Uzvik koji se najviše ustalio među okorelim gejmerima, i to ne onima koji su uvek online, već onim drugima koji ne izbijaju iz pc-igraonice.
Ukratko, kad nekoga uništiš i poniziš u nekoj akciji uzvikneš "SEDI, JEDAN!", tek da bi ga malo zajebavao. Najčešći odgovori su "puši kurac!" i "mrš u pičku materinu!!"

Pitanje koje je mnogi srpski tinejdzer/mladic doziveo, i to bez mnogo uvoda od strane nekog svog blizeg/daljeg rodjaka kad pomenutom tinejdzeru/mladicu roditelji napuste za tren zajednicko mesto boravka sa gostom.
Moze biti jako neugodno, i mnogi mladic/tinejdzer bi u tim trenucima radije bio negde gde mora da utovaruje teske gradjevinske materijale nego tu sa tim pitanjem u vazduhu.

Najviši stadijum iščuđavanja koji postoji. Naviknuti godinama na njihovo čuđenje snegu kao da padaju kisele kiše ili neki drugi kurci vredni iščuđavanja , već smo i prestali da se iščuđavamo njihovom iščuđavanju.

Genijalna izjava na pitanje o zlostavljanju dece, ali zapravo vrlo korisna da zbuniš ljude koji te smaraju pitajući sve i svašta. Zastanu na tren, verovatno u sebi pomisle da si ludak, ali te se okanu, što je najbitnije. Provereno radi, jedini uslov je da budeš dovoljno otkačen kao i ja pa da isprobaš!

Izraz za odjebavanje kojekakvih idiota koje imate nesreću da poznajete, a oni nalaze za shodno da vas startuju oko najbanalnijih stvari. Zbog svoje prirode, izraz se najčešće koristi prilikom izvlačenja iz online komunikacija, mada, ako želite stvarno surov efekat, možete ga upotrebiti i oči u oči.

Fizioloska potreba, obezbeđuje siromašnom delu stanovništva sve pogodnosti za koje se dugo smatralo da su rezervisane samo za elitu: U samom činu učestvuju svi mišići tela, tako da je odličan za održavanje kondicije i oblikovanje tela umesto odlaska na aerobik ili u teretanu. Grčenje lica, iskolačenost očiju, pruža odličan face-lifting i masažu lica, a uz malo tvrđu hranu mitiseri sami iskaču. Odlično za pročišćavanje organizma, doduše na malo primitivniji način u odnosu na jogu i tai-chi. Uvek prisutna neizvesnost u pogledu dobitka, može se porediti sa celom večeri provedenom u kazinu nekog elitnog hotela. I na kraju, letimično bačen pogled preko ramena, uz osećaj olakšanja koji obuzima celo telo, skoro je istovetan kao i nakon popodneva provedenog sa švalerkom u nekoj hotelskoj sobi.

Naravno i sve ovo što sam napisao je čist primer kenjanja.

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Najgori mogući način da vam neko čestita rođendan. Obično vam na ovaj način čestitaju potpuni neznanci pomoću COPY-PASTE (na kraju obično dobijete srce). Kad vam neka osoba na ovaj način čestita, znači da joj je do vas stalo kao do godišnje aplitude procenta vlažnosti u Gani.

Verovali ili ne, zvanični srpski izraz za web browser. :((
Ja ne verujem, neka me neko brzo ispravi.
Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B5%D0%B1_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%87

Antiplagijatorista i veliki borac.Strah i trepet vicomana i onih sto pisu glupe fore.
Njeno glavno oruzje je recenica copy/paste kojom razara sve pred sobom i ne ostaje ziva dusa na komentarima kada to napise!
Kada to napise taj je primoran da brise tu definiciju.
Verujem da su svi zaljubljeni u nju zbog toga sto je tako opaka i ostra!

SUR "Mara" je kiosk sa pljeskavicama koji se nalazio na skveru izmadju Petrogradske i Milesevske ulice i bio je prepoznatljiv po vecitoj guzvi,odlicnim pljeskavicama,kao i veoma ljubaznim osobljem,koje je sa vecinom bila na "ti",zato st su bili stalne musterije.Od kada su otvorili kiosk 88' godine nije zabelezeno ni jedno trovanje,sto kao redovna musterija tvrdim da je istina,podvala,losi sanitarni uslovi.....Pre dve godine kiosk je sklonjen,zato sto se nekome u opstini Vracar digao kurac za dva parking mesta i dve godine smo bili bez "Mare".Srecom,"Mara" i dalje postoji i nalazi se u lokalu u Novopazarskoj ulici i dalje je ogroman red ljudi koji dolazi da se nahrani tin odlicnim pljeskavicama!

Omiljen lik međ' ubogim korisnicima interneta. Svestrni gospodin - igra fudbal, tenis, bavi se manekenstvom, politikom... Svi ga vole, a sudeći prema anketama (čak i uprkos tome što se uopšte ne pojavljuje na televiziji), popularniji je čak i od Novaka Đokovića.

U eri odumiranja pravopisa na internetu, izuzetno je popularno pisanje njegovog prezimena (Drugi) malim slovom, čak i među školovanim web moderatorima.

Najjednostavniji način da nametljivog i napornog prodavca odjeće, obuće ili veša, koji svaki tren protura glavu u kabinu kako bi vam rekao da je taj komad garderobe baš za vas, iako sve puca po šavovima ili plivate u tome, odjebete i mirne duše napustite prodavnicu ili tezgu.
Takodje se koristi i da se nakon polučasovnog okupiranja kabine opravdate pri napuštanju iste...

Bizarna konfiguracija medijskih likova, koja se s kolena na koleno prenosi u prazničnim brojevima Blica, po copy/paste principu, u kojoj je treće mesto rezervisano za glodura mučenog dnevnika, a na prva dva mesta se iz godine u godinu rotiraju Tijanić i Mitrović. Onih nekoliko pravih novinara koji tu slučajno figuriraju stidi se tog plasmana, i odmahuje rukom kao kad im pripovedaš o dečijoj igri.

Kontakti na MSNu koji se, nekim cudom, pretvaraju u "online" kad god se Vi nakacite. Pocnu sa "nudge", pa "de si, 100 god", "sta ima novo" i slicnim standardnim pitanjima. Zacudo, dok im se "zrtva" ne nakaci na MSN, ili su zauzeti ili odsutni ili cak offline.

Veoma dobra stvar gde svih 2.5 milijardi korisnika interneta u svetu može da vidi koliko ste baš Vi pametni, duhoviti, elokventni, lepi, pa zbog toga i jako popularni na tom vašem
sajtu.
Naravno, pod uslovom da svi oni nađu baš Vaše ime među tih nekih 2.5 milijardi imena, na tom jednom od oko tričavih 7 milijardi web-sajtova na svetu.

Kreativnost je kada uzmes jedno 10 dobrih fora, izmiksas ih, sklopis tako da se ne moze ni jedna prepoznati, i dobijes novu foru koja pije vode
ovo je veoma zajeban posao, cak bih rekao vrsta umetnosti, i selenijum je jedna od najboljih u njoj! zato ona ne voli kada neko to radi prosto (copy/paste) ona ocekuje malo kreativnosti

Оно што их краси и прва асоцијација на њих је да су "редовно ажурирани". :)
Наравно то се сазна након кратрајне радости што нека фирма/удружење/установа уопште има свој сајт. Web 2.0 могућност не бих ни да коментаришем.

П.С. У доњем десном углу је датум дефиниције, и искрено се надам да ће она имати само својство сведока једног минулог времена. :)

Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

Osoba kojoj pođe od ruke da napravi web sajt koji u proseku ima 40 zahteva u sekundi, oko 25 000 registrovanih članova, 190 000 unosa (u proseku svaki unos ima 20ak rečenica); i u mogućnosti je da sve funkcionalnosti "optimalno" izprogamira, tako da je otvorena mogućnost opterećenja servera te potražnja novca za novi server - od članova.