ti nji'ovi popovi to otkriju, a Ameri bogati i glupi, sve se utrkuju ko će više da ih daruje.
- Sve ti jebem al su beslovesni. Pa daj onda da probamo i mi jebemu miša, šta ima da izgubimo.
- Jašta, skini to praseće govno što ti se zadenulo iznad uveta pa da krenemo.
Trenutno i nevoljno zaustavljanje vozila u pokretu. Posljedica gubitka kontrole i/ili neodržavanja bezbijednog rastojanja sa vozilom ispred sebe.
Krenuo ja juče do primorja, poslom, navatali me oni moji pacijenti iz Kotora. Završili instalaciju i insistiraju da dođem. Ja im reko' da je kraj radnog vremena ali oni ni da čuju, kao obećao sam, kao nije fora da se više izvlačim, i sve tako. Vidim ja, nemam kud, šta ću, pristanem. Pitam ove moje vozače iz firme da me neki od njih prebaci i vrati, na oči ne mogu gledati koliko sam umoran i koliko mi se spava. Oni ni da čuju, kraj radnog, nisu oni dužni da me voze, neće biti plaćeno prekovremeno, bla, bla bla, vidim ja da nemam što više čekati nego put pod noge, da se bar vratim za viđela. I tako, lagano se ja klackam magistralom, upao u neku kolonu, malo vozim a malo drijemam, kad odjednom vidim ovoga ispred mene ukoči naglo i dade žmigavac kao da će da skrene. Ja na kočnicu, stigoh da ukočim da ga ne udarim, kad odjednom BAAAM, zakuca se neki u mene otpozadi. Toliko je jak udarac bio, sav pepeo iz pepeljare bješe poletio po kolima, gledam se u retrovizoru a vidim đeda Mraza. Prepadoh se, izlazim iz kola, računam šteta velika, lijepo sam na put krenuo a pojma nemam kako ću nazad. Iza mene neki fokus nesretni, momak i đevojka, 'odma mi pade na pamet mora da je nogama vozio čim nije stigao da prikoči na vrijeme. Prosulo se auto, hladnjak iscurio, hauba ulubljena, maska, svijetla, khathastrofa na kvadrat. Gledam moja kola, trljam oči, ne vjerujem! Nema štete, sve u redu, ma ni ogrebotine! Eee, rekoh, kuka je majka, spasila me opet i da ti pravo kažem, jebem ti ja auto bez kuke! Izlaze ovi iz fokusa, unezvijereni, ne znaju šta ih je snašlo. Viče vozač, te kako to kočite, kako to vozite, a ovaj prvi, što je cijelu situaciju i izazvao, okrenu mu se i priupita ga pošteno treba li da ga odšlepa neđe. Vidim ja da su našli zajednički jezik i lagano se povukoh sa bojnog polja, da kakav rikošet i mene ne zakači!
Epizoda "Šampanjac" iz latino serije "Cirkus Srbija"
Sinjor Dačko se uskopičio i pomamio, odlučan da više neće trpeti razne ispade vlastodržaca ergele "Srbija". Preterali su, brate mili! A Dačko ima kratak fitilj, kud pogledne - tuda munja sune!!!
Razmišlja se Dača: Ako su sami striktno zabranili da se ne sme točiti alkohol i isti ispijati u krugu hipodroma, i to važi za svaku šušumigu, od trkačkih konja, preko džokeja, do poslednjeg pukog gledaoca na tribinama, e vala će važiti i za vas, vlastodršci! Će da presavijem tabak! Gorka kazna ima da vas snađe!Pre nedelju dana, ogrešiše se isti, prosta im duša, o zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na hipodromu, pa će načelnik Gvadalahare morati pozvati na odgovornost i predsednika hipo saveza, zbrčkavog Tomu Karadžu, sa svom vrhuškom cirkusa - grofa Borkija od vaskolike Srbije, gospoja ministarku Super Sneki, i palanačkog funkcionera od San Nikolas de los Garcije, politički povampirenog don Antića od Espeesa. Slavlje ih je zanelo usled pobede grla na kog su se kladili, pa su nemilice gutali šampanj, iako nisu smeli, zabranio im doktor.
Super Sneki se prvo branila da zdravica nije alkohol, pa potom kad je videla da je Dačko odneo šalu, pokunjila se i rekla da će platiti kaznu. Grof nema vremena za izjašnjavanja, treba obići i ostale terevenke po komšiluku, šteta da se prasići 'lade, a svi znamo, jelte, kakvi su prasići kad se olade. Don Antić, uvidevši nove političke poene od penzionera, koji piju ovakve splačine od tv-novela, hrabro istrčao na megdan i rekao da je ovo dokaz da niko nije iznad zakona, i da će on sa zadovoljstvom platiti kaznu. Penzosi su mu za šaku pezosa (meksička valuta) posle toga kliktali. Ali surovi Dačko se neda pokolebati...
Jedino što im preostaje je da se mole svetoj Bogorodici Gvadalupe, sa sve Ljovisnom i Esmeraldom, ne bi li im oprostila grehove, što su na očigled milionskog auditoruijuma pravili terevenku, zazubice uzavreloj masi na stadionu, i time prekršili post.U sledećoj epizodi "Bacanje prašine u oči gladnom narodu" pogledajte:
Koštuničarka Tandarella se našla ni kriva ni dužna, u vihoru mržnje raspamećene gazdarice imanja, zločeste sinjore Eldepeače Čedilinke, koja brani uzavrelu ljubav između te sirotice i njenog sina don Velje od Čačka.NE PROPUSTITE !
Sinonim za “drugare” koji su učinili velika dela u nekim od naučno-fantastičnih priča osoba koje nam te priče serviraju. Inače, Manfredi i Džonson se pominju u ”Pingvinima sa Madagaskara”, tačnije pominje ih Major, u njegovim pričama oni su bili deo njegovog tima i ginuli su na više različitih načina. Doduše, Major ih najčešće pominje kao primer ostalima da ne čine greške koje su i oni “činili” kako ne bi, ne daj Bože, poginuli ili još gore završili u zoološkom vrtu u Jagodini, dok su ti “drugari” više plod mašte nekog patološkog lažova.
-Jel’ znaš ti onog mog drugara Jovana, koji je to car
-Podseti me…
-Bio nekad dobar fudbaler, išao je bre čak i na probu u Mančester, proveo tamo 6 meseci, družio se sa Runijem i Vidićem, kaže ne da su likovi...
-A taj Jovan, pa kako njega da se ne setim, on je beše bio sa Anđelinom Džoli i Kejt Hadson, jednu jebo a druga mu pušila?
-A ne, to je njegov burazer Toza, on je možda još i veći car. Joca je jebo Adrijanu Limu, posle kad mu dosadila upoznao je sa Jarićem.
-Nemoj da pričaš. A ono jebote, ja i ti se znamo ceo život, kako to da ih nisam nikad upoznao
-Pa oni ti stalno putuju svetom, i ja ih retko viđam...
-Da me upoznaš sa njima obavezno...
-Eeee, teško, vozili ti oni nekog Kavasaki Nindžu 450 km/h i naleti neki pijani kamiondžija, i Toza pogibe, a Joca ostade bez leve ruke, desne noge i desnog oka. Leteli su 18 milja, to je bilo negde 2004-e
-Uh, sunce ti, pa čekaj bre, kako je ovaj bio na probi u Mančesteru bez ruke i noge
-To je bilo pre toga
-Kako bre pre toga kad Vidić nije još bio u Mančesteru 2004-e, a rekao si da se družio sa njim
-A da, 2007-e je ovo bilo, ja sam nešto pomešao. Ali momci su bili carevi stvarno, šteta što tako završiše
-K’o Manfredi i Džonson jebote...
-Ko?
-Isto svetski putnici, možda ih ovi tvoji znaju, ovi su poginuli u Ekvadoru…
-Moguće, moguće, bili su oni i u Africi
-Ekvador je u Južnoj Americi, a Ekvator je zamišljena linija koja prolazi kroz Afriku.
-Pa to sam i mislio, bili su oni i tamo... A reci mi, kako su oni poginuli?
-Šetali se oni tako pored neke reke, i izlete leteće pirane... Ništa od njih nije ostalo, morali kašičicama da ih skupljaju. Možda su se i znali sa ovim tvojima.
-U jebote... Ček, ček, pa sad se sećam, pričao meni Joca da je skupljao nekog Džonsona, i to baš kašičicama, jebote, ladno su se znali, a reče on nešto i za te leteće pirane
-Ma gamad bre, hvala Bogu to kod nas nema...
Razne su potrebe i stavovi ljudi o kompjuterima, mobilnim telefonima,... Ipak, 5 osnovnih karaktera su: ekstremni konzervativac, umereni konzervativac, prosečan, umereni avangardista, ekstremni avangardista
Ekstremni konzervativac- omiljeni kompjuter: Commodore 64 i Spectrum
Stav: "Svi današnji ovi kompjuteri su sranje, i meni ne pada na pamet da trošim svoje pare na to! Ej bre, znate li vi šta je "debeljuca" (Commodore)? Ceo komp u jednoj jedinoj tastaturi. Nakačiš na TV i ceo posao gotov. Pritom, nisi morao da bacaš pare na diskete, hard disk, kurac, palac. Imaš kasetofon i jeftine kasete Lepe Brene koje presnimiš i koristiš kao memoriju... Meni moj stari debeljuca sve završava svaki posao. Ostalo mogu i sam.Umereni konzervativac- omiljeni kompjuter: Pentium III sa Windows-om XP, ili nekim starim Linux-om
Stav: "Razumem ja da tehnika stalno napreduje, ali ne razumem što svi tako neurotično žure da kupe nešto novo. Evo, ja imam kompjuter star 10 godina i moram da kažem kako mi on sasvim završava svaki posao. Ako hoću da odigram neku novu igru, to mogu i u igraonici, mada mi nešto novije od "Kantera" i ne treba".Prosečan- omiljeni kompjuter: Dual Core desktop ili laptop sa Windows-om Vista, 7, ili novim Linux-om.
Stav: "Šta ja znam, meni je moj prošli komp posle 6 godina crko pre par meseci i onda sam nekako skupio keš i kupio novi. Sasvim lepo radi i za sada se ne žalim".Umereni avangardista- omiljeni kompjuter: Ultrabook ili tablet sa Windows-om 7, ili Androidom
Stav: "To što tehnologija napreduje nije ni malo slučajno. Stalno izlaze neke bolje stvari, shodno sve većim ljudskim potrebama. Meni moj tablet završava skoro sve što mi je potrebno, kad zatreba, priključim još i tastaturu, pa mi drugačiji komp i ne treba, a ima jak procesor, pa mogu da igram najnovije naslove."Ekstremni avangardista (buržuj)- omiljeni kompjuter: najnoviji iPad, iPhone, ili sličan tablet/mobilni
Stav: "U bre! Baš juče sam čuo da u oktobru izlazi iPhone 5! Ne znam gde to ima da se naruči, pravo da vam kažem, već me je smorio ovaj prošlogodišnji iPhone 4S, a čuo sam da je na novom i Siri pametnija. Inače, šteta što ću morati da prodam Samsung Galaxy S3, imam ga samo mesec dana..."
