Poruka koju moraš pročitati dva puta.
Naizgled misliš da znaš o čemu se radi, a onda muk i puk, shvatiš iz drugog puta šta je pisac hteo reći. Čak i kad dešifruješ poruku (bar misliš da si je...) nisi siguran da je to poenta i svrha iste. To pišu ljudi koji ne mogu poslati ditektno poruku primaocu ili ljudi koji ne žele da svako shvati smisao.
Ne, ne mora da znači da je poruka dvosmislena ili tro, može samo jedno, ali kada se sta dešifruje.
Drugo slovo azbuke.
.
.
.
Prvo slovo živoinje koje vozi Deda mraz.
Situacija kada neki pripadnik tvoje loze reže sitnu lozu na nosačima za vinovu lozu dok mu ti u čokanjče sipaš lozu.
Naravski, ovo je sorta definicije koje se pišu posle 3-4 loze na prazan stomak...
Tehnika moderne umetnosti koja se najčešće praktikuje u sredstvima javnog prevoza, u jutarnjim časovima i prvoj smeni, kao metoda za ubijanje vremena do stanice na kojoj se silazi i kreće u školu, na posao...
Metoda je rasprostranjena među mlađom populacijom, gde se izvodi po tradicionalno utvrđenom šablonu: napiše se prvo ime ili nadimak, nečitkim, krupnim slovima (uz to obavezno ide i razred/odeljenje), onda se podvuče, pri čemu autobus obavezno naglo zakoči pa se ta crta produži po celom prozoru. Već do podne se mraz osuši, i hijeroglifi nestaju. Do sutra ujutru...
NAPOMENA: Pišu se i imena bendova, simpatija (u kom slučaju se cela slikarija zaokruži u srce), fudbalski klubovi i parole...
Sedam sati ujutru, pravac na autobusku stanicu, u bus, pa primera kol'ko 'oćete na svakom prozoru...
Ljudi kao ljudi, jedu, piju, rade, ne rade, čitaju, pišu, mrze, vole, misle, gledaju. Žive. Osećaju, Osećaju se. Sećaju se. Ne sećaju se. Ne sećaš se? Ne želim da se sećam.
Ali ipak je tu. Ne mogu da znam koliko će mi oderđena radnja ostati u memoriji. Pa opet, mogu sama da je pobedim. Bacim na pod i tri put nogom.
Fora, apeluju te da ne praviš velika sranja. Jeste. Jednog dana ćeš ipak da voziš svoj auto, zastaneš na semaforu, setiš se i spustiš glavu na volan.
-Ne znam za Ivana, mislim trebalo bi da ga zovem, ali opet... šta će mi toliko ljudi, nisam ga planirala. Pa jebote, šta i ona izvodi, ako hoće neka dođe, ako ne, boli me uvo... uostalom, ako njega pozovem, moraće i Davor sa njim, mislim, Ana i Davor... Ma daj ne mogu toliko... šta ti...? heeej heeejjj!!!
-...A?
-Gde se nalaziš? Ne slušaš me uopšte!
-Ma slušam... izvini...
-Daj, stvarno imam frku, pomozi malo!
-Pa ovaj... ne znam.
-...
-Do jaja će da bude. Klub i sve to.
-Hehehe... Obuj štikle. I... I NAŠMINKAJ SE!
-Haha... da.
Brdo je stereotipa koje je naš nebeski narod stvorio iz pepela. Ovaj isti zaslužuje da se nađe među samim vrhom.
Postoji indijanska legenda da je nađeno parče ploče na kojoj je pisalo "11. Ne može se udata žena sa samo muževljevim prezimenom ozbiljno baviti medicinom". Kasnije je ustanovljeno da je to deo ploče koji je Mojsiju otpao kada je napisao deset Božjih zapovesti.
Famozni slučaj dva prezimena kod zdravstvenih radnica doprinosi im da one budu klasirane kao apsolutni maestro u svom poslu. Preduslov da bi žene mogle da pišu skraćenicu zvanja doktora ispred svog imena, jeste da imaju dva prezimena.
Zašto? Zato.
- Gospodine, vaša operacija presađivanja bubrega zakazana je za 24. oktobar a operisaće vas doktorka Gulaš Jelena.
- Joj, pa vi baš želite da umrem. Dajte neku sa dva prezimena tu su veće šanse.
Onaj momenat/ trenutak kada mi se prikenja od svih maloumnih momenata i trenutaka koji se pisu po statusima ljudi kojekuda, pri cemu ih isti ti ljudi velicaju kao da su od krucijalne vaznosti za danasnju civilizaciju / njih same, a time dokazuju da:
a) nemaju / ne znaju da odaberu bitne momente!
b) ne shvataju koliko ispadaju glupi
c) pokazuju koliko nisu reciti, samim tim sto im svaki status pocinje istom recenicom! Aaaaalo, ljudi, knjigu u sake, da se obogati ta leksika malo!
Da se makar pise o nekim zaista bitnim momentima, pa i 'ajde...
"Onaj momenat kada osetis toplinu jer ti je sisa upala u supu"
"Trenutak kada shvatis da si ugazio u govno"
"Onaj momenat kada shvatis da si se probudio i trenutak kada vise ne spavas" => 3846827364 like-ova
Ljudi koji pišu štampanom ćirilicom, često umesto slova i stave latinično slovo n, i tako izazovu sprdnju i zajebavanje na račun njihove pismenosti. Do toga dolazi jer su slova I i N dosta slična, pa ljudi pogrešno kosu crtu povuku od gore ka dole. Grafiti na zidovima su posebna priča jer ih je teško skinuti, tako da natpis "MNROSLAV VOLN JELENU" može da izazove podsmevanja na račun autora od svih koji ga poznaju. Medjutim, najgore je prošao ćale od mog drugara, koji je u vojsci preko cele podlaktice istetovirao MNLE, i tako sebe obeležio za ceo život.
Šta je uradio čoveku koji ga je tetovirao, nikada nije utvrdjeno.
Jedini uređaj koji ima čast i privilegiju da piša po ljudima, ali samo ukoliko vlasnik to dozvoli.
Vrlo retko zbog popuštanja svojoj miljenici vlasnik biva kažnjen, ali vrlo retko.
" Gospodine moramo da vam naplatimo kaznu jer niste nabili flašu na pišu vaše klime "
U okviru crkvenog dvorišta osim nezaobilazne crkve, česme, cvetne baštice i mesta za paljenje sveća, najčešće možemo videti kućicu ili odvojeni sobičak taman toliki da u njega stane tezga! Taj sobičak ili kućica, takozvani Pop Shop nudi razne usluge i artikle...
Sveće svih kalibara, brojanice, knjige, kalendare, ikone, rezbarije, kandila i naravno papiriće na kojima se pišu imena onih koje želimo da, svešteno lice, pomene u toku molitve za zdravlje... Nigde cena, nigde cenovnika, o fiskalnoj kasi da ne govorim i to ne zato što je sve fraj nego zato što je cena svega, u ponudi, već dobro poznata!
Kreativno uravnoteženi autori, koji nikad nisu napisali lošu ili predobru definiciju, zapravo sve su im vrlo dobre i to po svačijem standardu, daju vrlo dobre komentare, nijedan loš ili predobar, imaju vrlo dobre ideje za postere, koje ukrašavaju vrlo dobrim naslovima. Za njih ne postoje ekstremi kao što su: bezidejnost i preterana kreativnost, odsustvo humora i prenaglašen humor, zabranjene teme i izlizane teme, pljuvanje autora i favorizovanje autora, odsustvo učešća i preterano učešće na forumu, četu ili u komentarisanju. Aktivno učestvuju u forumu dajući solidne predloge koje svi prihvataju, na četu normalno pričaju sa grupom solidnih autora. Umereno se socijalizuju i razmenjuju iste stavove, umereno tražeći nove autore sa istim idejama. Komentarišu samo dobro napisane definicije, dobrih autora. Svoje definicije pišu u skladu sa idealnim trenutkom poravnanja planeta u sunčevom sistemu. To vreme se usklađuje sa zakonima koje važe na Vukajliji. Ta vremena su idealna. Uopšte oni ovde ne pišu jer imaju potrebe da definišu svoj život, već iz jednog od mnogobrojnih hobija. Njihova profil slika je vrlo dobra, njihove informacije o sebi sasvim ok. Kad se sve sabere i oduzme oni rade prave stvari u pravom trenutku, stavljajući pravu stvar na pravo mesto. Za isticanje jedne od karakteristika ovih osoba nije fer koristiti reč "mediokritetsvo" koja je tokom vremena čudom dobila lošu konotaciju. Svejedno ovi normalni autori doprinose da sajt Vukajlija postane mesto zlatne sredine, tj. apsolutne idejne harmonije i istosti što je glavni ideal, zar ne?
Ko je uopšte mogao da kaže da ekvilibrijum predstavlja smrt?!
Kada kažu da je on bio jedan od poslednjih pravih šmekera, verovatno misle pod tim izrazom "šmeker" na onaj tip muškarca koji zna da piše knjige, koji zna da peva, koji zna da se pobije, koji ponekad završi i u zatvoru, koji kada kaže gledajući TV Dnevnik "Majku li im jebem ustašku..!", posle toga i ustane pa ode dobrovoljno u rat.
Bilo kako bilo, sve je manje takvih koji su i pismeni i hrabri, koji znaju da pevaju i da se tuku, da pišu i da trpe batine...
Polako nestaju pred najezdom ljudi koji uglavnom znaju da rade samo jedno od toga nabrojanog i to loše...jer u principu, sve te stvari su međusobno povezane i jedna bez druge nemaju tu težinu i snagu koju treba da imaju.
Ukratko, nemaju oni šmeka kao on, pa zato i ne mogu da budu šmekeri...
Srednjih godina, kaput otkopčan, stomak ispao. Čovek koji zapošljava devojke i žene iz čije poslovne saradnje se pišu istinite erotske priče. Stoji kraj druma, puši cigaretu i čeka tebe da mu dođeš sa kovertom. Član je upravnog odbora NIS-a i završiće ti mesto zamenika rukovodica pravne službe. Na kraju si upleten u mahinacije iz kojih da bi se izvukao bivaš gurnut u erotsku priču sa gore pomenutim ženama. Bivaš jeban fiktivno i bukvalno. Proklinješ dan kada si dao kovertu čoveku u kožnoj jakni da bi završio fakultet. Ne igraj se sa čovekom u kaputu.
Život po načelima i pravilima koja su jasno odredjena, a koja vekovima pišu drugi za tebe - ne da bi ti bio srećan, već da bi u miru radio, privredjivao i ostavio potomstvo koje će da radi, privredjuje, glasa i po potrebi brani teritoriju koja mu je to odredila. Zašto? Zatro što je zakon takav, isti je za sve i ti tu nemaš šta mnogo da pitaš i razmišljaš.
Zakon te štiti, ti slušaj i biće sve u redu.
Ali kako to da se zakoni vremenom toliko menjaju? Postajemo civilizovaniji? Vekovima su ljudi bili najstrašnije kažnjavani zbog stvari koje su danas najnormalnija pojava - tako će jednog dana i ovi zakoni nekom biti smešni..
- Nekada si za kradju, bavljenje naukom i iznošenje svog neprimerenog mišljenja bivao spaljen na lomači. Zašto? Jer je crkva tako rekla.
- Čokolada je bila proglašena za drogu i nije se smela jesti, jer su kazne bile strašne, a čokolada je zlo - crkva je tako rekla.
- Crnce i Indijance si bez griže savesti mogao da prisiliš na rad, da ih prodaš, pokloniš, ubiješ..Ti si belac, viša rasa, zakon ti je dozvolio a zakon je ipak uvek u pravu.
- Žene nisu smele da glasaju, voze automobile, rade poslove koje im zakon ne dozvoljava.
- U Koreji ne smeš da gledaš filmove koji nisu iz domaće produkcije, da poseduješ mobilni telefon ili zoveš inostranstvo, da gledaš svetsko prvenstvo u fudbalu. Zakon veša za takve stvari.
- Sa ženom na bliskom istoku možeš praktično da radiš šta hoćeš, jer zakon i vera ti to dozvoljavaju. Ko jebe žene, bacaj ih sa mosta, tvoje su.
- Alkohol i kocka su nekada bili zabranjeni a danas više nisu. Neki ljudi su odrobijali pola života zbog pečenja rakije koja je danas apsolutno normalna i zakonita stvar.
- U vatikanu ne smeš da jedeš krompir, na Aljasci smeš da ubiješ medveda ali ne smeš da ga probudiš dok spava (živa istina), a u pojedim zemljama Amerike možeš da završiš na robiji ako startuješ devojku na ulici, ili ti ista sedne u krilo u autobusu. To su strašni grehovi.
Jednog dana, 2079. (ako tada sveta uopšte bude), dva klinca će sedeti u školskom dvorištu, variti gandžu i iščudjavati se kako je u ona varvarska vremena za to moglo da se ode u zatvor, a do pre pet godina nisi smeo da je pušiš ako nemaš šesnaest. Ista ona dva klonirana dečaka, koje su usvojila dva venčana muškarca.
Zaba koja je pobegla iz jedne narodne poslovice, maskirala se u konja i mnoge kovace sirom sveta ubedila da i nju treba potkovati.
Tako danas mnogi profesori prava ceo zivot posvecuju "nauci" ne znajuci da su isti protracili potkivajuci zabe....
"Sve dok ljudi samo otkrivaju zakone, mozemo govoriti o nauci. Onog trenutka kad pocnu da ih pisu - prelazimo u fantastiku...." Ichigeki
Većinsko stanovništvo na Vukajliji. Ovde žene nisu dobrodošle. Osim ako imaju klitoris ko omanji kurčić, pa razmišljaju i pišu kao muškarci. U svojim definicija prosečnom čitaocu se obraćaju isključivo u muškom rodu. Čim nanjuše normalnu žensku osobu (koja nema frojdovsku "zavidnost prema penisu") odmah se uzjogune i useru da će žene preuzeti ljubljenu im Vuku.
Zapravo, radi se o tome da im živote vode žene (mame, devojke, supruge, babe, sestre, najbolje drugarice) zavise od njih, sanjaju o njima, i generalno - crkli bi bez njih. Zato im je žena preko glave, mrze ih i neophodno im je muško okruženje neprijateljski nastrojeno prema ženama.
Kako jedan novopridošli član provede samo malo više vremena na ovom našem sajtu, počinje da biva zaražen. Oni koji reše da pišu malo više, nakupe bodove ili oni koji budu banovani, često sebi naprave dupli nalog kako bi skor njihovih definicija bio veći, kako bi vredjali moderatore i autore koje ne simpaišu, ili kako bi se jednostavno zajebavali. Postoje oni za koje se zna, i oni koji svoje duple naloge vešto kriju..
Elem, ako se ovoj pojavi pridje nešto ozbiljnije, teorija zavere dosegne nove dubine, i tako se zapitaš da li neko ima osam duplih naloga, da li postoje tajni moderatori, da li moderatori imaju neke svoje duple naloge i, što je najvažnije, da li abrakus sada piše sa nekog novog profila. Pitanja vuku u nedogled, dok ti jednog dana ne padne na pamet da je ovo u stvari sajt od 500 dokonih ljudi sa punkurac duplih naloga. Onda rešiš malo da ih iscimaš na četu, i onda se, na kraju, zbuniš..
Čet:
- Aj pošalji u pvt čiji si dupli, poslaću i ja tebi.
- Važi. Šaljem pvt - ja sam Korleone. U medjuvremenu stiže pvt - Ja sam Korleone. Nemoguće!
Čet:
- Jebote šta sereš!
- Ja? Ti sereš!
Korleone: Šta se vas dvojica svadjate?
- Korleone pvt. Znam da si kaizen još od pre mesec dana.
- Nisam Kaizen, ali bio si blizu. Kaizen ne postoji, ja sam Džimi.
- Kako ne postoji? I kako si sad ti Džimi kad je Litium Džimi?
- Pa ja sam i Litium i Džimi. I Korleone.
- Aha..Lažete. Isto kao i Euglena za Krešimira, znam da je to Blek.
- I Euglena i Blek su Krešimir.
- Do kurca. Sad ništa ne razumem. A..Kako to Kaizen ne postoji?
- Pa lepo. Kaizen smo u stvari nas sedmorica..
- Aha..Dooobro nego sad mi je jedan lik tvrdio da si ti.
- Sos? Pa i ti si njemu..
- Ali kako..
- Pa ja sam i sos!
- E..Jebite se.
Klasičan naziv za knjigu koja nema nikakvu umetničku niti bilo kakvu drugu vrednost, niti značaj. Najčešće je pišu kvazi-pisci (Isidora Bjelica, Jelena Baćić-Alimpić,...), a namenjene su za populaciju kojoj je suviše nerazumljivo da čita bilo šta što ima veći fond reči od jednog tabloida.
Umetnička vrednost ovih knjiga može da se uporedi sa umetničkom vrednošću ‚‚latinoameričkih sapunica“. Oni koji čitaju ovakve knjige, najčešće se i hvale kako puno čitaju i ističu to u prvi plan.
Takođe, za ove knjige se često kaže da su ‚‚lagane“ za čitanje a da se pri tome ne misli na njihovu masu.
Voditelj: Kako provodite vaše slobodno vreme?
Manekenka: Čitam knjige. Obožavam da čitam. Upravo sada čitam ‚‚Ljubav u Bejrutu“, brzo se čita i veoma je lagana.
Veoma unosan posao za današnje sponzoruše.
Hihihi, i kakav je bio?
Ima malu pišu, al' mi je kupio Luj Viton za bloudžab.
1. Za razliku od većine drugih jezika,u srpskom jeziku, veliku ulogu igraju akcenti. Oni mogu promeniti značenje rečenicu. Ali, kao za inat, oni se ne pišu, tako da su česte zabune pri pisanju.
-----------
2. Tačka i zarez mogu promeniti značenje rečenici ako se nalaze na različitim mestima.
-----------
3. Pošto ima padeže, u srpskom jeziku govornik ima relativno veliku slobodu da može da stavi većinu reči na bilo koje mesto u rečenici.
-----------
Dodatak: Ovo su najčešće problemi kod ljudi koji su pri radu na računaru ili mobilnom telefonu operisani od znakova interpunkcije i š,č,ž...
Primer za 1.
Gore gore gore gore nego što gore gore dole.
Značenje: Lošije plamte visoke šume nego što plamte šume dole.
-----------
Primer za 1. i 2.
"More ulazi u kucu"
Ova rečenica može imati dva značenja:
a) Mòre, ulazi u kuću! - Naredba za ulazak u kuću.
b) Móre ulazi u kuću. - More (velika vodena površina prodire u kuću.
-----------
Primer za 3.
Naslov u novinama:
"Dete ujelo prase!"
Iako svi znamo šta ovo znači po nekoj logici, može se i drugačije protumačiti od toga.
Pola firme izgubilo posao.
- Što ima, frende?
- Na Zavodu.
- Pa kako? Firma ti je u restrukturiranju. Pišu novine.
- Nije govno, nego se pas posrao.
