Riječ "frka" može da se nađe u raznim konotacijama i dijelovima razgovora,pogledati primjere :

Zaulareno opravdanje roditelja što im je miljenik takav kakav je, pa je njima eto tako kako je. Nikad eto ruku nismo digli na njega, na astalu vazda leba i koka kole bilo, jedini u razredu imao patike sa vazdušnim djonom i rotringovu patenticu.

Nekad je bio dobro dete, imao sve petice i trojke, nosio u kontejner i naš i djubar uboge starice Soke sa trećeg sprata. Terao loptu najbolje u kraju, svi mislili duguraće do Manchestera ili Krila sovjetovih. Onda upoznao one koji nisu pali daleko od klade, batalio i školu i djubar i loptu. Naterala ga stoka da puši travu i sluša tuc-tuc muziku. Dobro rekli smo, proće ga i to. Ne lezi vraže, dovede dečka u sobu. Jednog, pa drugog pa trećeg. Otela nam se misao da nam sin nije kojim slučajem peder?! Nema šanse! U oca koji toliko voli žene da eto i prevariti hoće, ma pobiti se zbog žene, rodjeni sin da bude peder. Kategorički odbijamo! Proći će ga i to. Sve su ga to vucibatine i narkomani sa kojima se druži izmanipulisale. Uvek je bio naivan. Nismo ga mi izbacili iz kuće kao što priča komšinaica Soka, kalaštura ofucana. Sam otišao. Vratiće se on, evo skupili smo mu za kola i letovanje u Tunisu. Pa da vidimo hoće i dalje pušiti travu, slušati tuc-tuc i tucati se u dupe. Normalno, da neće! Da je nama imao ko kupiti kola i Tunis...

Ništa do prdenje u prazno. To je onaj osećaj posle svadje kada shvatiš da ti u životu niko ne treba i da ćeš se u najskorije vreme iseliti iz porodične kuće. Skorija budućnost prikazana u tvojim očima:

Tri godine posle studija, dolaziš u novom mercedesu i još jednom savršenom Armani odelu, parkiraš se ispred kuće koja je nekad bila tvoja i pristojno trpiš komšijske poglede.
Ulaziš u kuću i tu zatičeš staru u kuhinji kako prebrojava namirnice i matorog u dnevnoj kako gleda utakmicu na televizoru koji sliku pokazuje na svakih 3 min. Pozdravljaš ih i dobrodušno, ispisuješ ček na 10.000 evra uz opravdanje da to nije ništa i ne želiš da čuješ negodovanje. Pri izlazu iz kuće tiho promrljaviš "I told you" i odlaziš. Sedaš u mercedes prezadovoljan i prepun sebe jer si im konačno pokazao da si uspeo iako nisu verovali u tebe.

Kada tvoja vizija budućnosti prodje, shvatiš da si još uvek pišljivi sedamnaestogodišnjak koji živi sa mamom i tatom i prima dzeparac od 700 din nedeljno. Zatim shvataš da su ti nešto prigovorili i da je od tada prošao bar minut, pa je kasno da tvoja bude poslednja. Kada se sve smiri, dolaziš do njih kao mala maca i tražiš bar još 200, nadajući se da ćeš ih sačuvati za onaj tvoj samostalan život.

Ispitni rok.Dani brze teku.Spremas ispit koji ti je od krucijalne vaznosti.Ili ces poloziti tezak predmet ili ces ih dizati u buducnosti.Iznemoglo telo i buljave oci su znaci da ti polako vreme istice.Knjiga.300 stranica. Citas komunikologiju i vise nisi ni siguran da li nesto pamtis, da li je uopste sve to bitno, da li ima svrhe. Posle par hiljada procitanih i nejasnih recenica i posle mnogih promisljenih teorija zavere koje ti prolaze kroz glavu govoreci ti da je gradivo preopsirno i prekomplikovano, da sve sve moze pojednostaviti i lepse istaci, dolazi taj nenadjebiv pasus nenadjebivog autora,posle koga ces ,ukoliko vec nisi poludeo, definitivno poludeti , dici ruke od svega, opsovati svima majku, pocev od autora pa do masonerije koja je za sve kriva.Nenadjebiv pasus te je zajebao,nista ti nije jasno,poklekao si i verovatno dizes teske predmete. Nenadjebivo!

Elitistički klub osnovan u SAD posle 2. Svetskog rata čiji članovi (mamini i tatini sinovi i 'ćere, milioneri, snobovi, skorojevići...) u svojoj dosadi i besu, plaćaju "ulaznicu" od 75-100 hiljada dolara mesečno kako bi jednom u tih mesec dana jeli pohovane crve, flipse od termita, pohovan majmunski mozak, komodo-zmaja i džigericu kornjače sa Galapagosa... A najveći "specijalitet" im je šapa sibirskog medveda. E to poslednje je zato što, kako su mnoge vrste koje "dame i gospoda" jedu, zaštićene zakonom, tako je i lov na sibirskog medveda zabranjen. E, jedina razlika je što ruski lovočuvari, za razliku od mnogih drugih, imaju naređenje da na lovokradice prvo pucaju, pa traže dozvolu za lov. A naoružani su kao i vojska, sa automatskim puškama, helikopterima, čak imaju i laka oklopna vozila. Ove "večerinke" se održavaju isključivo u tajnosti na rančevima na jugu SAD, jer ih je FBI više puta hapsio, ali su se mnogi izvukli zahvaljujući lovi i vezama. U Evropi ih pomno prate i hapse na prvi sumnjiv potez. Najveći broj članova su američki bogataši (što se i da očekivati od naroda čiji je glavni kulturno-intelektualni domet sesti na besnu kravu i ostati tu bar 6 sekundi). Njihovo je "opravdanje" priča da je čovek na vrhu lanca ishrane i ima, kao takav, pravo da jede sve ostale životinje. Da se ja pitam, pobacao bih te debile u kavez sa gladnim sibirskim medvedima, da očiglednom nastavom nauče ko je na vrhu lanca ishrane.

Ovo je mentalno stanje ljudi u skoro svim zemljama sveta. Živi od ljudske potrebe da poseduje ono što želi.Formiranju ovakvog mentalnog stanja najviše su doprineli mediji.Mediji, prvo štampani, a zatim radio pa televizija su polako,ali sigurnoputem reklama stvorili kod ljudi želju da se ima sve više i više bez obzira na to da li je neka stvar potrebna ili ne. Da bi se izbeglo kreativno, odnosno razumno razmišljanjei preispitivanjeopravdanosti kupovine određenog proizvoda, reklame postaju sve agresivnije napadajući podsvest pojedinca. U njima je sve idealno. Za srećan život je potrebno piti samo coca-colu, prsnuti malo cilit benga na ugorelu masnoću i lagano obrisati do savršenog sjaja ili ako ne možete da nađete devojku dovoljno je oprati kosu „glavom i ramenima“ pa će vas onda saletati najlepše cure. Jedan potez ruke( prema novčaniku) rešiće sve vaše životne probleme.Manipulacija ljudskim željama je osnov svake reklame i zato se na njihovo snimanje troše bogatstva. Naravno sve oni to naplate od ljudsog opsesivno kompulsivnog trošenja teško zarađenog novca. Prosečni rob potrošačkog društva zaglupljen idiotskim reklamama nalazi opravdanje kupovine reklamiranog proizvoda u tome „da nešto mora da kupi“ iako sličan nereklamiran proizvodkošta mnogo manje. Poenta cele priče je da treba ostati razuman u nerazumno vreme. Ako dozvolite infekciju potrošačkim virusom znajte da lečenje traje dugo, a možda ga nećete ni hteti.

Skoro svako odeljenje u školi ima nekog ko je zadužen za pisanje roditeljskih opravdanja, potpisivanje kontrolnih na kojima su dobijene neke loše ocene ( pa je nastavnica poslala rad kući da roditelji potpišu!), nekih crteža i radova iz tehničkog, likovnog. To neki rade za pare, a neki zato što im prija priznanje da su odlični falsifikatori, a najviše im prija kad vide koliko su profesori ustvari naivni i kako ih je lako prevariti.

Zadnji cas fizicko,a tebi se ne ide. Serija,fudbalska utakmica,sastanak sa deckom/devojkom ti pocinje bas za vreme tog casa.
Iskradas se,da ne bi bilo suvisnih pitanja.Ionako znas da ce najbolji drug da pokusa da te izvuce kod nastavnika i ostatka odeljenja.

Eufemizirani izraz za voajera. Ova šaljiva ulepšanica za osobu koja preferira uživo gledanje filmova za odrasle koristi se iz razloga što reč voajer zvuči previše nastrano, bolesno. Često niste sigurni da li komšija koji zaliva cveće na terasi preko puta gleda u pupoljke istog ili samo stvara sebi kamuflažu dok između visećih saksija snajperiše pupoljke srednjoškolki kad se vraćaju iz škole.

Vojadžer možda samo postoji u paranoičnoj glavi osobe koja umisli da je neko posmatra? Doduše, ljubav prema petunijama nije opravdanje da se one zalivaju u dva sata,.. noću,.. sa kofom sa zalivanje u jednoj i durbinom u drugoj ruci,.. i ugašenim svetlom na terasi.
Ipak, teško je ne nalepiti etiketu likovima koji sami sede u parku na klupici tik uz dečiji pesak i sprave, šunjaju se noću po parkingu ispred solitera ili satima sede uokvireni u svoje prozorsko okno i gledaju...

Bilo kako bilo, društvena stigma podjednako pogađa i parkovskog pedofila i običnog čoveka koji bi samo da sedi na klupici i uživa u prolećnom povetarcu; podjednako se nalepljuje i na ''pendžerskog posmatrača'' i na osobu koja voli da zapali cigar i gleda kroz prozor kako napreduje brezica koju je posadio ispred zgrade;
Isti ti đoka da li si krenuo da džogiraš uveče oko parkinga ili da tražiš ''akciju'' u nekom od parkiranih automobila. Ti si prijatelju označen kao vojadžer u startu!

Najčešći oblik odjeba, od strane gotovana koji imaju gde da vas proslede...

Najčešća dijagnoza na školskim opravdanjima,koja se dobijaju u školskom stacionaru,ako si dobar sa doktorom.To je fantomsko oboljenje koje obično traje jedan,eventualno dva dana,ne ostavlja posledice i epidemija iste se javlja isključivo u sezoni pismenih zadataka.

Dan kada se obično setite

- da odete kod zubara jer vas boli zub
- da odete kod svog lekara jer vam treba opravdanje za fax/školu za sutra ujutro
- da kupite solidan poklon za rođendan koji je večeras a fali vam 100 din.
- da platite račune za struju jer vam u suprotnom isključuju sutra
- da platite račune za telefon jer vam u suprotnom isključuju sutra
- da vam je veš mašina crkla, a i da nije, vi imate brdo neopranih stvari koje ne mogu da se operu i osuše do sutra ujutro kada imate ispit, a kamoli do večeras kada je žurka
- da morate da dopunite kredit u jedinoj trafici koja radi, najmanje udaljenoj kilometar i po
- da vaši matorci tek sutra dobijaju neku kintu
- da vi tek sutra dobijate ratu studentskog kredita
- da ste se zajebali i obećali komšinici da ćete joj pomoći oko farbanja sutra ujutro, kada imate ispit
- da uplatite internet, kako bi sa mejla pokupili puškice za sutrašnji ispit koje je neko napravio
- da su vam prekjuče javili rođaci iz Kanade koje niste videli 5 godina da će svratiti u nedelju oko 9, kada vi idete na žurku...
- morate obavezno da kupite novi punjač (stari ste izgubili) za mobilni koji je ispražnjen, pa u toku kupovine provalite da vam fali 50 din, pa jedino što vam tad preostane je da žickate, tako da u očaju odlučite da malo ižickate tu oko te prodavnice neprimetno da vas niko ne vidi, i onda vas sretne bivša riba iz osnovne, koja vas nije videla 4 godine, napravi tužnu facu i iskulira vas
- da je bojler prazan i da se niste okupali, iako je do vašeg polaska na žurku ostalo pet minuta.

Kako onda da volite nedelju?

Simbol samozavaravanja i inverzne estetske logike imaoca istih. Prelazna faza između negovanja lubeničarskih brčića u mladog junoše, koje on godinama nosi trpeći bol u mladoj ranjivoj pubertetskoj duši, odbijajući da ih obrije, a sve u nadi da će sprečiti prerano jačanje brade i brkova, i staračkog negovanja dugačkog pramena na potiljku kojim se spiralno pokriva ćela, u nadi da će se prikriti činjenica da na temenu trava više ne raste.
Jer on je poslušao očev savet i poverovao u tvrdnju da brijanje izaziva pojačani rast brade, pa je, kada je počeo da se brije, strogo vodio računa da minimalizuje tretiranu površinu lica, kako ne bi za par godina ličio na Čubaku. Tih par dlačica koje su rasle na jagodicama, ignorisao je, u nadi da će ostati iste, jedva primetne samo da ih slučajno brijanjem ne bi ojačao i podigao prag šume na veću visinu.
Sve bi to bilo lepo, ma kako netačno i naivno bilo, ali, postoji jedan problem. Dlake rastu, brijao ih ili ne. Ti mali smešni žbunići, oštro oivičeni brijačem na donjoj strani a veselo raštrkani ka očima, sada su, u njegovim kasnim tridesetim već dovoljno vidljivi da ga deca i sa druge strane ulice prepoznaju kao onog čiku sa obrvama ispod očiju. Svaka svrha daljeg odbijanja da se uklone prilikom brijanja prestala je još pre deset godina, estetsko opravdanje je postalo sopstvena suprotnost ali on uporno istrajava.
Obrijaj to, prijatelju, biće lepše i tebi i nama koji te gledamo.

Po mišljenju većine liberalno-urbanih likova i svih vrsta levičara, svaka osoba koja se ne slaže sa njihovim mišljenjem(političkim, a i svakim drugim). Pošto su se vojvoda Šeki i njegovi puleni svojim debilnim ponašanjem i pravljenjem cirkusa od sebe već dovoljno kompromitovali, ljudi sa misijom da Srbiju/planetu/Zanzibar "dovedu u red" su zaključili da je u nedostatku argumenata najlakše nekoga proglasiti okorelim šešeljevcem i tako ga diskreditovati, bez obzira koliko to nenormalno zvučalo u datom trenutku. Neki to koriste tek kada im baš ponestane argumenata, dok neki preferiraju obilato korišćenje ove metode.

Odvratno opravdanje iskompleksiranog nelorda za fejl tokom koitusa. Rečenica izgovorena nakon (nazovi) seksa koji je trajao koliko i uzimanje kredita u reklami meridian banke (uđeš, izađeš i gotovo), a kasnije biva prepričana tokom trofejnog hvalisanja kolegama pajvanima. Šta više, u mediokritetskoj lobanji, ovime se postiže pobeda u nekom apstraktnom nadmetanju.
Zablude li...
Višeslojna trulost ove izjave kod osoba sa iole razuma izaziva potrebu za povraćanjem.

Okej, navat'o si nešto, uspeo si čak i da ubaciš u slot par puta... Ali jebote, svriš za 5.7 sekundi i još pokušavaš da pretvoriš sebe u jebača?! Racionalno bi bilo da kažeš kako si tek došo iz vojske ili da si bio u celibatu 21 godinu jer si žalio čukunbabu, zapališ kući, sutradan ispričaš društvu (što je uglavnom nezaobilazno) kako si manje-više jebo, možda čak i izlažeš par minuta za vreme trajanja, nadaš se da dotična devojka nikome neće ispričati o tvom brukanju, i kupiš eriku da vežbaš.

Ne znam u kom trenutku je postalo bitnije reći da si jebo od samog čina jebanja, ali ova mentalna izbljuvotina neosporno dokazuje da je tako. Još je bitnije da drugi misle da si bačje, iako čak i ti, negde u mračnom kutku podsvesti, znaš da to nisi.
Ipak, među drugovima čiji su pogledi ograničeni amovima, u društvu retardiranih vrednosti, ovom rečenicom se to i postiže.
Istina je suprotna.

Pre svega, po nekom minimumu logike, da bi bio bačje treba da jebeš. I potrebno je da to radiš dobro. A ni jedno od ta dva ne radiš ako si vispren kao prosečna keleraba i koristiš rečenicu iz naslova, već upravo dokazuješ suprotno.
Dalje, iako treba da poseduješ makar malo šmekerstva da bi ti devojka dala, ne treba zaboraviti zašto se devojka odlučuje na to - zato što ima potrebu za seksom!!! Pojebala bi se i sa muštaklom ako je dovoljno zagorela i da joj ova kaže ''ćao lutko''.
No, ne lezi vraže. Taman kad smo počeli da izlazimo iz zaostalih sprega devojačkog izbegavanja jebade zarad izbegavanja društvene osude, skače se dva koraka unazad. I dalje su slobodnije devojke okarakterisane svakojakim omalovažavajućim epitetima (ne ulazim u priču da li je to opravdano). Davanjem sebe daje i deo ugleda. Zarad čega? Minuta uživanja? Sledeći put će se više nego dobro zamisliti... A kako smo krenuli, možda opet bude potrebno da im se skidaju zvezde s neba. Kurcem. Ako me razumeš...

najpopularnija alternativna metoda liječenja anksioznosti
bazirana na teoriji navike, tj sve je samo navika, ništa više
ne radi se o bolesti, niti o poremećaju, već o lošoj navici
vi ste navikli da imate anksioznost, da se znojite, crvenite, izbjegavate situacije itd
što je više ignorišemo a formiramo druge navike koje zauzmu naše vrijeme, ona prije nestane
može se uporediti sa bilo kojom drugom navikom kao vožnja auta ili korištenje računara, drkanje, pušenje, pijenje, drogiranje
iako ovo može zvučati suprotno od nekih metoda jer izgleda kao izbjegavanje, ipak ne radi se o izbjegavanju (potiskivanju) osjećaja, već samo navike, i kao i mc2 metoda i ova preporučuje slušanje i prihvatanje osjećaja, naročito napada panike
metoda ima 9 stubova kojih se moramo pridržavati da ukinemo tu naviku: ne ići doktorima, ne piti lijekove, ne istraživati to, ne koristiti druge metode, ne pričati o tom, ne oslanjati se na druge ljude, ne prisjećati se toga, ne stavljati to u centar pažnje

Balkanski osećaj za pravdu, kojim se samo povećava nepravda.

Kako idiotluk u prekoatlantskim zemljama severno od Meksika stalno napreduje, za očekivati je bilo da se nešto ovakvo desi. Mlada neiživljena klinčadija je konačno našla opravdanje za sva sranja koja naprave, krenuvši od razbijenog suđa, preko pojedene kašike cimeta, pa sve do iskakanja iz aviona sa ruksakom sa knjigama umjesto sa padobranom. Pod franšizom "Jednom se živi" mnogi mladi idioti pokušavaju da se dokažu u nekom boljem i lepšem svjetlu. Ipak, svet su sagradili veliki ljudi poput Legolasa i Betmena (prema istraživanju naučnika iz Masačusetsa), red je da se pokaže da svako može da gađa lukom i strelom a da ne izbije oko/ slomi nos/ otkine uvo, i da sanatorijumi širom Država ipak nemaju tolike kapacitete kakve su mislili da imaju. Neki od ovih gorepomenutih i prežive batinanje ili samopovređivanje koje sledi nakon što kažu to "YOLO", pa se kasnije kunu da neće to opet uraditi sve dok nadbubrežne žlezde ne počnu opet da rade dok se padobran jednom ne otvori, a sanduk zatvori i prekrije zemljom. Šta li je Tesla mislio kad im je otišao tamo? Tad sigurno nije bilo nikoga ko bi došao k njemu i rekao "Hej, mister Tesla, ja lizala kablove od napon, jedna život!". No, evolucija se pobrinula da takvi postoje u daljoj budućnosti, kao i da opstanu oni koji imaju bar gram zdravog razuma da ne izgovore ova 4 slova zajedno.

A sve u svemu, nije to tako loše. Idiota sve manje, Ameri možda postanu sofisticiraniji, povedu neki rat s razlogom koji nije ono što pogoni sve od dvotočkaša do osamnaestotočkaša, izmisle nešto korisno svetu. Do tad, valjda će se to sve malo pročistiti. Ko zna, možda je sve to zavera nekog Masona ili Iluminata, tek da se društvo malo uzdigne sa moralnog, etičkog i ko zna kog još dna na kojem stoji više prethodnih leta. Ipak, jedan je život, red je da bude proživljen kako treba.

Reč kojom se opisuje kao prut vitka pripadnica ženskog pola, u narodu zvana još i vita jela. Njen obim struka stvara osećaj da bi je ker u čeljustima mogao nositi a najslabiji vetrić precvikao napola.

Pored sočnih lubenica (ili kruškica, šta ko preferira) i zategnutih, celulita-bez kriškica, lomni struk je jedna od najpoželjnijih telesnih karakteristika koje jedna žena može da poseduje. Zajedno oni čine ženski Bermudski trougao koji u svom najboljem obliku dostiže idealnu 90-60-90 meru, a u čijim se prostranstvima gube mnogi muškarci... Takvi sočni, vočni i egzotični, bezobrazno lomni komadi su nam raspaljivali maštu i bildovali desnicu, kako to Bora u onoj pesmi kaže... I nastaviće činiti to sve dok je kuraca da se dižu.

Sa druge strane, lendskejpare i mišelinke za njih imaju samo reči pokude, nazivajući ih Kosturkama devojkama, grisinama, anoreksičarkama i sličnim gnusnim nakaradnostima. Najobičnije ljubomorne nizačice epiteta sve odreda, eto šta su.

Izraz koji se nameće nakon realnog sagledavanja nepovoljne situacije, konkurencije i njihove stvarne moći. Podvijanje repa i okret nazad. Luzerski ali pritom i najekonomičniji pristup. Bar se nisi cepao kroz regularni tok i produžetke pa pao tek nakon penala.