Rečenica koju izgovorimo, ili pomislimo, kad dođemo u situaciju da vidimo neku zapuštenu, gadnu, debelu ribu.
Jutro, ja poranio ko nenormalan, i stara me šalje da odem do komšinice, neke šerpe da joj donesem, jebem li ga. Zvonim...Zvonim još nekoliko puta. Vrata se konačno otvaraju, i na vratima se u gaćama i grudnjaku pojavljuje kreatura sa frizurom Galeta iz Kerbera, konstrukcije sumo rvača polutečke kategorije, i nogama dlakavim ko u Čubake.
-(PU jebem te živote, pa jel mogla ćera Milica vrata da otvori, a ne mama Rajka, kad te krene ovakvo od ranog jutra, čisto da ti se ogadi pička!) Dobro jutro komšinice, poslala me mama po neke šerpe.
-Evo evo, sad će sine. Nemoj da me slučajno zagledaš kad ti okrenem leđa, znam ja da vi mlađi volite starije.
-Ma kakvi to komšinice, za kakvog me smatrate. (Pa prije bih ti muža jebo nego tebe).
-Evo izvoli!
-Hvala, doviđenja. (Apstiniram neko vrijeme, dok me prođe posttraumatski šok).
Ovu frazu koriste obično muškarci kao izgovor za svoje svinjarije u potpuno nepoznatom, ili manje poznatom društvu.
Drugar koji ima starijeg brata pravi sedeljku. Skupilo se dosta ljudi, od toga otprilike polovina devojaka. Sve teče svojim tokom, a onda se u jednom trenutku pojavljuje burazer... Upoznaje se sa većinom ljudi, pošto poznaje nas nekoliko. Prvih par minuta ćuti, dok ne skonta o čemu se razgovara, a onda se munjevito uključuje. Na nesreću mog drugara u tom trenutku se pričalo o zastupljenosti mahunastog povrća u ishrani:
Burazer ( obraća se devojci koju prvi put u životu vidi ): Š'a? Mahunarke? Mis'iš ono: suljpa, grašak, sočivo, bob... Aaaaa, obožavam to da hasam. Matora, al' ne d'o ti Bog da uđeš posle mene u klonju.
Moj drugar lagano menja boju lica od zdravo rumene ka zeleno-ljubičastoj
Burazer ( nastavlja ): Eto, baš pre neki dan kuvala keva prebranac. Sine, jeo sam ga i za ručak i za večeru, al' kad sam ujutru seo na šolju... Da ti ne pričam... Ma havarija... Nisam mog'o da se odlepim sat vremena, a pločice počele da otpadaju. Na kraju...
U tom trenutku drugar, koji je već bled kao krpa, ga opominje: 'Alo, Miloše, pa koji ti je?! Smanji malo doživljaj.
Burazer: Uuuu, a ti si mi sav fin. Kao, ovde niko ne kenja osim mene. Opusti se, bre, ma, naši smo.
Fantazmagorična utvara slobodne misli, krvavi dragulj domaće filmske umetnosti koji svojim svetlom obasjava tihe i nevidljive hodnike vremena. Na samom početku ovog, mogu slobodno reći epohalnog, dela vidimo pijacu koja se, poput sfinge, pomalja iz sivih i nihilističkih blokova monstruoznog novog svetskog poretka.
Tu, kao dva feniksa koji lete sa Afroditinih nedara, vidimo dva brata, dva titana britke misli, dva nadčovečanska boga ovenčana silom i vatrom. Oni, poput starih Feničana, prodaju prasiće koji bez svake sumnje predstavljaju ljudsku samoću i depresiju u neoliberalnom ludilu ovog manijakalnog sveta.
Jedan od braće, poput samog Hada, hoće da nekim izgubljenim dušama utrapi svoje grozomorne prasiće, dok drugi, koji poput Apolona predstavlja svetlo i nadu, smo voli igru, pesmu i radost bivstvovanja.
Ali tu se, poput posrnulog Prometeja, pojavljuje i treći nadčovek koji nesumnjivo budi u nama sliku Ničeovog poslednjeg čoveka i koji poput lukavog Lokija priča o odsustvu drveća sa planina naše srebrnom krunom ovenčane zemlje. To u nama stvara misao da je on ekološki svestan i prefinjen čovek, ali da li je stvarno tako. On je zapravo samo puka fatamorgana naše stvarnosti, svojevrsni demijurg šizofrenog bezumlja ovog grozničavog ludila.
I dok scene ovog vizijama nadahnutog filma lete pred našim očima kao drevni Sumerski bogovi mi za trenutak vidimo vlasnika kafane koji, kao neobuzdani Eros, priča sa tmurnim pijancem koji predstavlja postmoderni nihilizam i patologiju. Poput Renesansnog slikara lake ruke, vlasnik kafane zlatnim rečim predočava ovom modernom varvarinu smisao postanja, pritom bacajući bisere bogova pred svinje paklom protkanog sveta.
Ali ta scena brzo nestaje i naše oči ubrzo posmatraju klimaks ovog post civilizacijskog epa. Mi vidimo jednog od braće kako se, kao Oziris, kupa u vodi koja, poput Nila, predstavlja procišćenje i novo stvaranje. Ali tu idilu, poput sablasnih kosača, narušavaju mafijaši koji imaju nameru da ubiju naše heroje koji samo nemo čekaju Godoa.
I tako naši junaci odlaze, ali gde? U neki novi i lepši svet! Kao Isus oni lete ka nebu radosti gde caruju misli davno zaboravljenih pesnika...
Taktika koja daje rezultate u nasoj i nama slicnim sredinama.Takodje poznata i kao "ne moze se sa stokom drugacije" taktika.
Proslava rodjendana,sve cool,kad od jednom komsija stupa na scenu:
Komsija: -Aloo decko,izvini je l moze to malo tise,ubi me sa tom indijanskom muzikom!?
Ti(sto posto siguran da muzika nije toliko glasna,koliko moze da bude):
-Aj odjebi bre vise,da l svaki rodjendan da mi kenjas!?Ne moze jebi ga!!Situacija u posti,svi cekaju red da zavrse svoj posao od jednom se pojavljuje neki pametan baja:
-Izvini brate je l mogu ja cas samo da pitam nesto?
Ti: -Moze al u kurcu,aj pali bre na kraj reda svi bi mi ovde "samo da pitamo nesto" !Usao si u prodavnicu da kupis nesto iako je prodavnica prazna,ti cekas 10 min. jer prodavacica trabunja preko telefona uz glasan smeh:
Ti: -Izvini je l radi ovde neko?
Ona i dalje prica...
Ti:- Je l bre hoces ti da radis nesto danas ili ja da se posluzim sam,koj kurac!
Ona: -Uuu,izvini nisam te videla!Izvoli?Primera ima jos u kojima ova taktika savrseno funkcionise,ima ona stara kad si u Rimu ponasas se kao Rimljani...
Džet seterke su bogate naslednice koje nemaju blage veze ni o čemu, pa samo lade jaja po svetu. Ništa živo ne rade sem što prave reality emisije (BFF, Kurac - Shot - Rock of Love) i kurče se po VIP delovima diskoteka, kockarnicama, napijaju se samo pred očima paparaca.
Život Američke džet seterke:
1. Niko i ništa je, živi u nekoj čuki, jede lišće dok joj ćale ne sagradi ogroman hotel koji će ona nakon njegove smrti da nasledi.
2. Naravno po principu "S lanca puštena" ona kreće u pohode, tetoviranja, jebačine, izlaske, safarije...
3. Objavljuje se njena prva veza u tabloidima koju smo mi osuđeni da slušamo do detalja, da li su se oni polno opštili na terasi ili nisu!
4.RASKID! Opšta tragedija - tinejdžerke plaču.
5. Novi dečko - tinejdžeri plaču jer je ona zauzeta, nikada neće videti deo njene sise. Sad moraju piljiti u Velikog Brata ne bi li videli sise Lepe Lukić.
6. Kupila je kuče ili svinju! Troši svo bogatstvo na njih, kupuje mu D&G đozle, štikle.
7. Drogira se.
8. Provodi 48h u zatvoru
9. Odvikava se.
10. Rehabilitacija neuspela.
11. Snima spot, pesme (iako nema 3 čiste sa pevanjem) pojavljuje se u serijama, filmovima, reklama.
12. Lansira svoju modnu liniju i parfem.
13. Brije glavu.
14. Otac kako je video da mu ćerka propada daje sve pare u dobrotvorne svrhe i ubija se.
15. Niko i ništa je, živi u nekoj čuki, jede lišće konoplje jer za drogu nema.
Isto kao da si navio budilnik da ti zvoni za 5 minuta. Samo je problem što te budilnik budi nežno, a pljuga te budi uz jak bol u prstie mirisom zapečenog mesa.
Legnem, pustim TV da drondja palim pljugu mrtav umoran posle veoma jebenodugog dana.
Kapci mi padaju, jebote, maju tonu nema šanse da ih zadržim otvorene. Ma šta me boli kurac, puštam ih da se sklope, tonem u divan san, pojavljuje se sisata pička koja mi prilazi, par minuta je zavlačim na kraju je kresnem palim, palim pljugu posle seksa, ona me nesto zapricava pljuga mi gori u ruci, postaje bolno, veoma bolno, jebote baš boli! Sačem sa kreveta nisam ni svestan šta mi se dogodilo, još uvek boli, ne kapiram gledam u prste pljuga mi se zalepila za njih... U pičku materinu, koji sam kreten ladno sam zaspao sa pljugom... Idem u klonju ladim prste u vodi, jebote, ne pomaže, hvatam se za jekoderm mažem ga i psujem sebi sve po spisku, joj Zorice kakvog si kretena rodila, što me nisi abortirala skratila bi i meni i sebi muke....
Mlada, tek napupela cigančica Zišan Džupra se šeta sama poljem pirinča. Sunce je u zalasku, monsuni su odavno prošli, iz prikrajka je gleda mladi lepi nosati Dipak Ghurpa i zamišlja kako će im život biti lep kad se uzmu. Naravno, vidimo scene iz njegove glave.
Pesma
Zišan peva nešto lagano i nežno, dok mazi klasje pirinča sa par slonova u pozadini.
Kraj pesme
Odjednom se pojavljuje zli Satiš, sa brkovima ko Musa Kesedžija:
-Hahahahahaha Zišan, bićeš moja!
-Ne, ne, nemoj, ne!
Obara Zišan na zemlju, prebacuje je preko ramena, i ubacuje u svoj džip. Krajičkom oka gleda Dipaka i kezi mu se. Zlatan zub zasija. Dipak kreće da trči prema džipu, ali se ovaj odveze. Dipak se dere.
Premotavanje u budućnost: Dipak, sada malo stariji, sa brkovima ko Marko Kraljević, lep i jak, u tesnim pantalonama i braon kožnoj jakni puca na neke automobile, eksplozije, dim, i na kraju hapsi neke huligane i ubacuje ih u policijski auto. Zum kamere na Dipaka, kez sa zlatnim zubom u ćošku.
Dipak se vraća u stanicu pobedonosno, i dolazi do dramatičnog razgovora sa šefom:
-Dipak, ovo je zadnji put! Zadnji put si postupio van protokola.
-Ali, uhapsio sam bandu silovatelja i ubica, zar ne?
-To nije bitno. Bitno je da uvek kada si ti u pitanju, uvek mora da bude van pravila. Daj mi značku i pištolj.
-Videćete da sam bio u pravu.
Baca pištolj i značku na sto. Izlazi iz policijske stanice, ponosno, ide kući. Sprema večeru, u krajičku oka mu suza, ej, takav čovek a meka srca majku mu.
Zamišlja:
Grli se sa Zišan, ona šarena u pičku materinu, on u nečem belom, ko kroz maglu, govore jedno drugom kako se vole.
Pesma
Odjednom kreću da pevaju i da igraju. Pojavljuje se još jedno 50 cigana iza njih da ih prati. Zišan se sklanja pa sa nekim indijkama rotiraju glave ko kokoške i zavijaju. Dajdigidajddigidajdigi tajngtajngtajngtajng džipra gurta digidigi tajngdigitajng. Dipak izvodi solo igranje, jebe keve, Zišan mu prilazi, grli ga taman da se poljube san gotov.
Kraj pesme
Dipak uzdahne i upali televizor. Kad na njemu, niko drugi do zli Satiš! Priča kako je postao glavni političar u jednoj pokrajini i kako će se obračunati sa svima koji ga ne vole. Zli osmeh u pičku materinu (naravno zlatan zub).
Dipak se dere: “aaaaaaaaaa Satiš, sad si ga najebao, majke ti ga ciganske, još ti pamtim to što si ukrao moju voljenu Zišan, idem po tebe!!!”
Dipak se sam zaputi da sjebe Satiša, i usput u jednoj kafani se napije od tuge, i reši da pravi kavgu. Pobije se on tako sa jednim debelim što gnjavio nekog mršavog cigu upadne cela kafana u tuču. Prebije on sve redom tu, i ode sa ovim mršavim cigom, koji saznajemo da je i sam imao probleme sa bandom zlog Satiša. Zove se ajd, Giriš.
Sad krenu oni zajedno da sjebu Satiša.
Pesma
Voze se njih dvojica u džipu ovog debelog nasmejani i pevaju. Džatra kaaaa, bole miiiii, guptra gaaaa, soske tiiiii!
Kraj pesme
Naidju oni u selo zlog Satiša, i kreće karanje. Pucanje, eksplozije, dim, prevrtanja, još eksplozija, lukovi, strele, noževi, pucanje, eksplozije, i tako jedno 15 min. Strada x statista.
U jednom trenutku, Giriš se uhvati za krvav stomak.
“Joooj Girišu, prijatelju stari kao celi život da te znam, joooj, nemoj još nije ti vreme, kuku lele”.
Giriš mu kaže da ga ostavi i da ide da spasi Zišan. Ostavlja ga tu, i kreće još motivisaniji da jebe kevu zlom Satišu.
Opet karanje, pucanje, eksplozije, pičke materine i u jednom trenutku nailazi na zlog Satiša, koji drži Zišan i izgledajući kao sam đavo kažće Dipaku da će morati da se bori za Zišan, ali da ostavi oružje pošto hoće sam da se obračuna sa njim.
Opet karanje, samo sad bez oružja. Tepanje do daske, razbijanje stolica, ogledala, escajga, Zišan gleda sa strane drži se za obraze i navija i vrišti, još malo karanja i Dipak je na kolenima. Satiš ga gleda i taman se sprema da mu zada konačan udarac, kad Dipak pogleda Zišan i odjadnom vadi neku snagu iz muda, i kreće da roka ovog Satiša ko sveti Ilija ciganin, obori ga na zemlju i uzima pištolj da ga ubije. Zišan prilazi i grli ga.
-”Neću da te ubijem, pacov kao ti to nije zaslužio”.
Sledeća scena, hapse ovog zlog Satiša, zbog toga što se saznalo za njegova zlodela i dodeljuju neku nagradu Dipaku, daju mu značku nazad, izvinjavanja na sve strane, a šef sedi i iz prikrajka zlo i ljubomorno (ali ipak poraženo) gleda. Dipak se zahvaljuje svom najboljem drugaru Girišu, koji izlazi iz publike, živ i zdrav, sa umotanom rukom. Milina.
Pesma
Fešta. Šareno, eksplozije, vatrometi, slonovi, tigrovi, narod, žene, muško, deca, glumci, statisti, kamermani, sve ripa igra i peva, Dipak izvodi još jedan ultra uber dens, Zišan rotira glavu digidajgdigidajg tandaratandara tandara kurbla gurtna tandaratandara, kreću Dipak i Zišan da igraju i pevaju, sviredom iza njih, onda se kao uozbilje na trenutak pa uspori kao ples, pa opet tandaramandara igranje pevanje, klovnovi, slonovi, cirkus, ovo dvoje se uhvate i ljube se kao siluete. Aukurac.
Kraj pesme
Poslednja scena, posle izvodne špice koja traje dok traje neko novo igranje u ćošku kao manji kadar: Vest kako se desila eksplozija u zatvoru gde je zli Satiš, ali da nisu uspeli da nađu njegovo telo. Vidi se deo iscepane zatvorske nogavice i zalazak sunca. Moguć drugi deo ako dobro prođe film.
Da li vam je poznat onaj trik sa kartama, kada mađioničar prođe brzo špilom i kaže da zapamtiš jednu kartu? Sad postoji fora, da on namesti da kako prolazi kroz špil, da se na jednoj karti zadrži jednu nanosekundu duže i na taj način on ustvari upravlja tvojim odabirom karte. I naravno uvek pogodi.
E sad zamislite letnji raspust kao špil karata. A mađioničar, e to je moj mozak. Kada sam video temu za takmičenje, prošao sam brzo kroz karte da vidim šta bi bilo najbolje da pišem. Primetio sam, da kad god prođem, da mi se jedan događaj, jedna karta konstantno duže zadržava u sivim ćelijama mozga. Nije nešto preterano, ali sigurno postoji neka dublja slika, koju moj mozak želi da mi pokaže, a koju ja još nisam video.
Moja karta je negde na sredini špila. Na sredini jula...
Naime, bio je lep, sunčani, bez oblaka, divni, lepršavi dan jula, kao i u svakoj priči. Ja sam stajao za tezgom i smarao se zato što prodaja i nije išla nešto tog dana. Upao sam u neka razmišljanja, kada sam primetijo dve pojave koje dolaze blizu tezgi. Bila su to dva skoro identična brata blizanci, koji su svirali za milostinju naroda. Čuo sam za njih i ranije, ali ih zaista nikada nisam video ni slušao.
Obojica su bili crnomanjasti, sa krupnim crnim očima i malko oborenom vilicom. Oči su bile takve da su licu davale neki tužan izgled. Mučenički. Lice im je oivičavala duga crna kosa, vezana u rep u visini ramena, dajući im još ubogiji izgled. Ali obojica su bili slatko nasmejana, onako detinje. Rekao sam da su skoro isti jer je jednom od njih, verovatno od rođenja, leva ruka bila tanja i suvlja od druge, a prsti koji su bili ukočeni su davali izled kašike.
Taj sa zakržljalom rukom je svirao lupajući u drvenu kutiju na kojoj je sedeo, a drugi je svirao na frulici.
Frulaš je dao znak i počeli su da sviraju...
Ako je klavir instrument srca, onda je frulica instrument duše. Visoki tonovi koje je proizvodila, zajedno sa zvukom bubnja u pozadini, kao da je budila ono neiskvareno u svima nama. Frulica kod tog dečka, siguran sam da je to ona na koju je mislio Mocart. Bila je čarobna. Ne bih previše da preterujem, ali zaista je zvučalo božanstveno. Zvuk se razlivao po trgu i rušio fasade užurbanih poslovnih ljudi, koji bi pomalo zastali i dali koji dinar. Kada sam ih gledao, pala mi je na pamet Aska, koja je radila ono što najbolje zna kako bi preživela.
Ali. Uvek postoji ali...
Znate priču o kravi koja da deset litara mleka, a zatim se ritne i sve to prospe. E to se tada dogodilo. S tim što me je krava usput i šutnula.
Nakon sat vremena sviranja, su prestali i počeli da se pakuju. Jedan od njih je uzeo one pare da pobroji. I po osmehu na njegovom licu rekao bih da je bio zadovoljan sumom koju su danas dobili. Biće im dovoljno da pregrme dan, pomislio sam. A onda sam video ovog drugog, koji je seo i izvadio nešto iz torbe. Izvadio je tablet, veličine mog jebenog monitora...
Izgleda da smo ipak mi ti koji su igrali kako ONI sviraju. A sviraju. Božanstveno.
I dalje nisam siguran zašto mi se ova karta stalno pojavljuje u glavi. Možda zato što sam verovao da ipak nisu svi ljudi pokvareni. Mislio sam da sam ih pročitao, a ustvari sam bio hipnotisan. Mislio sam da više ništa ne može da me iznenadi.
Možda i dalje postoji deo malog i naivnog deteta u meni koje ne veruje u zlo. Ali verujem da je i ono pobeglo tog dana.
Definicija napisana za Pačiju školu.
Čujete je svakodnevno, ali retko se obazirete na nju, jer dok ne dodje na vas red, kažete samo "Setićeš se već nečega". Ali i vi nekad nešto napišete. Nešto vas muči, leži vam kraj srca i želite da podelite sa nekim.
Uzimate pero i mastilo, pa prenosite svoju dušu na papir. Opet to ali se pojavljuje. Nije lako samo sesti i pisati. Jedna rečenica nekako dodje, pa prodje jer ne svidja vam se kako zvuči. Opet počinjete od početka, nadajući se da ce svi vaši problemi nestati kako mastilo dodirne papir. Ne ide, gužvate taj list i bacate ga u ćošak, sa svim ostalim što ste nekada i pokušali da zapišete. Odustaješ, stavljaš duvan u lulu i polako pokušavaš da se koncentriseš.
Nakon nekog vremena, pocinješ da pišeš. Ovoga puta pišeš i pišeš i pišeš. Inspiracija je tu, reči same izlaze iz tebe uz sva osećanja koja nose. Na trenutak staješ. Pitaš se šta je to uopšte reč. Da li je to samo skup slova koja su, poredjana takvim redosledom da čine jednu celinu, koja sa više takvih čini jednu misao? Zašto je to sada, uopšte, važno? Nastavljaš da pišeš, ali ovog puta pitanja ne puštaju inspiraciju da prodje. Nastaje gužva i prestaješ sa pisanjem. Stavljaš list u fioku da trune i da čeka svoje vreme.
Prošle su godine, deca su otišla svako na svoju stranu, žena je, naravno, pošla da pomogne deci ako išta zatreba. Ostao si sam. Ulaziš u sobu, davno zaključanu, jer nešto te vuče. Prašina je svuda, pala je preko sećanja iz tog, davno prošlog vremena. Iz nekog razloga otvaraš fioku, i nalaziš požuteo papir. Vraća ti se sve, suza je kanula na papir. Brišeš sto i stolicu od prašine, praviš sebi taman toliko prostora da se namestiš lepo. Opet pišeš...
Probudio si se nakon nekog vremena i uvideo da si zaspao za stolom. Sveća koju si upalio je odavno dogorela, i ostao si u mraku. Nemaš snage da nastaviš, fali ti još koja reč, koja bi pokazala kako se osećaš. Ali nema ih, ostaju da lebde u vazduhu i čekaju da ih dohvatiš. Ne zeliš to. Ostavljaš sve za sobom. Zaključavaš ponovo vrata i bacaš ključ. Više ne želiš da iko zna kroz šta si sve prošao. Svoja osećanja, ostavljaš za sebe, duboko zakopana negde u dubini ambisa bez dna.
Od pamtiveka sukob dveju sila - fascinantne lepotice mlađane i slađane nasuprot zboranim bezubim bakutama što jašu metle.
E sada - kritična situacija nastaje kada se te dve sile spoje u jednu ženu, i to sopstvenu, pa čovek više ne zna s kojom od dve opšti.
Najčešće je to lepa žena, kojoj se teško odoleva, ali koja pojedinim osobinama rugobno skrnavi svoju lepotu pretvarajući se u odvratnu vešticu koja davi nevidljivom omčom svog dragog do ivice sloma.
Jadnik, šta će - od ove mu se plače, al' na drugu mu se ne diže. Jebada veka u zdrave mošnice.
O, slabosti, ime ti je žena.
- Ja baraba, a ti vila ... dobićeš sad što si zaslužila ... Oj nanaj naj, oj nanaj naj (Miloje pevuši sebi u brk dok brije muda u kupatilu vidno ushićen pred seksualni čin. Nije ni primetio da je greškom uzeo brijač svoje Smiljane.
Po završetku izlazi iz kupatila ne ispravši isti. Veselo trlja ruke uspaljeno hukćući).Par minuta nakon njega ulazi Smiljana da sredi piče za lizadu kad ono, međutim:
- Milojeee! Ko ti je rekao da briješ svoja jajca mojim picobrstom??! Ništa od seksa večeras!
Sledi treskanje vratima od kojeg Miloje dobija tikove te istraumiran jedva zaspi obešena nosa i isto takvog kurca, sam, u hladnoj sobi.
(Kasnije, iste noći)
Miloje sanja livadu, divnu, cvetnu, mirisnu. Ima dah žene i nežnost njenih tajni. Po livadi smilje. Iz jednog se stručka pojavljuje najednom njegova Smiljana oštro rutave pičke i dlakama sa iste počinje da kosi livadu pakosno se smejući. Potom daje mužu vilu u ruke. Mučenik obesno zamahujući istom peva sebi u brk:
- Ti baraba a ja vila ... namerno si piče zapustila ...E veštičja posla!
Vidiš, Maestro, opet grešiš. Jako grešiš. Ajde što mene gađaš govnima, nego što misliš da znaš kako ovaj sajt funkcioniše, a ja sam dovoljno dugo ovde aktivan da znam kako će se sve izdešavati. Maestrovi tigrovi ne postoje, postoje samo Kajzenove hijene, a one samo čekaju najlakši plen. Malo sam melodramatičan i patetičan, ali izgleda da je to onaj bosanski deo mene. Jebiga, genetika.
Zamislimo sledeću situaciju. Lepa devojka džogira po parku nekoliko dana nakon njenog 18. rođendana. Puna je elana, uživa u svojoj još uvek ranoj ženstvenosti. Obula je Asiks patike za trčanje. Kosu je vezala u konjski rep. Nosi uske helanke i majicu sa V-izrezom. Telo joj je zrelo, dojke su joj ko mali psići, što bi rekao veliki Pero Zubac. Posle nekog vremena džogiranja, ona zakorači u deo parka koji nije ispunjen šetačima, misleći da je sigurna. Trči i trči. Odjednom, noga joj se duboko zaglibi. Ona padne. Jako joj je teško da izađe iz tog gliba. Koprcajući se da izađe, helanke joj se poderu u predelu između dva gluteusa. Iz blata ne može da izađe. Što se više koprca, to joj se ta rupa na helankama sve više širi. Međutim, ona smatra da ta rupa na njenim helankama ne predstavlja nikakad problem. Odjednom, gotovo niotkuda, pojavljuje se grupa golih crnaca sa nabreklim kitama (?!). Ne znaš kom od njih je veći. Naravno, svako ko ima bogato iskustvo u gledanju pornića može da zaključi kako će ova priča da se dalje odvija. Crnci, držeći se za svoja splovila, prilaze curi s ciljem brutalne osvete belcima zbog njihove viševekovne hegemonije nad crnačkim življem. Svi očekujemo isto, naravno. Međutim, neverovatnim spletom okolnosti, jednom crncu moralni aparat nadvlada ovaj strašni nagon i kaže ovim drugim crncima: Ljudi, pobogu, devojka je u blatu, pomozimo joj! Drugi crnci se u početku bune, ali s neverovatnom lakoćom se u njima probudi neka humanost za koju nisu ni znali da postoji. Crnci s nabreklim kitama vade curu iz blata, dok je jedan čak i opomene da su joj se helanke iskidale i da pripazi na to.
Zamisli, Maestro, koliko je mala šansa da se ovo u stvarnosti desi. A desilo se na ovoj temi. I ono što ti sad radiš je da onom crncu, kojem se prvom probudio taj ljudski deo u mozgu, kažeš jako neprijatnim tonom: Odjebi od mene, crnčugo jedna!, a nijednom crncu u ekipi kita nije spala.
On nije stomatolog, on nije doktor, on je zubar! Nize bice stomatoloske struke. Neatraktivan, nepoznat, neinspirativan. Stvorenje kojim su vas plasili od malena, redovni posetilac u nocnim morama, surovi sadista ciji je jedini cilj da uziva u vasem bolu!
Neljubazan je, ne pita vas od vrata kako su vam zena i deca, vec od cega ste sve jos bolesni. Ne daje vam da po ustima muckate mirisljave vodice, vec vam ko nezdrav lupa po zubima dok vam ne utrnu. Popravlja ih na zivo. Dere se na vas zato vam dete ima karijes, umesto da mu povadi lepo te zube sto su se pokvarili. Uverava vas da ce vam zubi poispadati, umesto da vam lepo da onu pastu od koje parodontopatija momentalno prolazi.
Kad izadjete od njega necete sresti ljubav svog zivota u hodniku, koja pada na vas blistavo beli osmeh. Necete jesti sladoled, jer vas vise ne bole zubi, vec cete jesti sladoled da zaustavite krvarenje nakon vadjenja zuba. Stavice vam crne plombe na bocne zube, iako to vise niko ne radi! Redovno padate u nesvest kad odete kod njega...
One ne vozi Hondu, vozi Ladu, nema ga po reklamama za paste, vec plasi ljude na reklamama za banke, nije sav u belom, blistav i nasmejan, vec zguzvan, namrgodjen, do pojasa zamazan krvlju i gnojem. Stomatoloska sestra mu nije extra riba, vec zbrckana baba sa 30 godina iskustva. Ne letuje u francuskoj, vec u Paraliji. Ne ide na zimovanje na Kopaonik jer mu Lada ima zadnju vucu i tesko pali na hladnom... Ne jebe extra picke na stomatoloskoj stolici, jer takve ne dolaze kod njega, a i stolica se dosta rasklimala, nije bezbedno...
Dolazi pacijent kod mene, otecen ko da je neko na njemu strsljenima igrao pikado. Od vrata pocinje da se trese, kuka, jao, sta ce da bude, cime cu da ga mucim, dal ce da boli, ovo, ono. Aman, covece, nece vise da te boli nego kad si lezao kuci u bolovima! Jok, ne veruje on meni, triput kolabira dok ga nisam ubedio da jako malo pacijenata izlazi iz ordinacije sa nogama napred. Onda rodim mecku da ga ubedim da je zub za vadjenje, jer je bukvalno zivotno ugrozen zbog velicine otoka. Zub izlazi lagano, krv i gnoj iz rane prskaju po meni, pacijent naizmenicno pljuje i povraca. Prepisujem mu antibiotik, on izlazi iz ordinacije blagosiljajuci, jer mu je vec lakse, em je zub izvadio, em otok vec spada, em je preziveo.
Sutradan mi se pojavljuje na vratima vec zdrav kao dren, preteci mi tuzbom jer mu je privatnik rekao da je zub mogo da se spasi i da sad mora da mu stavi implant od 1000 evra...
Nadam se da sad kontate poentu cele ove price.
Idiotska situacija u kojoj u jednom momentu počinješ da se okrećeš oko svoje ose i unezvereno gledaš okolo da nije negde skrivena kamera i oni te zajebavaju.
Prosto samo čekaš kako će da ti se nasmeje neko, potapše te po ramenu a onda ti pokaže prstom u pravcu skrivene kamere.
- Dobar dan, jednu pljeskavicu za poneti i koka kolu od pola litre
- Šta ćete od priloga?
- Kupus, urnebes i pavlaku
- Izvolite, sedite tu slobodno, biće gotovo za 10 minuta10 minuta kasnije:
- Izvolite gospodine šiš ćevap, kečap, senf, luk i ljuto
- Nisam to rekao nego pljeskavica za poneti sa kupusom, urnebesom i pavlakom i gde je koka kola od pola litre?
- Izvinite, evo odmah ćemo novu da napravimo10 minuta kasnije donosi pljeskavicu na tanjiru sa priborom za jelo i limenku sprajta:
- Evo pljeskavica sa zelenom salatom, urnebesom i lukom plus sokić
- Ama čoveče, jesi ti drogiran bre, pljeskavica za poneti sa ku-pu-som, u-rne-be-som, pa-vla-kom i pola litre koka kole
Pojavljuje se neki kao menadžer ili šef ovom liku, koji je načuo šta se dešava i izvinjava se:
- Jao, stvarno izvinite, ne znam kako je do ovoga došlo, evo ja ću to da preuzmem samo mi ponovite šta vam treba i stiže za 10 minuta na račun kuće.
- Ok, pljeskavica za poneti sa kupusom, urnebesom, pavlakom i pola litre koka kole
- Evo za 10 minuta gotovo, izvinjavam se.10 minuta kasnije:
- Evo gospodine pljeskavica senf, pavlaka, paradajz i luk plus limenkica koka kole, uživajte i dođite nam opet.
- Ma sa' ću da vam je'em mamu bezobraz.....I onda zastaneš i počinješ da se okrećeš oko sebe sa mišlju "Da nije ovo skrivena kamera, nemoguće je da su stvarno ovoliki debili"
Za razliku od kvalitetnih horora, ova podvrsta mora da ima nekoliko upecatljivih obelezja:
1a. Zena koja se skinula i krenula na tusiranje, ne sluti nista dobro, i obazvezno biva ubijena na neki inovativan nacin uz nezaobilazno landaranje sisa...
1b. Ista ta zena ce pri odlasku na tusiranje obavestavati sve u inace praznoj kuci kako se svlaci i da ide da se tusira ako neko bude pitao gde je...
2. Jedna te ista muzika najavljuje svako ubistvo i time unistava svaku napetost...
3. Uvek se pojavljuje dobronamerni crnac koji pomaze glavnim junacima, al na kraju uvek biva iskasapljen...
4. Mala deca koja se pojavljuju su po pravilu zla... Ovaj fenomen nikada necu razumeti, al deci u hororima nikad ne veruj...!!!
5. Ako je neko zakopan ziv, sigurno ce se otkopati i vratiti se da pokolje zlotvore koji mu nepravdu ucinise...
6. Automobil, pa makar tek izaso iz fabrike punog rezervoara i pod garancijom, nema sanse da upali iz prve u pokusajima bekstva...
7. Ako se nasao neki pametnjakovic koji je rekao da ga zabole za masovnog ubicu i ljutit ode u napustenu kucu, on ce biti ubijen pa makar ga ubica davio bezicnim telefonom...
Žanr filmova iz 60-ih i 70-ih, toliko popularan u svoje vreme da su se i mladi Bušmančići tada igrali kauboja i indijanaca, a svaki od njih želeo da bude Vajat Erp ili Dok Holidej.
Vesterni su opisivali život na divljem zapadu u 19. i početkom 20. veka, i oni su naravno, kao i svi američki žanrovi, imali svoj šablon po kojem je rađrno 90% filmova:
- Miran gradić u koji dolazi grupa pljačkaša
- Crni, neobrijani i prljavi pljačkaši terorišu grad, šerif nemoćan...
- Pojavljuje se nepoznati jahač - zvezda filma, šerif mu iznosi stanje stvari
- Prvi obračun kreće u "salunu" gde negativci orgijaju uz alkohol i lokalne kurave, uz OBAVEZNU škripu ulaznih vrata, krupan kadar na oči heroja i tajac kada uđe, barmen se sakriva ispod šanka a kurave se razbeže i uz zvuk usne harmonike u pozadini...
- Posle jednominutnog odmeravanja bandit gubi strpljenje i prvi poteže pištolj, međutim nepoznati u jednoj sekundi sređuje onog za šankom, jednog sa desne strane i uvek jednog koji stoji na spratu, pa pogođen padne odozgo. Onda, ne gledajući upuca onog iza leđa što ulazi...
- Potom se penje ne sprat da sredi glavnog, koji je pobegao kroz prozor kada je video šta se dešava... Nepoznati ga stiže i sa nadstrešnice mu skače na leđa i obara ga... sledi nekoliko pesnica, pa novi dvoboj revolverom u kojem je nepoznati bio brži...
- Šerif mu nudi pare što je spasio grad, što on uvek odbija i uz topot kopita i dignutu prašinu odlazi uz nepoznatom pravcu dok žene uzdišu...
- "Helloooooo, Silver..."
Recesija. Amniocenteza. Semikonzervativnost. Revalvacija. Fenilketonurija... Stručne fraze i termini nas svakodnevno okružuju.
Uđeš u banku, a on ti priča, frlja se izrazima kao da si i ti proveo pet punih godina na ekonomskom faksu, a ti možeš samo da klimaš glavom i naslućuješ o čemu je reč.
Uradiš nalaze u bolnici, a doktor ti kaže da ti je nizak TSH, a trigliceridi mnogo veći od dozvoljenih. TSH?! Koji moj?! Trigliceridi, trigliceridi... Aaa, znam, trigliceridi i holesterol - sad sam se setio, od toga je umro čika Mile, Bog da mu dušu prosti...
Za našeg čoveka, poštenog seljaka, sa osnovnom ili srednjom školom, to predstavlja noćnu moru. Špansko selo koje traži svoje objašnjenje. Stoga, tražimo da nam se uprosti, prevede, približi našem intelektualnom nivou...
1. Gospodine, da Vam čestitam postali ste tata! Porođaj je protekao uspešno i dobili ste SINA!!!
2. O hvala ti Gospode! Hvala i tebi doktore, hvala ti do neba! /gura mu 200 jevreja u džep od mantila/
1. Ali moram još nešto da Vam saopštim... I nisu tako lepe vesti, nažalost. Vaš sin boluje od ahondroplazije...
2. Ahondro-šta?!
1. Ahondroplazija ili hondrodistrofija je poremećaj hipofize koji...
2. Čekaj, doktore, ja sam prost čovek, čovek sa sela, pa te molim da mi to kažeš na srpskom da te i ja razumem...
1. Dobro. /uzdiše/ Vaš sin je patuljak...
2. Pa dobro. Sa tim se živi, zar ne?
1. Da, daaa... Ali tu ima još jedan momenat. Vidite, patuljast rast se nasleđuje dominantno - autozomno, a koliko vidim i vi i žena ste normalnog rasta...
2. Doktore, opet - MOLIM TE, NA SRPSKOM!
1. Pa dovodi se u pitanje očinstvo nad ovim detetom... Vi niste otac... To je neko ko već boluje od ahondro...ovaj, patuljastog rasta.
2. Doktore, kaži kuji da mi se ne pojavljuje kući kad voli da se jebe sa patuljcima! Ne interesuju me ni ona, ni dete... I da, vratider mi onih 200 evrića!
Iako je Rusija jako velika zemlja koja je pritom i sa društvenog i prirodnog aspekta jako raznovrsna, u Holivudu se drže provjerenog obrasca prema kojem je ista zemlja vječite zime okovana ledom u kojoj ljudi nose isključivo duge zimske kapute i šubare koje krase komunistički simboli uprkos tome što je režim za koji su isti vezani pao sada već prije više od 20 godina (žao mi je ako sam učinio da se osjećate matoro). Jedini izuzetak za ovo poslijednje su ruski mafijaši koji su uvijek u odijelima.
Sve ovo gore nabrojano jako teško je vidjeti kada se radnja odvija napolju obzirom na to da snijeg pada toliko jako da gledajući film na momente možete pomisliti kako se radi o onom snijegu koji se na TV-u sreće kada oslabi signal a jedino što vas može razuvjeriti jeste kadar u kojem se kroz oluju jedva nazire crkva svetog Vasilija Blaženog (prema mišljenju stručnjaka iz Holivuda sjajno snajpersko gnijezdo) koja se pojavljuje bar par puta u toku filma jer je radnja gotovo uvijek smještena u Moskvi. Ako se radnja filma kojim čudom tamo ne odvija, onda je obično smještena u nekom logoru u Sibiru a ako nije ni tamo onda je vrlo moguće da uopšte ne gledate holivudski film.
Scene koje se ne odvijaju na otvorenom smještene su obično u podrume i striptiz barove a time se na neki način gledaocima stavlja do znanja da je Rusija mračna podjednako koliko i hladna.
Rusi su u američkim filmovima takođe i teški alkoholičari (što i nije tolika greška) i jedino piće koje piju je votka koju nose sa sobom u čuturicama a kriminalci su pritom bez izuzetka zavisnici od kokaina.
Ako je vjerovati holivudskim filmovima, Rusi govore engleskim jezikom sa jako grubim i specifičnim akcentom a jedine ruske riječi koje koriste jesu "da", "net", "zdravstvuj" i "vodka".
Za razliku od Azijata u Holivudu, svi Rusi nijesu kriminalno angažovani ali su u stanju da pruže otpor u svakoj borbi. Dok su Azijati brzi, sitni, zalizani i najbolje barataju hladnim oružjem i vatrenim oružjem manjeg kalibra, Rusi su snažni, krupni, ošišani na opasno i vični upotrebi AK-47 atomatske puške poznatije kao Kalašnjikov a snajperisti uvijek koriste Dragunov snajpere.
Ruskinje su kao i sve žene koje nijesu porijeklom iz amerike u filmovima njihove produkcije obično sponzoruše a pritom su u najvećem broju slučajeva plavuše sa dugim nogama, plavim očima i grubim akcentom pored kojeg jedan prosječan američki muškarac zvuči kao djevojčica koja još nije ušla ni u pubertet.
Ukratko, Rusija u Holivudu još uvijek važi za komunističku državu koja je pritom preplavljena votkom, kriminalcima, prostitutkama, ledom i opet još malo votkom.
A: Halo Vasili! Čekamo te sa robom.
B: Jesam li ti rekao da ne dovodiš američkog špijuna sa sobom, sad ćete platiti obojica za tu tvoju grešku.
tu tu tu tu tu tu
A: Vasili!... Vasili! Džek, moramo da pobjegnemo brzo.
C: Ured... Aaah! pada nakon što biva pogođen od strane snajperiste sa krova obližnje zgrade
B: Kreće da bježi i prolazi kroz neku mračnu uličicu ali ga na kraju presrijeće drugi lik naoružan Kalašnjikovim koji u njega isprazni cijeli šaržer.Par dana kasnije u bijeloj kući
D: Predsjedniče i dalje mi nije jasno zašto ste me pozvali.
E: Agente Džonson pozvani ste jer vas šaljemo na tajnu misiju u Moskvu. Jedan naš agent je skoro tamo ubijen i sumnjamo da Rusi rade na prototipu novog oružja za masovno razaranje.U rusiju agent stiže tako što u neku tundru sa pištoljem sa prigušivačem iskoči iz aviona padobranom i nakon toga očisti neki logor od ruskih vojnika u kaputima (jedan uvijek odlazi da pripali cigaru) ili tako što pristigne na aerodrom u Moskvi gjde ga naravno već čekaju mafijaši, korumpirani političari i ostali značajni Rusi sa tendencijom da zavladaju svijetom.
Potpuna kontradiktornost pravim bokserskim mečevima.Dok se smaram gledajući pravi bokserski meč i boksere koji uglavnom cupkaju po ringu odmeravajući protivnika i čekajući njegovu grešku,radujem se svakom desetom uspelom udarcu,a za nokaut se može i šampanjac otvoriti koliko je čest,u filmskom boks meču broj udaraca koje oba protivnika prime ne može se izbrojati.Razmena udaraca traje skoro celu rundu.Jedini izuzetak je sam početak runde,gde se protivnici,inače jedan pozitivan i jedan negativan lik,malo isprozivaju,izvređaju jedan drugom devojku ili ženu(koje u većini slučajeva imaju veoma bitnu ulogu u psihičkoj snazi borca,kao što je npr. Rokijeva Adrijana),razmene par ljutitih pogleda dok još mogu normalno da se gledaju(jer će već nakon druge ili treće runde obojica imati polupane noseve i arkade,tako da će sve videti mutno i nejasno).
Nakon toga počinje pesničenje.I kao da ti ljudi ne osećaju bol(iako se to da odglumeti),jedan drugog šibaju gde stignu,ali njihova nezamislivo tvrda glava trpi sve tipove udaraca.Čvrstina prestaje nakon nekoliko rundi kada jedan od dvojice(obično onaj koji je pozitivan lik u filmu i koji će na kraju u 99.99 % slučajeva pobediti),počne da gubi snagu,dekoncentriše se usled prevelikog pritiska koji na njega vrši publika u delirijumu,trener koji se dernja pored ringa ili zbog toga što u publici još nije ugledao devojku koja mu je osvojila srce,pa počne da prima udarce kao vreća,i nekoliko puta pada na zemlju da nam se čini da ga ni kran ne bi podigao.Ali ipak on u završnim sekundama odbrojavanja nekako smogne snage da ponovo ustane i tako nekoliko puta,dok se runda ne završi.
E onda,kada nam se jadnim naivnima čini da je sve gotovo i da za glavnog junaka više nema spasa dok se jedva drži za konopce sav iskrvavljen i izubijan,pojavljuje se ona osoba ženskog pola na koju je toliko čekao ili pomisli na jadnog druga koji je usled batina koje je dobio od istog lika koji mu je sada protivnik završio kao pokojni ili kao doživotno nepokretan.Tada pozitivac kao da je popio eliksir snage dobro nam poznatih Gala Asteriksa i Obeliksa.Udarci koje je do tada primao kao da nisu ni postojali,on sada atakuje na protivnika koji odjednom kao da ne zna koja mu je leva,a koja mu je desna ruka,i kao da namerno podmeće glavu i sklanja gard da dobije što više razornih udaraca koje mu glavni baja upućuje. Naravno,posle jedno desetak preciznih udaraca protivnik je na konopcima,jedva stoji. Još jedan završni udarac,on zakoluta očima,i kao klada padne nokautiran na pod.Čuje se zvono,glavni lik je pobedio,svi su srećni,svi utrčavaju u ring,dižu ga na ramena,ali on ipak trči ka svojoj voljenoj koja ne pokazuje ni trunke zgađenosti kada je on onako znojav i iskrvavljen zagrli,pa i poljubi.Sve u svemu,srećan kraj.
Filmovi o Rokiju,i još puno manje ili više poznatih filmova o uličnim bokserima koji se posle tog odlučujućeg meča toliko obogate i proslave,da se film odmah posle toga završava.
Bežite od njega... Bežite pre nego što izgovori bilo šta jer je velika mogućnost da od nečega što izađe iz njegovih usta dobijete epileptični napad i trajne posledice po nervni sistem. Oličenje enciklopedije izraza od kojih vam se kenja, baljezgarija od kojih vam se javlja osećaj kao da vam onaj lik iz 'Teksaškog masakra' reže mozak na dva dela, ali ne! Njemu iznenada nestaje gorivo i sada uzima onu malu testericu, znate onu malenu za tehničko, i njome nastavlja da siluje vaš, od jebanja dovoljno napaćeni mozak, samo što to sada radi analno!
Lik dolazi mrtav umoran sa gradilišta, zavaljuje se u fotelju i otvara Master od četres' kinti i pali TV, na kome se pojavljuje Naše pravo da znamo sve. Upravo idu vesti od presudnog značaja za njegov usrani život:
- Predsednik TADIĆ(ovde se junak naše priče naglo trzne) je danas prisustvovao otvaranju toaleta u Malim Mošnicama, gde je imao tu čast da prvi obavi veliku nuždu. Izjavio je da je zadovoljan novosagrađenim kompleksom i da je sve po EVROPSKIM STANDARDIMA(ponovo se trzne i oseća bolno pulsiranje u glavi). Otvaranju je prisustvovao i visoki zvaničnik EVROPSKE UNIJE OLI REN(oseća udar groma u glavu), koji je izjavio da je Srbija ovom impozantnom akcijom dokazala da je ozbiljan kandidat za PRIJEM U EVROPSKU UNIJU. Kako Vaše pravo da znate sve saznaje, gradnja ovog objekta biće od presudnog značaja za PRIJEM SRBIJE U EVROPSKU UNIJU!!!
Ovo je već previše. U ušima mu hipnotisajuće odzvanja reč 'Evropska unija' dok na TV- u gleda Dačića kako, ionako već zamašćen, ždere pečenje rukama. Polako ustaje i kreće po konopac, ali iznenada pada i počinje da se trese, dok pena počinje da mu izbija na usta...
Vrlo efikasna dijeta sa veoma intenzivnim treningom. Ako zanemarimo njenu bolnost i skupoću, onda je to jedna od NAJefikasnijih dijeta na prostoru Srbije.
Stojiš na semaforu i naravno okrećeš se da vidiš ima li policije, jer kao i obično svetlo je crveno, a automobila nema. U trenutku u kojem odlučiš da pređeš ulicu, svestan nepostojeće opasnosti, načiniš par koraka, iza ćoška se pojavljuje naš plavi prijatelj.
Vi onako uplašeni sačekate da vam priđe i upita vas za lične podatke. Kada dotični spusti pogled na blokče ne bi li vam napisao kaznu vi onako iznervirani njemu opsujete majku.
Uvređeni gospodin na tu primedbu (koja je u tom trenutku sasvim na mestu) vadi
gumenu palicu (čitaj pendrek) i ljubazno vas zamoli da ga otpratite do stanice.
I sad šta se tu dešava?
Svesni činjenice da ste (u 90% slučajeva) dali pogrešne podatke i da ste već ostali bez izvesne sume novca, pokušavate da izbegnete bolnu raspravu iz koje uvek proizađe da ste opsovali sopstvenu majku, pokušavate da primenite manevre IZBEGAVANjA.
Međutim, uniformisani gospodin koji tu rutinu dnevno ponovi desetak puta, ima bolju kondiciju od vas. Tu vas on sustigne i tu vam se NAJE... I tako ojađeni i ispovređivani dobijate još i dvodnevni apartman na hlebu i vodi. Kada se konačno vratite kući sa osmehom otkrivate da ste smršali zapanjujućih 10 kilograma!!!
