Pojava koja izaziva prevrtanje očiju, psovanje, kletve i kupaca i prodavaca i svih onih nesrećnika koji se u tom trenutku zadese na penzionerovom putu.
Na ulasku penzioner zaustavlja svakoga ko naiđe da pita da li je to "onaj" supermarket što je bio u "onim" novinama gde kupus košta dinar, a meso je na sniženju.
Kada dobije potvrdan odgovor uzima korpu, pa je zamenjuje za kolica, pa opet uzima korpu, pa stoji i razmišlja... o korpi i kolicima dok je iza njega kilometarski red.
Stiže do voća i povrća. Krsti se pred avokadom i papajom, kupuje kupus, rovari po kutijama sa istim, prevrće dvadesetak glavica koje naravno ostavlja tu jer je video da u drugoj kutiji ima boljih.
Pred vitrinom sa mesom pravi se red od dvadeset ljudi zato što penzioner želi da pomiriše svaki komad mesa od svinjetine preko govedine do piletine, ne bi li ocenio svežinu i kvalitet. Ne obazire se na prodavčeve vapaje da svo meso stiže zajedno i da nije potrebno da miriše svako pileće krilce ponaosob. Posle pola sata odlazi sa 120 gr. mesa.
Kada se priblizava polici sa hlebom nastaje panika među kupcima koji trče ne bi li uzeli svoj hleb pre nego što mu se penzos približi. On će svaki hleb dobro ispipati- sa strane i odozgo, da mu nešto ne promakne. Svojim magičnim dodirom oceniće koji je hleb baš za njega pravljen. Mi iza njega ostasmo bez hleba.
Usput dok se kreće supermarketom svaku drugu osobu pita da mu pročita cenu, da li je ovo posno, a za šta ovo služi, kako to da nema toalet papira u listićima na komad, zašto se voda kupuje kad je ima i na česmi, kako to da ovoliki narod kupuje a nije na poslu, kako ih nije sramota što prodaju kondome i još xy pitanja iz svog arsenala.
I na kraju dolazi do kase gde kada mu se saopšti iznos računa izdeklamuje monolog o Jugoslaviji, Titu, Markoviću, kreditima. Dok nađe novčanik prođe godina, nekako sabere da treba da izvadi hiljadu dinara, a onda prodavačica nepromišljeno pita: "Imate li 26 dinara sitno?" E tu masa kreće da psuje, pljuje, proklinje dan kada se penzos rodio, a on broji i broji i sabira i broji.
Penzionerova kupovina je upešno završena u momentu kada podigne klinca u prevozu i udobno se smesti na prvo sedište iza vozača.
Vrhunac naloženosti. Kada krene Žikina šarenica (Žikina smorenica), starine ne mare da li su gladni, žedni, goli, da li su popili lekove i ostalo. Dok nama ta emisija samo pojačava nedeljni mamurluk, starine hipnotisani gledaju emisiju i sa radošću plaćaju TV pretplatu.
Primer 1:
- Deda, jel si gladan?
- .............
- Deda jel si žedan?
- ..............
- Jel si popio lekove, deda? Jel ti treba nešto?
- ..............
- Šta je sa dedom, jel umro?
- Ma jok, počela mu Žikina šarenica, pusti ga...Primer 2:
- Brate, ala je dobra ona mala, a kako se zove ona? A? A? A kako se zove? Moram je upoznati!
- Daj, jebote, šta si se naložio na nju kao penzioner na Žikinu šarenicu.
Staro narodno verovanje da, ukoliko na Sretenje mečka izađe iz jazbine, zima se uskoro završava ove godine se nije obistinilo.
REKONSTRUKCIJA:
Dokoni penzioner šeta beogradskim zoo - vrtom, tranzistor prislonjen na uvo, neobavezno sluša vesti. Spiker najavljuje da sledi vremenska prognoza, penzos zastaje tačno ispred mečkinog brloga okreće volume ka plusu, i pažljivo sluša. Kreštavi glas mlade spikerke radio B92 budi mečku iz višemesečnog sna. Ova nadrnadana i neispavana izlazi napolje da vidi šta se dešava? Prispava joj se i zaspi na steni ispred brloga. Vest, prenose skoro svi mediji i ubeđeni u staro verovanje opraštamo se od zime.
POSLEDICE:
Neodgovorni penzos je zajebo mečku te je ova izgubila kredibilitet, da najavi sledeće proljeće. Penzos se smrzava u vlastitoj kući jer je ispustio vodu iz sistema za grejanje, a kreštava spikerka je prebačena u redakciju.
Buni se dok čeka 10 minuta na šalteru u pošti, a kući 2 sata blene u Farmu, čekajući da Zorica Brunclik odnese kofu sa vodom.
Osoba čije bivstvovanje na ovom svetu je nekada značilo svima mnogo, dok danas bi svi da ga meću na giljotinu. Nekada veoma uspešan mladić, što u životu, što međ ženama, transformisao se u okorelog penzosa, kome je draže reći ne, no baciti jedan osmeh, makar kiseli. Omražen je kod novih stanara zgrade, dok svi iz njegovog doba se okupljaju kod njega na popodnevnoj kafici, uz "Beogradsku hroniku" i nadmetanje sa jednako podlim i dosadnim penzo-komšama u TV Muzičkoj slagalici.
Prepoznatljiv po svom purpurno-izšaranim bade-mantilu u kom se kreće po stanu, po silaženju svaki dan u podrum, dole do majstor Žileta da ga napuši jer, kojkurac je nestalo svetlo u liftu, koji je pravljen još dok je Tito bio u Africi i zašto zaboga i pobogu, opet bleje špricevi i kisela voda na prvom spratu.
Večiti kontraš, odbija sve. Žena mu je umrla još kad je Ćosić bio predsednik. Večiti komunista, ponosno drži sliku Tita na miljeu na EI Niš televizoru. Na njemu nikada nije prebacio na Pink ili u skorije vreme Prvu tur... srpsku televiziju, jer to je komerc. Iako je završio ekonomiju, davne šesetprve, radio ceo život u Crvenoj Zvezdi kao kontrolor radnika. Iz stana jedino izlazi kad je vanredno stanje, da bi kupio Politiku, jer samo Milan Džavrić može lepo da napiše razlog zašto je dovraga Gej parada održana.
:kuc kuc:
- Komšija, jel možete moje dete da pričuvate večeras?
:tras:
----------------------------------------------------------------------
- Dobar dan gospodine Dragane. Možda biste želeli da prisustvujete emitovanje nove radijske šeme u podrumu naše zgrade? Biće svi stanari večeras. Dođit...
- Ne.
:tras:
----------------------------------------------------------------------
- Dobar dan.
-
- Zanimljivo ste obučeni. Podseća me na ono vreme kad je naš Drug bio predsednik.
- Hvala. Želite nešto?
- Pa znate, jel volite vi vaše drugove?
- Da, dragi su mi.
- E pa možda biste želeli da postanete član naše Adventističko-komunističke-paradajz partije, koja čini dobro svima i svakome.
- MOLIM?
- Da, da, sve za naše drugove. Možda biste želeli da kupite novu "Kule stražara", evo na strani 56 ima dodatak o sub...
- Ne mamojebači. Muka mi je od vas. Svakako neću vaša govna od tolet-papira, nimalo ne želim da budem član vašeg sranja i JEBENO NEĆU DA KUPIM KIRBI 200 USISIVAČ! :TRAS:
Osoba koja ima potrebu da sama sebi stvara neku, bilo kakvu obavezu
1.Podjem ujutro na posao, pola 8, tresem se koliko mi se spava. A penzioneri se vracaju sa pijace, punih torbi.(Pa kad su morali da ustanu,da do tad sve zavrse?))Ko da pijace nece biti i u 10.
2.Ogroman red u banci, dizanje penzija, a ispred banke bankomat i nokog u redu?
3.Vole da sacekaju prodavca da otvori piljaru da bi kupili mleko u pola 6 ili 7 ujutro ??
Živo biće koje opstaje iz inata državi, a živi od nedostatka dokaza.
100 evra, plati sve račune, uštedi i da ima da počasti unuka/ku/ke.
Najčešća kvazibolest pubertetlija.
Scena poput one u filmu "Rane":
Majka: Sine već pola sata si u WC-u, opet te stomak zeza?
Sin: Ma da, oni sendviči preko puta škole su u pitanju sto posto.
Majka: Moram ja tebe kod doktora ipak, što je sigurno sigurno je.
(Za to vreme ćale sluša i smeje se zavaljen u fotelju).Kod doktora:
Majka: Evo doktore dovela sam ga.
Doktor: Neka uđe.
Pubertetlija: Dobar dan.
Doktor: Gospođo izađite iz ordinacije. Mali jebe te stomak a?
Pubertetlija: Pa ne znam, mora da sam nešto pojeo...
Doktor: Mali sve ok, kapiram ja to. Moja preporuka ti je smanji malo, drkaj dok se tuširaš i kad tvoji legnu da spavaju, neću da te keva dovodi svakih nedelju dana ovde...Majka: I šta ti je rekao doktor?
Pubertetlija: Da mnogo sviram kurcu!
Sedi u zadnjoj klupi gde lista novine i rešava sudoku. Spava na času, kad izlazi na tablu vuče se kao strvina, i taman kad počne da radi zadatak - zvoni. Na odmoru ode najdalje do ćoška škole da popuši koju pljugu. Na fizičkom je zakovan za klupu a kad treba da uradi neku vežbu, dva sata mu posle skupljaju delove rasute po parketu.
Osoba koja će pored praznog autobusa sesti pored vas i iz inata smrdeti.
Idealan muškarac: ne živi s majkom, ima redovna primanja i uvek ima vremena!
SURVIVOR SERBIA
Biće koje spada u rod sitnih glodara (glockaju penzijicu ceo mesec), veoma izdržljivu na sve vrste kriza, sa neverovatno istančanim instinktom za preživljavanje mesec dana sa 100 eura.
Imaju plus za toliki entuzijazam, s obzirom na životnu dob.
Bice koje dostize brzinu svetlosti ulaskom u gradski prevoz i uocavanjem slobodnog mesta za sedenje.
Ortak koji je povazdan nadrkan, smoren, usporen i koji se konstantno žali na sve i svašta. Hobi mu je mračenje ljudi koji se nađu u njegovoj okolini, a životna misija da ogadi svakodnevicu svojim malobrojnim ortacima.
Svemu nalazi manu i uvek vidi falinke tamo gde ih nema. Rak-rane su mu mala i neredovna primanja i još neredovnija davanja. Kada se skuplja ekipa za basket, retko kada bude pozvan (gotovo nikad).
"'De si, Gile, legendo? Nisam te video sto godina!"
"Ooo, Pero! Evo, tu sam - nisam mrdnuo odavde još od mature."
"Pa, zar ima da se nismo tol'ko videli? Ala vreme leti, sunce mu. Nego, š'a će ti taj pojas za spasavanje - da nisi trudan?"
"Hehehe! Znaš kako: žena, deca, dobra klopa, pasivno doba, pos'o. Ali, ne žalim se. Doduše, odem ponekad na sketba sa Grujom, Lazom, Maretom i Necom, ali to je samo forme radi, pošto posle odemo "Kod gazda Mileta" na 'ladno pivce i krilca. Banja!"
"Gazda Mile još radi??? Auuu, legenda! Nego, kad pomenu ekipu, 'de su Đole i Sava - da im se nije, da ne čuje zlo, nešto desilo?"
"Ma, daleko od toga. Đole je otišao u Kanadu, da tamo okuša sreću. Javi se barem jednom mesečno, pusti neki mejl, i vidi se sa nama kada dođe ovde jednom godišnje. I dalje je ona ista budala, samo mu slabo ide borba sa pivom i krilcima - jbg, nema tamo to što ima ovde, pa nije naučio. Sava, on je već druga priča..."
"Što, bre?"
"On ti je k'o onaj narodni 'lebac "Sava". Doduše, ne bukvalno k'o 'leb, već k'o oni koji ga kupuju. Penzos. Čovek od jutra do sutra mrzi ceo svet. Ne možeš ni da mu samo kažeš "ćao-ćao", a da ne krene sa jadikovkama od Kulina bana, pa do današnjih dana. Kvrcnulo mu, valjda, nešto u glavi kada ga je dugogodišnja cura ostavila, pa je zastranio. Jednom smo ga zvali na basket, a on nam je toliko zagovnao dan, da smo napravili pakt da ga nikada više nećemo zvati. Sve vreme je smarao sa pravilima, žalio se na svaki potez, a obruč bi pogađao jednom u deset godina (o koševima ne vredi ni govoriti). Posle, kada smo otišli na vops i krilca, toliko nam je ogadio život, da nismo pojeli ni pola porcije."
"Zar od onakve ljudine to postade???"
"Tuga, brate."
onaj sto pravi guzvu gde god stigne
Godinama opterećen,
umno poremećen,
seksualno rasterećen,
novčano ugrožen,
vremenom pregažen,
dosadom zaražen,
tekstilno unakažen,
uvek drema,
zube nema,
jede sve manje,
sere sve tanje,
na beli luk smrdi,
ide i prdi,
prava je beda,
niko ga ne gleda,
guza sve uža,
muda sve duža,
kita viseća,
totalna nesreća!
Pripadnik militantnog krila P.U.P.S-a
Centralno udruzenje vojnih penzionera, tel.011-3228076
