Stanje kada neko ne zna šta radi, stoji ili zakuca.

Spržiti džoks.

Možda jedini pravi odgovor na anegdotu koja opisuje maksimus retardus sagovornika

Nekada obavezni a danas sasvim nestali izraz iskazivanja poštovanja prema pripadnicama ženskog pola i kulturan način pozdravljanja istih prilikom susretanja random vrste. Proces koji je uključivao eventualno skidanje belih rukavica od strane dame i celivanje barem jedne njene negovane i kao oljušteni badem blede nadlanice od strane muškarca, što je u to vreme, razume se, predstavljalo nešto najpribližnije koitusu. U današnjem liberalnom svetu, međutim, taj aristokratski gest - baj d vej, direktno potekao iz tzv. "bečkog" bontona - postao je sasvim izlišan i to verovatno iz razloga što gorepomenute na konzumaciju ovih dana odmah daju i nešto ozbiljnije od ruku.

Ono što iskusna devojka prokomentariše u sebi kada prvi put ugleda polni organ svog najnovijeg dečka, na kojem je majka priroda prištedela materijal.

Komparativ od hoću.

Mjerilo za bol.

Žanr koji je štetniji i od Koka-kole. Ne nagriza jetru i kosti, ali nagriza srce i mozak singl devojaka. Prvoklasno smeće, koje dovodi u zabludu pripadnice ženskog roda da mogu promeniti muškarca, samo ako su dovoljno slatke, fine, originalne i ako skaču k'o mali majmunčići kad su srećne. Kod predmetnih subjekata (žena) stvara se krajnje nepotrebna iluzija da Gospodin Pravi zaista postoji, te na osnovu nerealnih očekivanja odbijaju sasvim pristojne, dobre momke, koji ne poseduju više od 80% potrebnih kvaliteta. Jebi ga, nemaju široka ramena i ne znaju "Pesmu o keruši" napamet. Takođe, veoma je pogubno za liniju.

Radnja obično izgleda ovako: ona je sama, jadna i živi sa mačkom, obično samostalna kučka sa dugačkim jezikom. On je neki kreten, neotesan, sirov, loš momak, ništa što bi ona poželela. Prvo se mrze, pa se zaglave u nekoj situaciji gde su primorani da budu zajedno i napiju se. Onda se, da prostite, kresnu već prvo veče, i on se zaljubi u nju k'o konj (a svi znamo da to nije realno). Posle se još malo mrze, i onda se ispostavi da on nije toliko loš, jer voli malu decu i životinje. Potom se malo kao druže i ona zbog njega nadogradi kosu, jer je čula da on voli da se drži za nešto dok ga otresa u rč. Zatim, odu u luna park, pa se na kraju smuvaju na ringišpilu. Možda se još koji put posvađaju, ali na kraju se dramatično pomire na nekoj stanici za leteće objekte, bilo da je u pitanju aerodrom, ili pristanište za helikoptere, odnosno leteće balone i skajdajving.

Gengbeng.

Kod nas Srba, inače velikih pivopija, rečenica koja rješava sve sporne situacije. U trenutcima kada je situacija zategnuta, a stvar uveliko krenula niz brdo dovoljno je da se pojavi iole razborit čovjek pa da osobe u sporu pozove na pivo, problem će biti riješen za tili čas ili bar spriječeno krvoproliće!

Podvrsta udaraljki, sa svim karakterističnim odlikama vrste. Jedina, ali upadljiva razlika, jeste dužina jezika koja je kod pripadnica ove podvrste barem tri puta veća. Tipična predstavnica ne samo da je zajahivala svaki palamar u krugu od boktepita kol'ko dana vožnje, već o tome voli da priča nadugačko i naširoko, ulazeći u najsitnije detalje, tako da u poređenju sa tim i Anabela Basalo izgleda čedno poput majke Tereze. Samo po sebi je razumljivo da što je društvo u kome pripoveda veće, to će priče biti sočnije i perverznije.
Ovakvim devojkama najčešće nije potreban alkohol da bi im se razvezao jezik, ali ukoliko nešto ipak popiju, onda možeš da očekuješ priče prema kojima i the best of Sandra Romain zvuči kao čajanka polaznica katoličke škole. Idealno je društvo za mlade pičkopaćenike i matore perverznjake, jer njoj starosna struktura društva u kome se nalazi uopšte nije bitna. Bitno je jedino da što više ljudi čuje kakva je ona tigrica.

Šta je trenutak? Ništavni deo vremena, u kom se skoro ništa bitno ne može dogoditi. Ako si na oprezu.
Ako se odlučiš na prepuštanje kompletne pažnje nečemu što i treba da ti odvrati pažnju, e onda si, prike, u smrtnoj opasnosti...

Granica koja, poput provalije, razdvaja normalne ljude i nakurčene čobane kojima je fetiš da zađu na pešački prelaz kako bi babe i deca obilazili haubu njihovog friziranog golfa. Tih (ne)pređenih pola metra preko zaustavne kao lakmus pokazuju ko je vozač, a ko govedo za volanom, kome se treba osmehnuti i zahvaliti što se zaustavio, a kome treba opsovati led, miša i opanak iz kojeg je izmileo.

Izraz čiji smisao varira od potpune iskrenosti do krajnjeg licemerstva u zavisnosti od osobe sa kojom se razgovara.

Kolateralna šteta svake kafanske tuče. Nesvrstani nesrećnik koji nije dovoljno popio da bi ostao dole, niti je dovoljno trezan da uvidi uzaludnost svog postupka, stoički staje sa raširenim šakama nasred improvizovanog ringa. U opštem komešanju on prvi pada pokošen od prijateljske vatre, a dovršen od neprijateljske, dokazujući da nijedno dobro delo ne prolazi nekažnjeno.

Prekidanje protivničke akcije u fudbalu bez faula.

Poklapanje za debelu osobu koja bi uspela da smori i penzionera.

Za razliku od letvičara, lajtvejt radnika na pilani koga krasi brzina i tehnika, dvocolaš mu je sušta suprotnost. Fizičkom konstitucijom Uruk-haia, dlakavošću Gimlija i dobrodušnom naivnošću Hobita predstavlja okosnicu drvnoprerađivačke industrije jugoistočne Evrope. On je sirova snaga i brutalna sila, koja dolazi da rešava posao kad tehnika zakaže - računar je fina i elegantna sprava, ali u nekim slučajevima gluvara i macola jedino rešavaju posao. Njegov zadatak je jednostavan, on je na njega fokusiran: "Preneti 5 metara dugu hrastovu dasku od 2 cola debljine, od tačke A do tačke B."

On predstavlja nebrušeni dijamant brđanske genetike, endemski naseljen u regionu Dinarskih Alpa, stoji kao brend zdravog čoveka sa naših prostora, veoma zajebana konkurencija rošavom flafičastom Francuzu, koji u periodu kad se ne hefta u rč degustira vina iz Provanse čitajući romantičnu poeziju, ili par brkatom Nemcu, koji pekući Bregenwurst kobasice, trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, vođen željom da svoj svingerskom perverzijom dobrano degradirani genetski materijal, obogati Y hromozimima balkanskih gorštaka.

Dok je dvocolaš bio dete, umesto tetrisa i lego kockica slagao je betonske blokove kad je ćaća gradio ispust za krmke. Dok su zapadnoevropska deca po dijetalnom hlebu trljala Nutelu, njemu je mati u pola vruće pogače, promera k'o rezervni točak Peglice, stavljala red slanine, red kajmaka, red slanine, red kajmaka i tako pe'šest puta. Umesto engri brds igrice, on je kamenom od kupusa gađao komšijinu junad kad mu pređu u detelinu.

Na prelima, obučen u donji deo Eurosport trenerke, pleteni karirani džemper i gumene opanke, obrijan britvom i naprskan Brionom, predstavlja plen za oćnije brđanke, koje razočarane u bledunjave hipstere i slabašne momke, traže utehu u dva kvadrata njegovog ramena za plakanje. Sa brđankom u srećnom braku dobija petoro rumene i zdrave dece, i tako u krug.

Археолошко откриће лингвиста Вукајлије. Легенде пак кажу да је пронашао неки дукатлија, снажно разгрћући тарзане пред собом, у потрази за светим гралом.

Genijalna metoda memorisanja čitave gomile ljudskih bića uz pomoć samo jedne ili više pikanterija vezanih za lik i delo istih. Specifična baza podataka pohranjena duboko u podsvesti korisnika, ali sa tako efikasnom primenom da bi joj i ovi iz IKEA-e pozavideli na tome.

Jer, ljudi ima mnogo. Previše, čak. Svaki dan upoznajemo nove i nove stanovnike ove prenatrpane planete i naš prezaposleni mozak konstantno zasipamo pravom lavinom auditivno-vizuelnih informacija koje on, siromah, jednostavno nije u stanju da "učita" tako brzo i efikasno da bismo ih mi i zapamtili. Lica odu prva. Zatim se iz memorije počnu gubiti datumi, događaji, neki pod u taksiju i jedna bandera na Dorćolu. Na kraju ostane samo nekakvo dekapitirano ime ( opa, trojica! ), slabašna naznaka nečijeg identiteta, postojanja žive osobe. Ali tu "fun fact" metod zaista dolazi do izražaja. Uglavite li u svojoj glavi bilo kakvu interesantnost o osobi u bíti i stavite je odmah uz ime pomenute, rezultati se dramatično poboljšavaju. Jer, ko ne bi zapamtio jednog Ivana, "smrdi mi iz usta na jaja" Ivana, ili jednu Teodoru, "pušila sam kurac profesoru Tehničkog" Teodoru? Mogućnosti su nesagledive. A čak i da nije tačno, dobra je sprdnja.