Onomatopeja totalne nezainteresovanosti i vrhunskog kuliranja događaja a često simboliše i najobicniji prdež. Idealno sredstvo za prekidanje dosadnih tema i ubijanje ispitne tišine.

Nemam odgovor.

Autosugestivna metoda kojom vladin psihijatar leči političare iz vladajuće koalicije kako bi bili spremni da uvek govore i misle u superlativu o zemlji kojom vladaju.

Vreme provedeno u kazneno popravnim ustanovama na izdržavanju nepravednih (uvek su nepravedne) kazni, često se u žargonu zove specijalizacija. Malo je glupo da se na pitanje:
- Gde si brate? Nisam te video 6 meseci.
Odgovori sa:
- Bio sam glup pa su me uhvatili pa sam ležao u zatvoru.
Kad se kaže da si bio na specijalizaciji, to ipak zvuči malo otmenije. Ko razume shvatiće, a ko ne razume, nikad neće. Misliće da si možda bio u Njujorku i da si specijalizirao svetsku monetarnu politiku. Specijalizacija je sasvim prigodan naziv za robiju i zato što u zatvoru ima puno likova koji se dosta dobro razumeju u svoj posao, pa od njih može mnogo stvari i da se nauči. Na primer da je bolje baviti se kriminalom kada si legalno izabran na izborima nego samostalno na svoju ruku. Pa koji političar je ikada zaglavio bajbok? Čak je jedan lik iz afere koferče umesto da ode na specijalizaciju postao ministar policije.

Abortus svake začete ideje na našim prostorima. Potegnuta kočnica koju manijakalno vuče žgadija, dok sedeći na zaprezi nemilosrdno šiba iznemoglu nekolicinu magaraca koji vide dalje, povlače više i žele da pomognu toj istoj rulji.

Od malterisanja poljskog klozeta u bijeljinskom selu, do bojkota izgradnje nanocentra u Beogradu, uvek se nađe neki mrsomud koji sa čačkalicom u ustima i prekršenim rukama na izjeličkom dupetu, škiljavim pogledom podjebava i bojkotuje započeto. Tuđi napredak nikada nije primarna rak rana, nego postojanje zdrave konkurencije koja ruši gradivnu paučinu vasiJone gde sitna duša caruje u bezgraničnosti sopstvene mizerije.

Nojevi guraju glavu u pesak kada se uplaše, *. Otupelost uma je oduvek bila i biće neuporedivno značajnija od traženja istine. Pored svega, nema u žgadiji toliko zatupljenosti koliko ima kukavičluka - Bensendin je vazda bio prodavaniji lek od Brufena.

To je onaj lik koji misli da je on jedini pametan, a svi ostali glupi. Dakle, bitno je samo da svoju guzicu obezbedi, a ostali neka pocrkaju.

U savremenom novinarskom žargonu - poigravanje na tankoj žici, dovođenje nečeg do same granice, najčešće bez njenog prelaženja. Flertovanje.

Velika prevara organizatora pošto je RHCP-epersima plaćen festivalski nastup koji je trajao 74 min, na opšte razočaranje publike koja se potom umalo nije podavila u saobraćajnoj gužvi koja je nastala nakon koncerta.

Imamo.
Kinezu smrdi iz usta.

Jedan od indikatora koji pokazuje stepen zabijenosti u pičku materinu neke zemlje. Pokazuje bananizam jedne države. Dokaz da se Kinez toliko razbaškario u tvojoj zemlji da otvoreno nameće svoje grozne običaje.
Odeš u normalnu državu Švecku i u restoranu pitaš "Imate li škevre?", a kao odgovor dobiješ, u skladu sa viševjekovnim skandinavskim gostoprimstvom, pojavu Hogara iz društva za zaštitu životinja u vidu španske inkvizicije, spremnog da te izloži javnom linču. Helgu ne'š jebati!

U nas štošta može svakako. Kad jednu godinu rovare cestu, da naprave kanalizaciju, pa asfaltiraju, pa opet na godinu rovare da iskopaju septičku; kad jedan čovjek može da bude direktor doma zdravlja, poslanik u skupštini, predsjednik mjesne zajednice, u predsjedništvu civilne zaštite, u predsjedništvu foruma za bezbjednost, predsjednik odbora za budžet i finansije, predsjednik komisije za sport, političar, preldžija i autor na Vuki, onda je sasvim jasan odgovor na pomenuto pitanje.

Političar koji je dobio ovu funkciju u vladi, dobio ju je iz samo jednog razloga, da bi pišao po sirotinji, jeste, tako je. Uglavnom je to neki vođ omanje patrije koja je tu da bi popunila parlamentarnu većinu, mada ima slučajeva kada ovo mesto dobijaju i članovi jakih partija.

Elem, dok ovi ostali ministri nešto kao 'rade' i tako prikrivaju svoje pišanje po sirotinji i ogromne mahinacije, ministar bez portfelja je onaj lenji, koji to ne može da radi pod paravanom, jer ga jednostano mrzi. Ili mu jednostvano puca jajo pa namerno bira ovu funkciju, jer ga zabole za mišljenje raje.

Šta ovaj čovek radi? Ništa pod milim bogom. Dođe u kancelariju (ako ga ne namami neka druga institucija) i sedne. Pika kanter, pravi postere na vukajliji. Onda ode da jebe kurve, jer jelte ima se može se. I prima platu, i to kakvu. Dva i po puta veću od republičkog proseka. Jer on radi! Gistro.

A šta mi to za vreme radimo? Glođemo koske, i klanjamo se gospodaru Vučiću, našem mesiji. Tako nam i treba.

Političari, gastrabajteri, bogati komšija, poznate ličnosti. Četverac kojima nije dovoljno ono što imaju, pa uzimaju još. Dok jedni povećavaju cene i poreze drugi se diče i šepure sa svojim bogatstvom. Izazivaju zavist u siromašnim porodicama, neki idu do te krajnosti da prave emisije o kuvanju. Pričaju: "imaju oni ispod slamarice", "imaju koliko i mi bogati", "samo se prave da nemaju", "snimaju se kako bi se pozvali na siromaštvo da bi uzeli još para".
Bogati nisu zaslužili ni manje ni više od siromašnih, samo imaju sreće da uživaju u parama. A ko će siromašnima dati da se dignu na noge ako ne oni.

Ostalo je samo jedno malo parče zemlje, pet kokošaka i dve svinje. Kada životinje budu pojedene, ostaće samo nešto povrća i mršave ruke u tami pod svećom da se mole.

Iako Floyd nije lak za slušanje, daleko od toga, stvar Another Brick in the Wall su znali svi klinci, bez obzira da li inače slušali Madonu, DJ-eve, narodnjake, punk... Naravno, zbog ključnog stiha - We Dont Need No Education.
Bilo je tu bunta, obaveznog za tinejdž generacija, i naravno onoga što reče poznati naš političar "Imao sam teško detinjstvo, i u školu sam morao da idem"...
Zaista, teško da će neki osnovac pred svojim drugarima reći da voli da ide u školu, a tek u nekom razredu srednje poneko će priznati da voli neki predmet. Štreber je uvreda, zar ne...
U međuvremenu (za generaciju autora), srušen je Berlinski zid, pa su Floydi (Roger Waters) pravili čuveni Wall koncert. Simbolika se sama nameće, iako teško da su mislili baš na zid u Berlinu. Zidova je uvek bilo i biće, a kako ono nije bio kraj istorije (ma šta mislili neki), ostalo je još zidova da se sruše. I kada je pala Ulica Zida (Wall Street), odmah sam se setio najlegendarnije stvari... Uz pitanje - Da li ćeš biti samo cigla u zidu!? Ili možda baciti kamenje na sistem?!?

Lik poznat ekipi samo iz viđenja ali sa ciljem da bude prihvaćen, eksterni se trudi da svako svoje iskustvo začini najpikantnijim lažima. Uvek se pojavljuje kao grom iz vedra neba i spreman je da prekine kvalitetnu Bleju svojim trovačkim pričama koje dodiruju sve životne oblasti pa tako razlikujemo više tipova eksternih smarača podeljenih u kategorije prema pravcu rasipanja svojih sranja.

Glasovna promjena u kojoj I prelazi u E u riječima medicina, medicinski, medicinska i medicinsko. Promjena je karakteristična za Fočanski dijalekat i može da se čuje u svakodnevnoj komunikaciji stanovnika ove regije, naručito akademskih građana.

Narod je stoka i to najveća“, rekao je Bogdan Diklić u „Tri karte za Holivud“. Naravno da je narod stoka i zato, bez obzira da li si naumio da budeš večiti lelemud i podjebavač ili samo političar, tehnike manipulacije masom moraš da poznaješ. Krenućemo od stavova Gistava Le Bona, francuskog sociologa i psihologa koji je inače mislio da su Azijati gola govna, a da su crnci još tri puta ogavniji i retardiraniji. Osim što je bio skinjara još krajem 19. veka, Le Bon je imao neke ok stavove o gomilama. Idemo redom:
Gomila je pametna koliko i najgluplji bizgov u njoj. U prevodu, glupa je kao zaguljeni kurac. To znači da na koncertu Dragane Mirković u rodnom joj Kasidolu, između hitova „Lažno grliš, lažno ljubiš“ i „Hej mladiću, baš si šik“, pijanom skupu nikako ne treba da dovikneš: „Larpurlartizam je maksima našeg delanja!“ Neće te razumeti i najbliži domaćin će pozvati kovinsku ludnicu da te pokupi. Radije šalji poruke koje bi i ameba shvatila, recimo ponesi transparent sa natpisom: „Dragana, Ceca može da ti puši!“

Pošto su te jedva špatulom odvojili od kompa sinoć, ujutru zakrvavljenih, krmeljivih očiju ulaziš u gradski prevoz... Naravno, ulaziš zadnji jer su te jadni, bespomoćni matorci pregazili kao stambedo bikova na LSD-u. Svi su verovatno čuli domundjavanja ili svadje o tome ko je bolji političar, koji više krade, i od čega im izlaze kurje oči... Niko nije ni sumnjao da iza toga stoje stranke. Manje stranke koje još nisu aktuelne. Dok razmišljaš kog Boga da moliš da te ogluvi, oni ti podsvesno skreću pažnju na političare, kako bi ti zgadili život i kako bi zamrzeo sve čije ime čuješ, do te mere da su ti stranke za koje prvi put čuješ, čak i drage. Naravno, o tome je reč! Zar ste mislili da se oni voze samo zato što imaju besplatne mesečne, i ne znaju šta će sa sobom pa idu da pipaju hleb po prodavnicama dalje od kuće jer su tamo sav hleb ispipali? Ne, mali moj skakavče, imaš još mnogo toga da naučiš.

Čovek koji je u isto vreme voditelj i gost u svojoj emisiji. Odlično znanje košarke pridodato neskrivenim simpatisanjem Partizana i omalovažavanjem ostalih klubova.
Kada Partizan gubi, brani igrače u fazonu da je to tek sklopljen tim od kojeg su mnogi nerealno mnogo toga očekivali. Kada pobeđuje onda priča kako ovaj tim ima velike šanse za F4 i kako je to božanska ekipa napravljena da pomrsi račune bogatima. Kao što je rekao jedan bivši političar, fali mu još samo dres da obuče.
Nova Zvezda iz Železnika - šta reći više, sem da funkcioneri i igrači samo zbog tog naziva ne dolaze kod njega u emisiju.
Radnički - Ako dovoljno ne pratiš košarku, a gledaš njegovu emisiju, stekao bi utisak da Muta Nikolić igra pleja, centra, krilo...
Hemofarm - retko kad ga spominje, u istom slučaju kao i sa Radničkim, stekao bi se utisak da je to neka hrvatska ekipa.
Takođe postoji verovanje da, ako bi neka od poslednje 3 navedene ekipe uzela titulu Partizanu, ne daj bože nova Zvezda iz Železnika,da bi dotična osoba izvela harikiri ili neko religiozno vešanje pred televizijskim auditorijumom.

Ne mislim na političare koji emtuju svoju "scensku" energiju prema prijemnicima svojih sledbenika, već na one pojedince, posrednike, koji nakon oglašavanja prethodno pomenutih, svojim manifestom izazovu piramidu radosti kao i talas negodovanja.

Strah i trepet računovođe, matematičara i bilo koga ko barata sa brojevima. Kumulativna greška je niz pogrešnih kalkulacija koje se međusobno poništavaju tako da daju tačan rezultat. Tačan u smislu konačnog salda, ali užasno netačan po svom nastanku.

Kumulativna greška se veoma teško ispravlja pošto je potrebna posebna analiza svake pojedinačne loše kalkulacije, posao koji se razmrsi teško kao Gordijev čvor.

Fraza koju govorimo uglavnom kada se desi nešto što baš i nije po propisima. To nam na neki način dođe kao opravdanje.