Tradicionalni balkanski odgovor na sve moguće nedaće i probleme.
Jeste da nikada ne pomaže ali zato dosta puta odmaže.
Nekakvo trenutno zadovoljenje i duševni spokoj donosi to psovanje majke rendom stvari ili osobi koja nam stvara problem.

Kombinacija fizički oštećenog i gadnog. Nije uvek da je gadno ako ima fizičku falingu, ali ako je oboje, onda je krljavo.

- Ona (čitaj: majka, devojka, sestra) je upornija od Srbije da sacuva Kosovo, od matoraca u GSP-u da ugrabe prazno mesto i od Alana Forda i Bob Roka da ne ostanu goli, bosi i gladni;

- Ona bi i na tek rođenoj bebi; Dejvidu Bekamu; Cigančetu koje se po ceo dan mlati po prašini i čija je koža otpornija od opanka Made in ''Tigar''-Pirot i Šao-lin monahu našla bubuljicu, mitiser ili neki pičkumaterinu pogodnu za stiskanje, koja Božemoj, ne bi trebala tu da bude i koja kvari izgled našeg lica, vrata ili leđa;

- Ona ne vodi računa o kolateralnoj šteti u vidu kratera, otoka i crvenila koje ostaju posle njenog delovanja, uz neizbežnu mantru da ''Što više krvi i gnoja izađe-to bolje'';

- Posebno voli čelo, obraze i predeo iznad usana, gde bi trebali da budu brkovi;

- Obično dejstvuje kada je to najnepotrebnije i kada može da uništi i ono malo samopouzdanja nepravedno stečenog našim dobrim izgledom-pred vikend kada se izlazi u grad, pred važan dejt sa ribom koju si, kad si rodio mečku, ubedio da se vidite ili pred letovanje, kad posledice ostaju uprkos slanoj vodi, kremama i melemima koje meštani prodaju na plaži i koje leče i od side (''Doooomaće maslinovo uljeee, najbolje za kožu, domaći kantarion... Samo 3e komad... Povoljnoooooo'';

Tip koji jednostavno voli da ima glavnu reč. Svuda se trpa i uvek je na čelu ekipe.
U gradu i okolini veoma poznata ličnost, ne u smislu zvezde već samo kao poznanik na ''ćao ćao''.
Gotivan jedan lik. Dobroćudan, dobronameran i rodoljubiv.
Ako je u pitanju neki skup ili navijanje za svoje selo (grad), on je uvek tu. Najglasniji i najživahniji.
Želi da je u centru pažnje, pa makar upao u problem zbog toga.
Poznat i, može se reć' uokviren u muriji.

Odvajkada je kurčenje delima svojih zemljaka bilo prestižno nadmetanje na Balkanu. Veština se razvijala, gajila sa posebnom pažnjom i prenosila sa kolena na koleno. U jednom trenutku se toliko razvila da je prerasla u umetnost. U guslanje.

,, Balkanski old wave'', kako su ga krstili muzički kritičari krajem 18. i početkom 19. veka, napravio je pravi bum na tržištu. Guslari su putovali od mesta do mesta, a najveće livade su rasprodavane u roku od par sati. Osnivač i najveća zvezda vejva, Filip Višnjić, prokrčio je put i postavio temelje za sebe i svoje kolege, buduće zvezde i zvezdice ovog pravca.

Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu veruju da čak ni popularni WiFi nije mogao da pretpostavi da će se pravac održati do danas. Iako je u današnje vreme dosta privatizovan, a stil je značajno promenjen, guslanje i guslari su prisutni na svakom koraku. I dalje, van svake mere i razuma, pevaju hvalospeve prepričavajući podvige svojih zemljaka i ortaka, sa dodavanjem epskih momenata u neograničenim količinama.

Ovaj izraz se najčešće može čuti kada jedno dete koje ne zna da izgovori slovo R tera inat drugom malom detetu.
Verzija za malo stariju decu glasi: " Crkni pukni ".

Merna jedinica svakoga muskarca. Ima ih raznih, i velikih i malenih.

Veliki su na ceni kod svih zena, iako one to tvrdoglavo poricu. Njihov vlasnik lako je prepoznatljiv: hoda vrlo samouvereno, nosom uprtim u plavetnilo neba, u verbalnom opstenju sa zenama vrlo je neposredan i opusten, rukuje sa njima samouvereno i lako; kada dokaze svoju velicinu, onda moze da gresi do mile volje, jer zna da ce mu sve na kraju biti oprosteno. Cak i kada ponositi vlasnik nije moralna nula, na njega se moze primeniti etikecija - kur.. od coveka, jer zene pred njegovom velicinom u drugi plan stavljaju sve njegove moralne kvalitete. Prednost je njegova u kur.u. Jedina mu je mana, ukoliko je prevelik, moze da se desi blagi vertigo vlasniku, usled sliva krvi, iz glave koja misli, u glavu koja je bez mozga.

Ima ipak i onih manje srecnih, u mnogo vecem broju nego ovih Bogom odabranih. Oni ne mogu da se pohvale svojom velicinom, ali zato u prvi plan stavljaju svoj moralne kvalite, zatim finansijske, na kraju obim i tehniku svoga blizanca. Oni svoje greske moraju da plate, obicno brdom ruza, skupim nakitom, pokojim parfemom, vecerom u dobrom restoranu itd. Cak i tada zene razmatraju da li da oproste gresniku. U ophodjenju sa zenama nije ih lako prepoznati, oni vesto taje svoje skromne potencijale, i bezocno lazu pri pomenu velicine. Tu i tamo, nazire se po neki sramezljiv pogled koji upute. Jedina njihova prednost jeste to sto ce se u potpunosti podrediti zeni i njenoj volji i dopustice joj da ih vara sa nekim darovitijim, iznoseci nekakve neargumentovane prigovore koje zena lako pobija (a zena to zna da uvazava). Nabrajanje mana bio bi za mene preveliki podvig, vrlo fiktivan, cak je i sajt mozda premali da primi citavo to nagvazdanje odjedared (zene znaju).

Dobro je poznato da je pravom konobaru u krvi da sklepa dijete nekoj od pijanih gošća u lokalu. Zbog toga što razmišlja donjom glavom, kasnije ga zadesi crna sudbina. Za 9 mjeseci očekivajući račune za struju, pred vratim ga iznenadi korpa sa uplakanim derištem. Logično, za dadilju se nema, pa je jedina solucija da ga vodi sa sobom u kafanu, sve dok mali ne odraste. Do tad, iskusni ćale ga koristi kao mamac za gošće. Šta ćeš, budala se nikada ne opameti.

E sad, kako prepoznati klinca od konobara?
To je onaj mali koji preko dana spava pod šankom u gajbi od Jelena. To je onaj isti mali koji ti stalno skakuće po stolovima, dok ispijaš pivo. Išara vam tiket koji ste sklapali više od dva sata, uzima vam ključeve od auta i sakriva ih u gaće. A vi ga samo ispratite kiselim osmijehom i psovkom u sebi, jer ne želite da vas pesnica konobara pomiluje po glavi.

I tako ga trpite do njegove 15 godine, kada već poprimi sve osobine ćaleta, pa vas redovno vodi u kurve poslije pijanke.

Najbolji pokazatelj performansi nekog jebača, po sistemu što više iscrtanih tabli za iks-oks po koži, to više dobijenih bambija za kvalitet tršnje koju dobrovoljni davalac kurca pruža.

1. Veliki Tihi vodič ljubavi - Naziv dobio po najvećoj vodenoj površini na svetu. Leđa ovog "jebača" su baršunasta poput kašmira, jer su ruke jebanog objekta - nesrećne žene, zauzete štrikanjem pulovera ili igranjem klik-klaka.

2.Vojvođanin - Jedva nešto bolji od pacifičkog tipa. Mada i dalje slinav jebač. Eventualno u trenucima svršavanja, ubaci u drugu brzinu i tada mu riba nacrta Frušku goru i Vršačke planine na leđima.

3. Šumadinac - Raznovrsan jebač. Ume i da vodi ljubav, al i da sadžgava i natire u stilu magistra Ilića. Leđni pejzaž mu je šarolik. Ima tu i netaknute prirode Pomoravlja, ali bogami i vrleti Rudnika, Kosmaja, Kotlenika, Bukulje i Gledićkih planina, raznih klanaca, useka i visoravni.

4. Ljubičasta krava - Iza ovog bezazlenog imena nalazi se satirač pičke čija leđa posle seksa izgledaju kao Alpski predeo. Ako se desi da riba ima veštačke nokte, oni će sigurno da postanu integrisani deo jebača. Niz njegova leđa Katija Zajcinger vozi spust, a princ Albert ispija kapućino i sunča se u Šamoniju, koji se nalazi ispod leve lopatice.

5. Pomahnitali azijat - Sve što je blesavo i bolesno dolazi iz Azije. Iznad bulje Tibet. Dalje, respektivno: Himalaji, Karakorum, Tijanšan, Hindukuš...sve preko 7 kilometara. Niz gudure se slivaju reke krvi - Jangce, Hoangho, Gang i Bramaputra. Riba je ostavila prste u njemu, slomila je obe podlatktice, oči su joj iskočile iz duplje, jezik joj visi kao zaklanom prasetu. CPR nije uspeo. Ali to njoj nije bitno, konačno je osetila najboljeg jebača na svetu i jednom za svagda saznala šta znači biti ubijen od kurca.

Svako ima svoju. Ili par njih. Najsrećniji - čitav roj, Bog nek' im bude na pomoć!
Dejstvuje ljeti, SVAKO JEBENO JUTRO! A ponekad i preko dana, kad uzalud pokušavaš da nadoknadiš pijane, neprospavane noći (sa kojih se, baj d vej, ne sjećaš pola stvari, jer si upadao u takva sranja i stanja svijesti i promila u krvi, a za razliku od Hangover - ova, nemaš ni jednu fotku da bi se gore navedenih sR/Tanja podsjetio).
U pitanju je neka "insektoidna zavjera"! A evo i zašto:
Naime, počinje ljetni raspust, više te ne bude starci za školu, al' zato eto muve-budilnika, da te zajebava, dok ne ustaneš. Kad ni alarm sa telefona više ne djeluje (badava ga stavljaš na drugi kraj sobe, kako bi ujutru "morao da ustaneš" da ga ugasiš, kad ga kuliraš 'ladno i po sat vremena, dok ne probudi sve po kući, osim, naravno - tebe!), kad ne djeluje više ni iritirajući tititi-ti sa kineskog sranja, tu je uvijek JEBENA MUVA-BUDILNIK da te nepogrješivo probudi u 7h ujutru, usred jebenog raspusta! (Tačno bi trebalo nafatati tih dosada i prodavati k'o 100%-tne budilnike, a prethodna rečenica bi mogla da posluži k'o reklama na Tele Shop-u!)
Johnny, LA MUVA ESTA MUI LOCA - WHAT THE FUCK???!

Šiba me strašna nostalgija kad vidim mlađane jazavce nadrkanog pogleda kako se u tom stilu pozdravljaju na ulicama. Prepoznajem svoju mladost u njima, tada kada je Knele bio idol, a organizovan kartel ideal. Kako to vreme beše bezbrižno. Gledale se “Rane” i “Vidimo se učitelju/ ili u čitulji (kako god)“, kraćene su kose na nedeljnoj bazi, stopala u Max-u, prvi brkovi klijaju a proključali spermatozoidi te "teraju na mafiju", ramfle prekidaju dotok krvi u sve udove, šupalj nakit koji odaje utisak masivnosti, faca kojom se odaje utisak da je mladić odgajen od strane dva sociopatična pedera u sred Sing-Singa, pa su tu podbuli iskvatribalisani bicepsi i pileće noge, pa se tu gaje mnogo jaka pseta koja jedu ko ti puta tri, pa je tu “sve su žene nepoštene” pogled na svet, pa je tu golf dvojka sa aplikacijom plamena na levom krilu, pa se do daske šljaka Karleušin lejtest hit singl (izvini JTU znam da je mnogo voliš) po sred centra grada. Pajtosi kuliraju, niko mudro ne prdi, adrenalin te jaše, nemaš dozvolu jbg tek ti je šesnes leta i mnogo ti je lepo, ne misliš ni o čemu. Ali najbitnije je da nesvesno vaskrsavaš davno zamrlo religiozno osećanje u običnih smrtnika. Gde god da prođeš svi se oko tebe krste. Ni patrijarh Pavle u sred božićne liturgije nije umeo da izazove do te mere ekstatičan utisak. Dizel iz not ded.
Eh, da mi je bila samo tada ova pamet i jedan gajtančić, pa da se obesim o prvu trešnju (mnogo volim trešnje)

Desilo se to pre nekoliko vekova. Mi srbi, poznati kao jedan nasilan narod, poceli smo da ugrozavamo osnovna prava naacionalnih manjina, koja su bila propisana Ustavom i Vizantijskim sporazumom. Te se dva velika tlacitelja, a braca po materi i krvi, okomise na sacicu Osmana, koji trbuhom za kruhom, dodjose do reke Marice, da love malo ribe i obezbede se za zimu, jer jesen vec uveliko bese. I pecase ljudi u miru i slozi, sve bratski delise, napravise i neke kucice, pa se skucise, ali sta sve to vredi kada smo mi divljaci. I dodjose i Ugljesa i Vukasin u tu malu Makedoniju, pa htedose da zabrane i ribolov, ali i da zabrane tim poboznim ljudima da se mole u Hilandaru.
Turcima to tesko pade, moljase srpsku vlastelu, da im makar veru ne diraju, jer oni kaze hriscanstvo postuju jednako kao i islam! Srbi, pa kakav smo mi to narod?! Naravno ne dozvolismo mi to njima, a Vukasin da im se naruga, napravi veliku gozbu sa svinjetinom i prepecenicom od 24 gradi i napise se tu svi i preki bise u svom pijanstvu.
Opet osmanski izaslanik pokusa da zamoli serbe da se ne rugaju njihovim obicajima i ponudi im pun kovceg blaga, samo da se jagnjetina uvrsti na jelovnik.
Medjutim Vukasin i Ugljesa se poklase radi blaga, a sa njima i silna druga srpska vojska.
Sutradan Turci dodjose da priznaju srpsku vlast, kada ono, a svi Srbi mrtvi!

To je ono što mrmljaš u sebi celog dana dok sa pola glave tumaraš gradom pošto su ti maznuli novčanik sa novcem i što je još crnje, dokumentima.
"Budi čovek, uzmi pare i baci ga negde" - upućuješ molbu svom dželatu i svim ovozemljaskim i onozemaljskim božanstvima, starorimskim i grčkim bogovima, Isusu, Budi, Brahmi, Amonu, Alahu, svakom izmišljenom i nadrealnom pojmu koji bi makar malo, ovolično, mogao da utiče na tvoju sudbinu i vrati ti dragoceni predmet.
"Budi čovek, uzmi kintu, idi napij se, polupaj, jebi nešto ispod mosta, popišaj se na pare ako hoćeš, ali BACI GA NEGDE GDE ĆE GA NEKO NAĆI !" - počinješ već da vapiš obilazeći grad uzduž i popreko besomučno fiksirajući predmete po ulici u nadi da ćeš da identifikuješ svoj crni novčanik.
"Deo gume od kola, crna kesa, polupan branik... ček' ček', možda je ono? sunđer u blatu... grmlje, šiblje, žbunje... "
Kroz glavu ti prolaze svi dokumenti koji su zauzeli neku pregradu u tom nestalom predmetu: lična karta, vozačka, zdravstvena, čip kartica, GSP legitimacija, Intesa kartica, Intesa kartica za bankomat, identifikacija za faks, knjižica davaoca krvi... Hvala Bogu pa je pasoš pogolem. Haluciniraš o redovima, šalterima, šalterušama, papirima, uplatnicama, penzionerima u redu, znojiš se vruće ti je.
"BUDI ČOVEK, skote, pajdomanu, lopove, nakazo, BUDI ČOVEK i ostavi ga negde!"

Penzionersko upražnjavanje seksa.

Čovek koji, ako je aktivan na Vukajliji, i pažljivo pamti i beleži definicije, komentare, postove na forumu, četovanje, promene avatara, i nikova, može da stvori poprilično sadržajnu bazu podataka o stalnim i povremenim članovima Vukajlije. Do pojedinih podataka dolazi čistom logikom, na bazi pretpostavki, predrasuda i ostalih subjektivnih metoda.
Doduše nameće se pitanje čemu sve to?

Izraz koji opisuje daleko prošlo vrijeme, utkano u sjećanje i prošarano rupama, poput lekcija iz istorije od čijih izbledjelih rečenica ostaje pokoji važan datum ili zanimljivost vezana za predmet događaja o kojem se učilo. Vrijeme koje više ne postoji i dovoljno je daleko da se o njemu govori isključivo kao notornoj istorijskoj činjenici.
Fraza vuče korijen iz vranjskog područja, a koje pak, svoje dalje porijeklo nalazi u staroslovenskim zajednicama, u kojima se njegovao običaj da, dok maloljetni sin ne stasa za vršenje bračnih dužnosti, te poslove obavlja njegov otac, tačnije svekar mlade. Po mnogima, skaredan običaj, vješto opisan od strane Bore Stankovića u "Nečistoj krvi", zadržao se u zabačenim ruralnim sredinama do kraja Drugog svjetskog rata i kao takav bio je dio lokalnog folklora i porodične tradicije.
Predmetni izraz svoju primjenu danas nalazi u sjetnom prisjećanju na neka daleka, bolja vremena. Bolja, jer uprkos društvenom tabuu koji je na ovaj običaj danas pao, činjenica je da je glavu kuće nekada čekao besplatan snošaj sa mlađom ženkom, a ni sin se nije mogao buniti, jer je i on dobijao sledovanje kada bi sam postao otac sina stasalog za ženidbu. Izgovaramo ga kada živopisno želimo dočarati vrijeme čije sjećanje nam je fragmentirano i kao takvo čami duboko u zapećku našeg mozga, ali čiji asocijativni kompleks snažno djeluje kada se probudi.

Popularan naziv - a posebno međ' njegovim ljubiteljima - za boks. Naravno, oni koji NISU ljubitelji pomenutog makljanja između dva znojava muškarca a u poslednje vreme i dve žene ( ako se taj rod ovde uopšte i može upotrebiti ), ostaju i još dugo će ostati podignutih obrva u znak pitanja o čemu se tu jebeno radi. Jer, definicija boksa kao sportske discipline poprilično je rudimentarne prirode: u okviru propisanog prostora ( ring ) i vremenskog intervala ( runde ), korišćenjem isključivo sopstvenih ruku kao oružja, ubiti Boga u protivniku s preke strane ili, pak, sâmog protivnika. Kroz istoriju kolateralnih šteta ove "sportske" discipline a usled razvoja pravila i telesne vage, nesrećne žrtve su padale sa svih strana a ni dan-danas nije redak slučaj s vremena vreme u omiljenim novinama pročitati i to sa neobičnim uzbuđenjem u srcu kako je neki čamuga o'ladio nekog drugog čamugu u ringu. I onda, šta je tu plemenito, pitam ja vas? Bokserske rukavice, štitnici za zube, kofa za pljuvanje krvi i delova plućnog krila ili možda sudija, gong, Parkinsonova jebena bolest? Odgovor, zapravo, leži negde u sredini. Uostalom, zamisao fer odmeravanja snaga između dva ljudska primerka zaista zvuči primamljivije od gledanja jebenog Ivana Ivanovića nedeljom uveče uz kokice iz mikrotalasne. Ipak, ja kad danas idem u neku frku, ne ustručavam se a da sa sobom ne ponesem jednu čvrstu, tešku i podužu motku. U takvoj konfiguraciji mi baš i puca kurac ko će pobediti. Aj' pozdrav.

Najmanja mjerna jedinica neophodnosti.

Kletva muškog roditelja iz groba i perfidan pokušaj da se sačuva porodični biznis samostalno-zanatskog tipa. Lukav potez starog majstora koji je, kao i svi roditelji posle izvesnog perioda zrele kontemplacije, shvatio da će njegovi genetski i najčešće muški potomci vrlo verovatno i skoro sigurno razjebati sve ono što je on u krvi&znoju i sa svojih deset prstiju sagradio, izgradio i uhodao i da će, kukala im majka, završiti naulici, bez kučeta i mačeta, brigu o roditeljskom grobnom mestu da i ne pominjemo. Kao, nije njemu, šatro, do njegovog jebenog vulkanizerskog servisa, šloseraja ili kamenorezačnice (au, koja hrvaština, boktejebo) nego do, fazon, dobrostanja sopstvene dece i obezbeđivanja sigurnosti im u životu, taj neki raduljica.

I sve ono što je stari dobri majstor tako lepo zamislio u svojoj glavi, ne može imati grozotniju interpretaciju u glavi nesrećnog sina (pomnožite sa 2 ako ih je dvojica, nedobog trojica), osuđenika na život koji, razume se, nije ni najmanju nameru im'o da menja gume, brusi metal, seče kamen i, uostalom, bavi se bilo čim što podrazumeva imenicu RAD kao nuspojavu istog. Jebem mu kurac - jedna jedina tabla sa ćirilično-latiničnim natpisom zameniće sve njegove možda još i nepostojeće snove o la bella vita sa časnim, poštenim ali i nikako PRIŽELJKIVANIM kanalom, "Ferrotechna" mašinom za izradu ključeva i mrtvim mermerom, ko ga izmisli kancer ga izj'o dabogda.

Tja, valjda ih zato očevi od malih nogu i počnu voditi "u firmu", loma da se naviknu...

U skladu sa vremenom u kojem živimo ljudi su pronašle prikladniji način da izraze svoje manje ili više pametne ideje i stavove. Svedoci takvih (genijalnih) ispada smo svi mi na mnogobrojnim sajtovima koji su postali stecišta razmenjivanja stavova i ideja. Izvedeno iz stare poslovice "Što na um to na drum"