Prevarantsko orudje, parce papira koje likovi zalazu kao garanciju da bi pozajmili izvesnu sumu novca.

Pokušaj da se preživi još jedan dan.

Odgovor drugoplasiranog takmičara na pitanje voditeljke kako mu se čini što ga je ipak, u poslednjoj igri, protivnik prepišao

Prilično kulturan način da nekoga odjebeš i da mu kažeš kako trenutno nemaš vremena za njega a da pritom ostaviš utisak da si ozbiljan i da si na nekoj funkciji. Zbog toga ko sve kod nas nosi danas titulu funkcionera i nije baš pohvalno stavljati se u taj koš, ali bože moj, svega ima u bašti božijoj...

Imati naviku oblačiti se u random garderobu koju si prethodno bacio preko stolice pri raspištoljavanju nakon ulaska u kuću. Označava nekoga boli ćoše kako će se obući, bitno je da je nošeno manje od triput.

Iliti "nemoj ko Boga te molim" preventivna metoda, neobično je efikasan način u lečenju i najtežih mogućih bolesti. Možeš gutati zeolit i sodu bikarbonu na kile, redjati magične kristale po sobama i nositi sliku Radž Patala u unutrašnjem džepu kaputa, nameštati atlas kod lokalnog kamenoresca, okušati vlašku magiju ili primiti buster zeneku na dva fajzera - džaba sve, ništa ne radi kao Zapata. Naizgled jednostavan, princip je zapravo vešta kombinacija tradicionalne medicine i modernog psihološkog pristupa, narodne mudrosti, prepada u službi zdravlja i pozitivnog šoka. Na sam pomen imena, i najtvrdokorniji Balkanac ostavlja se inata i kreće da guta pasiranu cveklu i karfiol ko bela lala, obuva dvoje debelih čarapa, redovno pije lekove, prestaje da prži osam cigara i tri deci kafe pre doručka a na alkohol zaboravlja kao na godišnjicu braka. Jer "ideš kod Zapate" metoda ravna je onoj narodnoj ideš pod mač bato, ili ne brini znam ginekologa na Dušanovcu što radi na divljaka. Ima dakle da se dovedeš u red, ili će te leči "onaj" što mu fale tri ispita.

Svaki pravi balkanski "mačo" muškarac (čitaj: krkan), kada dođe s' posla (čitaj: Iz kafane), očekuje obilan, i unaprijed postavljen ručak na stolu, jer njegovo je sjesti, pojesti, popiti, i leći spavati.
Ručak se mora sastojati iz 3 dijela: Tečno, polučvrsto, i čvrsto.
E sad, tečno stanje, naravno sastoji se iz supe, ili čorbe, koja mora biti začinjena po njegovom ukusu. Zar je to previše tražiti nakon napornog dana na poslu?
Polučvrsto je glavno jelo, sarma, meso, eventualno krompir, ili u idealnom slučaju, kombinacija sve troje navedenih.
Čvrsto stanje označava kruh, (hljeb, hleb, pogaču) i opet, u idealnom slučaju, pitu.
O aperitivu se ni ne priča, čašica-dve domaće mučenice, iz vlastite proizvodnje, da otvori apetit i oraspoloži domaćina nakon napornog dana.
Tokom pića preferira se sok od ječma, domaće proizvodnje, u velikoj, staklenoj ambalaži, bez čaše, naravno. Koj' će mi moj čaša, kući sam, nisam u restoranu!
Nakon ručka se podrazumijeva neometanih 3-4 sata spavanja, da organizam svari sve, i da domaćin da sebi malo oduška.

Svako se sigurno seća ćošeta svoga dede.

Kad sam ja bio klinac, u osamdesetima, to vam je bio jedan određeni prostor u stanu kod bake i dede, između zamrzivača i kuhinjskog stola, gde je deda voleo da sedi po ceo dan subotom i nedeljom, obično u potkošulji sa čačkalicom u ustima, i da sluša svoj mali radio na baterije, pušeći beskrajni niz pedeset sedmica koje su ga na kraju ubile umesto bilo kakvih posledica rata.
Povezana sa kuhinjom je bila dnevna soba iz koje ostatak familije nije mogao dedu da vidi od zamrzivača i jedini indikatori njegove prisutnosti su bili oblačići dima, tiho krčanje Radio Beograda, sporadično podrigivanje i učestalo glasno, (suvoparno, kako ga je deda zvao), prđenje.
To je bila poziciona kombinacija nekog zamrzivačkog zapećka i strateškog skrovišta sa jakim zaleđem (pošto je zamrzivač bio u pitanju koji je stvari dosta jako zaleđivao) iz kojeg je deka palio rafale k'o Valter po Nemcima.

Stanje radosti kod djevojaka nakon što konačno "dobiju", čemu je prethodio strah od trudnoće i dani i dani čekanja i nervoze.

Rec se u krugu kockara ili sl. koristi kao izraz za nedostatak novca i koristi se visestruko.

1. tapija: nemati novac
2. tapijati sebe: ostati bez novca
3. tapijati nekog: uzeti nekom sav novac

Slicni izrazi su: svorc, dekintikar, voda i sl.

Napucana riba, poput Batice predstavlja znamenitost Beograda. Na ulici se lako prepoznaje. Naime, 40% svog vremena provodi u solarijumu, sto se moze primetiti i po boji njene koze. Prepoznatljive su i po garderobi. Push up grudnjak, koji podize i ono malo cega uglavnom nema. Nezavisno da li je temperatura -15 ili +40, u toku dana ona je u nekoj majcici na bratele i helankama jarke boje, od obuce obicno dolaze cipele na stiklu ili Air Max. Vecernja kombinacija je vec malo otmenija, majca i suknja, uglavnom iste duzine (20, do 25cm u extremnim slucajevima. Na licu je pola pakovanja pudera(niko joj nije objasnio da ta bocica traje duzi vremenski period). Na nogama su cipele, s veoma visokom stiklom. Mogu se videti uglavnom u drustvu batice. Od odredista A do odredista B uglavnom ih drugi voze(manje uspesne idu GSP-om). Jos jedna odlika je da su veoma sklone fotografisanju u toaletima kafica ili eventualno u svojim malim sobama, gde se u pozadini vidi red u sobi kao posle policijske premetacine. Neki primerci su se probili u javnost uz pomoc ovih slika.
Ova pojava, pored Beograda, u poslednje vreme moze se videti i u drugim gradovima nase zemlje.

Neki ljudi jednostavno placaju racune. A neki ljudi PLAAACAAAJU RAAAACUNE. Takav vid obaveze je zastupljen kod "biznismena", koji sve stvari koje nisu zajebancija naglasavaju ozbiljnim izrazom lica i ozbiljnim biznismenskim glasom makar to bilo i nesto bzvz kao placanje racuna. Plaćač računa ce uvek sa sobom imati pederusu, naocare za sunce na kosi ili jos bolje, na celu, uvek ce ili kuckati poruku ili telefonirati tako da lakat ruke koja drzi telefon bude u visini glave, sto po njihovom misljenju, znaci da je razgovor izrazito vazan i da se sklapa neki biznis. sto uglavnom nije slucaj. naravno druga ruka sluzi za objasnjavanje toga sto on prica sagovorniku. Razgovor obiluje recima kao na pr. kombinacija, malverzacija itd..

obican smrtnik: E, de si brate, sta ima?
Plaćač računa: Ma evo idem sad iz firme, biznis neki, placam neke racune, pa idem da vidim neku malverzaciju za naftu, posle imam jedan vazan sastanak... Sta ti?

Ako je moguce da ne znate bar jednu tako "zauzetu" osobu, primeri su Čenga iz "Slozne Brace" i Šone i Sumpor iz "Kad porastem bicu kengur"

Mamina i tatina kćerkica koja će na sve iole pametno odgovoriti sa rečima: "smaranje", "bezveze", "tovarenje" itd... samo što će to "bezveze" otegnuti pa da budem dosledan Vuku Stefanoviću-Karadžiću - to bi trebalo napisati "baaaaeeeezveeeezeee". Ali ako čuje da je neka njena drugarica smuvala rezervnog beka Vojvodine tada će reći: "brutalno", "kul", "strava", a to bi rekla kao "straWa", pošto tako piše poruke i komentare na Fejsbuku, a to su inače skoro dva glavna vida pismenosti i izvora informacija. Vrlo širok dijapazon reči, ako smem da primetim. Pućenje usana je neki neizostavan detalj koji se može videti po kafićima, Fejsbuku i u šetnji- valjda se tako slikaju i za pasoš, ličnu kartu, djavo će ga znati?.... Moderno je takodje i studirati, ali neke fakultete "za buduće lidere", "poslovne menadžerske konsultante u modi" i tako, uglavnom fakultete egzotičnih imena. Da napomenem, ukoliko nemate para, a inače ste kombinacija Bred Pita (po lepoti), Ron Dzeremija (po obdarenosti), Nikole Tesle (po pameti) i Čkalje (po duhovitosti) - nemate apsolutno nikakve šanse kod ovakve cure. Ona ne zna da kuva, ali zna da gleda telenovele. Njena lektira je čuveni "Alhemičar" Paola Koelja (nabijem ih oboje - samo nju bukvalno, a njega metaforički), ona njiga one Nives Celzijus (Farenhajt, kako li...) i naravno "Grabljivica" koju čuva kraj postera Jelene Karleuše, kao velika počast i spiritualni totem. Fizički je besprekorna, a gde i neće kad se po čitav dan trlja kremama, blajha, polira, struže, gituje i farba - sve je to O.K., ali nema "dušu"...

Rat vođen na ovdašnjoj teritoriji verovatno od nastanka prve amebe, pa do današnjih dana. Sukobljene strane su većinsko malograđanstvo i manjinsko građanstvo. Sudeći po lokaciji i ozbiljnosti rata, može se svrstati u jedan od Balkanskih ratova.

Oružja korišćena u ovom ratu svrstavaju se u tešku artiljeriju psovki, kletvi deset kolena unazad i deset kolena unapred, mrtšenja, pljuvanje, a sukobi nekada kulminiraju i do fizičkih nasrtaja.

Povod za izbijanje i trajanje ovog neprekidnog rata, ogleda se u krajnjem nezadovoljstvu pučanstva, pre svega zbog siromaštva i generalnog nezadovoljstva, a ponekad i zbog same dosade i neistrošenosti i neostvarenosti u drugim životnim poljima.

Borbena polja uglavnom nastaju u gradskom prevozu, saobraćaju, domovima zdravlja, poštama, bankama i ostalim institucijama obojenim birokratskim redovima. Uzrok borbi su neotesanost, nestrpljenje, kao i lične frustracije koje se, naravno, najbolje leče, ukoliko sav svoj bes istresete na slučajnog prolaznika ili prolaznicu, samo zato što ima lepšu frizuru od vas, torbu koju sebi ne možete da priuštite ili se nekim slučajem drznula da bude nasmejana i mirišljava, a zna se da je to najstrože zabranjeno.

Pobednici ovog rata, nikada neće biti ustanovljeni, mada su inicijatori uvek isti. Inicijatori, po kojima je ovaj rat i dobio ime, iako poseduju brojniju vojsku i bolju snabdevenost oružjem, uvek su spremni za nove borbe i ušuškani u verovanju da iz njih izlaze kao pobednici. Njihova, pirova pobeda, svojevrsna je kruna uspeha i nadoknada za sva ostala životna nedostignuća. Satisfakcija koju dobijaju učešćem u borbi, ne može se zameniti ni putom oko sveta, milionskom platom, vrhunskom karijerom ili zanosnim fizičkim izgledom. Jednostavno, biti ponosni član ove vojske za njih je sve! Od najranije mladosti, svoje potomke obučavaju i vaspitavaju da budu dobre sluge malograđanske ideologije i nastave tamo gde su njihovi preci započeli. Najborbeniji su veterani, obavijeni neprobojnom aurom Titoizma, čiji je zaključak svakog dešavanja da "To kod njega nije tako moglo" i pretnjama "Videli bi vi da je on živ".

Rešenja za obustavljanje ovog rata, po svoj prilici, još uvek nema. Ne postoji primirje, rezolucija ili sporazum koji bi uspeo da stiša vatru, čak ni na kratko. Neizvesno je do kada će buktati borbe, jer oružja, kao i vojnika, još uvek ima na pretek. Malograđanske formacije, imune su na bilo kakav virus kulture, smeha, dobrog raspoloženja, vaspitanja, ljudskosti, kolegijalnosti, parlamentarnosti, pa se boljitak može očekivati tek izumiranjem, ove, ratno nastrojene populacije.

Domaća koktelska inicijativa, nastala kao kolateralno dete sirotinje & dosade na juniorskim okupljanjima žurezno-sedeljnog tipa, ekonomski pristupačna svačijem džepu i finansijskoj konstrukciji (onoj tipa "jedva smo se skupili", na primer) a egzotična poput i svog osnovnog elementa, tog zaštitnog simbola plebejštine i gurbete - vinjaua. Mada, posle 3-4 čaše isti baš počinje da dere, iskren da budem...

Finjak. Vinjak + Fanta. Savršena kombinacija prirodne oporosti vinjaka i veštačke pomorandžosnosti u Fanti, pobrinuće se da još dugo nakon konzumacije ne uspete da isperete taj nezaboravni ukus iz vašeg ezofagusa, o nepodnošljivoj lakoći povraćanja da i ne govorimo. S druge strane, nota karamele u vinja-koladi bez sumnje predstavlja nešto srećniji miks svojih sastojaka, vinjaka i koka-kole, ali će zato izvođenje I-og čina opere "Rigoleto" pasti znatno teže svom glavnom protagonisti. Ipak, ne očajavajte - u II-om i III-em činu ćete propevati kao nikad do tada u životu, stojim kao profesionalac iza te tvrdnje.

Uglavnom i ako mene pitate - ja bi' ove koktele valjao k'o nacionalne strendžerima na Exit-u pa ih, pošto u dogledno vreme ispuste dušu, kasnije džukački orobljavao od glave do pete, da ostanu i goli i bosi, sto im narkomanskih majaka jebem.

Najjači filmski i bome često i ril lajf afrodizijak za žene. A možda i dokaz da su žene najveći voajeri i sadisti ikada. Ili samo bolesnici koji uživaju da budu pasivni posmatrači kroz istoriju. Prosto nema ništa privlačnije nego kada neki emo lik ili lik koji lepo izgleda (ili još bolje kombinacija oba) svim srcem želi da postigne nešto u životu i uporno, iz dana u dan fejluje, ali se ne da (na kraju često i uspe, ako ništa bar na kratko). Prosto izgleda preslatko dok ubija stotine ljudi, povređuje neke tamo smaračke ideale američkih superheroja i slično, a fora ''pa usvojen je'' izaziva jedno ogromno ''anjnjnjnj''. Ne znam u čemu je stvar, ali stvarno jeste preslatko, još ako se opasno povredi, pa moraš da ga maziš i paziš, anjnjnjnj.
A viiiidi ga mica kako je smotan, hihi.

Tako da vi muški, ne znam šta da vam kažem, ali vi slobodno održavajte tu motivaciju koliko god retardirana bila, ako ništa drugo, slatko je, možda nekom bude i inspiracija, ako bože moj uspete, da l' ćete dobiti pičke to već ne znam.

Fenseri
Ribe danima smišljaju šta da obuku i kako da uklope boju pertli uz boju šminke na očima. One što i spavaju u štiklama, za ovu priliku imaju neke šljašteće starke i slične modele. Kosa se privemeno farba u drečave boja, mogu se videti nijanse od roze do zelene. Često su i pletenice u kombinaciji. Likovi obavezno nose naočare za sunce i po noći, ili one Kid Cudi stil. Natrpani lančićima sa vojnim pločicama, uvek u majicama sa nekim "kul" natpisom (The more I drink, The better you look). Uglavnom ne poznaju najbolje muziku, ali svašta, oni moraju da se pojave na takvom događaju.

Seljaci
Nemaju pojma o muzici ni izvođačima, ali su čuli od ovih fensera kako je tamo vrh, pa moraju i oni da overe taj event, iako kad se smore oko 2h, zažale što ipak nisu otišli u neki klub gde gruvaju Sinan i Šemsa. I tako sva 4 dana.

Stranci
Njima je provod zaagrantovan. Većinom idu zbog muzike, ali i da se bahate malo. Dođu na četvorodnevni put u drugu zemlju, žurka svaki dan-ceo dan, a tvrđava i centar Novog Sada posle izgledaju kao da je bio zemljotres.
Onaj deo koji je došao samo da bude "haj" ne zanima ko nastupa, samo da li imamo ekstazija. Oni iskusni ponesu koliko im čega treba, a ostali se snalaze kako znaju.

Dileri
Uglavnom naši, smišljaju revolucionarne načine kako prošvercati drogu pored obezbeđenja, pošto će vas oni pretresti (sumnjive i do gaća), pa treba biti maštovit. Oni iskusni dođu par dana ranije pa nađu mesto za sakrivanje, iako je to malo rizično, ali opet, velika je tvrđava.

Dileri "magle"
Lukavi likovi su smislili kako otići na exit besplatno. Popakuju bensedine i slične neobeležene tabletice u kesice, pa ih "jeftino" prodaju naloženim strancima koji traže ekstazi i tako otplate karte. Još ako smisle neko kul ime (paradiz) i kažu da je to nova vrsta, euforični stranci 3 sata iščekuju dejstvo, nesvesni da su popilli bensedin od kog im se već spava.

Fanovi
Došli stvarno samo zbog muzike, i njima 100% bude super. Njih ne zanima nikakvo će vreme biti, šta će obući, hoće li ih provatili obezbeđenje i hoće li gore biti narkotika.

Trikovi kojima se samofinansirajući studenti služe da bi pridobili što više kupaca čestitki koje prodaju. Često bez uspeha.

Imati ljubavnu vezu sa drugom osobom(uglavnom suprotnog pola).

Kad se ovako pogleda, nista posebne karte. Mogu, mozda, da posluze za blef, dok se nadaš da ćeš da izvučes nesto bolje, sto je malo verovatno.

Ali vrsni poznavaoci nece tako površno gledati na, najverovatnije, najveću mušku fantaziju još od vremena kad je postalo zabranjeno da ženu lupiš po glavi toljagom, odvedeš u žbunje i zadovoljiš svoje potrebe. Tajna šifra svih (ne)jebača ili onih koji bi to želeli da budu. Prosto rečeno, trisam (threesome prim. aut.)

Džentlmeni su izmislili ovu prigodnu lozinku, da bi se razlikovali od ljombera koji će da dođe i kaže: "E brateu, kar'o sam dve ribe" i da te pritom slaže kao pas. Jer gospodina savršenog nije briga da li si ti razumeo šta je on rekao, a čak i da si razumeo neće ga biti briga da li mu veruješ, jer on dela dok drugi misle.