Pitanje koje često upućujemo dotičnoj osobi sa kojom smo isključivo silom prilika morali da se zateknemo na istom mestu, a bez mogućnosti da istog eskiviramo. Najčešće, vraćajući se sa posla istim busom u isto vreme (bolje da sam čekao pola sata drugi bus), ili u nekoj čekaonici.
Opština, jutro oko 10:00. Nosim papire u opštinu na overu, i ko za qrc, počela im pauza. Sedam na klupicu pored babe sa cegerom i molim Boga da ne počne da me smara sa nekim pitanjima. Al ne lezi vraže, baba je zlatna, nego se na vratima opštine pojavljuje ON. Lokalni dangub, smarač za olimpijadu, i naravno uočava prvo mene.
ON:DE SI BRATE JEE.
JA(prokuvao u najavi):E zdravo.
ON:ŠTA IMA ČOVEČE.
JA(pizdim):Evo čekam, nego nemoj da vičaš.
ON:E DA izvini, nego, jel si čuo da su podigli članarinu u lovačkom društvu?
JA:(teleći pogled) Nisam.
ON:Ok, a jel si čuo da..
JA:A jesli li ti čuo da nešto puca brate??
ON:????
JA: Ma puca mi qrc i za tebe i lovačko društvo i zečeve i prepelice i fazane, pusti me u pizdu materinu.
Razmišljanje ravno bajkama braće Grim. Išlo bi otprilike ovako: Upišem faks, naravno gledam da je tražen i da posle mogu da imam jako dobru platu. Upadnem na budžet, naravno, primam i stipendiju, nađem stan u centru grada u kome studiram, za neke mizerne pare, usere me. Završim ga u roku, normalno, bez ikakvih poteškoća.Učim minimalno, sve mogu na inteligenciju, bolje vrijeme da trošim na žurke. Čim završm faks, posao traži mene, normalno, ne ja posao. Plata bogovska, pičke tu, kasnije žena, klinci, savršen život.
BUM!!!
Dolaziš do toga da upisuješ faks, odeš na željeni. Jedva upišeš, i to u drugom roku. Budeš među poslednjih deset na listi, o budžetu da i ne govorimo. Nađeš stan u lijepoj pizdi materinoj, skup ko đavo, jer si naravno upisao u drugom roku, sve što je valjalo ljudi davno iznajmili, ostalo je šta je ostalo, ne možeš da biraš. Odjednom se pred tobom pojavljuje gradivo od pet stotina strana, koje moraš da znaš ko tablicu množenja. Kakve žurke, kakva pička materina, fale ti tri za uslov, i to jedan izlaziš peti put, pravio si se pametan, podjebavao profesora, sad ćeš kurac moj da prođeš. Obnavljaš godinu, radi istog ovog. Sledeće godine te pusti u oktobarskom da prođeš, i normalno, previše se koncentrišuću da naučiš njegov predmet zapostaviš ostale-obnavljaš i drugu. Pet godina kasnije, po već navedenom šablonu završiš taj jebeni faks, imaš diplomu, svoj si čovjek. Posao te uopšte ne traži, a da bude još veće zlo, ni ti ne možeš da nađeš njega. Na birou ti kažu da ih je već 700 na čekanju koji su završili isti faks kao i ti. Na kraju ti roditelji podmažu nekog, zaposliš se kao neki jebeni pripravnik, naravno na određeno. Jedva ostaneš za stalno. Jebe te ko stigne, al dobro je, nek se radi. Smuvaš neku ribu, oženiš se, i gotovo.....
Jedan veliki razlog zasto bi trebalo da cutis k'o zaliven kad te neko isece ispred semafora.
Ti: Vozis. Ispred tebe crveno. Odjednom se pojavljuje neki auto s desne strane i iseca ti put. Kocis i u znak protesta zatrubis.
On: Otvara prozor, izbacuje glavu kroz nj' i ide neka psovka (P Ti M)
Ti: (posto ti je prozor vec bio otvoren) Refleksno izbascujes ruku i pokazes mu srednji prst. Refleksno!E sad ono bitno.
On: Otvara vrata i izlazi sa sekirom tipa "tomahavka" u ruci. Dolazi do tebe i pocinje da se dere kako je on imao prednost (ceo govor je propracen sa 4-7 psovki izmedju svake 2 reci), a ti ne skidas pogled sa sekire kojom on ne prestaje da mase.
Naravoucenije: Rukice unutar kola kad vozite... da je nesto ne odsece.
Odmaralište koje zbog pro-zapadne imperijalističke filmske industrije ničim izazvano dobija negativnu konotaciju. Najčešće se nalazi u nekoj zabiti ne tako daleko od napuštene benzinske pumpe dok se magla sliva po parkingu. Zlatnim presekom ove slike se dobija zum na veliku svetleću reklamu gde preovladava 'Motel' ali tako da je neonka pukla makar kod jednog slova, što pridodaje još jednu dozu misticizma.
pali se tv u mračnoj sobi i na ekranu se pojavljuje simpatična lutka
-Ajde budi se majmune, hoću da igram jednu igru hehe.
-Gde sam ja?
-Trenutno se nalazite u istom onom motelu gde ste prvi put upoznali taštu, mesto od koga imate fobije. Posmatram vas već duže vreme i ovde ste zato što ste prekunuli snimanje serije 'Na slovo na slovo' jer ti je, jelte Aćim bio ružan. Nego da počnemo mi sa pravilima.
-Izvini a kako se zoveš?
-Moje ime nije bitno ali možeš da me zoveš lutka.
-STERAM TI GA DO PUPKA, hahahah al sam ti ga šukno, hahahha.
-Nisam siguran da ćeš to moći posle ove igre, ako me razumeš.
Normalan: Dešava se jako retko, jer niko i ne ide u kafanu da bi normalno, trezan, izašao odatle. Ako vidite nekoga ko tako izlazi iz kafane, slobodno ga ukorite i pokažite mu obližnji "nja nja" kafić gde može da se do mile volje naliva multivitaminom i sluša komercijalni house.
Pripit: Dešava se posle kraćeg zadržavanja u kafani. I to je retkost, jer ko god ode u kafanu planira duže da ostane, ali naravno, mogu se desiti neke nepredviđene okolnosti, zbog kojih niste mogli duže da ostanete, pa niste ni mogli da popijete veću količinu alkohola. Karakteristika ovakvog izlaska je normalan hod ali i osmeh na licu koji se pojavljuje zbog par kratkih koje ste stukli pre nego što ste morali da krenete.
Pijan: Dešava se kada se ostane u kafani malo duže i popije ljudski, naruči se par pesama a malo se i pojede. Izlazak iz kafane je malo lelujav ali ima se dovoljno pameti da se plati račun, pozove taksi i stigne do kuće, bez bacanja pegle.
Četvoronoške: Dešava se kada se baš pretera sa alkoholom i ostane se celu noć. Teško se kontroliše kretanje, mozak ne funkcioniše najbolje, a nerazgovetno mumlanje je na vrlo visokom nivou. Uglavnom se na izlazu baci pegla, a bez manje pijanog prijatelja, koji će vas podići i pridržavati, nema šanse da se stigne do kuće. Kući se baca najmanje još jedna pegla.
Usran: Dešava se kada pijete mnogo a pijete neku od čuvenih kombinacija, vinjak-pivo ili vino-šljivovica. Stadium kada ni ne izlazite iz kafane, nego ostajete tu da spavate. Karakteristično za ovaj stadijum je što se budite tek kada oko vas neko počne da čisti lom od sinoć i to obično u nekom dusku koji nemate pojma odakle vam. Naravno svuda oko vas su barice koje ne moraju biti samo od pegliranja. Mogu biti i od toga što niste mogli nikako stići do WC-a.
Nenadjebivi smrad iz usta sagovornika, koji neretko tera suze na oči.
Jutarnje fekalije pomešane sa ukusom cigarete, vinjaka, čokolade i bavarskih kiflica.
Aromu mrtvog konja najlakše možete osetiti u GSP-u, u lokalnoj kafani ili jednostavno kod nekoga ko ne vodi računa o sebi.
Česta je pojava da uz mrtvog konja ide i zaprška, pa te ista dodatno upuca.
Bezbrižno šetaš kroz kraj, pirka vetar, nirvana, slušaš muziku i nameravaš ostaneš u blaženom stanju. U jednom momentu osetiš prodoran vonj, ruku na ramenu i čuješ rečenicu:
" 'de si tebra!" Pojavljuje se on. Gušač.
Ja: -Eeevo brate, blejim..
On:( kešajući se o moj vrat prislanja svoj dlakavi pazuh na moje desno uvo)
- 'Ajde bratić da izblejimo, dugo se nismo videli..(prekidaš ga jer njegove fekalije iz usta gase tvoje vitalne organe)
- E aj zovem te ja ovih dana, u žurbi sam nekoj sad, izvini..
Pružaš mu ruku, ali te on navlači na obraz i pojubi te tri puta, poput mokrih baba u selima na severu Crne Gore.
Na kraju svega uspevaš da odeš, tortura je prošla..bar do sledećeg viđenja.
Ljudi koji su,jebiga,zbog ove ekonomske krize zapali u velike dugove,pa se moraju pojavljivati na raznim umobolnim reklamama za paste za zube,ne bi li nekako zaradili dodatnu lovu
-o,ne,imam sastanak za 15 dana,a vidi mi zube,šta da radim?
-ne brini se,imam novi ultra sensitiv aloja kompikus blendamet,za 15 dana,zubi će ti biti beli kao sneg!
-ne verujem ja u to,imaš li dokaz da je dovoljno dobar?
-znam,pitajmo stomatologa!...........................
-dobar dan,recite mi da li je ova pasta za zube dobra?
-(pojavljuje se stomatolog,a ispod njega i njegovo ime i zanimanje)naravno,sadrži čestice čisto nabranih uvceta od prasića,koji će učiniti vaše zube beljim,i neodoljivim
-hvala vam puno,od sada ću koristit samo blendamet!...obično slede i slike posle 15 dana gde ona pokazuje svoje bele zubiće,i žvalavi se sa dečkom...
Jedan od najboljih albuma grupe Pink Flojd (kasnije je snimljen i film, sa Bobom Geldofom u glavnoj ulozi), a po subjektivnom misljenju autora i najbolji. Album je u formi rok opere, to jest, pesme nisu prosto pesme, nego su deo odredjene celine, to jest price.
Prica prati zivot rok zvezde Pinka Flojda, koji je jos od rane mladosti bio emotivno povredjen od strane drustva. Otac mu je poginuo u Drugom svetskom ratu (Another brick in the Wall part 1), u skoli ga je maltretirao profesor koji se izivljavao na deci zbog torture koju je morao da podnese kod kuce ( The Happiest Days of Our Lives i Another brick in the Wall part 2, zajedno cine pesmu koju napamet znaju sve generacije ucenika osnovnih i srednjih skola), a kod kuce ga je previse zastitnicki nastrojena majka drzala pod staklenim zvonom, sto ga je socijalno hendikepiralo za sva vremena (Mother). Zbog svega toga, Pink resava da stvori Zid (eng. The Wall), metaforu za emocionalno otudjivanje od celog sveta (takodje u Mother).
I tako, Pink se povlaci u svoj zamisljeni svet, unutar Zida. Kasnije postaje poznata rok zvezda i zeni se, medjutim brak brzo propada (Empty Spaces). Saznaje da ga zena vara zato sto se previse hladno odnosio prema njoj (Empty Spaces i Young Lust). Kad je to saznao, Pink je poludeo, demolirao apartman i svojim ponasanjem oterao grupi-devojku koja je bila sa njim u tom trenutku (One of my turns).
Lezeci u razrusenoj hotelskoj sobi, Pink pocinje da ocajava i da se dere "da ga ne ostavlja" (Don't leave me now), ali uprkos svemu, posle tog dogadjaja zavrsava gradnju Zida, tvrdeci "da mu ne trebaju ruke oko njega" i "da mu ne trebaju droge da bi se smirio", i zakljucio sve to sa "ne treba mi bas nista, sve su to bile cigle u Zidu" (Another brick in the wall part 3).
Ali ni tu nije kraj, posto Pink shvata da je potpuna izolacija u stvari bila greska i on pokusava da uspostavi kontakt sa spoljasnjim svetom, ali bezuspesno (Hey You, Is there anybody out there?, Nobody home). U pesmi Hey You, prvi put se u albumu pojavljuju Crvi (eng. The Worms) kao metafora za mracne fragmente Pinkove duse koji se stvaraju iz njegove samoizolacije. Zbog svega ovoga, Pink pada u tesku depresiju, toliko jaku da je doktor morao da mu da sedative kako bi mogao da odrzi koncert (Comfortably Numb).
Pokazalo se kasnije da je to bila velika greska, zato sto su sedativi oslobodili u Pinku njegovu mracnu stranu: nacistickog diktatora koji odmah naredjuje publici da mu posalju "Jese, crnje, pedere i ostale nepodobne"(In the Flesh), organizuje mitinge i nerede na ulici (Run like Hell i Waiting for the Worms), dok se na kraju ne probudi njegova savest (Stop, najkraca pesma svih vremena).
I sad dolazimo do vrhunca albuma: Pink, shvativsi da je napravio velike greske u zivotu, organizuje metaforicko sudjenje samom sebi, unutar Zida (The Trial). Tu se pojavljuju svi Crvi: Tuzilac koji ga optuzuje da je "pokazao osecanja skoro ljudske prirode", ucitelj koji kaze da je "uvek govorio kako nista od njega nece biti", kao i njegova majka koja ga ne krivi zaista, ali je tuzna sto je otisao od kuce i moli sudiju "da ga pusti da ide sa njom". U ovoj pesmi shvatamo da Pink nije kriv za nesrecu koju je morao da prezivljava u detinjstvu i da je Zid nesto sto je bio primoran da stvori. Jedino sto mu zaista mozemo zameriti(mada je u tom trenutku Zid bio vec uveliko napravljen) jeste njegovo ponasanje prema bivsoj zeni: ona se pojavljuje kao jedan od "svedoka" i kaze "trebao si vise da pricas samnom, ali ne, morao si da ides svojim putem!". Na sve ovo, Pinkova jedina odbrana, utesna mantra ili mozda nesto trece jeste da je lud.
Poslednji od Crva koji se pojavljuje jeste Sudija koji presudjuje da je Pink kriv i da za kaznu mora da srusi Zid.
Sta se kasnije desilo sa Pinkom ostaje otvoreno pitanje. Neki smatraju da Pink nije mogao da izdrzi pritisak drustva i da je izvrsio samoubistvo, a drugi smatraju da se vratio na staro, da je ponovo bio nalik onom detetu koje je nekad bio. To je ostalo otvoreno pitanje na koje moze samo slusalac da odgovori.
Poslednja pesma sa albuma je Outside the Wall, i ona ne govori iz perspektive Pinka, nego iz perspektive naratora. Naravoucenije albuma: svi stvaraju Zidove. Kako se jedan vrati u drustvo, drugi izadje. Nije lako, ali drustvu moramo dati sansu. Ako ne srusimo svoje Zidove, oni koji zele da dopru do nas ce vremenom odustati i ostaviti nas sa nasim Crvima kao jedinim drustvom.
Tip gubljenja koji se odlikuje dvema glavnim osobinama:
1. Naći ćete dotičnu osobu (ili stvar, totalno je primenljivo i na stvari), ali tek posle izvesnog vremena, koje ćete najčešće provesti u agoniji (jer vam je jako stalo do toga) ili ćete biti pijani, pa jednostavno nećete primetiti gubitak.
2. Stanje u kome pronađete dotičnu osobu/stvar je, blago rečeno, diskutabilno, ali scena ostaje urezana u pamćenje, ma koliko bili olešeni.
Pomenuti festival, 4 ujutru, Luis rastura, nas četvorica u agoniji, sedimo na nekim klupicama, jedan ortak se izgubio pre 3 sata, ne javlja se na telefon, i mi već razmišljamo da li je ostao bez jednog bubrega ili oba, kad se lik pojavljuje ni od kuda, prljav, znojav, i što je najgore - dobro raspoložen, seda pored nas i kaže: "Jebo te, kakva ludnica! E ajmo da jedemo nešto, crko sam od gladi."
Po nalasku izgubljene osobe/stvari, prva emocija je sreća, a za njom sledi bes neverovatnih razmera koga može pratiti fizički (kontrolisan) napad na osobu, ili (ipak pažljivo) bacanje nađene stvari, jer nam je, posle svega, još uvek stalo do nje.
Prevozno sredstvo s točkovima, velikodušnije "automobil".
Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, fićom su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje.
Kupovina "F." je 60-ih godina bio događaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici. Inicijacija novog "F." vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene susedske dece i provozao ih po kraju. Zatim bi pristupio sledećem obredu:
1. ritualno pranje;
2. pažljivo nameštanje nalepnice "YU";
3. ukrašavanje enterijera minijaturnim kopačkama ili bokserskim rukavicama.
U međuvremenu bi drugarica sašila zaštitnu ceradu, na kojoj bi vlasnik štriclom izvukao registarski broj sa obe strane, napred, nazad i - za svaki slučaj - na krovu. I taman kada su vozači fića zaključili da su postigli sve što su mogli i da je život lep, pojavljuje se Zastava 1300. Vlasnici ovih drumskih zveri su, kao dodatnu pakost, uveli presvlake za sedišta (za fiću ih niko nije pravio). Najcenjenije su bile one od veštačkog krzna, na šta su vozači fiće jedino mogli da odgovore dlakavom presvlakom za volan. Posebnu zavist izazivala je prostrana platforma iza zadnjih sedišta Zastave 1300 (kod fiće je nema), na koju su komotno mogla da se smeste bar dva ukrasna jastučića (FK Partizan) i pas koji klima glavom. Pokušaji vozača fiće da se ovo niveliše dodatnim nalepnicama (tigrovi koji se sudaraju glavama uz poruku "Pazi!"), ugradnjom dugačkih plastičnih antena i unutrašnjim retrovizorima "Panoramic", nisu uspeli. Ipak, vozači su do kraja branili svoj integritet, pa makar i fića stradao: urbane legende zabeležile su slučaj penzionisanog zastavnika sa Novog Beograda koji je, sa prozora, iz ručnog bacača razneo starijeg maloletnika kad je ovaj pokušao da mu mazne brisače.
Dupli kriterijumi vrednosti za jednu istu stvar.
* ako je devojka siromašna a spava sa više momaka - zovu je kurva, a ako je bogata - party girl.
* ako je neko alkoholičar, a visoko obrazovan - boem, a ako je neobrazovan - pijanac.
* ako neko ima prase, a siromašan je - seljak, a ako je bogat - Jelena Karleuša, Džordž Kluni, Džesika Simpson.
* ako neko ima poderane pantalone, a siromašan je - beda, a ako je bogat - pratilac trendova, retro lik.
* ako neko sluša kod kuće narodnjake - seljačina, a ako neko sluša narodnjake na splavovima ili Guči - kul lik.
* ako počastiš nekog, a siromašan si - dobar si čovek, a ako si bogat i nekog počastiš - folirant i duvadžija.
* kada je neko debeo a bogat - medo, a kada je siromašan i debeo - svinja (strari primer, ali vredan da se uvrsti).
* ako neka devojka uzme pare za seks - kurva, a ako se pojavljuje na tv-u i uzima MNOGOOO veće pare - starleta.
* kada neko ide na biciklu, a siromašan - beda, nema para za gorivo, a kada bogat vozi biciklo - rekreativac.
9. mart
Datum velikih demonstracija 1990. godine kada su se protivnici rezima Slobodana Milosevica sukobili sa policijom u centru grada. Tako svakog 9-og marta stampa i televizija su pune Vuka Draskovica koji iako je uspeo da dodje na vlast i da se na njoj odrzi dobar vremenski period i dalje pljuje i govori kako to sto su oni uradili nista ne valja, i kako je za sve kriva sluzba DB-a.
12. mart
Datum kada je ubijen premijer Srbije Dr Zoran Djindjic. Svakog 12-og marta se pojave u stampi i televiziji ljudi poput Vladimira Bebe Popovica i Cedomira Jovanovica da otkrivaju nove detalje o tom ubistvu, da ukazu na umesanost ljudi koji nisu sposobni da vezu pertlu, a ne da budu umesani u ubistvo i da govore kako bi "njihov prijatelj Zoran" bio duboko razocaran ovime sto se danas desava, ne obaziruci se na cinjenicu da su upravo ti ljudi koji ga najvise oplakuju bili do juce odlicni prijatelji sa osobama koje se nalaze na robiji zbog atentata na premijera.
5. oktobar
Na ovaj dan su obavezni su komentari predsednika republike, resornih ministara i predsednika vlade, uz obavezan osvrt na to kako je danas bolje, kako je ulazak u EU sve blizi, kako je Srbija jedna jako perspektivna zemlja, ali da mora jos mnogo da se radi. Vuk Draskovic se i na ovaj dan pojavljuje, i govori kako su za stanje u zemlji krivi Slobodan Milosevic i njegov rezim. Kakve to veze ima ja zaista ne znam s obzirom na to da covek 12 godina nije na vlasti, a 6 godina je mrtav.
Za svaki od ovih datuma obavezne su emisije specijalno uradjene za neku od ovih prilika, i interesantno je to da se uvek otkrije ponesto novo.
Tako 9-og marta saznajemo da su Vuk Draskovic i druzina bili izlozeni mucenjima dostojnim zatvora Gvantanamo, 12-og marta saznajemo uz dramaticnu muziku emisije Insajder i zastrasujuci glas naratora da je jako simptomaticno to sto je tetkica koja je radila u zgradi vlade gledala nemacku televizijsku stanicu istog dana kada je premijer ubijen. 5-og oktobra saznajemo da je porodica bivseg predsednika sa sobom u Rusiju ponela sav novac iz drzavnih kasa, i da za sve to postoje dokazi, ali da nisu u mogucnosti da nam ih pokazu.
To je kad i skuter registruješ preko firme
Vlasnik „lav“-ovske fabrike nameštaja kupi ćerki srednjoskolki skuter i normalno ga registruje preko firme, a i svi članovi porodice imaju svoje automobile koji su takodje registrovani preko firme i normalno voze se bez zakonski obaveznog putnog naloga. Takodje ako neko od njih „promeni“ firmu i predje kao vlasnik u drugu i dalje vozi službeni auto fabrike.
Takodje ako policija iz nekog razloga zaustavi „sluzbeni auto“ i napise prekršaj na Sudu se pojavljuje radnik koji „priznaje“ ličnu krivicu da ne bi bila kažnjena i fabrika i to bez ikakve nadoknade jer u suprotnom verovatno može samo da pokupi svoju radnu knjižicu.
Pa ko nam je kriv sto ne mozemo svi da budemo GAZDE.
To su onih par do najviše nedelju dana koje svi u životu čekamo, kada sve ide samo od sebe, naizgled bez ikakve kontrole, ali u dobrom pravcu. Prosto, sve radi kako treba. Tiket se isplati pre nego što je uplaćen, ekipa daje gol onda kada to pomisliš, riba šalje SMS prave sadržine tačno u trenutku kada si uzeo mob u ruke, na račun ležu neke fantomske isplate dugova još iz vremena faraona, vreme je lepo, imaš defku ili poster dana na Vujčugi, klubovi iz kojih se ne vadiš opet postaju zabavni, pojavljuje se odličan nov bend, 320k kompresija empetrojka, vreme ide brže, čak ti se ni popodne ne spava, javili ti da onog Renoa koji merkaš lik iz kraja prodaje za budzašto, a auto očuvan kao čaša, te tvoja mašina ipak gura Crysis 2, i to kako,moj bato!
Jedini je problem u tome što su, za razliku od njihovih tih dana, naši dani dolaze stihijski, nemaju veze sa kalendarčičem u novčaniku, ništa se ne zaokružuje, dakle u ovom slučaju je pojavljivanje ovog perioda potpuno nepredvidivo, ma kakvog zdravlja ili motivacije bio.
Sa druge strane, raspoloženje je vrhunsko, dođe ti da se prošetaš ponekad samo slušajući ipod i uživajući u osećaju, ljudi te gledaju jer se smeškaš sam na ulici, ali je to u redu, i nikoga ne opterećuješ svojim danima na TVu u reklamama, jer tebi, šmekeru moj, ne treba pelena sa gelom od nane, da ti umiruje eventualne iritacije intimnih predela. Tvoji intimni predeli su posećeniji od Las Vegasa ovih dana, jer si samo na to pomislio i desilo se. Perfektna osnova u formiranju želje i čestitke ljudima koji ti stvarno znače: "Tebra, samo da ti je onih dana...!"
Ostatak života je sivilo, depresija i hronično razočaranje, ali u odnosu na ovo, vredi svake pare.
Žena čiji je osnovni zadatak da ti se ukenja u život kada postaneš bogat, slavan, uticajan...Javno si podržao opoziciju, suviše dobro stojiš u predizbornoj trci, sprdao si se na račun frizure predsednikove žene, nećeš da plaćaš reket, ili si, jednostavno, na skali iritantnosti dosegao kotu Sergej Trifunović i treba te malo lupiti po ušima. Medjutim, na nesreću ljudi koji se bave prljavim poslovima, plaćaš poreze i ne švercuješ migrante, ne gotiviš kokain niti varaš ženu, redovno doniraš unicef i grin pis, nedeljom ideš u crkvu...Jednom rečju čist si kao suza, ljudi te gotive i ostalo. E tada na scenu stupa kućna pomoćnica, ženica koju si, zajedno sa troje dece, mužem i njegovom majkom, pokupio sa ulice i dao joj koru hleba kada su hteli da ih šutnu nazad u Paraćin-Gruziju-Meksiko-Panamu; pojavljuje se kod Opre (ili u jutarnjem kod Sarape), i deli svoju tužnu priču u kojoj si je zlostavljao, ponižavao, silovao i ostalo, ona jadna trpela godinama, u strahu da će je deportovati ili da ćeš je zadaviti svilenim gajtanom koji si na njoj već obilato koristio. Zapravo si davao pet plata za posao koji je ona obavljala sama, ali za čitavih osam godina nisi skontao jer te nikada nema kod kuće. Epilog : naslovne strane, decu ti šikaniraju u školi, uništen ugled i glavna tema medju dokonim svetom; ujutro si pop legenda, a već uveče tiranin od kog je novac napravio čudovište, i diže mu se još jedino na to da maltretira pošten svet. Oni koji su do juče sekli vene na sve što kažeš ili uradiš lome, pale i bacaju iz kuće sav inventar sa tvojim likom kog se nakupilo podosta i, iznevereni, utehu traže medju sajentolozima.
Alternativa i glavna konkurencija joj je bejbisiterka.
- Rosalinda mi smo iz CIA-e, treba nam mala usluga. Daćemo ti tries dolara za saradnju.
- Rosalinda ne razumeti.
- ...Ili se ti i čopor familije vraćate nazad za Kanudos da trebite pasulj i ljuštite kukururuz.
- Rosalinda razumeti.
Ako kupite porno plastični dvd kod Kineza garant će vam sjebati plejer jer se kruni (sličan problem su imale devojke koje su uz nekvalitetni donji veš dobijale vibrator na poklon i svršavale u Urgentnom centru). Dakle, ako vas pali da vam na oči izdiše,šušti i krklja onda slobodno.
S druge strane priča se da se u podzemlju kineske pijace na subnivou -36 kod Lo Pana mogu naći retke domaće radinosti. One naravno podrazumevaju klasičan kineski zečji seks, što zbog prevremene ili brze ejakulacije što zbog obdarenosti protagonista, dakle nikako ne mislim na animal žanrovsku odrednicu. Bogat izbor kamerom zabeleženih seksualnih devijacija uključuje i sado-mazo omiljeni fah u kome se isključivo (zlo)upotrebljavaju kuhinjska pomagala i školski pribor koji se može pronaći na mejnstrim svakom dostupnim spratovima tržnog centra. Šuplje kašike i kutlače, krive viljuške i podebele oklagije, koje najčešće zarđaju dok ih donesete kući, tako služe raznim uvrtanjima, štipanjima, strpavanjima i ostalim slatkim mučenjima. Školsko-didaktički materijal upotrebno ne zaostaje za kuhinjskom galanterijom te se u kineskoj pornjavi obavezno pojavljuje umobolno-piskavi saundtrek odsviran sa klavijature đačke pernice (znate one što sviraju pernice) ili se, pak, čuje metalni zvuk cevi koje poetično pokreće vetar dok se usplamsaloj kineskinji topi scenska šminka pod naletima posuđa.
Za ljubitelje Lolita žanra postoji bogat izbor scenske pripreme u vidu mekanih, čupkavih i plesnjivih medvedića, kuca i maca, a za one koji vole da se dave tu su raznobojni konopci za veš sa gratis štipaljkama za bradavice. Lutke na naduvavanje su najčešće trans-orjentacije, ali samo zbog puke fabričke greške. U upotrebi su i let-lampe, surovi šrafcigeri i kineska klješta, koja za razliku od francuskih uopšte ne rade. Doduše ako na njima pokušate francuski poljubac, ode vam jezik.
Tradicionalno okupljanje beogradskih vozaca na prometnim mestima u gradu uz ritualno trubljenje automobilskim sirenama i koriscenje specificne gestikulacije rukama kroz otvoreni prozor. Razlikujemo vise vrsta kolapsa:
a) svakodnevni - desava se vise puta u toku dana, obicno izmedju 8 i 9 izjutra, oko 14h, pa ponovo negde od 16h. Ovaj poslednji moze potrajati, nekad, i do 19h, u zavisnosti od raspolozenja vozaca.
b) iznenadni - vozaci tradicionalno proslavljaju iznenadne vremenske promene - iznenadna kisa, iznenadni prvi sneg, iznenadna poledica i slicno. Iznenadni kolapsi, po obicaju, traju od ranih jutarnjih sati pa do kasnih vecernjih. Ovo spada u omiljene kolapse svakog prosecnog beogradskog vozaca te je upotreba automobilskih sirena narocito izrazena na opste odusevljenje putnika u, za tu priliku posebno krcatom, gradskom prevozu.
c) sezonski - po tradiciji najduzi kolaps je zimski, desava se od prvog snega do prvih visih temperatura. Ova vrsta kolapsa je u korelaciji sa dnevnim, tako da je to, u stvari, sezonsko-dnevni kolaps, i karakterise ga produzetak svih dnevnih okupljanja vozaca za po minimum sat vremena.
d) praznicni - beogradski vozaci narocito postuju srpske verske i druge praznike. Propratni rekviziti kao sto su jelkice i deda mrazevi na retrovizoru ili grana cera na braniku kola se podrazumevaju.
e) posebna vrsta kolapsa na ulicama Beograda se odigrava kad se beogradskim vozacima pridruzuje i neki popularni svetski politicar, kao i kada se proslavljaju zapazeni rezultati srpskih sportista. Tada se, uz vec tradicionalno gorepomenuto trubljenje, koriste i razliciti povici, zavisno od toga sta je povod okupljanja (poseta stranog zvanicnika ili proslava uspeha sportista).
U nekim slucajevima kao specijalni gost na ovim okupljanjima se pojavljuje i specijalno obucen pripadnik organa javnog reda koji svojim plesnim nastupom uvek obraduje ucesnike ovih skupova te je, pri njegovom nastupu izrazeno povecano prisustvo beogradskih vozaca koji, za ovu priliku, nastup upotpunjavaju ritmicnom upotrebom svojih sirena.
TV se pokvario. Prvi šok i nevericu zamenjuje grozničavo traženje broja nekog tv mehaničara, ali iz drhtavih ruku ispadaju papirići, svega ima samo tog prokletog majstora nema! Na ivici nervnog sloma poziva svog potomka i gotovo plačnim glasom pokušava da objasni kakva ih je strašna nesreća zadesila. Potomak uskoro dolazi, zabrinut za zdravlje svog roditelja. Daje mu bensedine za svaki slučaj, a tv odnosi na popravku. Slede momenti iščekivanja i nade, u kome je svaki minut kao godina, gledanje u telefon i čekanje da pozvoni, kao sto to rade zaljubljene tinejdzerke. Kad konačno pozvoni, saznaje da ce tv biti popravljen tek sutra. Sutra! A Dnevnik..???
Veče dolazi, a život polako počinje da gubi smisao.. nedostaje mu Beogradska hronika, nedostaje mu Slagalica, žali za domaćim serijama.. na vesti ne sme ni da pomisli, vilica mu zadrhti i suza krene sama od sebe.
Tako utučen i bezvoljan, odlučuje da ranije ode na spavanje, ali ni tu ne nalazi mir. Spava isprekidano, ima košmarne snove u kojima se pojavljuje Aleksandar Tijanic lično i uz demosnki smeh mu govori da je ovo kazna sto nije platio poslednju pretplatu. Budi se okupan znojem i svečano obecava sebi da ce otici da uplati cim svane.
Novi dan sviće, penzioner ispunjava dato obećanje, ali mu to ne donosi očekivano olakšanje. Dan je sumoran kao i prethodni, i svakim satom nervoza je sve veća. Podne dolazi i prolazi, sati odmiču, i nervozu zamenjuje panika. Neće valjda još jedno veče bez...?? Ne, nemoguće.. te misli su isuviše strašne i tera ih od sebe. Zvono na vratima ga natera da gotovo potrči. Njegovim mukama je kraj! Nikad u životu se nije više obradovao sinu i bio ponosniji na njega, čak ni onda kad je sin dosao iz vojske.
TV je uključen, kanali namešteni, sreća ponovo pronadjena, ovaj svet više nije besmisleno mesto... Uz blaženi smešak na licu, zadremao je uz Dnevik..
Mislim da bi bilo dobro prvo da sedneš. Imam nešto da ti kažem.
Ne znam tačno odakle da počnem... Da ne okolišam previše, jebi ga, kako bih rekao al' roditelji ti se jebu. Eto!
Jebu se il' ko štuke il' ko dva raspala Fijata, od kojih je gornji Petstotka sa protrulom limarijom, a donji Multipla kojoj je lamela propala i povremeno joj curi raskuvalo ulje. Ne kažem da ti je majka Fijat Multipla, što možda i jeste, a možda je i Ferari, zavisi od toga šta ženu pali i kako se drži. Možda ti je ćale Multipla, otkud znam, a i nije moje da im zadirem u intimu.
Poenta je da se jebu i da je to sasvim normalna stvar. Živi su ljudi i imaju potrebe. Uzmi popij čašu vode, ubaci kocku šećera ako ti je lakše, broj do deset, nađi centar što bi tvoj mentor joge i hortikulture Oroku Saki rekao.
Dok si mali, tvoj radijus kretanja, potpomognut činjenicom da si praktično puzajuća hrpa govana, još uvek omogućava da ih mladalački zanos prevari da misle da imaju privatnost u spavaćoj sobi. Međutim, nakon što ćaleta kokblokuješ dva ili tri puta, pa keva utripuje da se na mleko opekla, onda ona obično počne više da duva na jogurt nego njemu.
Sledeći korak u evoluciji roditeljske intime pojavljuje se kada čekaju specijalne prilike, recimo kad je pile na ekskurziji, ili kod babe i dede. Međutim, kako pile evoluira u matorog konja koji je završio srednju ekonomsku, napustio poljoprivredni fakultet i pika kantere/menadžer 26 sati dnevno jer ne može da nađe posao, te zbog toga uhodi gnezdo kao utvara, roditeljska volja za životom jenjava. A svi znamo kako stres utiče na libido.
Ono što im ostaje kao poslednja luka je sporadično prisećanje da su i oni ljudi od krvi i mesa, te da su se nekad privlačili. I to je sasvim dovoljno za iskru. Samo treba da nađu izgovor koji mora biti dovoljno dobar da ukradu desetak-petnaestak minuta privatnosti, ali ne nešto preterano originalan. Shodno tome, idu jedno drugome da operu leđa.
Zguza.
Teško se izblamirao. Toliko teško da bi manji blam bio da ga svaki dan gleda osamdeset odsto radno sposobne populacije, koja premorena dođe kraj TV-a u nadi da će naleteti na neku retardiranu komediju sa Ovenom Gnjilsonom i sličnima. Ali... Naleće na tebe, prodidžija neke pseudosrednje klase kako plačeš nad kesicom nauljanog krompira, ili na tebe kako pokušavaš da siluješ onu sirotu kasu karticom, jer plaćaš sa stilom. Sve u svemu, pojedi to kilo masnih ćevapa i zatupasto posmatraj ženu pitajući je kako će tu svu mast oprati, jer iz sopstvenog iskustva onaj jedan tanjir zagorele kajgane koji si oprao u životu ti je zadao mnogo problema, ali zadrži to između četiri loše zvučno izolovana zida zarad sopstvene bezbednosti i mentalnog zdravlja.
-Jooooj, brate, kol'ko sam se izblamirala pre neki dan. Spuštamo se mi ono do Aprila, i sad odjednom počeli da idu tragovi krvi. Kap po kap, ali svuda se pojavljuje. I ja se isključih iz razgovora, pratim ja to, kako se mi spuštamo, ide i trag. Na kraju je završio kod ulaza tamo u onu prodavnicu automobila. I ja viknem: ''Aha, to je bio zločin iz ljubomore!'', a čujem ove dve moje: ''Dobar dan!'' Ladno prolazio neki od asistenata, nisam ni skontala dok, posle nisam videla da sam sortirana kod njega na vežbama. A u pičku materinu!
-Šta se tebi stalno dešava, ja ne verujem, bolje reklame da snimaš, manji blam. U stvari, bolje ne. Tada bi pokušali da te ubijemo, a ovako se samo smejemo.
