Jedinka populacije kreatura u crnom koja eksponencijalno raste. Jedinka je uglavnom ženka, ali se neretko sreću i mužjaci, s tim što su oni manje upadljivi.
Život dotičnoe se svodi na:
-Blejanje sa striptiz šipkom.
-Pozerisanje ispred fotoaparata u oskudnoj količini odeće.
-Pijenje isključivo crnog vina, jer podseća na krv.
-Prozivanje bilo čega što nije samrtno belo u licu i ne tripuje da je vampir.
-Psovanje svoje majke preko fejsbuka.

Takođe, treba napomenuti da se ova grupa ljudi može sresti isključivo noću. Nosi samo crno, gomilu steznika, mrežastu "odeću", fetiš obuću i tonu nakita. Sluša uglavnom simfonijski metal i trudi se da iskaže svoje pozamašne vokalne sposobnosti na svakom ćošku.

Prosečna gotičarka je završila višu muzičku školu, sluša klasiku od treće godine, slika se na groblju, obavezno pri sebi ima bar jedan obrnuti pentagram, iako nema blage veze čemu služi. Tvrdi da nije kurva, iako suprotno nikada nije dokazano. Izuzetno voli fotošop i crno-bele slike. Ponosi se svojim savršenim tenom i ili je anoreksična, ili je masna. Zlatna sredina ne postoji. Možeš je oterati isključivo jakim mirisom belog luka.

Kreće se isključivo u krugu svoje populacije jer ne voli kad je ljudi čudno gledaju. Therion i Nightwish su njihove svetinje, iako ignorišemo činjenicu da često tripuje neki satanizam. Voli slepe miševe i zmije.

Konstantno menja partnere, i demantuje enormne količine estrogena koji luči.

Puna je para, ali nikad sebi ne plaća piće, jer ne vidi potrebu.

Nenadjebivi superlativ ružnoće. Atribut apsolutne i neuporedive nakaznosti. Estetska titula koja se dodeljuje isključivo individuama tako unesrećene spoljašnjosti da istom mogu jedino privući ose ili jebeni meteor a oterati zmije, guštere i krokodile ( ostale gmizavce i da ne pominjemo ). Opisni pridev kojim imenujemo sve one, čini se od Boga izdane, osobe koje nisu ''samo'' ili ''jednostavno'' ružne već svojim fizičkim izgledom ( a neretko i u kombinaciji sa odgovarajućim mozgom ) ozbiljno i na krajnje SLOŽEN način dovode u pitanje samo poreklo ljudskog genoma (genom = skup svih gena ; prim.prev ). Poreklo izraza datira još od postanka čoveka ( izvesnom Adamu je bilo mnooogo dosadno) a upotreba u današnjem slengu se jedino može objasniti primerom bubašvabe. Naime, ova grozomorna buba spada u, ruku na srce, jedna od odvratnijih stvorenja na planeti Zemlji ali je i pored toga ne možemo nazvati ''greškom prirode'' jerbo ju je dobri Bog zamislio i stvorio da se rodi, živi i umre kao prokleta bubašvaba. To, međutim, nikako ne možemo reći i za ljudske primerke iz naslova. Njih Gospod kao da je napustio. Odjebao. Zapalio i nije se vratio. Preselio se i nije im javio gde. E sad, šta se tačno odigralo tokom svetog i, što se carstva zemaljskog tiče, neophodnog čina začeća i ko je šta ujeb'o neposredno pred samu ejakulaciju ( neki pominju i ''preobilnu konzumaciju tečnog šodera, tečnog šodera''... ) – niko nije u stanju pouzdano da kaže ( a tu mislim i na same roditelje čudovišta ) ali šta god da je u pitanju, konačni proizvod nije ispao nimalo lep za oko ( doduše, ni za sekiru ). Posle devet meseci TREĆEG STANJA, umesto zdrave i prave ljudske bebe, izleglo se malo, rutavo zmajče. Al' neka ga. Nek' je živo i zdravo. Samo nek' ne prilazi...

Sprave koje se prodaju kao rasklopljene pa moraš sam da ih sastavljaš. Ali nema veze, pošto te stvari imaju interesantne efekte i uvek možeš da nađeš korist od njih (vidi primer.) Uvek koštaju nešto99 dinara.

Tužna mesta gde se likovi koji su navodno istomišljenici okupljaju na internetima da rade šta god. Sad ovo je lepa ideja na papiru. Ljudi koji vole slične stvari, iz celog sveta mogu da se druže i da pričaju i da im bude do jaja. E onda shvatiš da 103% servera vode nacisti koji su da prostite, go kurac u životu, pa tripuju neku moć tako što će staviti more pravila na server, i oterati i banovati svakog ko im se imalo suprotstavi. To naravno, govnima nije dovoljno. Nego su uveli takozvane kanale (bolje da su išli da iste kopaju, produktivnije bi bilo) u kojima moraš da pričaš samo o onome čemu je kanal namenjen. Opet, nije loša ideja na papiru, pogotovo ako su veće grupe. ALI koji će ti krvav lebac onda 'general' kanal? Jer šta god tu da pomeneš doći će ti nabeđeni moron koji će te 'učtivo i prijateljski' uputiti na odgovarajući kanal. Da ne pominjem jebene rituale koje moraš da radiš da bi ušao na neki malo veći server... Prvo pročitaš pravila. Pa reaguješ. Pa čekaš. Pa te onda zovu na INTERVJU... Pa opet čekaš.. Jebote lakše mi je dobit poso u Njemačku nego ući na server tipa 'SVI MI KOJI VOLIMO VOZITI BICIKLO'
I naravno, pošto se sve kontroliše do zla boga i nazad, preko admina i 'botova', ne smeš imati pravo na identitet, slobodu govora, ili mišljenje, već ti glava mora biti duboko u debelom crevu nabeđenog admina,koju smeš da izvadiš samo ako želiš da celivaš njegove(češće njene al dobro) veličanstvene guzove. Ko je kroz ovu jebadu prošao, ili je postao dupelizac, ili je shvatio o čemu se radi i otišao što dalje.

Novinarska floskula prilikom prenošenja dosadnih i „boli me uvo" vesti, sa ciljem da se istima da na značaju, ne bi li se masa zainteresovala.
Takođe, naveliko i naširoko upotrebljavano od strane onih koji su doktorirali smisao života, što implicira da u sekundi mogu da procene (ne)ispravnost nečijeg postupka, te da istog izvedu na pravi put, svojim savetom i životnim iskustvom. Ko da je bitno što nisu pitani. Još si ti zelen, zbog toga i ne znaš koliko ti je taj savet potreban.

Izraz, odomaćen uglavnom kod starijeg stanovništva brdovitog Balkana, a koji označava da nisi baš sasvim svoj.

Na osnovu samog imena se zaključuje da se ovaj stvor svrstava u nepoželjni tip ortaka. On ima jednu ključnu karakteristiku te je klasifikovan kao krpelj ortak. Ta karakteristika podrazumeva da se "krpelj" pojavi niodkuda i prikači tebi i tvom čoporu vernih drugova i da kroz celu noć ostane sa vama, bez velikih šansi da ga na fin način odjebete i naterate da se vrati u mračnu pukotinu iz koje je došao. Dok ti i ekipa pijete pristojne količine piva od teško sakupljene love, krpelj ortak će vam piti živce, krv i dušu i zamenjivati ih gorkom prazninom smora njegovih priči, nepoželjnog prisustva i utvarsko-ulizivačkom ljigavošću. Pojedini primerci krpelj ortaka su razvili veštinu dodatnog uživanja na račun domaćina, a to podrazumeva da neprimetno pojede i popije do 50% vaših zaliha hrane pića i love.
Do sada su utvrđena 3 načina da se otera krpelj ortak, ali ni jedan nije bez posledica.

Prvi način nije sasvim pouzdan i postoji opasnost da krpelj ortak ostane "prikačen" kao zarđala prikolica za ciganski jugo. Prvi način zahteva da ste ti i ekipa u nekoj kafani i da se krpelj ortak izgubi pre dolaska računa, ostavljajući vas sve na cedilu dok on traži novog domaćina. Činjenica da ste celo veče uz monstruozni trud pokušavali da ignorišete parazita je doprinelo tome da niko ne primeti kada je krpelj nestao, a da nije dao ni 50 para. Ovaj način je najštetniji i znaj da krpelj svoj dug najverovatnije neće vratiti.
Drugi način je proizvod slučajnosti, odnosno nesporazuma između tvog i nečijeg čopora. U situaciji gde se jasno ističu besne vene kenjare na čelima, gde su živci odavno odbačeni i gde je samo jedna pogrešna reč (ta reč je uglavnom "majka") dovoljna da nastane opšta srpska pravoslavna šorka, znaj da na krpelja možeš računati... da pobegne pre prve psovke i da napuni gaće, jer su 90% krpelj ortaka mindže.
Treći način je najefikasniji iako ima teške posledice na raspoloženje ekipe u ostatku večeri. Još nije kompletno dokazano da li je prosečan krpelj ortak svsestan svog nepoželjnog prisustva. Posle beskonačnih prefinjenih i indirektnih pokušaja da se krpelju da do znanja da nije dobrodošao, najbolje je šutnuti ga u dupe i bogatim rečnikom oterati u tri milomirisne.

Rafinirana zamka. Provera sagovornikove inteligencije određenim, često veoma kretenskim pitanjem koje svoju svrhu nema ni u jednom univerzumu, ali vi ste za shodno našli da ga iskoristite u ovom. Od zavisnosti sagovornikove inteligencije, njegovog ega, ali i toka razgovora, odgovor može dobrano varirati; od toga da će vaš slušalac pribeći svojim atavističkim nagonima, dati se u veliko razmišljanje poput Dostojevskog u bajbuku ili će vas lepo oterati u tri lepe pičke materine. Ipak, budite sigurni da nikada neće reći ''Ne znam''. Ta famozna negacija svoje bitisanje ne može pronaći u rečniku srpskog naroda, budući da otkad postojimo važimo za samouke stručnjake i sveznalice.

Floskulom iz naslova našeg kolegu kojem postavljamo pitanje stavljamo u rebus; trenutno mistifikujemo njegov um; Da li ga zaista držimo za vispernu intelektualnu individuu ili jednostavno želimo da mu dokažemo da je obični kreten čiji je glavni problem balističke prirode, a egzaltiranost njegovim bitisanjem na kugli zemaljskoj iskazujemo tako što se svaki put propisno ispovraćamo nakon što se upustimo u konverzaciju s njim?! Ego našeg zamorca je ovde krucijalan; od njegovih reakcija zavisi da li ćemo pogoditi u sridu ili će nam dosetka propasti. Istovremeno, ograđujemo se od potencijalnog transfera blama koje prizilazi iz našeg upita, jer smo, samim postavljanjem pitanja ozbiljnim tonom našem sagovorniku natovarili moralnu obavezu da nama, brojem sivih ćelija inferiornijim bićima pruži adekvatan odgovor.

Nakon ''Ti si pametan čovek'' uvoda od kojeg sagovornik prosto zablista jer ste mu dali kompliment ličnosti sledi bomba, enigma kojom ga želite dotući. Potom, sledi vaša kontemplacija, dok se mučenik trese k'o Banja Luka '69.

Tri lica savesti. Ako svaki čovek na svetu ima neko svoje oličenje dobrote koja ga navodi na dobra dela i valjan i ispravan put, onda ih Balkanac ima tri, i još ne mora ni da ih zamišlja - uvek će biti tu da mu pridikuju:

Visok i žgoljav lik, koji svojim izgledom podseća na ovu dugačku drvenu motku kojom se tresu šljive. Izdžigljao je još u pubertetu, a sada može da nam posluži za dohvatanje predmete koji se nalaze izvan našeg domašaja.

Nisu nešto posebno kao jedinke, ali u grupi su pravo zlo. Složni, agresivni, dobro organizovani i bez straha. Napadaju, grizu, čiste sve pred sobom, i uživaju u osećanju moći koje im daje brojno stanje.
Validan opis naročito kad su u pitanju brojnije porodice.

Budala, ako je suditi narodnom verovanju. Čovek koji ovo čini krajnje je nesposoban i na njega se računati ne može u ozbiljnim životnim situacijama. Budala.

Supermenova govornica savremenog čoveka. Mesto gde se nedefinisana antropomorfna masa pretvara u funkcionalnog člana ljudske zajednice.

Ретардирани побратим истоименог штампаног листа (да, ретардирани, не постоји блага реч за ову појаву); док штампано издање бар оправдава своје постојање као подметач за ладан бетон или какав други вид преквалификоване функције, онлајн издање служи само да изнервира нормалног човека или изазове хипертензију у меком ткиву међу препонама (читај, ерекцију) оних којима функције логичког повезивања функционишу к'о Југо на -20 узбрдо на леру, пошто је, јелте, у виртуелном свету омогућено на лицу места поделити своје мишљење са свима на секцији с коментарима.Важи за скоро све сличне онлајн порталеПостоје и часни изузеци

Ne, nije u pitanju srećna okolnost u kojoj vam veseli komšija samac ostavlja kuću, kola i voćnjak. Ovo je više slučaj karakterističan za ruralnu Srbiju kada se sa komšijom razgovara samo na sudu.

Svakog dana pričaju o neverovatnim izlascima do lokalne Belle i Akta. Jebiga, mali grad, ne može baš da se bira između klubova.
I tako jednog dana odlučim da zajebem PES i Medieval Total War i izađem negde, kolko da ne ispadne da sam asocialan i blago retardiran. Dam kevi da igra Zumu i zaputim se negde gde dugo nisam bio. Recimo - klub. U klubove nisam odlazio još od 7. razreda, a kolko se sećam, puni su bučne muzike, gužve i pedofila. Jednom je ispalo da je pedofil istovremeno bio ili ćorav, ili peder, ali o tome ne volem da pričam.
Bez obzira na razliku od 4 godine, ponovo mi se nije dopalo. Bem li ga, jednostavno ne mogu da se pravim da su "Gangnam stajl" i "Čke beogradske" još uvek kul. Ne volem nešto mnogo ni narodnjake, ali je nesreća što ženke koje su istovremeno i lepe i imaju nizak nivo samopoštovanja slušaju baš njih. Ima, naravno, narodnjaka koje cenim, npr neke Severinine pesme i spotove.

Posle događaja iz Gospodara prstenova 2000 +, mnogo se toga promenilo, a opet isto ostalo...
Nekromanser koji preuze prsten moći prvo podeli gomilu svetlucavih novčića što na grudi se nose, a potom se povuče u svoju kolibu da u miru i blagostanju ostale dane provede. A prsten moći ostavi mlađahnome sledbeniku zvanome Mali Vuk (a Veliki Lažov), često zvanim i Ljubiteljem Muškaraca, kojega karakterisahu usne nalik nečem bezobraznome.
Mali Vuk možda jeste bio poznat po ratovima i gomilom mrtvijeh koje za sobom ostavi, ali narod to zaboravi i prihvati ga kao boga. A on odmah nađe krivce za sve što se dešavalo u Žutom plemenu. Razotkri on odmah sva zla koje je to pleme činilo i kako bi ga uništio, sve vođe tog plemena i viđenije pribra kod sebe, te im dade iste ili još veće povlastice i posede da ih tako uništi.
I drugi se čarobnjaci u vaseljeni promeniše. Na istoku, matori čarobnjak pun pića od krompira ode i dođe drugi, koji počeše nešto da radi kako bi svoj domen poboljšao. Pojavi se i drugi čarobnjak koji postajaše sve moćniji na istoku, brat čarobnjak boje limuna. Na zapadu, najveći čarobnjak posta čovek za koga niko verovao nije da će to biti. A čarobnjaci na istoku počeše po malo da pomažu Malog Vuka, ne mnogo, ali pomagahu. Davaše dosta žita, zlata i srebra da se u zemlji nešto radi. Čak dadoše i neke čelične ptice i zmajeve, a obećaše i vatrene kornjače da bi Mali Vuk svoj domen branio.
Ali, događaji ne čekahu nikoga...
Mali Vuk, ojačan konvertovanijem žutim čarobnjacima, krete da sprovodi sve kako on želi. Sve prstene moći je prigrabio. Pomagahu mu i čudno stvorenje koje nije muško, ali je otac, ljigavo stvorenje čiji tata je sumnjivo prodavao eksplozivna jaja kome to nije trebalo prodavati, čarobnjak sa lažnijem čarobnjačkim sertifikatom i tako dalje. I krete Mali Vuk da gradi čardake na vodi, krtičje tunele ispod zemlje za brže kretanje ljudi i mnoga druga čudesa. Doduše, ne završi ni jedno. Što ga ne sprečavaše da obećava još čudesa. Naročito kako mu se bližiše period kad narod treba da traži još toga, bar na 4 godine.
I tad se desi katastrofa...
Limunov vrač sa istoka zbučkaše nešto loše, te stvoriše pošast koja se vaseljenom raširi, te i do ove zemlje dođe. U prvi mah, Mali Vuk i njegovi čarobnjaci se smejaše tome, ali brzo se ućutaše i rekoše da se nikad smejali nisu. Mali Vuk onda poče da hapsi narod u svoje kuće, za dobro tog naroda. Posebno slab na najstarije bejaše, te je njima dozvoljavao samo preko noći da izlaze. Mali Vuk beše na mukama; kako sprovest izjašnjavanje naroda da bi on mogao još tako predano za taj isti narod da radi? Bejaše problema... Pomoćni čarobnjak boje kože pečenog praseta je prvo branio deci da idu na nauke, a potom je dozvolio. Narod moraše da nosi zaštitne vizire preko nosa i usta, da se prska zaštitnom vodicom i slično. A kako vreme prolaziše, sve manje je narod to želeo da radi. Ali bejahu i zli i nezadovoljni koji imađahu genijalnu ideju da Maloga Vuka oteraju tako što će mu dati ono za čime on najviše žudi – apsolutnu moć. I tako i bi...
Onda se najveći zapadni čarobnjak seti Maloga Vuka te ga kod sebe prizva. Mali Vuk naizgled bi poslušan ko malo štene, poslušno seđaše u ćošku i sve što zapadnjak tražiše mu dade. Okrete leđa istočnjačkijem čarobnjacima i obaveza se da će ih oterati i neće prihvatiti njinu pomoć. Takođe, da će veliku kolibu u jednoj stranoj zemlji preseliti gde ne treba, a što će pojedini prihvatiti povicima kako je njihov bog veliki i eksplozijama. A najviše od svega – da će deo zemlje pokloniti divljem plemenu koje davno pokušavaše da ga otme. Ali nisu svi shvatili njegovu mudrost... Jer, možda je sve ovo istina, ali on je odatle doneo svetu relikviju koja će spasiti narod – štapić koji piše! Da se svi dive tome čudu neviđenome! A pride i ključ koji ništa ne otvara! Te svete relikvije će pomoći da se završi (ne)očekivano putovanje u zlatno doba!
Narod? Koga briga. Mnogi u sve većem broju organizovaše zbegove u druge zemlje. Preostali ili odoše u apatiju ili se do imbecilnosti diviše Vođi, pri čemu samo vlastiti mozak žrtvovahu. Narod niko i ne pita, niko i ne mari za njega. Kad se pobuni narod, pojaviše se opet plavi Orci da još divljačkije biju, željni toga jer davno nisu. Čak Orci i Vilenjake štitiše dok se šetaju, a narod mlatiše. I tako se okonča ta buna, a da se ništa ne okonča, niti je konac na vidiku...

Predstavlja najunosniju delatnost u Srbiji. Dele se na vise grupa u skladu sa nivoima patetike koju koriste u izvlacenju para kod ljudi. Grupe su sledece: 1.rodjaci 2.staklari 3.dojilje 4.gistro indvalidi 5.deca.

Rodjaci su najbezobrazniji, koriste price u kojima im je neko od porodice, familije bolestan, pa moraju da obezbede lecenje ili operaciju: ¨A bre, mom sinu kraca leva noga, daj koji dinar, za banju,za lecenje, da nesto pojede, za salamu, daj neki dinar!¨ Najpoznatiji pripadnik ove grupe je vec legendarna seda zena, cetrdesetih godina, koja ordinira po beogradskom centru i koja skuplja pare za operaciju sestre vec 20 godina. Baste su joj omiljene, jer nema konobara na vidiku pa moze da skupi i do nekoliko stotina dinara po basti. Zalazi svugde, kafane, barovi, restorani, jednom sam je video i u Nemackoj. Internacionalna zvezda, dala je i intervju za CNN. Ovu grupu nema sanse da izbegnete, jer ste stacionarni, ne krecete se i rodjacima ste laka meta.

Druga grupa su staklari. Ko vozi auto po Beogradu, nema sanse da bar jednom na semaforu nije video i cuo legendarno: ¨Daj bre batko, sto ti prljav stakal, nemoj se sramotis pred devojku¨, da bi potom usledilo cuveno razmazivanje po soferci, neke supstance koja lici na vodu, a nije, i mirise na mokracu sto svakako jeste. . Ako ste se uvek pitali gde ovi staklari nadju toliko vode za pranje tolikih soferki, eto vam odgovora. Iza drveta, u lonce,pa na vase staklo. Ti potezi koji slede su slicni potezima Pabla Pikasa i Van Goga, to je umetnost u malom, traju par sekundi ali odisu sjajnom lepezom pokreta i ritma. Tesko ih je izbeci jer ste uglavnom u koloni, ali i mi vozaci smo razvili taktiku, koja se sastoji u tome da se ne zabijete mnogo uz kola koja su ispred vas, nego ostavite malo vise mesta, pa kad se staklar zatrci sa svojim vodenim oruzjem, vi samo malo gas i dobili ste bitku. Ali samo bitku, posto vas na sledecem semaforu ceka sledeci staklar ratnik. Vrlo su teski za obracun jer koriste najubojitije oruzje, takozvanu psiholosku zamku, naime on vam kao pere prozore i ocekuje da vi to cenite i da date svojih omiljenih 20 dindzi koje ste ostavili za sutrasnji Kurir. Znaci cista zamka, kao ne traze nista za dzabe, nego kao rade.
Sa njima nema zajebavanja, nece vam pomoci ni sto ste upravo oprali auto poslednjim ostacima plate, a ni sto zurite kod taste u posetu. Oni posao moraju da odrade i da budu placeni. U maloj ste prednosti ako vozite opasan auto, po mogucnosti neki dzip, jer se tada i oni malo zaplase, pa po principu bolje da zivim jos malo, preskacu skupe automobile pogotovo ako im vozac istog uputi zajeban pogled. Mozete i vi da probate sa zajebanim pogledom, al sumnjam da ce uspeti, pogotovo ako vozite neki raskantani jugo ili ne daj Boze ford eskort.

Treca grupa su dojilje. Tu nema sta puno da se prica. Obicno su to romkinje koje furaju po bastama grada, uz put pokazujuci dojke, i koristeci najvecu od svih psiholoski zamki, a to su deca. Deca na zenskim grudima, uz boleciv pogled i recenice tipa ¨Daj neki dinar da ne bude gladno¨, tesko ce vas ostaviti ravnodusnog. Iako znate da su svi prosjaci upleteni u organizovano prosjacenje, sa sve nekim glavonjom krimosom koji im uzima sve i daje neki procenat, opet ne mozete da budete ravnodusni. Ovde bitku uglavnom izgubim, ukoliko romkinja nije bas bezobrazna.

Cetvrta grupa su invalidi. Najpoznatija podgrupa su gistro gluvnonemi. njihova taktika je sledeca: napisu neku molitvu na papiru, nekad je to pesmica, nekad i neko obavestenje tipa ´ ja sam gluvonem´, stave vam na sto dok sedite u baru, i tako stave na sve stolove u baru, dajuci vam vremena da procitate njihovu telenovelu i eventualno se sazalite. Onda krenu od stola do stola, uz cuvenih 5 sekundi. Sta je 5 sekundi? To je neprijatnost kojom vas izloze, u trajanju od 5 sekundi, tako sto stoje pored vas kao mumije i cekaju vase tesko stecene pare. Po Marfijevom zakonu, tada ceo bar gleda u vas, kao u jednu potpuno nadrealnu scenu, a u stvari psiholosku borbu izmedju dobra i zla. Obicno stariji ljudi to prekidaju socnom psovkom ¨Goni se u kurac¨, ¨Mars u pizdu materinu¨ a mladji ¨Daj bre keve ti, prodje mi neka sisata iza tebe, nista nisam video¨ ili nesto slicno, sto gluvonemom stavlja do znanja da misija nije uspela i da je vreme za promenu taktike. Taktika jednog mog prijatelja, potpuno je ogolila svu nespremnost gluvonemih prevaranata. On je u jednom trenutku saopstio gluvonemom, da mu se neka buba prikacila na majicu na ledjima, na sta je gluvonemi odgovorio sa ¨Gde?Gde?¨ 1:0. Point blank.

Inace, ima i pravih invalida ali vecina su teski prevaranti, koji su maznuli stake od bakutanera iz parka pored C marketa, nameste se obavezno na neki prolaz, uglavnom je to na Zelenjaku, legnu na beton, razvuku stake i traze neki dinar. Nekad vas cepe i po nogama, ako se vec pravite da ih ne vidite. A ako ste neoprezni i trcite za autobusom na Zelenjaku, nemojte da se iznenadite ukoliko vas sapletu u pokusaju da postanete kao i oni. Mozda vam nesto i udele. Sledeci put.

Peta grupa su deca.Uglavnom su mesana, bela i romska deca. Prodaju razne dzidzabidze, vodice za bioskope i pozorista, sto su inace veoma popularne kulturne institucije u Srbiji, prodaju i razne slikovnice, priveske i sve ostalo sto je im je brat pokrao u zadnjem obilasku gajbi oko Dorcola.
Prodaju i cvece, za romanticne parove, ne znam samo otkud ta ideja, jer ako niste vec kupili devojci ruzu kad ste se sreli, tesko da ce ruza ubrano-ukrana raspaliti strast vase veze. Ova grupa ne spada u grupu agresivnih prosjaka, ignorisanjem cete ih uvek oterati, mozda vam nekad zalepe psovku ali to se desava vrlo retko.

Ako imate neka pitanja, slobodno, borba za vas dinar nikad ne prestaje.

Mir nije dugo trajao. Neprijatelj se pregrupisao i ojačao. Ovaj put nisu smeli sebi da dozvole grešku. Okupili su se u zaista jakom sastavu sa ojačanim oklopima i novim moćima. Odlučili su da istisnu trn koji ih je tako dugo peckao. Njihovu želju za osvetom pojačavala je mržnja prema nebeskom narodu.

Pobeda u prošlom ratu utkala je put našim junacima prema najmekšim oblacima u nebeskim jaslama. Harfe su bile melem za uši naših junaka i to ih je pomalo uljuljkalo, te svi uzeše vojne pemzije i uživaše tako. Ipak, neko je budno pratio. Bio je to Srpski Car Dušan!