Potencijal dobitak iz nečega ili nekoga. Nalazište para, znanja ili koristi.
Izraz nastao kao parafraza na period čuvene ''zlatne groznice'' koja se sredinom 19. veka odvijala na prostorima SAD, Kanade, Australije itd.
- E, brate...Znaš šta treba da uradimo jednog dana, mislim, kad sakupimo dovoljno kinte?
- Baš mi reci, brate...
- Da otvorimo kafić, brate! To ti je danas najbolja investicija, keve mi! Dolaze ti ljudi na ćepi, fuka, ovo-ono, a ti samo kupiš lovu i boli te tuki!
- Sti normalan, bre?! A porez, a reket, a osoblje koje te potkrada...?!
- Im jebem malo mater ja ako me potkradu! A i to za taj porez i reket...Sitnica u poređenju sa potencijalnim prihodom, jebote! Ma, kafić je jebeni zlatni rudnik, veeeruj mi...
- E, aj ćuti i dodaj tu kocu, majmune...---------------------------------------------------------------------------------------------------
The Prof: Vukajlija vam je, deco, zlatni rudnik slenga...
Bilo koji potez koji će dovesti do popularizacije nečega. Uglavnom je to samoreklamiranje.
Primer 1:
-Tebra, si čuo!? Vanja, ona Vanja, htela da se kresne preksinoć sa Šomijem! A DEBIL JU JE ODBIO! E! Odbio onakvu prepičku!
-Ma to je marketinški potez, sada ispada veći šmeker nego ona riba. Sada bi svaka da mu da. Malopre sam ga video kako šeta sa tvojom sestrom...Primer 2:
-Au, čoveče, znaš onog lika što peva "Moje leto si"? Poginula mu riba!
-Ma to je marketinški potez. Sada će ta pesma postati popularnija i slušaće se dva umesto jednog leta...Primer 3:
Samoreklamiranje!
Uvod ka rapsodiji u verbalni duel, pošećeren tipičnim balkanskim inatom. U većini situacija nam se obije o ludu glavu, ali mi ne bismo bili mi kada taj inat ne bismo isterali do kraja.
- Marinko, aj prestani da guraš te žice u šteker.
- Ti ćeš da me učiš šta da radim! :par trenutaka kasnije sagoreo k'o licna od kamionske sajle:
...................................................................................................
- Ljudi, kumim vas k'o Boga. Nemojte da pravite više postere sa Vučićem. Doći će čovek zmaj i napraviti pičvajz neki.
- Ti ćeš da nas učiš šta da pravimo! Odjebi tamo i nastavi da žvaćeš to govno kao i do sada!
...................................................................................................
- Mile, aj batali da učiš dete da priča ružne reči. Bilo je interesantno samo prvih šesnaest puta.
- Da batalim? Je l'? Ti ćeš da me učiš šta da pričam sopstvenom detetu? Pajsad... KUUUUUUUUUURAAAAAAAAC, PIIIIČKAAAAAAA, GOVNOOOOO, SIISEEEEEEEEEEE!
Mrak pred očima, bol u rebrima, ukočenost u nogama. Padam na bok. Leb ti jebem šta ovo 'vol'ko boli? Napipavam kvaku, otvaram vrata. Bela svetlost svuda oko mene, osećam se kao vampir dok rukama pokrivam oči. Napustio sam svoju jazbinu, i sada pred sobom vidim siluetu. Otvaram oči vidim poznato mi nešto. Hej, pa to je keva.
Ni umio se nisam, pravac kuhinja. Na stolu me čeka spremljen obrok, kajgana i šolja toplog mleka. Dok ispijam mleko, gledam datum na novinama. Raspust čoveče, jun mesec. Haos, pičke, ludilo, mojoj sreći nema kraja.
Uprkos planovima ceo dan sam proveo u krevetu, umoran k'o pseto. Neko zvoni, keva trči da otvori vrata.
Mile, Marko, Jovana, Jeca, ma pola razreda mi visi na gajbi sa sve nekim čokolada i sokovima. Ništa mi nije bilo jasno al' kultura je kultura. Sa svima sam se pozdravio i pokazao im da sednu. Svi me pitaju kako sam, da li me nešto boli. Pa kad ih već zanima rebra me povremeno zabole, a umoran sam ceo dan, oči ne mogu da otvorim. Kaže mi Mile da sam prekosinoć uzvik ,,Haos, pičke, ludilo" uleteo u lokalni kafić, i krenuo da muvam neke dve prepičke. Prvo su mi one lupile po šamar, pa su me njihovi momci izgazili, a još me ona gorila iz obezbeđenja ispendrečila. Redaljka brate, HAOS je bio. Nisam se ničega sećao, ali su mi dva naprsla rebra i masnice na oba oka bili dovoljna uspomena. Tokom raspusta PIČKE video nisam, ali sam po pički dobio. Jedino LUDILO ovog leta bilo je kod komšije Pera kome su navukli košulju i poslali ga u Lazu.
Nakon što su mi se rebra zalečila, pomag'o sam ćaletu na njivi. Što kaže stari moj : ,,Traktor da voziš, kockice da bacaš, drva bre da cepaš, pa neće da te ugaze ko pičku!" I tako bejaše. Drva za zimu su već spremna, sena i deteline ima za narednih par meseci, a i ja sam malo ojač'o. Na more nisam iš'o, jebiga nije se imalo para.
Septembar je mesec, raspust je proleteo, sve što je ostalo od njega su lekarski nalazi, par preldžijskih saveta od strane oca i nada da ću u ponovnom deulu sa profesorima proći što je bolje moguće.
"Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola."
Uprostiti. Pojednostaviti. Proglasiti nešto ili nekog vulgarnim, otrcanim, izlizanim.
Glagol potiče iz latinske reči ''bannum'' što znači ''komanda, nareba, proglas'' a u kontekstu iz naslova se prvi put pojavljuje u Srednjem veku kada je najčešće vezivana za proste, svakodnevne poslove ( u štali, mlinu, polju...) koje su feudalci nametali svojim podređenima, odnosno feudima. Takvi poslovi su nazivani ''bannalis'' a kad malo bolje razmislim, baš su Latini bili keledžu. Vale osculum.
Srbija, 1487 god.
- ...i još slušaj, kaurine : kad završiš sa berbom الكروم i kada okopaš ona dva hektara بنجر i kada istimariš ona moja dva plemenita حصان i kad doneseš sveže ماء sa onog planinskog izvora i kad mi načiniš onu فطيرة جبنة što mi se jede, hoću da skokneš do قرية i dovedeš mi jednu lepu nevinu شقراء. Jebe mi se nešto mlado, srpsko...
- Razumem, aga. 'Oćete i muzičku želju, možda...?---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Sine, gde si, treba majci tvoja pomoć...
- Kenjam, kevo, ne mogu...
- Ijuu, pa zar se tako razgovara sa rođenom majkom?! Zar sam te ja zato krvavo rodila?!
- I reci ko sad banalizuje...N.B U primeru #2 nije zamenjena nijedna pregorela sijalica. Autor.
Događa se konstantno, velikom brzinom i u velikim količinama.
-Šta ono Nemci načiniše Špancima?
-Bogami, iznenadiše me opasno.
-Šta ti je bre, mogli su se očekivati onakvi rezultati.
-Ma kako da ne.
-Ne kenjaj bre, Nemci su ti sada u punoj formi.
-Ma videćemo u Španiji, ima da pljušte golovi, veruj mi. Sve će to vratiti Kristijano i Leo!
-Ja, ja, naturlih! :namiguje:
____________
-Jesi pitao štrebere?
-Šta?
-Pa je l' se javljaju iz filozofije.
-Jesam, odgovor je loš.
-Znači ima da pljušte zmajevi.
-Ništa onda, bacamo beg.
-Of skroz!
Nema dalje. Uskogrudi debil od čoveka, najgora kombinaija, glup ko tocilo, a tvrdoglav kao mazga. Nema s tim raprave, bolje spašavaj živu glavu, uštedi sebi živce i vreme.
(primer istinit, ili bar prvi njegov deo)
NN profesorka: Ja svako veče pred spavanje uzmem u ruke rečnik Vujakliju, pa lepo memorišem par reči, zasad sam prešla jedno sto, a bolje bi bilo i tebi, umesto što se ovde raspravljaš sa mnom.
Pošten učenik aka ja: Ćurko maloumna, kako li si se ti infiltrirala među ljude? Pa ograničena si ko kutija šibica, jebem ti poreklo i Žarka Obradvića, na šta nam je spao obrazovni sistem. Pu!
Napeto. Ne baš kao kod zubara, gde se tenzija može seći nožem, ali dovoljno nategnuto da preti pucanjem.
Donji gornji, kafana:
A: ... treba da organizuju tu paradu.
Meštanin: Kak'u bre, paradu! Sve bi ja to po kratkom potupku.
A: Bore se ljudi za svoja prava. Šta ima loše u tome što se dva muškarca vole?
B: Daj, reci mu da se smiri. Ovde je našao da vlasnikbareiše.
C: Ma pusti ga, nek' priča s' ljudima.
B: Kurac, pusti ga. Ako nastavi ovako, već vidim, kobra će da radi. Biće srče do kolena.
C: Kakva kobra, kakva srča, bre. Koji ti je? Baš je opušteno.
B: Aaa, k'o u fabrici tregera.
Kaže se za opis radnje na kojoj je osoba na neiskusan način skinula nevinost. Pa jebi ga, ni profi-jebači se nisu najbolje pokazali iz prve. Ovako nešto je uobičajeno u sticanju ogromnog iskustva pojedinca.
-Kako je bilo prvi put na građevini? Jesi li lepo metnuo ciglu na mesto?
-Ma šta bre nisam, pala dva sprata sa zgrade, trojica se povredila...
-Ma nema veze, jes šećerna vodica, ali biće to okej...
_______________________________________________________________________
-Joj, da čuješ, Milice kakvu sam močugu primila!
-Ajde!
-Ženska glavo, jeste da nam je šećerna vodica bila, ali dvajes tri santima bi i dvometrašica poželela!
-Daj mi njegov broj, pliiiz!
-Hoćeš da mi ukradeš dečka?!?! Ne razgovaramo.
_______________________________________________________________________
-Vidi, Stevčo, dosta bolje pišeš ali primeri i dalje daju utisak da su ti šećerna vodica! Ajde življe malo to!
-Hvala :)
Jedan od simptoma umora koji se ispoljava nakon 15 dana levitiranja nad knjigom. Počinješ da učiš, gubiš se u sitnim slovima, na glavobolju ne obraćaš pažnju, na kafetin si odavno tolerantna, živiš na kofeinu i nikotinu, boja kože prstiju varira od crvene do crne, zavisi koji marker koristiš. Menjaš dan za noć. Ideš na predavanja, na vežbe, jedeš, spavaš, a noć služi za učenje dabome. Kosa je masna pošto vremena da se opere, jelte nema, pa tako u krug, dok konačno ne poludiš pa nešto ne pocepaš. Za početak prvu knjigu koju obatališ.
- Opa, vidi vidi! Koliko ovu devojku nisam videla! Kao da si u zemlju propala, šta ti se dešava?
- Meni? Ništa, znaš mene... Faks jebe kevu, ne da mi oka da sklopim čestito.
- Diši malo čoveče, odmori, završićeš ga.
- Aha, hoću. Kad ispolažem sve ove jebene ispite. Sutra baš imam jedan, ne mogu više da učim, nema šanse. Zagubila sam oči negde između 324. i 435. stranice, čim ga položim tražiću upaljač i malo benzina.
- Hm... Da, pretpostavljam da ti makaze neće biti potrebne. Koliko si ljuta, knjigu ćeš zubima da podereš.***
- Kako je Džoni, kako zdravlje?
- Dobro sve u svemu, osim što ću na Vukajliji da zagubim oči.
Navaliti. Insistirati na nečemu. I analogno starom srpskom verovanju, najčešće čačkati mečku. Pozdrav.
- ...E, pa kad si baš toliko zapeo, sad ćeš da pojedeš tri najveća sladoleda, a ako ne budeš mogao - sleduju ti fine batine! Gospodine, molim Vas tri najveća sladoleda za ovog malog nevaljalca!
- Ne valja ti pos'o, gospođo...Izrašće ti u kakvog drogoša, ubiće te jednog dana, ne'š stići ni da vrisneš kako treba!---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ma, lepo sam mu ja rek'o da ide na neki zanat, a on zapeo pa zapeo: "Hoću, tajo, na fakultet, hoću, tajo, da budem pametan!"...
- I gde ti je sada?
- Eno ga na Megatrendu, srce tatino, uskoro će i da diplomira...-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Uzmi me, profesore! Uzmi me sad i odmah! Ne želim više da čekam! HOĆU TVOJE TELO!!!
- Pa, dobro...kad si toliko zapela... :šmekerski otkopčava svoje Levis farmerke:
U volumenu br.12 počeli smo sa obradom onih običaja koji se ne gaje iskjučivo pod vazdušnim prostorom naše ponosite zemlje već se sa velikim ponosom praktikuju i VAN granica iste ili, u ovom slučaju, na putu PREKO jedne. E sad, iako naslov ovog teksta zaista govori sve za sebe, ja ne bih imao obraza da se nazovem profesorom ukoliko vam ne bih pružio i jedno, nažalost, EMPIRIJSKO objašnjenje za pomenuti fenomen. Jer, naš čovek je k’o i svaka druga divlja životinja:
1. mnogo jede,
2. ne kupa se previše,
3. voli otvoren prostor.
Analizirajući ove, usudio bih se reći, više nego pouzdane statističke podatke, jasno je kako na istog neprijatno deluje sredina jednog autobusa - bio on na sprat ili, čak, dva - koji se lagano trucka u pravcu mora, planine ili pećine zvane “majne haus in Dojšland”, sa sve pride prikolicom punom suncobrana ( 5 eura dan, jel’ su oni normalni, bre?! ), ski opreme ( 20 evra dan ) ili onih krmača u koje mirne duše možete strpati čitav ragbi tim i još par rumunskih gimnastičarki odozgo a da pri tome niko od njih ne oboli od klaustrofobije ili, ne daj Bože, nastrada ( za Rumunke ne bih garantovao, bile one daskare ili ne ).
Tu, razume se, svakako moramo pomenuti i značajan uticaj tačke br. 1 na, kako mentalno, tako i probavno stanje primerka u biti, koji počinje da ždere već pošto je ušao u vozilo a prestaje tek onda kada mu ozarena lica njegovih sapatnika...hoću reći – SAPUTNIKA – stave do znanja da je putovanju konačno došao kraj. Nervoza, napor, umor, ali i ta Tirolska koja se sve vreme tamani u abnormalnim količinama – sve su to faktori koji našeg čoveka inspirišu na pojačan rad sfinktera. Mis’im - i najhrabriji bi se usrali. Elem, u zavisnosti od dužine trajanja puta, on ili ona su u stanju da i po nekoliko hiljada puta unakaze delikatnu ispostavu WC-a na srednjim vratima, bez obzira na brojne puš, piš i ostale pauze koje čestiti vozači rado prave zarad istovara smeća koje se nakupilo u toku vožnje. Brojne molbe, upozorenja i pretnje da se toalet korisiti “ISKLJUČIVO ZA MALU NUŽDU” a da će i na najmanji znak crevne uzbune “autobus stati na najbližoj pumpi ili parkingu”, nailaze na opšte nerazumevanje kod putnika a posebno kod onih koji su svoju kartu do jebenog Braunšvajga platili astronomskih 56 eura. Zato je, valjda, i toliko jeftina...
- E, 'ajd ti vozi prvi, 'leba ti, moram malo da se oporavim od šok...Ma, jes' ti vid'o šta su oni stavljali u onaj prtljažnik, krv im jebem da im jebem?! Ja ono u životu nis...
- Ćuti, budalo, uključet je mikrofon...
- Ovaaaj...Dobar dan, dame i gospodo, dobrodošli u autobus kompanije „Touring“ na redovnoj liniji Kuršumlija-Beograd-Berlin. Pre nego što krenemo, usudio bih se da vas zamolim da toalet na srednjim vratima koristite isključivo za malu nuždu a zbog što prijatnijeg putovanja vas i ostalih putnika. Ukoliko, naravno, nekome bude bilo - što bi se reklo – hitno, ja i kolega ćemo vam drage volje...
- Radmila, saću se vrnem ja, dobro me podseti ovaj...
- ...izaći u susret. Hvala na razumevanju. Božo, kreći.
Bez zaštite i odbrane. Prepušten udar(c)ima životnih neprilika. Najeb'o.
- Dobar dan, molim vas jedno uže za moju težinu.
- Pa zar je dotle došlo, komšija?
- Registracija, alimentacija, porez retroaktivno za 4 godine. Sve u isto vreme.
- Au, komšo, pa Vi baš na vetrometini, hehe. Evo jedan deblji na račun kuće...i nek' je sa srećom!============
- Pa odbrani nešto, Profe, izbušiše nas k'o švajcarski sir, bre!
- MARŠ BRE U PIČKU MATERINU, NA VETROMETINI SAM OVDE, NIKO SE NE VRAĆA U ODBRANU!!
- Opustite se, decxki. Nema odbrane od čika Agilnog, hehe
- Mančo, eliminiši.===========
TŠ "Petar Drapšin", jednog lepog jutra...
Razredna: E pa, dragi majmuni, ovo je vaša nova...i jedina drugarica - Daliborka. Daliborka, sedi de oćeš...
Majmuni: FIJUUUUUUU!!!!!
Od kad je sveta i veka, ljudi su se trudili da poklone upakuju na najrazličitije načine. Počevši od pekarskog papira prljavo bele boje, preko onih odvratnih šuškavih celofana sa motivima stolnjaka i pijanih patuljaka, pa sve do današnjih najpopularnijih fensi kesa koje umeju da izbiju dodatnih 100 dinara iz džepa, iako si planirao da za sam poklon ne potrošiš više od 200 dinara.
- Dušo, idemo večeras kod Mihajlovića na večeru. Mogli bi kad krenemo, da svratimo do Kike, da im uzmemo neki pristojan poklončić, ipak im prvi put ulazimo u kuću.
- Ma kakva Kika, leb te jebo?! Znaš ti da oni tamo deru kožu s’ leđa. Idemo mi lepo do Maxija, uzmemo čokoladu i kafu, k’o sav čestit narod.
- A ružno je dušo da im nosimo poklon u onim njihovim kesama što ostavljaju zeleni trag po rukama. Makar da kupimo i neku lepu kesu.
- Šta bre kupimo? Lepo ti potraži onu fensi kesu što nam je Agilni u njoj doneo čaše za Irish, da se ne trošimo još dodatnih 100 kinti i za pakovanje. Te kese se ionako prenose iz kuće u kuću dok im uška ne pukne.
Štek za one stvari, bio to romantični kutak prigodnog enterijera ili memljiva spermom isflekana rupčaga. Jebarnik usplamtelih golupčića.
- Pa gde ste golupčići, kak'i ste mi cakani večeras!
- Đes'Marko?
- SMarko? U teretani garant.
- Ma jok, pitam đe si ti...
- :odvlači ga dalje od golubice: Slušaj, neću biti nigde ako mi večeras ne ustupiš onaj tvoj golubarnik... Samo za jedno veče, usisaću ako treba, ova tvoja dlaku neće naći, nema se sekiraš. Šta kažeš?
- Koja ti je sad pa ta, Kazanovo?
- Neka crnkinja, na privremenom radu u ovome gradu.
- E ako je tako evo ti ključ i gledaj da ne napraviš nekog malog Džej Džej Okoču.
- Živ bio, bratić moj! Imaš gajbu piva od mene...
Odmar’o Marko od dugog puta,
Zaleg’o pod ‘ladovinu kruške,
Kad se polomi nešto kroz krošnju,
Te uz jak bljesak ošinu k’o grom.
‘Tice rašćera, strese svo lišće,
List sav otrese, grane zapali,
Granje spali, oprlji mu brke.
Protresa glavom Kraljević Marko,
Pita se da li nije od vina.
Ispred njega pojavi se čo’ek
I obrati mu se zvonkim glasom:
“Živ mi bio pobratime Marko,
Dolazim u miru, ne želim zlo,
Zato uplašen nemoj biti ti;
Mene je poslala Mlada Vila
Iz vremena što će tek da dođe
Da ti zborim o onom što će bit’:
Evo tebi ovaj čudan sanduk,
Ni mene niko učio nije.
Šta god o’š da znaš sjedeš za njega
I prstima ti kuckaš po ovom;
Nemoj samo sa Raviojlom da
Čitav dan izgubiš četujući.”
Na sve to mu Marko odgovara:
“Tako je meni lani uz vino
Govorila Jevrosima majka:
-O moj sinko, Kraljeviću Marko,
Ostani se, sinko četovanja,
Ništa dobrog donijet’ ti neće.”
„Čekaj, koči, Kraljeviću Marko,
Ne pričam ti za to četovanje;
Uostalom, da ne dužim puno,
Sve ćeš moći saznati od drugih
Što će doći odma’ iza mene.
„Ko će doći odma’ iza tebe
I što ti dođe ranije od njih?“,
„Dođo’ ranije da pravim sprdnju
S junacima što trebaju stić’.
Namjenski zato obrija’ bradu,
Obrija’ bradu, zaliza’ brke;
Sad će teško moći prepoznati
Da nisam pravi Kraljević Marko;
Daj još tvoj ogrtač da ogrnem
I tu sablju da turim za pojas,
A ti stani iza onog ‘rasta
I gledaj kako izvodim šegu.“
Ne prođe dugo kako to reče,
Kad idu stvarno jedan za drugim:
„Priđi, priđi, Oče Gavrentije...“
„...Gorštače sa Romanije strme...“
„...crni ‘tiću Useine Bolte...“
„Dal to grmi il’ se zemlja trese,
il’ mi to Kvejk korača u susret?“
„...mlad delija Rasni...Džonovane...“
„...guslar Fender i dragi nam Čegi...“
„...dođi Stevčo, ne smetaš mi...Deki...“
"...Kasno Džoni na Kosovo stiže,
pred zoru napisao je pjesmu..."
„...zapjevaj nam Klackoviću Rade...“
„... braća Šnajderi, komada devet...“
„...ljuti Pseto osamdeset osam...“
„...Zelen Lukče, iz grma izađi...“
„...Valdemaru, ne beri sad gljive.“
Tako lažni Marko zajeba sve,
A pravi, ne mogavši izdurat’,
Pišnu seb’ u čizmu od smijeha.
Idealan trenutak da i roditelji malo priteknu u pomoć i podsete se davnih školskih dana.
- Trojka, Đorđeviću, moglo je to puno bolje. Pavloviću, donesi svesku! Da vidimo... lepo. Pavloviću, ko ti je ovo pisao?
- Ja, nastavnice.
- Baš si prolepšao rukopis i obogatio rečnik u poslednja dva dana.
- P...
- Evo, recimo, ova rečenica: "Nikolica je bio jako privržen za Žuju." Šta je to privrženost, Pavloviću?
- U... pa to je kad je neko privržen.
- Pavloviću, hajde ti nama da usmeno prepričaš "Orlovi rano lete"!
- Pa to je... Nikoletina Bursać, Nikolica s prikolicom, Lunja... Đoko Potrk... Lunja...
- Na mesto, Pavloviću! Petica onome ko ti je ovo napisao, a tebi jedinica dok sam ne pročitaš i prepričaš mi!
Bilo da se nalaze u novinama ili na TV-u u njima se može pronaći određena karakteristična zajednička šema a pojedine reči se provlače kroz sve oglase ovog tipa. Svi su napisani na isti fazon, autori istačinju ono što smatraju da će da privuče osobu suprotnog (ili možda istog) pola. Niko nema mane...
A šta zapravo znače te fraze i reči koje se ponavljaju kroz takve oglase?... Nije neverovatno da svi autori pomalo i lage... Uostalom, ko će to sad da proverava...
(tekst oglasa žena i vrlo moguće pravo značenje:)
U četrdesetim godinama .................. 49 i uzela 50-u
Avanturista .............. Imala je mnogo više partnera nego ti
Atletski građena ................ Ravna k'o daska
Prosečnog izgleda ......... Ružna
Lepa............... Patološki lažov
Emocionalno stabilna ...... Na lekovima za smirenje
Slobodnog duha............. Konzumira alkohol, ne mari za količinu
Zabavna.................... Naporna
Spremna da sasluša........... Na granici autizma
Romantična................ Lepše izgleda pod svetlošću sveća(tekst oglasa muškaraca i vrlo moguće pravo značenje:)
U četrdesetim godinama............52 godine i traži devojku od 20 godina
Atletski građen/sportista............. Redovno gleda fudbalske utakmice
Prosečnog izgleda......... Ista količina dlaka u nosu i po ušima kao i kod ostalih muškaraca
Slobodnog duha............. Spavaće i sa vašom sestrom, ujnom i komšinicom
Zabavan.................. Ume da se šali na vaš račun
Zgodan............ Kažu mu da je isti Moma
Iskren.................. Patološki lažov
Zreo.................. Možda i prezreo, na granici gnjilosti
Fizički spreman.......... Provodi dosta vremena pred ogledalom izvodeći razne poze
Stabilan.................. Kad ne pije
Pažljiv.............. Kaže "molim te" kad traži pivo
Sinopsis izlaska na "E, znam do jaja klub, 'naš kakve pičke dolaze" nagovor barona-ortaka...za koji se kasnije ispostavi da je folk veče sa komplementarnim akrepima u gostioni "Hobotnica", opština Koceljeva.
- Pa de me dovede, Dejane, ciganine kovrdžavi??
- Srči staklo, Profe, nije ti ovo "Votergejt" u Berlinu, koga si očekivao? Điđi Hadid?
- Pa ne, ono, očekivao se da vidim žene sa barem simetričnim crtama lica, delovima tela...al' ovo večeras je gore od igranja Left4Dead na expertu, bukvalno sam dvaes' veštica pobrojao dok smo ulazili...i to samo za šankom!
- Ne puše kurac crte lica, Profe, već vešta usta iskusne cigančice. Zato ne seri i vraćaj se unutra dok te nisam našamarao rukom kojom drkam, ščuo?!Dejan, kovrdžavi ciganin. Fali.
Unapred smišljena i izrežirana akcija ili događaj koji služi da bi se do nekog cilja došlo indirektnim putem.
Doduše, onoga ko režira tu predstavu uglavnom i nije briga da li će se videti kako je to režirano, već to radi samo da bi imao kakvo-takvo opravdanje za lošu stvar koju će počiniti ili jednostavno uživa da stvari radi na taj način.
- Vidi onog lika što stoji tamo. Kako mi ide na kurac.
- Onaj lik tamo? Pa ono, normalan momak, što ti smeta?
- Pa eto tako. Smeta mi. Ajde da pošaljemo malog Branislava da udari u njega, padne dole i onda mu kaže šta se guraš bre, pa mi uletimo, jer kao dira klinca i prebijemo ga k’o konja a?
- Čemu ta predstava? I što bi ga tukli uopšte?
- Pa eto tako, da se zna ko je glavni u kraju. Taman da pokažemo kako bez obzira što neki od nas nisu tu, mi i dalje ovde vladamo.
- Pa ajde.
.
.
.
- AAAAA što si me gurnuo?
- Daj bre mali beži bre, šta se dereš k’o žena nisam te ni pipnuo.
- Khm....jel ima neki problem ovde? Što diraš klinca?
- Ma udario u mene klinac i pao dole.
- Nije, nije. Udario me je i nazvao me ženom.
- Nazvao si ga ženom. Saćemo mi tebe da pošaljemo u urgentni jedno tri dana, pa ćeš da vidiš da li ćeš sledeći put da nazivaš nekoga ženom.
