Postoje tri vrste Babe u prevozu (izvinjavam se zbog nepoznavanja latinskih i domaćih naziva):

1. vrsta je najpoznatija. To je baba koja u punom autobusu, tramvaju, ili trolejbusu traži slobodno mesto. Stojiš u krcatom prevozu i ugledaš praznu stolicu. Pomisliš kako bi bilo dobro sada sesti, ali možda je tu neka starija osoba, ili šta ako je tu neka trudnica, haha a mora da ima neka bab... I još se misao nije završila, a mesto je okupriala jedinka gore navedene vrste.

2. vrsta nam je takodje dobro poznata. To je baba koja se sticajem okolnosti našla na vratima i ne da nikome da izadje, ili udje. Ova osobina je karakteristična i za druge putnike, ali oni bar pokušaju da se pomere i kolegijaliniji su (uglavnom).

3. vrsta se javlja u polupraznom prevozu, te je zbog retkosti ovakvog vida prevoza i manje poznata. To je baba koja od početne stanice (recimo Borča III), do krajnje (recimo Blok 45) nije odlučila gde će da sedne, te je šetala, sa jednog na drugo sedište, od jednog do drugog kraja vozila. Napominjem da jedno mesto može biti isprobano dva ili više puta.

Još jedna napomena, a to je da Baba u prevozu može od ulaska u prevoz, do izlaska, da bude pripadnik dve, pa čak i sve tri vrste.

Pored stvari koje Babu u prevozu dele, postoje i one koje su zajedničke za sve njih. Jedna od tih stvari je da su vlast i mladi krivi zato što u prevozu nema mesta, zato što ima mesta ali je gužva, zato što je u prevozu hladno, zato što je vrućina jer su prozori zatvoreni, zato što su prozori otvoreni pa je promaja, ili zato što se plaća karta.

Replika na sagovornikov komentar kako je voz koji upravo prelazi prugu mali i nije vredan čekanja i gubljenja vremena.

Ono sto vam uvek kazu kada ima potrebe da...

Lupkati, udarati.

Onomatopeja udarca kod starijih ljudi.

Moderna baka 21. veka koja je svoje priče, kritike, sujeverja i običaje prilagodila novoj tehnologiji.

Materino nenajavljeno krečenje. Dođeš kući, sve se bijeli..nigdje postera na zidovima!!

Starac Fočo od stotinu ljeta: matori deda sa štapom koji odaje utisak da jedva stoji, ali dobija iznenadni pogon ako mu se u vidokrugu pojave novine 24 sata, ubeđen da su se pojavile kod nekoga isključivo da bi ih on uzeo.
Baba - trkačica: to je biće koje brže trči od Bolta kad treba da zauzme slobodno mesto, ali ako nema slobodnog mesta, onda će se do zemlje poviti i podići prvu osobu mlađu od 100 godina: ajde sine, baki teško i ja sam u tvojim godinama ustajala...
Antipolitičar: obično deda koji raspreda o političkom (ne)vremenu i drži govor, kao da se sprema da se kandiduje za predsednika.
Cigančići: oni ne moraju da se brinu da li će ih kontrola izbaciti. Pevaju, vrlo često praveći neki svoj remix, da nije reči teško bi pogodio o kojoj se pesmi radi. Često poželiš da im daš pare, samo da ućute.
Ludak: to je ona vrsta ljudi koja kreće da se dernja iz čista mira, i uvek priča ili se svađa, najčešće sama sa sobom.
Žena sa decom/trudnica: taman kad smestiš guzicu, ona uđe u autobus i vreme je za ustajanje. Kakve si sreće, najčešće ide do okretnice.
Mangupi: prepoznaju se po klasičnom (mangupskom) načinu odevanja (neizostavni šuškavci i air - max). Željni su pažnje, pa najčešće urlaju iz sveg glasa, pišu po svim delovima basa, ili na neki drugi način prave budalu od sebe.
Biznis man: Za ovakve ljude, koji nekako odudaraju od gomile, često se pitaš zašto se uopšte voze autobusom, pored tog skupog odela.
Smrdljivci: oni kada dignu ruku, pola autobusa pada u nesvest. U ovakvim situacijama ljudi žale što nemaju naviku da nose gas masku sa sobom.
Otvarači/zatvarači prozora: Rade antagonistički, uvek u pogrešnom trenutku. Na 40 stepeni zatvaraju prozore jer će ih ubiti promaja, a kada je napolju ledeno, treba im svež vazduh.
Vozači: najčešće voze bas, ko da voze vreće s krompirima, nadrndani su i nervozni.

Stvarati iluziju o nekoj osobi. Biti speli idealista, zaljubljen do ušiju a slep pored očiju. Jedini organ kojim razmišljate je onaj u gaćama i ne verujete niti u bilo kakve glasine, a čak i u ono što i sami vidite, jer vi imate poverenje, pravite od grešnice sveticu.

Ta to vam je onaki jedan baca koji ustaje oko 5h, pre petlova, jer mora da namiri i na'rani svinje, krave, koze, ovce, konje, živinu... A i kere, kad je već ust'o. E, ondak tek može da popije rakijicu što je pek'o odonomad i da dođe u obzir neki fruštuk, malko slanine, koji čvarak, kobasicu domaću, ili kad je kriza-bar leba i masti. Kafu posle fruštuka može da popije, al' i ne mora, tako mu je mindađ. Ako je baš uz'o naum-ići će na njivu, al i ne mora, može i sutra, neće pos'o pobeći. Kad ga vidiš-ne možeš ga promašiti. Nosi bele pelengaće, one široke, u nogavicama mogu trojica čestitih da se mimoiđu. Gore ima košulju, ako vuče promaja ondak preko nje i pruslu, koju od stomaka ne može da zakopča, a i ne mora, bitno je na leđa da ne vuče. Šešir na glavi je obavezan, ili bar šubara, da se ne pre'ladi glava ako je oznojan izaš'o naulicu. On nikad nije besan, može samo da se najedi, al' i to ga brzo prođe, najbolje ako poje' štogođ. Od lekova ima besendin i ako nije od onih koji ne voledu da idu kod doktora-može se naći i neka terapija za srce, il' bar za povišen pritisak. Posle ručka obavezno odmori bar pola sata, jer kasnije treba krave pomusti, kad dođu iz ispaše. Kod svinja se neće samo počistiti. Ako se sa njim rukuješ-imaš osećaj da se rukuješ sa drvetom, takve su mu šake od posla. Vikend i praznici u njegovom kalendaru ne postoje. Vreme smrti običnog Lale (Lalus domesticus) se ne izražava satima i danima, oni umiru u vreme setve, žetve, ili oranja pred kraj sezone.

Pojava koja nastupa pre razarajuće , smrtonosne - promaje .

Preživevši nekako ''lude godine'' mladi čovek koji se najeo roditeljske džigerice se susreće sa neobičnim fenomenom čiji je jedini cilj zamena uloga, tj. došao je red da njemu roditelji prožderu neki vitalni organ.
Ja kao 'ćer'' sam uvek bolje komunicirala sa ocem, tako da nisam upućena u ono što očevi priređuju sinovima, al zato odlično znam šta makje priređuju svojim udavačama.
Prvo, počine nezdravo da se interesuje za moj ljubavni život, što je uvek u prošlosti u skladu sa našim prećutnim dogovorom, kulirala.
Drugo, dolazi do spontane materijalizacije velikog broja njenih poznanica sa fakultetski obrazovanim sinovima. (Koji nisu toliki kreteni, koliko nam majke podmeću noge svojim navodadžisanjem.)
Treće, promaja je po njoj najveća pošast čovečanstva! Time- džoketine se trijumfalno vraćaju u garderobu cele porodice!
Keva, postaje svoja staramajka (koja je inače šampion u smaranju), počinje da ti kupuje gaće bubrežare (lakši tip), svileni donji veš koji ćeš da nosiš prve bračne noći (!) i dečije benkice i da ih slaže u tvoj miraz (za čika Lazu). I uvek i zauvek će biti nezadovoljna tvojim kuvanjem, tvojom tehnikom brisanja prašine, zalivanja cveća, ma ni salatu ne znaš da urežeš kako treba, a tek da izabereš dobru tikvicu na pijaci! Zaboravi! Iako sve to savršeno radiš od jedanaeste godine...
Stalno nešto pičkeće, nervira se kao klimakterična veverica, zuji na sve strane u global ne radeći ništa i polako postaje verna kopija svoje majke, a to je nešto što se klela pred ikonom kućnog patrona da nikada neće postati!
Na kraju, kad uvidi šta je postala, samo slegne ramenima i nastavi dalje, uklapajući se u sliku savršene mimikrije.
Samo da ne počne da mi se zabrađuje!

Uglavnom nalakćena na šank, jede cigaretu za cigaretom, a od povremene nervoze, ili nedostataka koje ljute gasi ih na pola. Razmazana jeftina šminka koja se probija kroz dim i polusliva s umornog naduvenog lica gde su godine ostavile maha i blajhana kosa sa tri prsta izrastkom su njen trejdmark. Pokušava da izvuče iz sebe još po koji trzaj šmekerskog pogleda koji je posedovala pre cirka dvadeset godina i privuče po kog kamiondžiju, ili pripitog putnika - namernika kako bi se ogrebala za koju radžu, a dala brzu snošku za uzvrat. Klati se dok ide od jednog kraja šanka do drugog, dok je kafedžija tera ona lomi štiklu i u hodu kidajući i drugu psuje. Izlazi napolje, hladno je, a plastična ofucana jaknica sa okovratnikom od nejebane kamile, inače jedino nevino na njoj je ne štiti od vetra. Pije joj se, spora i duga noć je pred njom. Umornim pogledom i poluprisutna gleda u pravcu pridolazećih i nada se da su ovi farovi upravo njoj bljesnuli.

Jedan od najsvečanijih dana ikada, sem iz pogleda novorođenča - kojem je to prilika da bude ispolivan hladnom vodom, bude nazvan pogrešnim imenom i da se uplaši kad vidi bradatog grmalja u crnini.

Konstatacija kojom na kulturan i fin način skrećete pažnju da u sobi, u koju ste upravo zakoračili, nešto opasno smrdi.Na taj način, pored toga što ne želite da uvredljivo zvučite, indirektno sugerišete stanarima (koji su nesvesni smrada koji svojim intenzitetom štipa za oči )sobe da momentalno otvore sve prozore,kako ne bi došlo do onesvešćivanja ili gušenja.

Muževljev pokušaj da se snađe u kuhinji, dok žena leži u krevetu.

Što bi pros' narod rekao, cmizdravac. Osoba koja više voli da privuče pažnju plakanjem nego pobedom na Farmi ili sličnim rijalitima. Tu osobu treba izbegnuti u širokom luku, jer može lako da vam se popne na vrh kite i da posle završi u kapeli, jer da se bije pojma nema.

Dokone babe ili dede u autobusu GSP-a, spremni da naglas rešavaju sve probleme koje im padnu na pamet, a misle da je koroisno da javno ukažu i drugima na njih...

Tekst i melodija su pisani za takmičenje "Pačija škola". Ne morate da čitate, ali obavezno oslušnite melodiju.

Slutim, skoro će mrak. Kako se bliži, u meni raste nemir. Jutros o njemu nisam razmišljao. U podne ga se nisam plašio iako sam se do tada već susretao s njim.

Bogu hvala, gazim devedesetu. Ah, guram nekako, malo me muči reuma, sevne u krstima pred neki kijamet, ali srce se još nije umorilo. I glava me sluša. Ni promaje se ne bojim. Vid me izdaje i o tome htedoh da vam pričam.

Prođoh kroz dva rata, kroz onaj veliki i aktivno. Ovaj najnoviji me je dotukao. Ubiše mi sina, dušmani! Milosrdni! Na onom prokletom mostu!
Tad sam prvi put video mrak. Još me prati i plaši.

Onomad, malo posle te nesreće, varih ogradu s komšijom Milojem. Svetlucaju iskre kroz masku. Prelepa slika. Samo se kod mene zadržala malo duže. Legao sam i budio se s njom. Doktor kaže - ablacija retine. Ništa strašno, malo će to da prihefta. Laserom! Postoperativna procena: na levom oku je vid sačuvan do 20%, na desnom manje od 15. Popraviće se, kaže, malo naočarima, malo čuvanjem od napora, pa neću u nišandžije.
E, moj doktore, izgubio sam ja sve ratove, još se malo koprcam u ovom psihološkom. Sa životom!

I stvarno, ne prođe malo, počeh da razanajem oblike, slike kao loše sklopljen mozaik. Nosim naočare i sve bolje vidim, kao da će mi značiti!

Al' čovek ti je čudna zverka, sinko, tvrđa od najtvrđeg paščeta. Izvedoh na put unučiće, divna deca. Danas su već svoji ljudi. U njim nađoh utehu i tračak svetlosti.

Unuk mi često čita novine, ja se brzo zamorim. Kaže kako živimo u mraku. U tamnom vilajetu, u medijskom mraku...

A ne zna da je to tek suton, dok god ima zraka svetlosti, priroda je lepa, u suton su senke najduže, najživlje. I mašta je najrazigranija. Dobro, i izjutra, ali davno beše, jedva se sećam. A naredna jutra su za nove ljude.

Keršme. Alfa zavodnik, sposoban da ove dve radnje obavi istovremeno. Mužijak, na čije suptilne i manje suptilne fore padaju i one najčvršće. Ljubavi ima za izvoz, pa je svim silama u svakoj mogućoj prilici i izvozi. Čak i kada je neka pripadnica lepšeg pola uz njega, nijedna žena u njegovoj blizini nije imuna, ali nije ni on na njih. Njemu su čak i zapleti iz pornića suviše odužena metodologija pribavljanja pičetine, a Don Juan bi mogao da mu čisti cipele. Angela Merkel bi mu dala samo na treptaj oka, a i Vjericu Radetu bi mogao da navede da se svakog dana igra sa svojom metlom zamišljajući ga.