Posto smo mi narod koji voli da veruje da sve pocinje i zavrsava se sa nama, nemojte da vas zacudi da se u bliskoj buducnosti na "Pinku" organizuje audicija za cetiri glavne uloge u "Apokalopsi" koju predvidjaju.

Kladionice ce naravno staviti svoje favorite na liste, a vase je da dobro razmislite o dojavama i kvotama.

Bivši bogotac, legenda kraja. Nebitno je da li je igrao u lokalnom fudbalskom klubu gde su na njegove šmekerske driblinge ljudi urlali k'o da su seli na eksere ili je svirao gitaru i pevao u lokalnom bendu pa su klinke svršavale u gaćice na njegove rifove i vokal ili je jednostavno bio prokleto nadaren za navatavanje ribica. Kakogod, bio je facurina. Onda je jedanput, samo jedanput, nešto spektakularno zasrao (promašio je penal za ulazak u petu ligu, izfalširao na svirci pevajući Carry on my wayward son, nije mu se digao na ribu koju je upravo priveo jer je popio previše vopsa...) i sa njegovom slavom bilo je gotovo. Džaba sve što je do tada uradio, džaba što zapravo nije izgubio ni delić svog talenta. Ništa mu to ne vredi, jer što neko reče: ''Ako u životu sagradiš hiljadu mostova i popušiš jedan kurac, neće te pamtiti kao graditelja mostova nego kao pušača kurca''. O bivšoj legendi sada se priča sa sažaljenjem.

Negde u Vojvodini.
Dva stara prijatelja razgovaraju dok sede u čamcu i pecaju.
Uz setu se prisećaju boljih vremena. Sećaju se da su i oni nekad bili srećni i nadaju se boljoj budućnosti za svoje sinove, unuke... Dok se čamac blago leluja na reci, njihova sećanja počinju da ih seku poput oštrog mača, pravo kroz srce. Sećaju se svoje bezbrižnosti, spokojnog detinjstva, iako su živeli u siromaštvu. Nisu imali mnogo, ali im je bilo dovoljno. I bili su srećni. Sada dok im vetar mrsi vec prosedu kosu, mogu samo da se nadaju da ce im naslednici živeti bar delić istog tog spokoja koji su oni imali. Odrastanje nekada i odrastanje sada. Sve bi dali da vrate godine, da se opet osete kao dečak pun života i nade, koji neumorno trči poljima i traži nove izazove.
Trzaj pecaroškog štapa vraća ih u stvarnost dok obojica tiho šapuću sebi u bradu- vratiće se rode...

Velika estradna katastrofa izazvana raskidom ili razvodom dve "VIP" persone, praćena nizom manjih potresa posle kojih javnost dolazi do kompletnog prljavog veša. U nekim situacijama je moguće doći čak i do amaterskih video snimaka zanimljive sadržine.
Naznake tektonskih poremećaja su tekstovi o velikoj ljubavi, razumevanju i podršci začinjeni fotografijama gde družbenici umiru od smeha našminkani u najnovijem Photoshopu.

*Isti događaj utiče na povećanu prodaju dnevnih novina i tabloida, što je od presudnog značaja za informisanost čitalaca o tome šta se desilo u tuđem krevetu, ali i za poslovanje medijskih kuća.

Tačka pucanja je u stvari jedan mali trenutak u vremenu u koji se slije sva muka, svako razočarenje, svaki bes, svako loše osećanje i sve ono što se iz teško vidljivih razloga gura u sebe. Kada nastupi tačka pucanja do tada mirna i povučena osoba postaje zver i prirodna sila koja ruši sve pred sobom ne obazirući se na svoju okolinu.
Tačka pucanja je uvek uvek posledica ogromnog duševnog bola. Nivo bola potreban da se stigne do tačke pucanja je individualan, a srazmeran je dužini vremena tokom kojeg se taj bol krije i zavlači u ljudsku dušu.
Što duže traje tiha, ali razarajuća patnja to je eksplozija bola i erupcija gorkih reči jača i nanosi više štete onome kome je upućena. Ipak, to je samo delić beskonačne borbe koja će se nastaviti i narednih dana do neke nove tačke pucana i neke nove erupcije osećanja.
I to će tako trajati sve dok se ne prekine začarani krug negiranja stvarnosti i straha od promena.

Osoba koja uprkos svojoj visokoj, a neretko i natprosecnoj inteligenciji,
povlaci životne poteze koji vode pravo u neuspeh, a ponekad rezultiraju i
pravom katastrofom.

Vapaj sredovečnog čoveka, prekaljenog bekrije, davno ispalog iz forme koji se nije štedeo. Kukanje za neizmenjivom prošlošću i kiselo pomirenje sa činjenicom da su decenije neurednog života i buntovništva odnele danak i dovele do jednog velikog ništa.

Izraz koji odaje želju za nemogućim povratkom, začinjen floskulom "Da mi je ova pamet". Jako zaudara na period danonoćnih provoda u punoj snazi. Urnisanje po najgorim birtijama u sezoni škripca, ali i otmenijim dangubama nakon ojađivanja kladže, barenje preplanulih cava i umakanje u sve što hoda na dve noge i krvari sedam dana jednom mesečno, često i udomljavanje picajzli nakon čega je međunožje izgledalo k'o periferija Kabula. Međutim, kita se sada teže diže nego osamdesetdvogodišnji starac iz kreveta koji je pao sa šljive, a žestina ima isti onaj ukus greškom progutanog goriva posle jačeg cuga radi pretakanja iz ćaletovog auta. Ostao je samo delić memorije i po koji osmeh na sećanje sadržaja iste.

Izraz vodi poreklo od načina na koji se poštanske ili taksene marke pričvršćuju za papirnu površinu pisma ili dokumenta.
Ironičan smisao izraza leži u potrebi da se posmehnemo osobi koja radi neki posao a nema sav potreban materijal za njega.

Žena koja je za razliku od svoje majke , a tvoje tašte , ipak dobra žena.

Tako kratka reč opisuje svaki delić gluposti u na ovom svetu.
Izam. Debilizam, kretenizam, idiotizam, izmi vladaju našim društvom.

Nepoštovanje pravila. Osnova dobrog izma. Nepoštovanje svih pravila. Kako bi vladali izmima, morate kršiti sva pravila. Za’ebana je to nauka. Ne smete poštovati ni saobraćajna pravila, ni pravila ponašanja, pogotovo na javnim mestima i nikako pravopisna. Morate se spustiti na nivo džanki dileje iz bloka.

Sarkazam, dečeci i devojčice, za one koji ne shvataju. Vidim da već vladate izmima.

Devalvacija je ključ. Iliti smanjenje, umanjivanje. I iskorenjivanje.
Pravila nisu stvorena da bi se kršila. Dobro, kupujte pivo posle 10 sati, to vam je bogom dato pravo.
Pravila su oblikovala evoluciju.

To je ta konstantna potreba da se spuštamo na evolucijskoj lestvici i prepuštamo životinjskim instiktima. To je potreba da se izađe u grad međ’ čopor izmovaca, nađe neka riba koju ćeš da iskoristiš za kres partiju i uporno nastavljaš vođen istom tematikom kroz život. Statični život mladog diletanta.

Logaut terenskih TV reportera.

Onaj koji preferira toplinu doma u odnosu na (opasne i indecentne) čari spoljašnjeg svijeta, zbog odgoja zasnovanog na tradicionalnim vrijednostima ili socijalne anksioznosti i sličnih kvazibolesti modernog doba... ili jer je jednostavno operisan od života.

Živne kad se spomene smrt.
Ako se nađe u njenoj blizini, onda se preporodi.

Osoba koja poseduje retku osobinu da ne postoji, osim kada to želi. Samoprozvani sociolog i antropolog. Čovek koji obitava u sopstvenoj dimenziji i objektivno promatra svet oštrim okom, kroz komadić zamagljenog stakla nekog mrskog delića sebe, koji pokušava bezuspešno da zaturi. Intergalaktički sudija, koji rado i ničim izazvan maše svojim čekićem. Autor ljudskih mana, koji vidi sve, iznosi pretpostavke i neretko prezire. Mrzi zato što je to prošao, ili mrzi zato da bi mrzeo. Ako nije mrzitelj, onda se pita i pokušava da odgonetne odgovor na pitanje: "Zašto je to tako?". Ili samo iznosi uočeno, samozadovoljan što je mogao da vidi ono što drugi ne mogu.

Međutim, kada odluči da postoji, onda obožava da bude u centru pažnje. Svoja zapažanja objavljuje u raznim publikacijama, blogovima, na društvenim mrežama i sajtovima. On baca surovu istinu pred vaše noge, gordo i strasno u isti mah.

Razapet između ekstrema postojanja i nepostojanja, tuđe mržnje i divljenja (jer, niko prema njemu ne ostaje ravnodušan), ponekad izgubi još po neki delić sebe, za kojim će da traga kada bude proučavao narednu socijalnu pojavu.

Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.

Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.

Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to malo, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.

Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.

Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.

Isprdak domaće muzičke estrade. Delić slagalice pijanstva i kiča. 21 godina „karijere" i ostala je zapamćena kao luda svađalica sa Farme i Velikog brata, žena koja je izmenjala sve imidže od Gale Kerber fazona do mama-zašto-me-šišaš-na-jebenu-šerpu frizure i, nemojmo se lagati, nijedan joj nije stajao.

Možda je baš Vaše dupe imalo "čast" da dođe u kontakt sa njenom slikom iz Kurira i sličnih tabloida iz kojih ne izbija. S godinama, umesto broja hitova (čikam vas da se setite nekog!) raste njen ego. Ah, da, ona je pevačica u pokušaju. U prokleto lošem pokušaju.

Prevremeni klimaks na dve noge (PKNDN), gospođica KadaĆeteShvatitiDaSamNajbolja, kao klinka se divila Maji Odžaklijevskoj i jednom dobila priliku da joj to lično saopšti. Nakon toga, ova ju je uputila na prave ljude, koji su isprva pokušali da ubede javnost da Maja ume da peva, ali kada su videli da i Saša Popović pravi bolne grimase pri njenim "umetničkim nastupima" usledio je plan B. Pustiti gospođicu da se blamira: minut-dva posmatranja njenih razgovora i shvatićete da vaši neprijatelji i nisu tako loši.

Pa, dobro bre, Odžaklijevska, razumem ja i da ti je imenjakinja i da ti je ego post'o uhranjen ko čika Ivica kom se PKNDN divi, veze i srpska posla, ali što si baš ti morala da zabiješ ekser u sanduk domaće estrade? Nemoj lagati da te je ovo oduševilo. Jednostavno, nemoj.

Ako se o nečijoj psihi može zaključiti po fizičkom izgledu, PKNDN je pravi primer. Susret s njenim iskolačenim očima izaziva brzo skretanje pogleda a zatim beg u najbliži zaklon i iščekivanje da te dotična spizdi tanjirom, sa velikom verovatnoćom da se to zaista i desi.
Zubi donje vilice razilaze se u dve grupe, u očajničkom pokušaju da prekinu da sudeluju u pištanju koje ovo stvorenje ispušta. Njeno pevanje nagoni na hitnu prst-u-uvo intervenciju, kad već razbijanje uređaja, ili nje same nije etički.

Nakon što ju je i velikobratovski šljam okarakteris'o kao ludaču, ponovo je pokušala da zapeva i to ni pet ni šest nego Gloriju Gejnor i Vitni Hjuston. A oni plaćenici oko nje 'oće da svisnu od muke, a moraju da aplaudiraju. Pa je posle lako biti Grandovac. I na Beosongu je popila šut kartu. Tada se razočarala u namešteno takmičenje jer njeno Veličanstvo PKNDN nije prošlo dalje.

I dan danas zamalo zaplačem kad se setim te nepravde. Što su je pustili pred kamere da sramoti naš narod. M'rš kravo jedna!

Najduži dan, a možda i dan preko koga se brzo prošlo. Dan stvoren za nemirenje sa realnošću i povremeno tiho priznavanje sopstvene nemoći.
Nekima je žao što mnoge poslove neko drugi, a ne neko prvi, tj.neko njihov nije završio - pa kukaju"lepo smo mi govorili da je sve trebalo završiti šestog oktobra"-ne prepoznajući ni delić svoje odgovornosti "za nečinjenje".
Nekima nije bilo ni važno gde će i šta će. Završili su svoju adrenalinsku žurku još 5.-og i uopšte više ne znaju šta da rade- dosta im je što "sve je isto samo njega nema".
Neki su izgubili orijentaciju u vremenu i prostoru pa se nekim čudom vratili u četvrti oktobar-njima su krivi i prvi i drugi i treći. A oni - apsolutno nevini, medicinski dokazivo.
Trange-frangeraši su radili 24/7/365-završiće oni taj šesti oktobar kad se postigne zajednički dogovor sa 183 koaliciona partnera i centara moći (biznis se stalno razvija i usložnjava).
Već devet godina poboljevamo od ovog revolucionarnog razvoda sa prošlošću, kunjamo, kunemo i gunđamo, a tajkuni(i tajfuni)-sve jači, njima svako vreme odgovara.

Drogoš neki.
Osušio se kao trska, nama ga dva grama. Samo odeća od njega.
Ne ide peške preko mosta, plaši se da ga vetar ne odnese.

Novinarska terminologija za "sa respektom". Način izražavanja koji rendom ljudski primerak rabi u

A) prilikama u kojima se od njega traži da prokomentariše/okarakteriše nasumične druge ljudske primerke (ređe i pojave), a prema kojima iz realno-nerealnih razloga gaji (ne)određenu dozu (straho)poštovanja, i

B) u samoj komunikaciji sa tim autoritativno-visokopoštovanim sagovornicima, koji ga ili drže za muda ili bi to on, u jednom trenutku u veoma bliskoj budućnosti, neizmerno voleo.

Jednom rečju - kulturno, odmereno, ljubazno, na nivou, da ne kažem, pešovanski.

Prelazak člana muzičke grupe u drugu.