Kažemo za onog ko određenu radnju želi što pre da završi. Ne voli previše da gubi vreme na igranje već želi da se taj čin izvrši sadodmasad.

Ortak, pobratim u slengu fanova Gospodara Prstenova i ostalih Tolkinovih dela.

Iliti kako je naš narod odmila zove- Ceca. Jeste, to je ona gospodja što je navodno bila zatvorena u kuću mesecima zbog pronevera nekih, šta ti ja znam, ali je ipak nekim čudom za to vreme bila vidjena van svoje "zatvorske ćelije" i to u društvu premijera Praseta.

Gde nastaje problem? Problem je u tome što je ovaj narod, mnogo, iz nekog razloga, voli, i pada u trans čim se pomene to "Ceca", i automatski tim stavljaju do znanja da ovde nema mesta za Karleušu. I što je još gore i oni koji je ne vole baš nešto preterano, moraju da odu na jebeni koncert, samo da bi posle stavili status na fejsu tipa "Kako je bili, sinotj ludo na Ceci, extra provod, ijao! Volim ukus tvog djona cak i kad na njemu donosis mi nju :ispod link pesme:". Klasično pomodarstvo.

Povrh svega, razni menadžeri, piarovi, i ostala muda, su uvidela kako mogu da uzmu koju kintu više, te je krenula turneja po svakom gradu, na po barem 2-3 mesta. Grad oblepljen nekim plakatima, na kom su informacije o koncertu, onda bilbordi, reklame na kolima i tako dalje. I sve to obično mora da se održi na lokalnom fudbalskom stadionu, jer gde ćeš bagru nego na stadion. Ali, na stadionu, po difoltu, mora da bude bar neki problem i da se na dotičnom nešto sjebe, i sada ti gorepomenuti piarovi nas uveravaju kako će sve proći u najboljem redu, i da će šteta, ako je bude, biti minimalna, po njihovim rečima, 0,0001%. Mo'š misliti.

I kao šlag na torti- njene pesme. Prvo što ja pola reči ne razumem u pesmama, možda sam nagluv, nemam pojma, ali drugo je da su pesme čiste nebuloze, kontradikcija, paradoksi i ostale zajebane reči koje imaju veze sa tim. A kako sam bio primoran da poslušam nekoliko pesama sa novog albuma, sve nešto vuče na špansku seriju.

Zov kojim gejmeri okolini daju do znanja da su doživeli vrhunac.

nedostatak kreativnosti pri laganju.

Potpuno iracionalno razmešteni redovi tebi potpuno nepoznatih formula i simbola koje zatekneš na tabli kad uđeš u kabinet hemije ili fizike.

Često se poredi sa nekim morbidnim mislima, koje izgovaraju naši retardirani drugari.

Šmeker koji je prvi skinuo mrak najboljoj cupi u gradu.

Mnnnnnooooooogo ružna riba.

Kladioničar koji nakon odigranog kola zna sve rezultate napamet.

Omnipotentna šminka.

Odomaćeni zajednički naziv motora za čamce, koji je zapravo ime fabrike, ali odavno u čamdžijskim krugovima nema nikakvu vezu sa proizvodnim pogonom brodskih i vanbrodskih motora Volvo Penta. Eksterni motori za čamce i manje brodove zahvaćeni su istom sudbinom kao pasta za zube i kalkulator, odnosno kaladont i digitron. Jasno, prva serija motora za rečna plovila na ovim prostorima bile su upravo "pente", pa se, kao u pomenutim slučajevima, a i mnogim drugim, primilo.

narodni lek za svu pokvarenu elektroniku

Valjan izgovor za loš zadah.

Kaže se za osobu koja često vrši malu nuždu.

Imati nevjerovatno voluminiziran palamar na plaži.

Čovek velike snage, ili izuzetno žilav i izdržljiv lik. Prirodno jak.
Posle devedesetih, sve je više ovakvih. Ne zbog mutacije od bombardovanja, nego zbog nečeg jednostavnijeg - vožnje autobusom. Ko je devedesetih studirao u Beogradu, a putovao iz provincije, jako dobro zna o čemu pričam. Polasci stare dobre Laste razređeni na trećinu. Januar, ciča zima, nas 250 na stanici čeka bus od 15.10 koji dolazi u 17.10. Znamo da ne može ući više od 100 ljudi, a da sledeći bus neće naići pre 19h. Počinje stampedo, laktanje, guranje, saplitanje...dok se probiješ do ulaznih vrata, potrošiš 5000 kalorija, više nego da si vežbao 2 sata u bildarnici. Koliko čoveku treba snage da drži na odstojanju dve babe od po 100 kg i još dve takve da nosi na leđima?! I tako 5 puta nedeljno. Dok sam došao do apsolventa, imao sam triceps kao Švarceneger, a trbušnjake da rendaš kupus na njima. Ko posle kaže da devedesete nisu donele i dobrih stvari.

Razmišljanje penisa čiji vlasnik ne bira mesto, vreme, rupu...

Izraz koji mladi sve češće koriste u društvu kad neko od prisutnih ispadne neinformisan, neduhovit ili slično. Zanimljivo je da se ovaj izraz koristi bez obzira na mesto zbivanja.

Pripizdinu geografske sfere uvek kontasmo i pominjasmo, katkad podjebavajuće i likujući ako je tuđa, ili pak našu onako setno, sa blagom jezom i opet nekim cvetnim ili vunenim sećanjem. No one druge relativne daljine, makar bili to veoma bliski prostori tik iza gipsanog, fug mas zida sramotno prećutasmo i danas i juče. :A sad je i to daljina, aaa?: Barijera druže, barijera koju si sam sebi stavio, nemoć, strah. :Kako ti vinjak u seoskoj zadruzi dalekoj kurac i kusur km pešaka po snegu i to dvosmerno uzbrdo, bliži i jeftiniji, prijemčiviji, lakše svarljiv i povratljiv... nego ona, tu dve kuće ulevo od tebe??? Jedi gomna, pičiću! Probaj opet! Pa suština ludosti i jeste raditi isto a očekivati drugačiji ishod! ŠUK:
...
Ne obmanjuj me, ne shvataš, ona jeste bila idealna za mene, idealna! Ali, ali... najveći problem je što je i ona sebi izgleda idealnog tražila... jbg! Moja sreća, definitivno nije njena sreća a njena sreća meni jeste nesreća, koliko god njoj dobro bilo... Tako je!