Pitanje koje će vam postaviti neko od starijih, po običaju baba, ma koliko vi pojeli u prethodnom obroku ( i da pojedete čitavo prase, vola ili krdo slonova)
Abortus svake začete ideje na našim prostorima. Potegnuta kočnica koju manijakalno vuče žgadija, dok sedeći na zaprezi nemilosrdno šiba iznemoglu nekolicinu magaraca koji vide dalje, povlače više i žele da pomognu toj istoj rulji.
Od malterisanja poljskog klozeta u bijeljinskom selu, do bojkota izgradnje nanocentra u Beogradu, uvek se nađe neki mrsomud koji sa čačkalicom u ustima i prekršenim rukama na izjeličkom dupetu, škiljavim pogledom podjebava i bojkotuje započeto. Tuđi napredak nikada nije primarna rak rana, nego postojanje zdrave konkurencije koja ruši gradivnu paučinu vasiJone gde sitna duša caruje u bezgraničnosti sopstvene mizerije.
Nojevi guraju glavu u pesak kada se uplaše, *. Otupelost uma je oduvek bila i biće neuporedivno značajnija od traženja istine. Pored svega, nema u žgadiji toliko zatupljenosti koliko ima kukavičluka - Bensendin je vazda bio prodavaniji lek od Brufena.
Planiranu izgradnju nanocentra u Beogradu su bojkotovali ugledni, partijski podobni fizičari. Zasesti u pokojoj emisiji i polemisati o odlivu mozgova je dosta sigurnija opcija nego zaposliti sebi potencijalnu konkurenciju.
Poslednja faza odbrane nakon raskrinkane bobanove ekskurzije. Pošto nije progutano očajničko baronisanje da si "bio pijan i nateran na protivprirodan blud", udaraš na emociju. Jer, žensko preferira mozak, iskrenost, a telesno je u drugom planu, pa se možda izvučeš uz ukor, bar tako piše u poslednjoj Blic Ženi. A davljenik se i za slamku hvata.
Ipak, ta slamka često bude najkraća.
- Posle svega, idiote, kako si mogao!?
- Čuj... Ništa mi nije značila!
- Što si onda vikao "Kavabunga", a? To vičeš kad stvarno uživaš. Ili je sve i sa mnom bila laž?? Još gore!
- Dušo... To je samo fizički odnos, nema tu neke emocije, čista frikcija... Kao rukovanje, čestitanje... Ili tapšanje po ramenu.
- More... Zovem advokata odma’. Načestitaću ti se ja majke!
Izraz koji se cesto upotrebljava kada ja nesto uzaludno, tj kada je nesto zavrseno pre nego sto je i pocelo...
Svaki muškarac veoma uvjerljivo ovo kaže kao da je sam primio stotinu kurčeva u guzu pa zna.
Retoričko pitanje svakog prodavca kad vidi 'iljadarku.
Reči koje obično čujete pre nego što vas zaboli.
Domaćinstvo bez miljea.
rečenica koju često kažemo u trenutku kad naš protivnik nije u mogućnosti da nas:spriječi,sabotira,prekine...
Nemam nijednu defku,ne možeš mi dati minus :P
Pomisao koji se često javlja kod djece u siromašnijim porodicama, u najkritičnijim godinama odrastanja, pubertetu i adolescenciji. Osjećaj revolta izazvanog roditeljskim statusom i nedovoljnim materijalnim sredstvima. Masovna pojava nipodaštavanja roditelja, obično praćena bezrazložnim buntom i neprimjerenim socio-fizičkim ponašanjem.
Usled ogromne degradacije pojedinca, iskrenutih i nametnutih moralnih vrijednosti, ruiniranja porodice, dijete počinje da razmišlja u pravcu materijalnog obezbjeđivanja i finansijske slobode. Ukoliko mu to nije ispunjeno, počinje da krivi svoje roditelje, iskazuje žestok bunt kao odgovor, u naivnoj zamisli da će time izazvati grižu savjesti kod roditelja i promijeniti stanje. Često tako, nesvjesno, odu daleko od sigurne zone i izgube se u svom rasuđivanju granica šta je dobro a šta ne. Roditelji, s druge strane, u vihoru problema kojim ih obasipaju, i sami nezadovoljni sobom, sa premalo samopouzdanja i autoriteta a previše nesigurnosti, gledaju nemoćno, pitajući se gdje su pogriješili.
Ipak, dio se izvuče iz kolotečine i blata. Jednostavno shvati da pojedinac ne utiče mnogo na makrosvijet oko sebe i da često čovjek nije kriv za sve što mu se desi. Ustanu, nastave da se bore do zadnjih atoma snage, shvatajući da će i oni, jednoga dana, imati svoju djecu o kojoj će morati da brinu. Drugi pak, potonu duboko, i dalje kriveći roditelje za nesrećnu sudbinu i loše odluke, tješeći se onim - "Meni moji roditelji ništa nisu pružili"...
Odjekivala je soba kao da tutnji teretni voz. Nezadovoljan, sa nepunih devetnaest godina, sa životom ispred sebe ali nejasnom vizijom šta ću biti, ja se dernjam kao da mi je to obaveza. Otac sluša, nijemo odmahnjuje glavom, kao da ne vjeruje šta čuje. Nije kriv, ali se osjeća nekako krivim. Majka, u uglu, tiho jeca.
Ništa mi nisi pružio - ponavljam glasno kao da želim da ubijedim i sebe. Ništa! Drugi imaju sve, auto, pare za izlaske, idu na more. A ja, u Kosjerić na branje malina. Zašto ja moram da budem najnesrećniji? Ko mi je usudio ovakve roditelje?
To veče sam otišao u kafanu, napio se, potukao s nekim klošarima iz kraja. Samo da mu se inatim.
-------------------------------------------------------------------------------
Odraslo se, jebiga, sazrelo. I ja dobio svoju djecu, trudim se da imaju sve. Sjetim se tako ponekad tih mladalačkih, ishitrenih bubica, očevog blagog, utučenog pogleda. Znam, posle tih svađa obično nije mogao da spava. Vjerovatno se pitao gdje je pogriješio.Nigdje ćale, nigdje nisi pogriješio. Naučio si me da budem čovjek, da se borim, da uvijek izađem kao pobijednik. Naučio si me poštenju i saznanju da sve mogu postići svojim trudom. I nije da sam imao loše djetinjstvo. Možda sam imao manje para, igračaka i lošiju odjeću, ali sam imao ljubavi da kupim čitav jedan svijet za sebe.
Nešto mi sada pade na pamet kada si onda jednom, na vašaru, sa poslednjim parama meni kupio veliku pušku. Znaš onu, na žute kuglice. Najveću u ulici. Sva djeca su gledala sa divljenjem i zavišću. Ili kada si mi donio sanke, najbrže i najveće. Posle si mi rekao da si morao da radiš tri dana kod onog majstora Mladena zbog toga. Ili kada si mi odnekud, donio prelijepu loptu. Znaš onu, zelenu, što je presvučena slojem plastike? Nije joj bilo izdera...
------------------------------------------------------------------
Na kraju, sam biraš kojim ćeš, od ova dva puta, krenuti. Ja sam svoj odabrao...
Životno geslo kojim se vode bodibilderi.
Reklama koja preti da stvarno udje u srpski sleng i zameni ono "zajebano u Ruandi!" što označava da te baš zabole za nečiji problem.
Pitanje koje devojka postavlja svome dragom nakon što je skratila kosu za pola centimetra ili je ofarbala istom bojom u susednu nijansu u spektru, nevidljivu za muško oko...
Šanse za tačan odgovor su od 0-50 %
Fraza kojom kazujemo sagovorniku koliko se ništa nije promenilo u ma kom smislu.
I dalje isti ljudi nolajfuju ovde danonoćno, čak šta više, pleonazmično se pitam, imate li vi, vi koji ste ovde svake noći i svakog dana, išta od tih nesrećnih života osim te uklete mašine (računara) koja je Bilu Gejtsu donela basnoslovno bogatstvo?
Opis devojke koja je abnormalno ružna.
Upoznati se sa svim čarima samog dna. Ugledati Rt dobre nade. Prilika da slike viđenog iskoristiš za hranjenje svog ega, jer iste predstavljaju težak krš, nešto mnogo jadnije od bilo čega u vezi sa tobom. Onaj "Dobro je, ima i goreg" princip.
To ništa je kada u lokanom kafiću spaziš podvijača nogavice sa jeftinim tompusom iz trafike sa ugla kako dere Džeka. Ništa je kad pogledaš klip sa osamnaestog rođendana gde dve obećavajuće radodajke lepe "Oulvejz" sa krilcima na vrata toaleta. Ništa je kad kod ortaka na kompu nađeš folder pod nazivom "cute teen slut rough piss gangbang". Ništa je kad vidiš Rušku Jakić kod Lee Kiš. Međutim, svo to ništavilo nikako ne umanjuje činjenicu da neke stvari ni kod tebe ne piju vodu.
- E, gotov sam skroz. Bio juče na bazenu, gledam one cave pa mi se ukrutio kurac, dva sata nisam mogao iz vode da izađem. Dođe mi da odem kod dede u selo i uhvatim prvu ovcu.
- Ja sam prošle nedelje bio u mašinskoj da ispredajem par časova, menjao sam im profu. Jedan mamlaz vadi govna iz nosa i crta Beti Bup sa pičkurinom, drugi vata jednog debelog sa sise i urla "Ajde Halile, ti ga prvi zalilaj", a treći priča kako je video babu iz komšiluka u spavaćici. Da te odvedem nekad, buraz, pa da vidiš tek šta je ništa.
Logički nihilizam evroskeptika.
Rečenica koju je svaka osoba pristojnih intelektualnih kapaciteta čula od nekog dela svoje rodbine. Kakav god da je problem u pitanju, šta god da treba da uradimo i postignemo, to je za nas pičkin dim, jer su, u očima naših starih (iz ko zna kog razloga, verovatno lečenje nekih kompleksa, projektovanje neuspeha, šta li) naši realni dometi dva doktorata, četiri knjige, osamnaest eseja, bez da se trudimo. Još kad bismo malo zasukali rukave, onda bi nas uzeli za asistenta u dvadesetoj godini, strani univerziteti bi nam nudili stipendiju, a asistentkinja koju menjamo bi bila napumpana (ne moram da govorim ko bi bio otac).
U realnosti, jedini efekti koji se postižu izgovaranjem ove nonšalantne rečenice je nepotreban pritisak nad glavom, tikovi a la Čkalja pred stambenom komisijom i želja za pretvaranjem u manijakalnog ubicu ako nešto pođe po zlu.
- Tetkin, kako škola?
- Nije loše, tetka, ali sad imam neku katastrofu, dve hiljade stranica treba pročitati za dve nedelje, ne znam šta ću i kako ću, Sunce me neće videti...
- Ma, jes', to za tebe nije ništa, ti ćeš to samo fik-fik i gotovo.
-???- Koliko si golova dao na tom turniru, Aco?
- Šurnajest, ujna, ali pokidali su mi ligamente, tako da mi sledi mirovanje od šest meseci.
- Ma, kakvi, nemaju ti doktori pojma kakav si ti, ujnina snaga. Već sledeće nedelje ćeš ti opet da špartaš.
-???-...i morali su da je zašivaju, preti mi optužba za silovanje, nekoliko godina robije...
- Pa, dobro, malo ćeš da se čeličiš, šta je to za tebe par godina...
- DOSTA, BRE, VIŠE!
Izjava sportskih stručnjaka da su šanse fudbalske reprezentacije Toga za plasman na Mundijal 2014. u Brazilu spale na minimum.
