Kada u radnji nema baš onih cigara, ili ti muž/žena/dete/burazer/sestra...donese pogrešne.

Komunikacija dveju zavađenih strana putem pisanih poruka na papiru.

Od pamtiveka sukob dveju sila - fascinantne lepotice mlađane i slađane nasuprot zboranim bezubim bakutama što jašu metle.
E sada - kritična situacija nastaje kada se te dve sile spoje u jednu ženu, i to sopstvenu, pa čovek više ne zna s kojom od dve opšti.
Najčešće je to lepa žena, kojoj se teško odoleva, ali koja pojedinim osobinama rugobno skrnavi svoju lepotu pretvarajući se u odvratnu vešticu koja davi nevidljivom omčom svog dragog do ivice sloma.
Jadnik, šta će - od ove mu se plače, al' na drugu mu se ne diže. Jebada veka u zdrave mošnice.
O, slabosti, ime ti je žena.

Situacija nakon oralnog zadovoljavanja žene, tokom kojeg je pored jezika uletila i nosina.

Ono što nam može oduzeti više vremena nego jutarnje pražnjenje creva, ako je neko dovoljno maštovit i dovoljno sujeveran.

Naime rec je o 'Tr00' metalcima(ne 'Fancy' nego pravim) izmedju 12-18 godina(u po prilicno razrujanoj porodici)...
06:30 - Budi ga keva, doruckuje... slusa Dying Fetus - "One Shot, One Kill"...
06:40 - Keva izlazi iz kuce, ljubi ga... on ni ne pomislja sta keva tamo radi, samo pokunjen ulazi u sobu i uvezbava "Milk" od S.O.D.-a na gitari...
6:45 - Nervozni cale se vraca iz nocne smene, lema ga zato sto mu nije prijavio da je video kevu sinoc ispred javne kuce, zatim cale leze da spava i preti mu da ako bude pravio buku, da ce mu kicmu polomiti...
7:00 - Brise krv u kupatilu, slusa Mindly Rotten - "Theatre of Torture" i smislja kako da rokne caleta na spavanju, krece u izvrsenje, ali se sav pokunjen vraca jer je cale zakljucao vrata, lomi stvari po kuci uz muzicku pratnju Sodom - "Bloody Corpse", Death Angel - "Lord of Hate" i Mayhem - "Great Work Of Ages", u medju vremenu leze, u naizgled dubok san...
13:00 - Huligani iz obliznjeg doma mu saraju auto sprejevima, on onako polugo nazuva marte i izlece napolje, klinci beze...
od 13:12 do 15:00 - Cisti i glanca caletovog 'jugica', zatim se usunja u kucu, uzima kljuceve od auta i garaze sa stola i preparkira 'jugica' u garazu, jer je njegov dragi otac zaboravio... ostavlja poruku na frizideru caletu da je preparkirao kola i leze...
17:00 - Ustaje i vidi poslatu poruku u 16:52 od ortaka da se nadju na centru, on brze bolje uskace u svoju 'uniformu', i juri napolje trazeci okom zrtvu koja po njegovoj proceni ima kredita, usput slusa Viking Skull - "Rape, Pillage And Burn", Deep Purple - "Fireball", Sirenia - "Seven Keys And Nine Doors" i Cavalera Cospiracy - "Ultra-Violent"...(otac jos nije ustao, keva mu se jos nije vratila sa posla)
17:13 - Nasao je zrtvu, klinca od 6 i po' godina... uzima mu 'N95' i salje poruku ortaku u kojoj mu saopstava da nije video njegovu poruku - da odmah stize. Kao i svaki dobar 'bata' vratio je klincu telefon, sada slusa Black Sabbath - "War Pigs"...
17:20 - Stigao je do centra, ide sa ortakom do treceg ortaka... usput slusaju Exciter - "Rain of Terror"
17:24:56 - Menjaju pesmu, sada slusaju Artillery - "Beneath the Clay (R.I.P.)"
17:31 - Stigli su kod ortaka, pokupili ga - idu na pivo, slusaju Jimi Hendrix - "Stone Free"
18:00 - Zove ih neki lik, kazu da se uselio novi emo u kraju...
18:20 - Jure emosa... usput slusaju Yngwie J. Malmsteen - "Like An Angel"
18:22 - Bog da mu dusu prosti(emosu ne Malmsteenu - pu, pu, pu pomeri se s' mesta)
19:23 - Idu ulicom i deru se Dark Angel - "Darkness Descends"
19:30 - Sedaju na klupicu i pricaju, dok je jedan otisao po pivo i pljeske... kada se vratio jedu, piju, pricaju i slusaju EvilDead - "Holy Trials", Toxik - "Machine Dream", Xentrix - "False Ideals", Heathen - "Morbid Curiosity", Defiance - "Void Terra Firma", onda im dolaze jos ekipe(njih 5-oro) i sada prave sutku uz Kreator - "Destroy What Destroys You", zatim jos jednu uz Irate - "Vendetta" i pred polazak jednu uz Hatebreed - "I Will Be Heard"...
20:25 - Videli su ribe, krece u akciju... usput slusaju Vio-Lance - "Eternal Nightmare"
20:30 - Pada prva riba, slusa se Wehrmacht - "United Shoebrothers"
20:35 - Pada druga, slusa se Benediction - "Killing Music"
20:45 - Sve su pale, idu ka jednom obliznjem motelu, slusaju usput Annihilator - "Alison Hell", Sepultura - "Refuse - Resist", In Flames - "Condemned", Cannibal Corpse - "Sentenced To Burn", Misfits - "Scream" i Abaddon Incarnate - "Forced Osculum Infame"...
21:00 - Svi su u svojim sobama - cuje se samo iz jedne sobe Evile - "Enter The Grave", ali i to brzo prestaje...
od 21:00 do 3:00 - Tisina, on polako pada u san...
5:00 - Budi se, shvata da je ostao suva kurca i da ribe nema, pali Testament - "D.N.R. (Do Not Resuscitate)" i udara se po glavi...
5:20 - Izlazi ona iz kupatila, on sav srecan skace na nju...
5:45 - Umocio je, sada navlaci 'uniformu' i sav srecan se rastaje sa ekipom - ide kuci... usput slusa Bonded By Blood - "Taste The Destruction" i umire mu baterija...
6:07 - Stavlja Mp4(koji je sebi od svog tromesecnog dzeparca kupio za 11-i rodjendan) na punjenje, rasprema se i leze, taman da zaspi kad...
6:30 - Budi ga keva, doruckuje... slusa Symphorce - "Blackened Skies"...

Opis mučne situacije u kojoj imate deficit nečega što je izuzetno potrebno i nužno, a više je ljudi kojima to treba, tako da su prinuđeni da dele na smenu.

Stanje u kojem nismo svesni samih sebe. Kao da ne znamo gde se nalazimo. Java i san su nekako pomešani. Zato nikako ne možemo da kontrolišemo naše postupke.
Upravo u ovakvoj situaciji smo najprirodniji, jer izvršavamo namere koje su bile duboko zakopane u podsvesti.
Ovaj status psihe najčešće doživljavamo posle prespavanog pijanstva.

Zakačila. Zakevila. Ima kolač u rerni. Ginekološki osvedočena. Noseća - što bi rekle naše prostodušne babe. Uglavnom, oldskul idiom za pojam zvani "trudnoća".

Doduše, ukoliko bismo hteli da budemo baš sasvim iskreni prema sebi samima, definicija "blaženog stanja" bi u pomenutoj eventualnosti morala da pretrpi neke ozbiljne alteracije glede svoje istinoljubivosti, ali sve se bojim da to, nažalost, ne bi nešto previše pomoglo našim hrabrim siroticama, "blaženim" sa 9 meseci redovnog pegliranja, 270 dana temeljnog debljanja svime što im padne šaka i 4320 sati neciklusnih promena raspoloženja koje, u kompletu sa prethodno navedenim traumama, čine letalnu kombinaciju - kako za žene, tako i za nas muškarce ( mada smo mi najebali kako god okreneš ). Postporođajni period iz pristojnosti neću ni da komentarišem. Možda ga i sâm ne preživim...

Supermenova govornica savremenog čoveka. Mesto gde se nedefinisana antropomorfna masa pretvara u funkcionalnog člana ljudske zajednice.

Subjekat: On, 16g, ludo i nesrećno zaljubljen. Prc'o jednom i to loše.

Epoha: Sredina devedesetih.

Mesto: Beograd, potez Bl. 62 (gajba) - Vukov spomenik (žurka) - Bl. 62 (gajba).

Vreme i vremenski uslovi: Februar, ciča, sneg i led.

19.00

Ritual započinje. Sranje, pranje, brijanje (sve 3 dlake na bradi), šišanje međunožja (nikad se ne zna), izbegnuta nehotična kastracija (malo je nedostajalo). Najbolje krpice koje 50 babinih DEM može kupiti. Litra burazerovog parfema Jazz-YSL (batine usledile) i 5 kubika lične zelene Malizie (vrlo popularne u to doba). Nepromišljeno odbija kevine sarme, jer "biće valjda i tamo nešto da se hasa".

20.00

Pokret. U džepovima pernate jakne 20 kurtona (uvek optimista, a i nikad se ne zna), markica za GSP i paklica najgorih i najskupljih cigareta na svetu - John Player Special. Para nigde. Dok "sedmica" jezdi pored mesta gde je sada Delta City, on razrađuje strategiju. Da li je startovati odmah ili posle 5 piva/votki/rakija/vinjaka/likera? Frontalno (solo) ili s krila (ortaci kao backup)? Uz Kneza ili Funky G? Ding. Vukov spomenik.

21.00

Sve cool. Samopouzdanje raste. Krdža od JSP u uglu usana i ruke u džepovima (ipak je -7C). Svet je pod njegovim nogama. Sneg takođe. Žurka je u blagoj hibernaciji. U predsoblju deo duvačkog orkestra već rola topove i sprema se za kanonadu. Dr. Iggy - Oči boje duge. Sve je spremno.

21.07

Eno je. Odoše sve strategije u kurac. Par godina stariji kik-bokser (džudista, tekvondista, kyokushinkaista, whatever) joj proverava ispravnost i kakvoću krajnika. "Mamicu mu jebem onu borilačko-veštinarsku, drpio je za sisu! Pa ja sam to 'teo, da mu jeb...". Misli mu se lagano gube dok seda za astal na kom je stacioniran sav raspoloživi alkohol na žurci.

21.15

Raspaljuje iz zvučnika "Kralj kokaina". Mlada, oznojena i već blago usmrđena tinejdžerska masa se talasa pred njegovim očima. Znao je Dante šta priča. Liker, "Baltic", guc "Pilsa", guc "Vranca", "Baltic", guc "Pilsa", "Baltic", izmaglica, kasni slika ima tona, jedna "Bajadera" (da, našao se i tanjir pun bajadera na stolu), nema slike ton šušti, "Bljaaaaaaaaaaaaarghhhhhhh!". Manjak podloge u želucu je učinio svoje.

22.03

Pridiže se sa stolice. Nekako. U fazonu je "normalan sam", iako se i soba i ljudi nekontrolisano okreću. Nada se da niko neće primetiti bljuvotinu pored stolice. Provaljen je. Odmah. Pomaže domaćici (ortakinja iz odeljenja) u čišćenju. Biva poslat u jednu od soba da malo prilegne. Na putu do iste zabada klonju i obavlja molitvu po drugi put te večeri.

22.07

Počinak na planini od jakni.

22.08 - 03.15

Black hole.

03.16

Budi se. Zima mu je ekstremno. Uzima prvo što mu pada pod ruku i odlazi u pravcu dobonjanja basova. Uzeo je bundu. U sobi je ostalo tri slepljena para i petorica ortaka koji bezuspešno motaju preostalu smorenu ribu. Nema je. Otišla još oko dvojke sa onim Chuckom Norrisom. Do kurca. Daj to pivo. "Opsesija" - Beat Street. Bacaka se u agoniji po parketu, sa sve bundom. Ortaci ga fotografišu za buduća pokoljenja. Neko mu prinosi i ogledalo - bled kao smrt, modrih usana i psihopatski pogled zamućen od alkoholnih isparenja.

03.45

Ortaci ga izvode u dvorište na efikasno trežnjenje. Sad je već -10C. Posedaju ga na dečji tricikl bez točkova prekriven snegom. On "vozi" i trezni se u trenutku. Opet ga slikaju.

04.00

Kraj. Skida bundu i kopa po garderobi tražeći svoju jaknu. Već je, kao, ok. Dovoljno sivih ćelija je preostalo da se seti da mora da se izvini domaćici zbog bljuvotine u 21.30. Uz izvinjenje, pruža ruku, a iz džepa od jakne ispadaju kurtoni. Zemlja se polako otvara i on lagano propada kroz istu.

05.00

"Sedmica". Kunta na sedištu. Pecaroši u trandži ga posmatraju sa sažaljenjem. Bazdi na Jazz, Maliziu, alkohol i bljuvotinu, stoga su pecaroši na bezbednoj udaljenosti.

05.30

Budi se. Slučajno nabada baš stanicu na kojoj treba da siđe. Napolju Sibir. Tetura se do kuće, pridržavajući se za živu ogradu, bandere, semafore i parkirane automobile.

06.10

Zgrada. Pentra se na 11. sprat pešaka jer je zaboravio da lift ipak radi. Na spratu mrkli mrak. Neko deknuo sijalicu, normalno. Brajevom metodom napipava broj na ulaznim vratima i konstatuje da je to to. Vadi "keso" ključ iz džepa i nabada ključaonicu, klečeći na otiraču.

06.19

Ćale otvara vrata u gaćama, opremljen tiganjem jer je mislio da mu neko obija gajbu.

06.20

On nonšalantno ustaje, želi ćaletu dobro jutro i juri u WC.

06.21

Shvata da je u kuhinji i da drži đoku spremnog za pišanje.

06.22

Vraća đoku u gaće i (ponovo) nonšalantno se vraća ka kupatilu. Ćale ga prati u stopu, sada bez tiganja. Promašuje skretanje u hodniku za nekih pola metra i opaljuje se kolenom u radijator.

06.23

Ćale konačno shvata ozbiljnost situacije i sprovodi ga do klozeta i sa dubokim uzdahom zatvara vrata za njim.

06.25

Keva se budi. Krsti se. Zamračuje sobu. Smešta ga u krevet. Opet se krsti. Zatvara vrata.

Nedelja, 08.20

On se budi. U sobi smrdi kao u paklu. Priseća se prethodnih zbivanja. Momentalno sledi dupli facepalm uz kataklizmičku misao: "Jebote, kako ću sutra u školu...".

Jutro je. Svježi beogradski vazduh (ahahahahaha, kao da nešto takvo postoji) ulazi kroz prozor našeg junaka koji mirno spava nakon još jednog veselog druženja sa publikom koje je uključivalo razne alkoholne derivate, kao i punomasne đakonije. Vesele ptičice sletješe na poluotvoren prozor njegove sobe i krenuše da zapjevaju da bi probudile junaka. Međutim, hitrim pokretima ih preteče udarna bušilica marke Hilti, koja je veselo poskakivala po vrelom beogradskom asfaltu. Prenu se naš junak iz sna veseloga sa golfom punim manekenki (90-60-90 sve do jedne), i bi mu žao što radovi na putu baš tog jutra svratiše pod njegov pendžer. Ljutito drmnuvši prozor, otvori ga još malo te reče sebi u bradu koju psovku, i pomisli čak i da pljune dole, zamišljajući kako tekućina nalazi svoj cilj u vidu ćelave glave radnika građevinskog preduzeća i pogađa ga tačno u centar, ali brzo odustade od takve pomisli.

Upalivši svjetlo u kupatilu, i ušavši pred ogledalo, naš junak se pogleda, te posegnu rukom za četkicom za zube. Kako je posegao, tako se i zaustavio i svoj zabezeknuti pogled vratio tačno na ogledalo. Postade mu pogled još zabezeknutiji kad vidje da mu je njegova divna kovrdžava griva - ravna. Ravna jebote. Od toga mu ispadoše i naočare na pod, te Rambo izgubi već drugi trejdmark od jutros. Potrča on do frizera, ali shvati da mu je frizer na drugom kraju grada, te se maši za džepove i iskamči iz njih teškom mukom tačno 149 dinara i kovanicu od 10 para iz sedamdes' treće. Ugleda autobus koji ide do frizera, autobus stade, otvoriše se vrata, pogleda vozač Ramba i Rambo shvati užasnu istinu. Niko ga ne prepoznaje. Vozač ga čak i naruži što je imao dinar manje za kartu, ali se sažali i pusti ga, jer je na alkohol bazdio najstrašnije.

Prolomi se nakon pola sata zvonki glas Rambov viknuvši "MAJSTORE, SREDNJA", na šta majstor stade i značajno ga pogleda. Rambo sleže ramenima, vozač poče da klima glavom u negativno, odahnu malo i pritisnu prekidač za otvaranje vrata. Izašavši napolje, mladi junak ugleda frizerski salon. Nakon što uđe, zasjede na stolicu jer nikoga nije bilo. Njegov frizer uđe par trenutaka kasnije i ne poznade ga. Uplaši se Rambo, pa trk u Crnu Goru, kod jedne babe u Vasojevićima. Kad dođe tamo, a ono trošna kuća a stara baka gleda. Postavi se on ispred nje. Pogleda ga baka kroz krmeljive oči pa otvori usta da izusti nešto, a zadah joj se provuče između zuba i izleti napolje umalo ne ubivši Ramba. Reče mu baka da zna šta je i šta treba da radi. Odvede ga ona u tor s ovcama, a ono ovce kovrdžave da ih kovrdžaviji' nema. Upita Rambo odakle take kovrdže baba, a ona mu reče da je do jednog izvora. I pokaza mu baka đe da ide do izvora.

Kad dođe do izvora, gleda on u njega i ne vjeruje koliko je voda čista. Uze on rukama da se umije i kosu opere i umi se od vode i kosu opra al izvor ostade čist k'o suza. U to ugrija sunce i Rambu se opet ukovrdža kosa, a Rambo sav srećan krenu nazad u BG. U to ga vidje i baka i prepozna ga sade isprve i reče mu da dobro čini i dobru muziku da stvara.

Za razliku od obicne panike tiha panika se ne manifestuje fizickim pokretima i dezorjentisanoscu vec na jako podmukao nacin narusava rad aktivnih sivih celija u vasoj glavi koje ce vam privremeno oduzeti moc govora,pokreta,prepoznavanja i nalazenja najprostijih resenja za bezazlene probleme.Nastaje obicno kad se najmanje nadate tako da je nemoguce izbeci.

Tradicionalni naziv za prut pri čijem se samo pomenu nestašna deca smire i stišaju. Naravno, u slučajevima kad pretnja Mirkom ne pomaže, on zaigra po prstima il' guzi mališana te usled ovoga disciplinski instrument zaista dobija na svojoj bukvalnoj svrsi.

Veš mašina. Treća crna rupa, koja je samo u službi žena, kao i ostale dve - po mišljenju šovinista. Po mišljenju žena: muškarci ne znaju da je koriste,...- s čim se slažu šovinisti -... ko ni one druge dve" - s čim se ne slažu muškarci. I u ovu muškarac svoje stvari može da stavlja samo uz uputstvo žene. Unutrašnjost joj je mračna. Svetlost kupatilske sijalice nikada ne može dopreti do nje. Gravitacija je toliko jaka da privlači ženske osobe (šovinisti bi rekli - dvojne crne rupe) da u nju ubace već triput zaredom oprane stvari muških osoba (najmanjih crnih rupa - šovinisti ne bi rekli). Ovo je i jedina crna rupa koju žena insistira da muškarac promeni ako je već stara. Sastoji se od limenog diska sa kamencem na bubnju, po kome kruži veš; horizonta veša, tj. granične sfere vidljivog veša koji se okreće u centrifugi i krajnje tačke ispariteta, u kojoj iščezavaju stvari zaboravljene po džepovima pantalona: pare, privesci, ključevi, lične karte, vozačke dozvole, a od odeće najčešće nove čarape, ponekad i šorc i majica. U predpranju, dok veš sporije kruži oko limenog diska, ove stvari se mogu bez ikakvih deformacija povratiti, ali one koje su otišle iza horizonta veša u fazi centrifuge više se ne mogu izvaditi,... jer žena kaže da tad ne sme da se gasi mašina. Tokom centrifuge dolazi do distorzije prostora u blizini horizonta veša. Spoljnom muškom posmatraču koji se nalazi na nekom drugom telu, najčešće wc šolji, i posmatra veš iz dosade, jer ne zna da reši ukrštenicu iz 24. sata, se čini da se veš neobično izdužuje i skraćuje. U slučajevima gde je crna rupa već na izdisaju, čini mu se da se veš cepa, posle čega uviđa da mu se to nije učinilo. Sa porastom brzine kreatanja veša izgleda mu da je sav veš postao jednobojan, često roze ili ljubičast, posle čega shvata da mu se ni ovo nije učinilo. Mašina konačno ulazi u centrifugu i počinje da se drma i šeta po kupatilu, jer muška osoba nije zadržala mašinu rukama, uprkos ženinim upozorenjima. Na horizontu vidljivog veša uviđa se i dilatacija vremena koja postepeno raste do trenutka najvećeg obrtnog momenta. Posmatraču koji gleda veš kroz staklo u tim trenucima izgleda kao da je vreme stalo, a da je veš u stvari sve vreme stajao u jednoj tački, u isparitetu. Opet tripuje usled izloženosti mirisu sopstvenog govneta. Gleda veš i priseća se reči koje ga je televizor naučio: "To mi je bila nova majica a sada je roze-ljubičasta i iscepana. Veniš mu se osmehuje sa obližnje police i govori: "ali ništa ne brinite sve fleke su sačuvane, majica izgleda kao da je tvoja!". Pokušava da se pridigne sa šolje, razlupa veš mašinu i izgazi to roze govno, ali su mu noge ostaju prikovane za zemlju usled dugotrajne izloženosti gravitaciji. Konkretan primer vremenske dilatacije kasnije primećuje na ručnom satu koji se oprao u džepu pantalona. Gleda vreme, a kazaljke na njemu stale, k'o da se pokvario... ložili ga da je vodootporan.

I tako će se u univerzumu muškog korišćenja veš mašine majice, košulje i pantalone uvek neobjašnjivo smanjivati, učestalo će biti i pranje satova po receptu Salvadora Dalija, a uvek će biti i nestajanja jedne ili celog para čarapa i pojavljivanje istih u vidu nazuvica u gej spektrima svih nijansi roze i ljubičaste. Ali posle svega ovoga oko jedne stvari će se i dalje voditi žučne rasprave. Pare. Naročito ako su upravo pomenutih roze i ljubičaste sa 3 nule. Jedan deo populacije će smatrati da pare koje nisu njihove, kada dospeju u tačku ispariteta verovatno bivaju zauvek dezintegrisane u istoj "iks-ipsilon" dimenziji, jedino krivicom onih čije su pare, dok će ta druga strana čije pare nekad bile, opovrgavati ovu teoriju i fanatično ponavljati da mogu da se zakunu da su videli te iste novčanice kako se pojavljuju u "iks-iks" dimenziji paralelnog univerzuma ženskog novčanika.

Postepeno privikavanje je sistem koji muskarci koriste za preoblikovanje sadasnje devojke u buducu savrsenu zenu.

Dlake kao sastavni deo svakog ljudskog organizma (izuzev ekstrema izazvanih poremećajima) u raznim životnim dobima menjanju svoju boju, kvantitet, poziciju i namenu. Možda i najznačajnija promena je promena mesta na organizmu jer kod ljudskog subjekta može izavati razna osećanja, od ushićenosti do depresije.

Bobanisanje kao radnja od glagola bobanisati. Onanija to jest drkanje. Senzualno (a i ne mora) dotačinjanje bobana zarad ličnog zadovoljstva. Jedino stalno zanimanje svakog pravog Bobana. Takođe može se koristiti kao sinonim za palamuđenje.

Sasvim logična i jednostavna riječ koja nam apeluje da nešto ne ide, nije u redu ili žargonsi rečeno, negira! E, sad, narodna vlast ne bi bila narodna vlast kad bi sve radila ko i drugi, jel te. Stoga, ako vas je kada zaustavila ista ta nardona vlast dok se vraćate udrvljenjeni iz grada i tražila vam vozačku na provjeru, mogli ste da se nađete u neugodnoj situaciji.

Poslednja polovina februara. Period dualne prirode: po trajanju, to je proces, po intenzitetu, to je impuls.

Kada pretproleće dune u rog, svaki Eduard Sam koji drži do svog štapa i cilindra otpočne svoju borbu protiv sata, gravitacije, moderne filozofije, starih religija, pravilne ishrane, gradskog prevoza, preuskih ivičnjaka, pretesnih cipela, telefonskih razgovora, sparivanja boja...

U ovakvo delikatnom periodu, ljudi često (Nisam završio! ...nošenja kišobrana, kafe sa šećerom, potpisivanja pisama, brojanja novčanica, rasipanja reči, lažnih obećanja, izdavanja računa, dobrobita zajednice, plaćanja poreza, nacionalnog identiteta, Rui Lopeza, četrnaestog februara kao zakazanog termina seče ruža, poimanja surovosti realnosti, mirenja sa socijalnim istinama, iskazivanja političkih opredeljenja i uopšte posedovanja istih, prljavih stakala, plačnih nimbostratusa, unapred odredjenih destinacija ma i najkraćih putovanja)
...
(.)
...upadaju samom sebi u reč.

Osobe se dele na one koje ne vole novembar i na one koje mrze februar (i na sve one ostale koje sve to ne zanima, dobro, prihvatam, ali dajmo malo širine). Pred novembrom čak i sat šteluje kazaljke da lakše izadje na kraj sa njim. Leto je daleko iza, a novo nije na vidiku. Samo zima koja dolazi, i misli kao "Samo da se preživi, pregrmi, prebrodi, da se stigne do proleća, pa ćemo se prebrojavati. I, mili, vidi nemoj da si sam zimi. Nije to za zajebanciju." Uporedo sa tom pomisli, ljudima koji ne vole novembar javi se san o proleću, koji postaje sve življi kako vreme odmiče.

Osobe koje mrze februar (tačnije, njegovu poslednju polovinu) su redje, ili se to samo tako čini. One ravnodušno pregaze novembar. Njih ni zima ne pogadja previše. Zima je tmurna i hladna pa se manje zamera kad su i ljudi takvi. Oni imaju lek za zimu, ali ta februarska pomisao na proleće koje će neminovno doći, i to veoma brzo, unese nemir u njihove uske vene.

Pretproleće širi pore na još uvek promrzloj koži. Kao kostobolja pred oluju, pretprolećna ludost najavljuje ničim zasluženo novo proleće. Javlja se kod onih koji nikad nisu preboleli prihvatanje uslova korištenja slobode. Pretproleće podseti svog vesnika da je on jednog davnog proleća srce nosio na dlanu, a sada ga čuva u džepu. Sada vodi poslove, pravi planove, prelazi ulicu na pešačkom prelazu. Našao je svoju sreću. Ustvari, dve. Ček, tri. Da, tri brbljive sreće. Ali za to je morao da plati ćutanjem.

Pretprolećni sindrom se lako uoči, ali mu se ne pridaje veliki značaj. To je samo blago samoregulativno ludilo: tiha depresija i tinjajuća anksioznost. Iz daljine uopšte ne izgleda kao godišnji trzaj ribe na udici, koju, nesvesnu svoje pozicije, neka duga nit neumitno vuče ka suvom.