Pod smelom pretpostavkom da pesnici "svi u stvari samo jedu govna" i tek rekombinuju inače smisleni sled reči do latentne neprepoznatljivosti, a u cilju prožimanja teksta nekakvom ekstraterestrijalnog mistikom drevnih asirskih zapisa u kamenu, ’90-ih godina u leksikonima i spomenarima danas punoletnog zilja rođeno je SMS pesništvo.
Sociolozi ističu da za uzrokom valja tragati u počecima Top-Shop ere i implantacije ideje Sve možete sami i od kuće. Mentalno izazvani pesnik danas za sebe skromno kaže da je samo medij, a za silu tvrdi da se koreni u Dr. Iggy-u.
Inbox:
CACA
CACA
CACA (detalji prijema: subota 26.02.2011. 03:47)
CACAJa uvek šansu davala sam nam,
A ti želeo si da zaboraviš me
I našu ljubav izneverio si
Sad da živim pusti me
Kada da voliš i mene ti znao ni si
Idi tiho iz života mog
Jer ne znam koliko još moćiću.
_____________________________TV Delta, popodnevni termin za poruke bližnjima u inostranstvu:
FERIKA kada isadjes i ponovo zajedno bude mo mi ja dusu moju dacuti je si dobio cigare ljube te deca i gzim on je isto tvoj ROZIKA
____________________________Nova poruka od MAMA:
Limuntus kupio si a ja rekla sam ti prašak za pecivo treba mi.
U realnom zivotu, pojava kada „jedna stvar pokrece drugu, druga strar trecu....n-1. stvar pokrece n-tu...
U facebook zivotu:
1. dan: osniva se grupa „Bili smo sinoc tu i tu“
2.dan: osniva se grupa“ Jebe nam se gde ste sinoc bili“
3.dan: osniva se grupa“Jebe nam se za grupu kojoj se jebe za grupu „Bili smo sinoc tu i tu“
4.dan: osniva se grupa“ Pisamo na grupu kojoj se jebe za grupu, jebe nam se za grupu „Bili smo sinoc tu i tu“
....
n.dan: osniva se grupa“Cedimo bubuljicu majonezaru na grupu kojoj se kaki za grupu koja se povraca na grupu.......“ Bili smo sinoc tu i tu“
Još u ranom detinjstvu smo naučili da se bavimo kletvama i ucenama. Setimo se samo šta smo odgovarali kada bi nam se neko usprotivio i rekao nam da nešto neće.
Klinac1: ,,Hajde, Miki, da sakrijemo babi protezu!"
Klinac2: ,,Neću!"
Klinac1: ,,Zapalim ti sveću,
pozovem ti miša
da te popiša,
pozovem ti popa,
da te zakopa!"
Pa se sad ti usudi da kažeš da nećeš.
Osoba koja nam uputi ove riječi, daje nam do znanja da ne ostajemo dugo na nekom određenom mjestu, ili bolje rečeno da ne ostajemo do kasno.
Majka se obraća sinu:
Sine, nemoj da čamaš, vrati se kući na vrijeme, oće majka da spava.
Uzvik koji se najviše ustalio među okorelim gejmerima, i to ne onima koji su uvek online, već onim drugima koji ne izbijaju iz pc-igraonice.
Ukratko, kad nekoga uništiš i poniziš u nekoj akciji uzvikneš "SEDI, JEDAN!", tek da bi ga malo zajebavao. Najčešći odgovori su "puši kurac!" i "mrš u pičku materinu!!"
Pjesma koja nam se svidi na prvo slusanje i onda je toliko taj dan isforsiramo da ne mozemo da je poslusamo vise nijednom sutradan koliko nam se zgadila.
Izraz koji nam pojašnjava da ćale nije imao dovoljno vremene ili spermatozoida da nam napravi još kojeg batu ili seku, te stoga one malo dalje rođake moramo tolerisati kao blizak rod.
Tata: Pa Dimitrije sine zašto si opet uvrtao testise bata Stevi?
Sin: Ali tata on je jedan ugojeni degenerik i nije mi ništa!
Tata:Ćut bre pizda ti materina to ti je brat od ujka Pantelijine tetke! Ne može sve jedan kurac napraviti!
Najviši stadijum iščuđavanja koji postoji. Naviknuti godinama na njihovo čuđenje snegu kao da padaju kisele kiše ili neki drugi kurci vredni iščuđavanja , već smo i prestali da se iščuđavamo njihovom iščuđavanju.
V - Kad mi vraćaš onih 100evra, strinu li ti jebem?!
R - Šta? Kojih 100evra bre?
V - 'ajde, nemoj mi se tu iščuđavati k'o putar u decembru kad napada 5 metara, nego davaj keš.
R - Aaaa onih 100evra? Ma to dajem do sledeće sedmice sigurno.
Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.
Čika Jova Zmaj:
Taši, taši, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.Željko Samardžić:
Taši, taši, tanana,
devojčice malena,
ja matora drtina,
a seks nam je sudbina.Goran Bregović:
Taši, taši, tanana,
Taš, taš, taš, taš,
hop cup, hop cup, taš,
Jab, jab, jabuka,
jabuka je duboka
cup, cup, cupika,
paprika i bunika.Bajaga:
Taši, taši, tanana,
na nanana nana nana
nananananana na
nana nana na
nananananana na
(ruke gore)
na nanana naCrnogorski/hrvatski kantautori:
Taši, taši, tanana,
Srce si mi slomila,
kad si me poljubila
u noći punog mjeseca...
srce divljeg jelena,
jabuka si rumena...(to be continued)
Izgovor kojim su nas roditelji, kad smo bili mali, prisiljavali da pojedemo to malo hleba ili hrane sto nam je ostalo. Samo da nam dete bude rumeno i veselo, sklono gojaznosti i mrznje nad ljudima Romske populacije.
Majka: Sine, pa pojedi to malo hrane sto ti je ostalo, vidi kakav si, oborice te cigance!
Dete posle par godina: E brate, eno ga onaj ganci zbog koga sam debeo kao svinja, sad cu da ga isutiram.
Izraz za odjebavanje kojekakvih idiota koje imate nesreću da poznajete, a oni nalaze za shodno da vas startuju oko najbanalnijih stvari. Zbog svoje prirode, izraz se najčešće koristi prilikom izvlačenja iz online komunikacija, mada, ako želite stvarno surov efekat, možete ga upotrebiti i oči u oči.
"E brate vidi ovo aahahhhhha, (šalje vam link Vendi koja daje blajv Splinteru dok kornjače jedu kokice i dobacuju ) do jaja je, eee imaš skajp, 'aj saću te zovem nisam ti pričo što sam savato neku klinku eee mala je....uf!"
"Joj, izvini, ali skidam nešto sad, hitno mi je, vuče mi to konekciju (u sebi:povučeš me malo za onu stvar), čućemo se drugi put."
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sa ortakom ste negde, raspravljate o ko zna čemu po ko zna koji put, kad primećujete promenu na njegovom licu goru od one kada ustanovite da nema više toalet papira, i šestim čulom osećate kako se pored vas stvorilo polje ogromne smaračke energije.
"Eeee, 'de ste, šta ima, otkud vi, 'aj popijemo nešto......."
Dok pokušavate da se koncentrišete na obe priče, vaša štreberska podsvest vam izbacuje situaciju u kojoj se dva torenta bore oko toga koji će imati veću brzinu skidanja. Ostaje vam samo jedno.
"....ee, 'nači, da vam pokažem šta sam nabavio na...."
"E, izvini, 'aj stopiraj se malo, vučeš mi malo konekciju ovde, pričali smo nešto ako nisi primetio."
najcesci komentar na dragom nam sajtu... taman se ponadas kako je neko nesto komentarisao, da mozes lepo da se "raspricas" kad tamo stoji ni manje ni vise nego +
Najbolji prijatelj, ili prijateljica, koji nam učestalo skreću pažnju na naš trenutni izgled, a to je ono što nam pravo ogledalo nikad neće reći jer smo ponekad isuviše sujetni, subjektivni ili nemarni da to i sami primetimo.
- Jebote, krenuo ti karijes na kecu, doduše, jedva primetno, ali idi pod hitno kod zubara dok nije uzelo maha.
- Znam, jebote, i hvala ti na iskrenosti, ali na običnom ogledalu stalno odvraćam pažnju sa tog detalja, pa već počinjem da to uzimam zdravo za gotovo.
Fraza koja se koristi pri izuzetno teškom i bolnom pristanku na nešto što nam lomi srce, ali toliko smo dobrodušni i volimo osobu koja nam to traži, da naprosto ne možemo da odbijemo.
- Aj te malo provozam u mom audiju, a?
- Ako insistiraš.----------------------------------------------
- Uzmi jednu ovu ferero roše kuglicu bre šta si se stis'o.
- Pa aj, kad već insistiraš :progut-u-jednom-zalogaju:
Bilo koje zanimanje, ako zvuči dovoljno zajebano. Nije bitno da li su izmišljena poput life coacha, ili stara sa novim nazivom, poput menadžera stada, bitno je samo da nađete naziv koji što manje otkriva o tome šta, i da li zapravo, radite.
Reći "Mama, tata, trljam pičku ispred kompjutera da bi napaljeni hindusi drkali" je velika sramota, ali reći "Mama, tata, ja radim kao web-cam model" zvuči kul i moderno. Šta li ona sad to radi, garant neko programiranje (jer sve što zvuči komplikovano je programiranje 1000%).
- E Savo, otkud ti? Nismo se videli od srednje jebote!
- Evo malo, krenuo do grada nešto da završim. Šta ima, kako si?
- E super mogu ti reći, studirala sam hortikulturu, sad radim u jednom eminentom objektu namenjenom za tu vrstu posla, i tako...
- Znači cvećarka si?
- Jao, pa može se i tako reći, ali nije ti to toliko jednostavno... čime se ti baviš?
- Eh, ja sam ti na jednom Work & Travel projektu. Uživam na suncu, nigde ne moram peške, prođem nekad i ceo grad itd.
- Uu pa to zvuči baš dobro! A reci mi gde bih ja mogla da se prijavim za to?
- U JKP, pristigli nam novi kamioni pre neki dan, trebaće pozadinaca sad...
Istorijska ličnost. Ušao u istoriju kao prvi glavni muški ultra-zavodnički lik u seriji koji nije opštio sa svojom partnerkom. Posle njega su došli Molder i Skali i sve je jednostavno otišlo dođavola i postalo trka za gledanost.
Pogledajmo istini u oči - koliko vas je na kraju nastavilo da gleda ove serije posle jedno 11 serijala iz nekog drugog razloga, iskreno? Sve što smo ikada želeli je da se na kraju roknu i svima bi nam duša bila mirna... Producenti, dušmani, gorećete u ognju vječnom.
Tako se obraćamo nekome ko nam je drag, a nešto je gadno zasro.
- A šta ja sad da radim sa ovim brusnim pločama, oči moje lijepe? Znaš da nam više ne treba, a ti opet uzela, i to još po toj cijeni... šta da ja radim s njima?
Neću govoriti o masonskim zavjerama i ostalim nagađanjima o pogubnom uticaju muzike na omladinu, već o jednoj mnogo benignijoj, i prilično smiješnoj pojavi. Naime, mnoge fraze i rečenice u jeziku, u našoj su svijesti postale vrlo jake asocijacije na određene pjesme, tako da kada neko pomene te fraze, čak i u ozbiljnom razgovoru, mi se vrlo često sjetimo pjesama u kojoj se te fraze pominju, što nam nakratko poremeti koncentraciju i prestanemo slušati šta nam sagovornik govori. I ajd sad reci da nam mozak nije ispran?!
Ortak: A šta da radim, čovječe, opet me oboriše na vozačkom, treći put izlazim, a nemam štelu, a nisam ni neku grešku napravio, mamu im njihovu...
Ja (u sebi): A šta da radiiiiiiim, kad odu prijatelji moji, kad ode djevojka na koju uuuuu bacam oči...
Ortak: Konjino jedna šta me tako gledaš ko debil, ja ti pričam da me ovi idioti jebu u zdrav mozak, a ti nešto tamo svoje misliš, boli te kurac šta ja pričam...
Resetovanje sopstvenih pogrešnih predstava, površnih razmišljanja i krutih stavova.
U nekom trenutku smo dozvolili da nam se nešto usadi (umesto da zasadimo sami); pustili smo da raste nakrivo (umesto da ide usravno); dozvolili smo da nas žulja, a da nismo ni svesni (umesto da nam prija) i na kraju to sranje čak može da nam suzi vidike ili udalji horizont.
Doduše, desi se da i ne smeta.
Kad smo bili mali voleli smo da obuvamo cipele svojih roditelja (tada su nam za desetak brojeva bile veće) i da nabadamo po kući. Devojčice su se kačile na mamine štikle, dečaci se zavaljivali u tatine cipele.
Oni su nam to zabranjivali, ali bez obzira, uvek ih je veselilo naše šegačenje. Nama je bilo slatko da nam stopalo pliva u glomaznoj cipeli i da skrećemo pažnju!!
