Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

Jesti baš, baš brzo.

Potpuno nejebavajući stav. Čapljinski magarac uživa veću popularnost i više je primećen. Fraza kojom se izražava potpuna apatija koju određena ženska persona oseća prema stupanju u bilo kakav kontakt sa vama. Možete se skejtom spustiti niz Ajfelov toranj ili ponovo okupiti Bijelo dugme, ali kod te ženske osobe ne izazivate ni najmanji interes. Ne postoji ni ona sitna crta animoziteta; potpuno ste joj nebitni. Boli je kurac.

Usled vaše fizičke strukture zbog koje izgledate kao da vas je sklepao pijani Kvazimodo penetrirajući skočimiša u anus i zbog stava devojke koja misli da je božanstvo u koje se ne gleda, rezignirano gubite i ono malo nade da ćete je ikad ploditi. Da vaš kurac leči ne bi ga uzela, a puste želje da ćete je imati u trećem životu potpuno padaju u vodu onoga trenutka kada shvatite da biste mogli goli paradirati pred njom, a ona bi opet pored vas prošla k'o pored turskog groblja. Ne bi pomoglo ni da ste jebeni Bil Gejts, jerbo nju ni milioni ne bi interesovali - kada bi ih vi posedovali. Zanimate je k'o poglavnik u Jasenovcu. Ukoliko biste je na neki način uvredili ne bi se zamarala ni da vam odvali šljagu jer ne želi prati ruke posle dodirivanja vaše skaredne vanjštine; a pljuvačka joj je previše dragocena da bi je potrošila na vas.

Proporcijonalnost kvaliteta pruženih zdravstvenih usluga.

Poslovica koja se izgovara vrlo retko.Mogu je izgovoriti samo ljudi iz naroda koji se razumeju u sve i svašta,puni mudrosti i iskustva ko starac Fočo.Ekser bez glave je ko mlitava palamura,pa ne vredi da se zakecuje neko s tim,lepo ga baci,pa uzme drugi.

Vunenjare. Čarape koje rado nosimo tokom zimskih dana, mada verujem da ima izuzetaka, pa neko nosi i leti, jel jelte, zimi greju, leti 'lade. Ovakve čarape su proizvod babe koja brine da ne nazebemo i najebemo. Ipak, mnoge bolesti su počinjale od hladnoće, od prehlada, pa sve do rakova.

Crnilo stari moj, i nećeš se spasiti. Zapravo, to je ujedno i poslednji trenutak, jer život posle toga ne postoji. Čak i kada te ostavi savršena žena tvog života, i kada te ispuni najteža bol, to je nešto opet sa čim se živi. Budiš se jutrom sa njenim imenom i psovkom na usnama, ali živiš. A, ovo, matori, ovo je sasvim druga priča.

Ovo si živio, ovo si disao. Gledao u Boga nag i ti si postojao. A onda si čuo ciku stakla i sve je otišlo u kurac. Neko je izvukao svako sutra pod tvojim nogama.

Prvo saznaješ da ti otac nije svemoguć. I to potiho boli, ali samo tebe. Niko ne smije da zna. I taj rak kojim te izjeda raste. Onda vidiš da je i majka sasvim obična. U nekim trenucima dosadna čak. Ti je voliš i mrziš se zbog toga. Pa onda žena koju si volio. Još je tu pored tebe, budi se, ali drugačija. Vidiš u njoj mašinu za rađanje, dojenje... Ortaci imaju svrhu i ti je vidiš i to te opet razjeda. Spontanost je nestala i sa njom mističnost. Sada vidiš u zvijer i vidiš svoj poraz. To je sve što te okužuje.

U početku još pokušavaš da se otrgneš. Zvone ti riječi "vježbom do savršenstva", ali ti u svemu vidiš samo ponavljanje bez cilja. Ponekad se zapitaš da li si možda prešao igru, ali kako nema sretnog kraja, odnosno nema kraja uopšte. Samo u nekom momentu zaspiš i to bude to. Iako je sve davno zaspalo, samo je ovo zvanično.

Jedna od filozofskih disciplina modernog doba, sa čijim se revolucionarno-avangardno-postmodernističko-alturističko-kurcologističkim hipotezama indoktriniše nejač koja studira na Filozofskom i sličnim mu fakultetima. Tamo ih uče da, bez obzira na to koliko nisi pametan, (odnosno, koliko si glup) i koliko nemoguće bilo da posle završenog fakulteta nađeš kol'ko-tol'ko normalan posao, uvek možeš da osnuješ udruženje građana ili se učlaniš u jednu od rasprostranjenih NVO sekti. E, oni će te ondak lepo izdresirati, kako bi dobili savremenog, evropski orijentisanog intelektualca, spremnog da, uz par efektnih fraza tipa suočavanje sa prošlošću, gledanje u budućnost, klerofašizam, manjinska prava... iz obrazovno-naučnog programa u realizaciji Olje Bećković nadobudno prosvetljuje vaskoliki narod, iznoseći kritičku analizu rak-rana našeg društvenog bitisanja, kao što su: Grand, Pink, Kurir, crveno meso, Šešelj, Karadžić, Mladić, 'ladno pivo, španske serije, Dobrica Ćosić... Narod ga, pritom, (posebno ciljna grupa kojoj je namenjen pomenuti obrazovni program) posmatra kao intelektualnog Kolosa, potencijalnog repera za svakog srpskog maldića na pogrešnom putu. Dive se 'kritičkoj dubini' i 'objektivnoj širini' njegovog izlaganja, a on sam ne zna gde je šupalj.

Kaže se za nekog kome sve ide naopako.

Ovo je omiljena rekreativno-olajativna disciplina u srpskim malograđanskim sredinama. Naime, bežeći od sopstvenih nerešivih problema, lakše je rešavati tuđe problememakar to bili neki beznačajni problemčići. Osobe koje se skoro profesionalno bave gledanjem tuđeg posla zovu se Radio Mileve. Jedan stepenik niže nalaze se Alapače, a najniži stepenik gledača tuđeg posla pripada dobronamernim komšinicama. Sistem funkcioniše otprilike ovako. Dobronamerna komšinica vas pita poprilično otvoreno o problemu za koji je uglavnom samo naslutila da imate. Vi će te joj reći ništa, skoro ništa ili vrlo malo. Ma šta da kažete vaše reči će biti pogrešno protumačene. Zatim dobronamerna komšinica odlazi do lokalne alapače kojoj će preneti sve što ste joj rekli. Pošto je to uglavnom vrlo malo, da ne bi ispala nesposobna vašim rečima dodaće i svoje, koje bi ste vi sigurno rekli, ali niste stigli. Odatle lokalna alapača vaš problem prenosi do Radio Mileve koja ne žali novca na organizovanje sedeljki gde se bar jednom dnevno sakupe sve alapače. Elem, vaš problem će tada biti dodatno uvećan za tumačenje alapače koja će ga pojačati sa nekoliko sitnica. Skup alapača se završava tako da sve one odlaze kući srećne i zadovoljne jer su svet u kome žive učinile boljim mestom. Naravno, čak i u slučaju da nisakime ne razgovarate, to će biti protumačeno kao da imate toliko problema da ste potpuno poludeli. Ćutali ne ćutali isto nam se hvata. E pa srećno nam bilo.

Duvan u pravom smislu riječi, uz šljivovicu i slaninu najjači psihostimulans, opijat, analgetik i melem koji su koristili naši stari pri kretanju i pri povratku sa krvavih ratišta.
Krdža je samljeveni list duvana bez ikakvih primjesa koji se nosio u duvankesama (obično je to bilo osušeno krmeće prdalo) i koji se umotavao u tanke kartice a vrlo često i grube hartije od džakova za brašno, novinske listove pune olova ili u sam duvanski list(kao tompus), ili u bilo kakav list bilo koje biljke. Što je imao više zlatniju boju to je krdžon bio cjenjeniji.Svak ko se smatrao čovjekom morao je da puši, pa čak i ugledne žene, a posebno je bila velika čast da nekoga zovnete da smotate po jednu.
Nije zabilježen ni jedan slučaj da je neko od naših predaka umro od raka pluća, naprotiv živjeli su dok negdje ne bi poginuli ili dok se ne bi objesili ne mogavši više da gledaju kako mladji članovi porodice godinama iščekuju i pitaju se kada će starina umrijeti, a naše stare babe koje su pušile ko probijeni smederevci rađale su čopore ratnika sa lakoćom, uzgredno, našto kao kada se mi danas počešemo dok kuckamo definiciju na Vukajliji.
Osim što su pušili krdžu naši predaci su je i žvakali, privijali na rane kao melem, stavljali medju robu da bi uništili grinje, ili je dobro sitnili i ušmrkivali je(burmut).
Jedino djeca i necijenjeni članovi društva nijesu smjeli uživati krdžu, dok se starijim maloljetnicima i manjim prestupnicima dozvoljavalo da sjede u blizini pušača i uživaju u dimu.

Nekada simbol dobre kupovine, danas simbol socijalne kupovine.

Osoba koja ima patološki strah od klica, to jest bakterija, virusa i gljivica. Odlikuje se specifičnim ponašanjem i lako ga je prepoznati - pre svega, izbegava sva mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi (gradski prevoz, dom zdravlja, klubovi, žurke, koncerti...). Kada se nađe van kuće, trudi se da pere ruke što češće, a ukoliko nema uslova za to, onda ih svaki čas briše vlažnim maramicama. Kad čuje kašalj, trza se kao da mu je neko bacio petardu pored uveta, a u ekstremnim slučajevima, nosi i hiruršku masku sa sobom. Što se tiče odnosa prema prijateljima - uvek se jako interesuje za njihovo zdravlje, pri čemu će mu mnogo veću pažnju privući saznanje da neko ima grip, nego recimo rak pluća. Ako ste bili prehlađeni u prethodnih par nedelja, izbegavaće vas koliko god je to moguće, a dok ste bolesni, ne očekujte da ćete ga videti. U antibiotike se razume bolje nego devedeset posto lekara, a snabdeven je njima bolje nego devedeset posto apoteka. I naravno, ne bi popio nešto iz flaše iz koje je pio neko pre njega, pa makar umro od žeđi.

Veština koja omogućava da sagovornika lišimo sopstvenog zdravorazumskog suda i rasuđivanja i nametnemo mu ono mišljenje koje odgovara našim a ne njegovim interesima.

Proces koji se desava nekoliko dana nakon ekstremno dugog suncanja bez kreme za suncanje. Put do ovog (olaksavajuceg) proces je za ispecenog veoma dug i bolan prosaran jogurtom, tusiranjima, ranim babski lekovima i slicnim. Ljuscenje ispeceni ceka ko omrzao sunce, dokaz da ste prosli kroz jos jednu od cari letnjih avantura.

Dirati ortaka po leđima i ramenima u periodu početka sezone kupanja.

U mom gradu ima mnogo stanovnika, ali malo ljudi. Čini mi se da bi ih stolar Mića, koji ima svega tri prsta mogao tako nabrojati. Mnogo mi se brate keze, ko god me vidi. Komšije u zgradi, kad mi saopštavaju da je otišla informatika, oni pod maskama kad odluče da naplaćuju deratizaciju, pandur kada mi saopšti da za moju dobrobit mora da me kazni. I svi oni to rade tako uljudno, ne može čovek ni da im zameri. Samo im jedno brate ne valja, stalno mi se keze. A meni se čini, da mi se makar nasmeše, onako saosećajno, pa da bi mi i ta muka nekako lakše pala.
Jednom mi se eto desilo, čuknem neku peglicu, moja krivica. Sve ja to lepo prihvatim i nađemo se na ceni od 150 evra, čisto da ne cimamo organe reda. Znam ja da ne vredi ona cela toliko, ali eto, nema veze. A taj nazovi ga čovek, dok mi uzima novac razvukao kez od uva do uva, da nema ušiju, smejao bi se oko glave. I tu meni puče. Kažem mu ja zar ne može da se nasmeši normalno, ljudski. A on će meni, to kad dobiješ rak, pa ti budu saopštavali, onda se nadaj tom osmehu, oni su profesionalci.
A ja nigde ne tražim, uvežbani osmeh, ja tražim čoveka.

Rak rana svakog studenjaka, motela, hotela i slučnih građevina za masovni smeštaj ljudi. Leglo najrazličitijih, endemskih vrsta biljaka, bakterija, gmizavaca i glodara. Pogodno mesto za višegodišnji rad istraživačkog centra Petnica. Leglo nehigijene od kog i baba sere zaziru. Ako ste mislili da je najgora noćna mora čistača toaleta onaj na železničkoj, nije. Ovaj je.

Čuvena rečenica sa zida nekog toaleta, "ovde su se i najhrabriji usrali", je u ovom slučaju izmenjena i glasi, "ovde su i najhrabriji umrli u teški mukama, dezintegrisali se i nestali". Ne daj Bože da te nesreća potera tamo. U startu si se zajebao. Bolje se useri u gaće i obriši čarapama.

Gas maska u ovom objektu ne služi ničemu. Istopi se. Miris koji se prostire između, mahovinom obraslim pločicama, je bar nekoliko hiljada puta gori od opijata koji proizvodi pijano govno, jutro posle 3 dana svadbe pod šatorom u Kašiću. Fanatici, sektaši ili jednostvano, redovni korisnici ovo velelepnog sranja, doprinose njegovom strašnom izgledu. Unutra je jezivo kao menstruacija u 7. godini. Bar se tako priča po kuloarima. Njima to mesto predstavlja idealnu priliku za pražnjenje paprika i ostavljanje neidentifikovanih objekata po wc šoljama.

Olfaktorni pandemonijum koji se s jeseni pojavljuje u redovima supermarketa, pošta i banaka, sa posebnim osvrtom na gradski prevoz.
Uvek se nalazi mesto iza ili mesto ispred tebe u redovima, taman toliko da je osetiš u punoj snazi, a ne možeš pobeći nigde.

Učestala pojava kod mlađe populacije. Najčešće se dešava u letnjem periodu, a izazvana je velikom količinom alkohola. Inače ova pojava za sobom isto tako vuče još gubitak pamćenja, koji je sledećega jutra praćen veoma jakom i teškom glavoboljom.