Na ulasku penzioner zaustavlja svakoga ko naiđe da pita da li je to "onaj" supermarket što je bio u "onim" novinama gde kupus košta dinar, a meso je na sniženju.

Kada dobije potvrdan odgovor uzima korpu, pa je zamenjuje za kolica, pa opet uzima korpu, pa stoji i razmišlja... o korpi i kolicima dok je iza njega kilometarski red.

Stiže do voća i povrća. Krsti se pred avokadom i papajom, kupuje kupus, rovari po kutijama sa istim, prevrće dvadesetak glavica koje naravno ostavlja tu jer je video da u drugoj kutiji ima boljih.

Pred vitrinom sa mesom pravi se red od dvadeset ljudi zato što penzioner želi da pomiriše svaki komad mesa od svinjetine preko govedine do piletine, ne bi li ocenio svežinu i kvalitet. Ne obazire se na prodavčeve vapaje da svo meso stiže zajedno i da nije potrebno da miriše svako pileće krilce ponaosob. Posle pola sata odlazi sa 120 gr. mesa.

Kada se priblizava polici sa hlebom nastaje panika među kupcima koji trče ne bi li uzeli svoj hleb pre nego što mu se penzos približi. On će svaki hleb dobro ispipati- sa strane i odozgo, da mu nešto ne promakne. Svojim magičnim dodirom oceniće koji je hleb baš za njega pravljen. Mi iza njega ostasmo bez hleba.

Usput dok se kreće supermarketom svaku drugu osobu pita da mu pročita cenu, da li je ovo posno, a za šta ovo služi, kako to da nema toalet papira u listićima na komad, zašto se voda kupuje kad je ima i na česmi, kako to da ovoliki narod kupuje a nije na poslu, kako ih nije sramota što prodaju kondome i još xy pitanja iz svog arsenala.

I na kraju dolazi do kase gde kada mu se saopšti iznos računa izdeklamuje monolog o Jugoslaviji, Titu, Markoviću, kreditima. Dok nađe novčanik prođe godina, nekako sabere da treba da izvadi hiljadu dinara, a onda prodavačica nepromišljeno pita: "Imate li 26 dinara sitno?" E tu masa kreće da psuje, pljuje, proklinje dan kada se penzos rodio, a on broji i broji i sabira i broji.

Penzionerova kupovina je upešno završena u momentu kada podigne klinca u prevozu i udobno se smesti na prvo sedište iza vozača.

Primer 1:
- Deda, jel si gladan?
- .............
- Deda jel si žedan?
- ..............
- Jel si popio lekove, deda? Jel ti treba nešto?
- ..............
- Šta je sa dedom, jel umro?
- Ma jok, počela mu Žikina šarenica, pusti ga...

Primer 2:
- Brate, ala je dobra ona mala, a kako se zove ona? A? A? A kako se zove? Moram je upoznati!
- Daj, jebote, šta si se naložio na nju kao penzioner na Žikinu šarenicu.

REKONSTRUKCIJA:

Dokoni penzioner šeta beogradskim zoo - vrtom, tranzistor prislonjen na uvo, neobavezno sluša vesti. Spiker najavljuje da sledi vremenska prognoza, penzos zastaje tačno ispred mečkinog brloga okreće volume ka plusu, i pažljivo sluša. Kreštavi glas mlade spikerke radio B92 budi mečku iz višemesečnog sna. Ova nadrnadana i neispavana izlazi napolje da vidi šta se dešava? Prispava joj se i zaspi na steni ispred brloga. Vest, prenose skoro svi mediji i ubeđeni u staro verovanje opraštamo se od zime.

POSLEDICE:

Neodgovorni penzos je zajebo mečku te je ova izgubila kredibilitet, da najavi sledeće proljeće. Penzos se smrzava u vlastitoj kući jer je ispustio vodu iz sistema za grejanje, a kreštava spikerka je prebačena u redakciju.

:куц куц:
- Комшија, јел можете моје дете да причувате вечерас?
:трас:
----------------------------------------------------------------------
- Добар дан господине Драгане. Можда бисте желели да присуствујете емитовање нове радијске шеме у подруму наше зграде? Биће сви станари вечерас. Дођит...
- Не.
:трас:
----------------------------------------------------------------------
- Добар дан.
-
- Занимљиво сте обучени. Подсећа ме на оно време кад је наш Друг био председник.
- Хвала. Желите нешто?
- Па знате, јел волите ви ваше другове?
- Да, драги су ми.
- Е па можда бисте желели да постанете члан наше Адвентистичко-комунистичке-парадајз партије, која чини добро свима и свакоме.
- МОЛИМ?
- Да, да, све за наше другове. Можда бисте желели да купите нову "Куле стражара", ево на страни 56 има додатак о суб...
- Не мамојебачи. Мука ми је од вас. Свакако нећу ваша говна од толет-папира, нимало не желим да будем члан вашег срања и ЈЕБЕНО НЕЋУ ДА КУПИМ КИРБИ 200 УСИСИВАЧ! :ТРАС:

1.Podjem ujutro na posao, pola 8, tresem se koliko mi se spava. A penzioneri se vracaju sa pijace, punih torbi.(Pa kad su morali da ustanu,da do tad sve zavrse?))Ko da pijace nece biti i u 10.
2.Ogroman red u banci, dizanje penzija, a ispred banke bankomat i nokog u redu?
3.Vole da sacekaju prodavca da otvori piljaru da bi kupili mleko u pola 6 ili 7 ujutro ??

100 evra, plati sve račune, uštedi i da ima da počasti unuka/ku/ke.

Scena poput one u filmu "Rane":
Majka: Sine već pola sata si u WC-u, opet te stomak zeza?
Sin: Ma da, oni sendviči preko puta škole su u pitanju sto posto.
Majka: Moram ja tebe kod doktora ipak, što je sigurno sigurno je.
(Za to vreme ćale sluša i smeje se zavaljen u fotelju).

Kod doktora:
Majka: Evo doktore dovela sam ga.
Doktor: Neka uđe.
Pubertetlija: Dobar dan.
Doktor: Gospođo izađite iz ordinacije. Mali jebe te stomak a?
Pubertetlija: Pa ne znam, mora da sam nešto pojeo...
Doktor: Mali sve ok, kapiram ja to. Moja preporuka ti je smanji malo, drkaj dok se tuširaš i kad tvoji legnu da spavaju, neću da te keva dovodi svakih nedelju dana ovde...

Majka: I šta ti je rekao doktor?
Pubertetlija: Da mnogo sviram kurcu!

Dize pritisak i sebi i drugima

"'De si, Gile, legendo? Nisam te video sto godina!"

"Ooo, Pero! Evo, tu sam - nisam mrdnuo odavde još od mature."

"Pa, zar ima da se nismo tol'ko videli? Ala vreme leti, sunce mu. Nego, š'a će ti taj pojas za spasavanje - da nisi trudan?"

"Hehehe! Znaš kako: žena, deca, dobra klopa, pasivno doba, pos'o. Ali, ne žalim se. Doduše, odem ponekad na sketba sa Grujom, Lazom, Maretom i Necom, ali to je samo forme radi, pošto posle odemo "Kod gazda Mileta" na 'ladno pivce i krilca. Banja!"

"Gazda Mile još radi??? Auuu, legenda! Nego, kad pomenu ekipu, 'de su Đole i Sava - da im se nije, da ne čuje zlo, nešto desilo?"

"Ma, daleko od toga. Đole je otišao u Kanadu, da tamo okuša sreću. Javi se barem jednom mesečno, pusti neki mejl, i vidi se sa nama kada dođe ovde jednom godišnje. I dalje je ona ista budala, samo mu slabo ide borba sa pivom i krilcima - jbg, nema tamo to što ima ovde, pa nije naučio. Sava, on je već druga priča..."

"Što, bre?"

"On ti je k'o onaj narodni 'lebac "Sava". Doduše, ne bukvalno k'o 'leb, već k'o oni koji ga kupuju. Penzos. Čovek od jutra do sutra mrzi ceo svet. Ne možeš ni da mu samo kažeš "ćao-ćao", a da ne krene sa jadikovkama od Kulina bana, pa do današnjih dana. Kvrcnulo mu, valjda, nešto u glavi kada ga je dugogodišnja cura ostavila, pa je zastranio. Jednom smo ga zvali na basket, a on nam je toliko zagovnao dan, da smo napravili pakt da ga nikada više nećemo zvati. Sve vreme je smarao sa pravilima, žalio se na svaki potez, a obruč bi pogađao jednom u deset godina (o koševima ne vredi ni govoriti). Posle, kada smo otišli na vops i krilca, toliko nam je ogadio život, da nismo pojeli ni pola porcije."

"Zar od onakve ljudine to postade???"

"Tuga, brate."

Centralno udruzenje vojnih penzionera, tel.011-3228076