Pesme o kojima znam par stvari :
-smeju da ih pevaju samo Srbi, jer čim neki stranac to pokuša oni ga proglase "maloizdajničkom skotinom koja kopira i unižava velike reči naših otaca"
-neke pesme su odlične za vojsku, jer efekat koje ostave na čoveka natera vlasnika kafane da mu pošalje račun jer mu je izrešetao plafon
-pesme koje veličaju borbu za preživljavanje našeg naroda, pa ti je odmah žao kada se pojave bilmezi koji počnu da na mestima pesme "tamo daleko" ubacuju " I još ćemo zaklati one ustaše, i muslimane, pizda im strinina tamo daleko"
- neke od tih pesama će te najčešće čuti od ljudi, koji sigurno neće raditi ono što te pesme na sav glas teraju tog čoveka da rade
-pesme koje su kao vino, mnoge su vrlo dobre i vidi se da su rađene sa najvećom pažnjom, al' ima i onih zbog kojih se zapitaš da nije neko pogrešio u sorti grožđa

Pomalo naivan i možda previše fin ali sve u svemu normalan dečko, fino građen čak često i veoma pametan, međutim iz nekog razloga dosadan I nezanimljiv svojoj devojci u koju je nadasve zaljubljen. Tako on postaje žrtva želje za reklamiranjem njegove devojke koja je očigledno samo zbog toga sa njim. Naime cura koja ima veoma visoko mišljenje o sebi (nafurana sponzoruša/pa i metalka/neki drugi oblik istripovanosti) time želi da pošalje široj javnosti poruku: “eto I ja mogu da imam normalnog dečka’’. Međutim dotični je vec predodređen za korpu i cura će pasti u ruke tipu koji je malo prikladniji za nju i koga je u stvari sve vreme pokušavala praviti ljubomornim (polupismeni džiber sa skupim kolima/metalac hejter/itd).
Veza može da se završi na 2 nacina:
1) Pptp boy biva prevaren i ostavljen (jednostavnija varijanta)
2) Ukoliko pokuša da održi vezu ona će ga izluđivati stalnim prebacivanjem i za najneverovatnije stvari (“ti meni nikad ne pišeš po zidu na fejsbuku” ) dok on konačno ne popizdi I otera je u tri lepe , time postaje monstrum I biva okrivljen za raspad veze – klasično prebacivanje krivice (što dođe za nju jednostavnija varijanta).

Đangova rođena braća.
Nakon gledanja raznih emisija o zalagaonicama, prevrtačima po đubretu i sličnih stranih programskih sadržaja, koje su 'vatali specijalnom satelitskom antenom koju im je Đango poslao sa Čizme, a koju su jedva pričvrstili na kartonski krov, odlučili su da otvore zalagaonicu u kojoj bi prodavali sve i svašta.

Naravno, kao i njihove strane kolege, to jest, tri iritantna, debela lika različitih godina iz Las Vegasa, Romul i Rem su takođe pokušali da snime emisiju o tome i prodaju televiziji Prva, koja je postala novi sinonim za forsiranje đubreta na naše ekrane, s obzirom da Pink više niko normalan i ne gleda, ali za sada nije došlo do emitovanja, jer pored toga što će se već pojaviti jedna emisija sa Romulancima, tačnije Pimp my Ciganka, ni Đango nije u stanju još uvek da pošalje pare da podmiti urednika Prve, jer je tražen od strane Interpola u vezi Enverovog ranjavanja.

Ipak, epizode se snimaju, u nadi da će ugledati svetlost dana.

Najveći licimuri. Razumem da je zanimljivo praviti crnjak, ali definitivno ne razumem, niti ću razumeti SVRHU poturanja toga pod nos pod parolom dobrog hrišćanina i najboljeg druga.
Hoće li drug koji te voli kad pogineš s motora brže bolje otrčati na fejs da ti stavi na zid pesmu “Motori”? Nešto ne mislim da hoće. S druge strane, tu je gomila kojekakvih kreatura koje je manje ili više bilo briga za tebe i koje su te manje ili više uopšte i znale, ali SADA KAD SI UMRO! Sad? Pa sad si im draži od šlepera ajvara! Sad provode noći i dane pretresajući arhive i plejliste da nađu pesmu koja aludira na uzrok tvoje smrti i da je okače na grupi sa tužnim smajlijem. Ko još stavlja SMAJLI kad neko umre? Dobro, možda bih i ja u nekoj situaciji nakačio nekakav smajli, ali on sigurno ne bi bio tu da pošalje poruku “Vidi mene kakav sam Popaj, imam samo 20 a već znam sve o životu što ima da se zna, oprlji me iskustvo gorko, tuga za drugom što smo delili ćaletovu staru poniku i tukli se u glavu gelenderom. Hoćeš da budeš sa mnom? Ne znam da li ćeš moći...Mnogo je života prošlo preko mene i bore ove jedne na čelu, ogrubela je duša moja od oštrog bola i moje je srce postalo stena(uz istoimenu kompoziciju, naravno)”. Eto. Sledeći put kad vidite wall grupe o nekom mučeniku što se smrskao u bager, razmislite koliko je on u ovom trenutku raspoložen da čita vaše cenjene komentare galantno servirane uz citate Dare Bubamare i teške suze otkucane na tastaturi.

Obično ga niko ne ubacuje u svoj mobilni, osim ako nije došlo do nekih nesporazuma i svađe izazvane slovima koje je Vuk dodao.

Teze ih je naci nego sam film.
Skines si lepo film, to odstoji jedno 7 dana na hardu, pa se pojave prve verzije titlova.
Neke verzije se svode na to da "prevodilac" obradi engleske titlove u google translate, pa to isto distribuira; neki cak tu obradu malo i "koriguju" pa isprave nesto sitno.

Nakon 10ak dana pojavljuju se "pravi" titlovi, skines ih ubacis, i skontas da to nisu oni koji ti trebaju, ti imas film od 24 fps, a titlovi su za 25 fps - naravno to skontas tek nakon destak minuta gledanja filma tj tek kad titlovi pocnu da žure, tu odlutas, setis se da ti je prijatelj pricao da ima neki program koji to koriguje, trazis prijatelja/program...bezuspesno.
Zatim se cujes sa prijateljem koji ima "prave" titlove, posalje ti ih, i gle cuda, rade, pocnes gledati film, kad ono prevedeno taman do pola filma, a ti se taman zagledao.

Na kraju skontas da ti je jednostavnije da skines ponovo film sa 25 fps-a i iskoristis one titlove od pocetka.

Starinski vid školske kazne za učenike. Klupa, izdvojena u uglu učionice u kojoj niko ne sedi, osim ako ga učitelj/nastavnik tamo ne pošalje jer je dotični učenik napravio neku pizdariju ili nije uradio i naučio što mu je rečeno. Dakle, loš đak.
Učenik bi tamo sedeo sam na period koji je učitelj odredio. Dakle, na neki način bi na kratko bio izopšten kako bi porazmislio o svojim postupcima, ali i kao opomena drugima da ako nešto slično (ne)urade, mogu i oni da budu tamo.
Izraz magareća verovatno potiče od toga da je dotični učenik poređen sa magarcem, koji ništa ne zna i ne sluša.
Zastareli termin, očigledno, jer kazne za učenike više praktično ne postoje. Naime, neko je počeo da tvrdi da ako kaznite učenika i on mora da trpi posledice svojih postupaka, to može strašno na njega da utiče, do te mere da postane masovni ubica ili tako nešto.
Doduše, tek kad su kazne ukinute dobismo bukvalno masovne ubice, pa i među decom i đacima...
Ali dobro... Sistem funkcioniše i nije kriv sistem...

Grupa nepokretnih ili onih što su procenili da su nepokretni, često i nepismenih koji šalju zahtev da im se pošalje čovek sa izbornog mesta da mogu da glasaju. Uglavnom žive u najdaljem selu na Homolju, do kog se stiže helikopterom i koje se nalazi satelitom koji je Davinić iznajmio. Kada čovek sa izbornog mesta na kraju stigne do te kuće, nekada i olupine nemačke bombe koja nije eksplodirala tokom aprilskog rata modifikovane za život u njoj, penzioner obavezno kaže:"Jel bre mali? Za koga ja da glasam?"

Kada napravis salu sa roditeljem, a ni da mu izmamis osmeh na licu.

Juče si kukao kako imaš fore samo tri definicije dnevno na Vukajliji, danas već možeš da ih napišeš ali ti ništa ne pada na pamet ili si zaboravio.

Kada odlučite da više ne odlučujete o svom životu.
Kada počnete slušati isključivo JUŽNI VETAR.
Kunete se u vokalne sposobnosti Kemala Malovčića i nosite utrpane majice sa Sinanovim likom i bez rukava.
Šišate se isključivo 'a la Tarzan' i nosite oker mokasinke na bijele čarape.
Zlatan zub je egzibicija ali ako se dočepate para i to dolazi u obzir.
Zlatni pečatnjak na malom prstu sa znakom MERCED'SA.
Prodate svoj mini moris i kupite nadasve raspalu askonu ili kadeta-suzu-trula-višnja iz koga će da trešti isključivo JU-VE komerc.
Pijete zidarsko i istresate sline po ulicama.
Rokćete na svako iole dobro žensko a zviždite na svako žensko koje ima guzicu.
Preko ljeta hvatate crne rukave na građevini u Obensmajnskustenkirhenu ili kod strica u zadrugu kopajući kanale za telefon ili vam tetka jednostavno pošalje koju paru da se ne mučite.
Ne žalite se jer vam je dovoljno ono što imate.
Više ne brinete o poslu, magistarskom radu, ženi, djeci, plati...
Bitno vam je samo ono zidarsko pivo, drugovi sličnih razmišljanja i kafanska tuča uz zvuke zurli.
Dokazano je da zurle bude ratnika u čovjeku.
Više ne odlučujete jer ste odlučili.
I ne trošite živce.

Vršljanje po profilma znanih i neznanih prijatelja po fejsu u potrazi za iventima koje pohađaju, a koji bi se tako lepo uklopili u stajling kralja zabave i kuloće uvek spremnog za akciju.

Nenadjebiv metod dnevnog upražnjavanja vremena.
Iako si se već pedeset dva puta uhvatio/la za dršku frižidera i video/la da u njemu nema ništa sem, godinu dana starih, senfa i majoneza, poluprazne tegle kiselih krastavčića (koji više i nisu tako kiseli), flaše izvetrele Minakve i nekoliko zamrznutih kesa (gornji deo frižidera) sumnjivog sadržaja (verovatno majka spremila peršun, šargarepu i ostalo bilje i povrće); ti i pedeset treći put otvaraš vrata nadajući se da se, u medjuvremenu, u tvoj frižider, krišom, teleportovao sladoled od jagode iz zamrzivača lokalnog prodavca sa rendom plaže na Kubi ili Portoriku.
Ili, recimo, kilo Bečkih šnicli teleportovanih sa bogate trpeze prosečne Švapske porodice.

Ko zna, možda se ultra-mega-giga bogati Japanac zajebe sa korišćenjem svoje visokotehnološke igračke-teleportera i pošalje milion japanskih jena, savršeno postrojenih u aktovku presvučenu kožom nilskog krokodila, na adresu tvog Boš frižidera.

Omiljeni vid zabave putara, gradskih i republickih vlasti. 6 meseci "rade" neku deonicu puta ili ulicu u gradu, i kad sve zavrse, prisete se da su nesto zaboravili.

Izumitelj, tvorac, kreator...niko ne zna ko je on u stvari, ali su mu se mnogi najebali majke i svega ženskog kako u užoj, tako i u široj familiji.

Kontraverzna sredovečna osoba, obično muškog pola, zapošljen u lokalima velikog prometa. Njegov na prvi pogled lak posao je kontrolisanje rada zaposljenih u globalu. Konobarima može biti najgori neprijatelj ili najbolji drug u zavisnosi od toga dali im dozvoljava da nešto "zaborave" da odkucaju na kasi. Bori se za prava zapošljenih ili pokušava da ta ista umanji. U očima poslodavca poštena i lojalna osoba u koju nikad nema dovoljo poverenja. Za stalne goste dobrica koji se jednom godišnje seti da pošalje turu od kuće. U većini slučajeuja veoma teško sakriva sklonost voajerizmu a u isto vreme to čini iz opravdanih razloga. Retko kad mu je dosadno a u isto vreme voli da dosadjuje zapošljenima. Retko kad je gladan i žedan i nerado cima kuvare i šankere da mu spreme neki sendvič ili naprave kaficu pogotovo u trenucima kada nemaju posla pa nemaju drugog posa nego da udovoljavaju kolegama. U suštini to je samo jednostavni lik koji ne ume da uradi ništa korisno sa svojih deset prstiju i ne mogu da podignu ništa teže od kašike a lakše od čačkalice.

Ono što kažu roditelji, kad gzvirnu u sobu gde im spavaju deca, jer moraju sutra rano da ustanu za školu.

Je kada ti crkne auto na semaforu u centru grada u vreme spica!

Nije ovde važan broj sobe, nego dužina palamara, u inčima, koji ti birokratija svakodnevno gura u svaku jebenu moguću šupljinu u telu plus mogu istim da ti rade lobotomiju praćenu klikom na kralja u pasijansu na prašinom umivenom monitoru. 'Nači, da jebu? Jebu!
Taman kad se ponadaš da si rešio i ispunio obrazac, na kome bi pozavidela skandi osmosmerka napravljena od čika Venea Bogoslovova lično, nađe se neki panj mokrog čela od preverle kafe ili tetka puderom ožbukanog lica da ti saopšti svu radost birokratije i pošalje te u tri pičke materine. Naravno, sve je to praćeno uz ljubazno mahanje rukom kao da ispred tih birokratskih nemani stoji ulični pas bez vlasnika ili pepeo na Hitlerovoim ramenu.
Doduše, ni mi, narod, nismo mnogo bolji. Umesto da metalnom heftaricom overimo čelo ponosnog birokrate uz ljubazno "Jao, ja se izvinjavam" u cilju delimične edukacije klempavog birokrate od strane predstavnika napaćenog naroda i nastavimo, kad već moramo, da jedemo govna koja nam serviraju, mi se ponašamo k'o neiskusna moldavka i klečeći širimo labrnju čekajući da nam birokrtaska sperma dodirne jednjak.
Jebiga, dok neko ne počne, neće biti kraja!

Ritual kojim ultra fanovi oslobadjaju svoju posesivnu energiju, jer je to jedini nacin da utole glad i zedj za doticnom zvezdom.
E sad, to sto samo promil iz mora pisama bude stvarno procitano od strane zvezde, a promil promila i odgovoreno, to vec spada u teoriju verovatnoce, tj. ludacke srece, a zaslepljene fanove preterano ne tangira.