
Pitanje koje će vam postaviti neko od starijih, po običaju baba, ma koliko vi pojeli u prethodnom obroku ( i da pojedete čitavo prase, vola ili krdo slonova)
Abortus svake začete ideje na našim prostorima. Potegnuta kočnica koju manijakalno vuče žgadija, dok sedeći na zaprezi nemilosrdno šiba iznemoglu nekolicinu magaraca koji vide dalje, povlače više i žele da pomognu toj istoj rulji.
Od malterisanja poljskog klozeta u bijeljinskom selu, do bojkota izgradnje nanocentra u Beogradu, uvek se nađe neki mrsomud koji sa čačkalicom u ustima i prekršenim rukama na izjeličkom dupetu, škiljavim pogledom podjebava i bojkotuje započeto. Tuđi napredak nikada nije primarna rak rana, nego postojanje zdrave konkurencije koja ruši gradivnu paučinu vasiJone gde sitna duša caruje u bezgraničnosti sopstvene mizerije.
Nojevi guraju glavu u pesak kada se uplaše, *. Otupelost uma je oduvek bila i biće neuporedivno značajnija od traženja istine. Pored svega, nema u žgadiji toliko zatupljenosti koliko ima kukavičluka - Bensendin je vazda bio prodavaniji lek od Brufena.
Planiranu izgradnju nanocentra u Beogradu su bojkotovali ugledni, partijski podobni fizičari. Zasesti u pokojoj emisiji i polemisati o odlivu mozgova je dosta sigurnija opcija nego zaposliti sebi potencijalnu konkurenciju.
Последња фаза одбране након раскринкане бобанове екскурзијe. Пошто није прогутано очајничко баронисање да си "био пијан и натеран на противприродан блуд", удараш на емоцију. Јер, женско преферира мозак, искреност, а телесно је у другом плану, па се можда извучеш уз укор, бар тако пише у последњој Блиц Жени. А дављеник се и за сламку хвата.
Ипак, та сламка често буде најкраћа.
- После свега, идиоте, како си могао!?
- Чуј... Ништа ми није значила!
- Што си онда викао "Кавабунга", а? То вичеш кад стварно уживаш. Или је све и са мном била лаж?? Још горе!
- Душо... То је само физички однос, нема ту неке емоције, чиста фрикција... Као руковање, честитање... Или тапшање по рамену.
- Море... Зовем адвоката одма’. Начеститаћу ти се ја мајке!
Izraz koji se cesto upotrebljava kada ja nesto uzaludno, tj kada je nesto zavrseno pre nego sto je i pocelo...
Svaki muškarac veoma uvjerljivo ovo kaže kao da je sam primio stotinu kurčeva u guzu pa zna.
Retoričko pitanje svakog prodavca kad vidi 'iljadarku.
Domaćin čo'ek.
Sve ima u svojoj bašti.
Речи које обично чујете пре него што вас заболи.
rečenica koju često kažemo u trenutku kad naš protivnik nije u mogućnosti da nas:spriječi,sabotira,prekine...
Nemam nijednu defku,ne možeš mi dati minus :P
Помисао који се често јавља код дјеце у сиромашнијим породицама, у најкритичнијим годинама одрастања, пубертету и адолесценцији. Осјећај револта изазваног родитељским статусом и недовољним материјалним средствима. Масовна појава ниподаштавања родитеља, обично праћена безразложним бунтом и непримјереним социо-физичким понашањем.
Услед огромне деградације појединца, искренутих и наметнутих моралних вриједности, руинирања породице, дијете почиње да размишља у правцу материјалног обезбјеђивања и финансијске слободе. Уколико му то није испуњено, почиње да криви своје родитеље, исказује жесток бунт као одговор, у наивној замисли да ће тиме изазвати грижу савјести код родитеља и промијенити стање. Често тако, несвјесно, оду далеко од сигурне зоне и изгубе се у свом расуђивању граница шта је добро а шта не. Родитељи, с друге стране, у вихору проблема којим их обасипају, и сами незадовољни собом, са премало самопоуздања и ауторитета а превише несигурности, гледају немоћно, питајући се гдје су погријешили.
Ипак, дио се извуче из колотечине и блата. Једноставно схвати да појединац не утиче много на макросвијет око себе и да често човјек није крив за све што му се деси. Устану, наставе да се боре до задњих атома снаге, схватајући да ће и они, једнога дана, имати своју дјецу о којој ће морати да брину. Други пак, потону дубоко, и даље кривећи родитеље за несрећну судбину и лоше одлуке, тјешећи се оним - "Мени моји родитељи ништа нису пружили"...
Одјекивала је соба као да тутњи теретни воз. Незадовољан, са непуних деветнаест година, са животом испред себе али нејасном визијом шта ћу бити, ја се дерњам као да ми је то обавеза. Отац слуша, нијемо одмахњује главом, као да не вјерује шта чује. Није крив, али се осјећа некако кривим. Мајка, у углу, тихо јеца.
Ништа ми ниси пружио - понављам гласно као да желим да убиједим и себе. Ништа! Други имају све, ауто, паре за изласке, иду на море. А ја, у Косјерић на брање малина. Зашто ја морам да будем најнесрећнији? Ко ми је усудио овакве родитеље?
То вече сам отишао у кафану, напио се, потукао с неким клошарима из краја. Само да му се инатим.
-------------------------------------------------------------------------------
Одрасло се, јебига, сазрело. И ја добио своју дјецу, трудим се да имају све. Сјетим се тако понекад тих младалачких, исхитрених бубица, очевог благог, утученог погледа. Знам, после тих свађа обично није могао да спава. Вјероватно се питао гдје је погријешио.
Нигдје ћале, нигдје ниси погријешио. Научио си ме да будем човјек, да се борим, да увијек изађем као побиједник. Научио си ме поштењу и сазнању да све могу постићи својим трудом. И није да сам имао лоше дјетињство. Можда сам имао мање пара, играчака и лошију одјећу, али сам имао љубави да купим читав један свијет за себе.
Нешто ми сада паде на памет када си онда једном, на вашару, са последњим парама мени купио велику пушку. Знаш ону, на жуте куглице. Највећу у улици. Сва дјеца су гледала са дивљењем и завишћу. Или када си ми донио санке, најбрже и највеће. После си ми рекао да си морао да радиш три дана код оног мајстора Младена због тога. Или када си ми однекуд, донио прелијепу лопту. Знаш ону, зелену, што је пресвучена слојем пластике? Није јој било издера...
------------------------------------------------------------------
На крају, сам бираш којим ћеш, од ова два пута, кренути. Ја сам свој одабрао...
Животно гесло којим се воде бодибилдери.
Reklama koja preti da stvarno udje u srpski sleng i zameni ono "zajebano u Ruandi!" što označava da te baš zabole za nečiji problem.
Pitanje koje devojka postavlja svome dragom nakon što je skratila kosu za pola centimetra ili je ofarbala istom bojom u susednu nijansu u spektru, nevidljivu za muško oko...
Šanse za tačan odgovor su od 0-50 %
Фраза којом казујемо саговорнику колико се ништа није променило у ма ком смислу.
И даље исти људи нолајфују овде даноноћно, чак шта више, плеоназмично се питам, имате ли ви, ви који сте овде сваке ноћи и сваког дана, ишта од тих несрећних живота осим те уклете машине (рачунара) која је Билу Гејтсу донела баснословно богатство?
Opis devojke koja je abnormalno ružna.
Упознати се са свим чарима самог дна. Угледати Рт добре наде. Прилика да слике виђеног искористиш за храњење свог ега, јер исте представљају тежак крш, нешто много јадније од било чега у вези са тобом. Онај "Добро је, има и горег" принцип.
То ништа је када у локаном кафићу спазиш подвијача ногавице са јефтиним томпусом из трафике са угла како дере Џека. Ништа је кад погледаш клип са осамнаестог рођендана где две обећавајуће радодајке лепе "Оулвејз" са крилцима на врата тоалета. Ништа је кад код ортака на компу нађеш фолдер под називом "cute teen slut rough piss gangbang". Ништа је кад видиш Рушку Јакић код Лее Киш. Међутим, сво то ништавило никако не умањује чињеницу да неке ствари ни код тебе не пију воду.
- Е, готов сам скроз. Био јуче на базену, гледам оне цаве па ми се укрутио курац, два сата нисам могао из воде да изађем. Дође ми да одем код деде у село и ухватим прву овцу.
- Ја сам прошле недеље био у машинској да испредајем пар часова, мењао сам им профу. Један мамлаз вади говна из носа и црта Бети Буп са пичкурином, други вата једног дебелог са сисе и урла "Ајде Халиле, ти га први залилај", а трећи прича како је видео бабу из комшилука у спаваћици. Да те одведем некад, бураз, па да видиш тек шта је ништа.
Logički nihilizam evroskeptika.
Реченица коју је свака особа пристојних интелектуалних капацитета чула од неког дела своје родбине. Какав год да је проблем у питању, шта год да треба да урадимо и постигнемо, то је за нас пичкин дим, јер су, у очима наших старих (из ко зна ког разлога, вероватно лечење неких комплекса, пројектовање неуспеха, шта ли) наши реални домети два доктората, четири књиге, осамнаест есеја, без да се трудимо. Још кад бисмо мало засукали рукаве, онда би нас узели за асистента у двадесетој години, страни универзитети би нам нудили стипендију, а асистенткиња коју мењамо би била напумпана (не морам да говорим ко би био отац).
У реалности, једини ефекти који се постижу изговарањем ове ноншалантне реченице је непотребан притисак над главом, тикови а ла Чкаља пред стамбеном комисијом и жеља за претварањем у манијакалног убицу ако нешто пође по злу.
- Теткин, како школа?
- Није лоше, тетка, али сад имам неку катастрофу, две хиљаде страница треба прочитати за две недеље, не знам шта ћу и како ћу, Сунце ме неће видети...
- Ма, јес', то за тебе није ништа, ти ћеш то само фик-фик и готово.
-???
- Колико си голова дао на том турниру, Ацо?
- Шурнајест, ујна, али покидали су ми лигаменте, тако да ми следи мировање од шест месеци.
- Ма, какви, немају ти доктори појма какав си ти, ујнина снага. Већ следеће недеље ћеш ти опет да шпарташ.
-???
-...и морали су да је зашивају, прети ми оптужба за силовање, неколико година робије...
- Па, добро, мало ћеш да се челичиш, шта је то за тебе пар година...
- ДОСТА, БРЕ, ВИШЕ!
Izjava sportskih stručnjaka da su šanse fudbalske reprezentacije Toga za plasman na Mundijal 2014. u Brazilu spale na minimum.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.